Zašto bi trebalo da pročitate „Dinu” Frenka Herberta?

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/why-should-you-read-dune-by-frank-herbert-dan-kwartler

Majka i sin prelaze preko beskrajne pustinje. Obučeni u naročita odela koja raspršuju vrelinu i recikliraju vlagu, putnike ne brine da bi mogli da umru od žeđi. Njihovi strahovi su mnogo veći. Uskoro, zvuk pustinje preplavljuje šištanje: peščani breg od 400 metara izbija iz peščanog tla i juri ka njima. Ovo je svet „Dine”. Den Kvartler zaranja u Herbertovu epsku priču.

Lekcija: Den Kvartler; režija: Recircle.

Majka sa svojim sinom pešači
preko beskrajne pustinje.

Obučeni u naročita uska odela koja
raspršuju toplotu i recikliraju vlagu,

putnike ne brine da bi mogli
da umru od žeđi.

Njihovi strahovi su mnogo veći.

Par pokušava da hoda aritmično,

puštajući da se vibracije njihovih koraka
stope sa pokretnim peskom.

Međutim, ubrzo je zvuk pustinje
ugušen glasnijim šištanjem.

Kako peščani breg
počinje da juri ka njima,

neprirodni hod ovog para
se preobraća u sprint.

Dvojac se uspentrava na obližnju liticu,

dok peščani crv od 400 metara
izbija iz pustinjskog tla.

Ovo je svet „Dine”.

Napisao ju je i objavio
Frenk Herbert 1965. godine,

i „Dina” se zbiva u dalekoj budućnosti

gde čovečanstvo vlada zvezdama
u ogromnom feudalnom carstvu.

Ovaj srednjovekovni motiv
se proteže izvan puke vladavine.

Nasuprot većini dela
međuzvezdane naučne fantastike,

Herbertovi ljudi su osvojili
zvezde bez upotrebe kompjutera.

Nakon drevnog rata sa robotima,

čovečanstvo je zabranilo
izgradnju bilo kakvih mašina

koje su „po uzoru na ljudski um”.

Međutim, umesto da uguši
njihovu ekspanziju,

ova zabrana je naterala ljude
da evoluiraju na zapanjujuće načine -

postajući biološki kompjuteri, vidovite
veštice i intuitivni svemirski piloti.

Članove frakcija velikih sila

redovno unajmljuju razne plemićke kuće,

a svi se nadmeću za moć i da dodaju
nove planete svojim kraljevstvima.

Međutim, sve se ove nadljudske veštine
oslanjaju na isti dragoceni izvor:

začin.

Ova mistična žitarica poznata kao „melanž”
je suštinski važna za svemirska putovanja,

čime je postala temelj
vaseljenske ekonomije.

A ona jedino raste
na pustinjskoj planeti Arakis,

opasnom i negostoljubljivom svetu
čiji su se domoroci

odavno pobunili protiv carstva.

Arakis, nazvan i Dina, je mesto radnje
Herbertovog romana,

koji prati Pola iz plemićke kuće Atreida.

Knjiga počinje kada Polova porodica
dobije zadatak da kontroliše Dinu

kao deo razrađene zavere
njihovih zakletih neprijatelja:

sadističkih robovlasnika
iz kuće Harkonen.

Sukob između ovih kuća ruši
krhku političku ravnotežu na Arakisu.

Uskoro, Pol je bačen u središte
planetarne revolucije

gde mora da dokaže da je sposoban
da predvodi - i preživi -

u ovom neprijateljskom pustinjskom svetu.

Međutim, Arakis nije samo
beskrajno peščano more.

Herbert je bio predani ekolog,

koji je proveo preko pet godina
gradeći složeni ekosistem Dine.

Planeta je išarana
klimatskim pojasima i efektima tunela

koji su oblikovali
njenu stenovitu topografiju.

Različite temperaturne zone
uzrokuju raznoliku pustinjsku floru.

A skoro svi elementi Dininog
ekosistema sarađuju

kako bi proizveli esencijalni
izvozni produkt planete.

Herbert u građenju sveta koristi
i bogatu mrežu filozofije i religije.

Polova majka Džesika
je član Beni Džeserita,

drevnog kulta vidovnjaka
koji koriste začin.

Ponekad nazivani vešticama
zbog njihovih tajanstvenih moći,

Beni Džeserit milenijumima deluju
kao vlada iz senke

pokušavajući da usmere
društvo ka prosvetljenju.

Njima slični su i drevni Mentatsi -

ljudski kompjuteri sposobni
da obrade neverovatne količine podataka.

Iako su Mentatsi stegovi logike i razuma,

njihovi rezultati nisu puki proračuni,

već bujice trajno promenljivih mogućnosti.

Međutim, najcentralnija grupa
u „Dini” su Fremeni.

Domoroci iz Arakisa, oni su čuvari
mnogih tajni ove planete.

Polovo putovanje ga vodi duboko
u ekskluzivno bratstvo Fremena

gde mora da dokaže da može da mu se veruje

u nizu sve smrtonosnijih izazova.

Sve ove frakcije imaju obimne istorije
koje prožimaju tekst,

a Herbert uključuje i osećaj
istorijskih razmera u strukturu knjige.

Svako poglavlje počinje citatom
iz istorijske knjige iz budućnosti

sećajući se elemenata događaja
koji će da uslede.

Knjiga takođe sadrži dodatke
iz pojedinačnih univerzuma

koji dodatno istražuju istoriju carstva;

uz rečnik reči poput
„gom-džabar” i „šaj-hulud”.

Dinina epska priča se razvija u sagi
od šest tomova koja obuhvata milenijume.

Međutim, svaka priča
o Arakisovoj budućnosti započinje ovde:

dok Pol prati stazu
koja je opasna, zahtvena

i uvek na granici da je proguta
nadolazeća oluja.