Neočekivano sredstvo za razumevanje nejednakosti - apstraktna matematika

Kako da nađemo smisao u svetu koji nema smisla? Tražeći na neočekivanim mestima, kaže matematičarka Judžinija Čeng. Ona objašnjava kako nas primena koncepata iz apstraktne matematike u svakodnevnom životu može dovesti do dubljeg razumevanja stvari poput uzroka besa i funkcije privilegija. Saznajte više o tome kako nam ovo iznenađujuće sredstvo može pomoći da saosećamo jedni sa drugima.

Svet je prepun razdornih rasprava,

konflikata,

lažnih vesti,

žrtava,

iskorišćavanja, predrasuda,
netrpeljivosti, okrivljavanja, vikanja

i suženog opsega pažnje.

Ponekad se čini da smo osuđeni
da zauzimamo stranu,

da budemo zaglavljeni u eho-komorama

i da se nikada više ne složimo.

Ponekad se može činiti kao trka do dna,

gde svi prozivaju nekog zbog privilegija

i nadmeću se da pokažu
da su prošli najgori tretman

od svih uključenih u razgovor.

Kako da nađemo smisao

u svetu koji nema smisla?

Imam sredstvo za razumevanje
ovog našeg zbunjujućeg sveta,

sredstvo koje možda niste očekivali:

apstraktnu matematiku.

Ja sam čisti matematičar.

Tradicionalno, čista matematika
je kao teorija matematike,

gde se primenjena matematika
upotrebljava za stvarne probleme

poput izgradnje mostova, letova aviona

i kontrole protoka saobraćaja.

Ali ja ću govoriti o načinu
na koji se čista matematika

direktno primenjuje
u našem svakodnevnom životu

kao način razmišljanja.

Ne rešavam kvadratne jednačine
da mi pomognu u svakodnevnom životu,

ali koristim matematičko razmišljanje
da bi mi pomoglo da razumem argumente

i da saosećam sa drugima.

Tako mi čista matematika pomaže
sa čitavim svetom ljudi.

Ali, pre nego što počnem da govorim
o čitavom svetu ljudi,

moram da govorim
o nečemu što možda smatrate

nevažnom školskom matematikom:

o činiocima brojeva.

Počećemo razmatranjem činilaca broja 30.

Ako vas ovo tera da se naježite

zbog loših sećanja
na časove matematike u školi,

saosećam sa vama, jer sam i ja mislila
da su časovi matematike dosadni.

Ali prilično sam sigurna
da ćemo sa ovim otići u pravcu

koji se vrlo razlikuje
od onog što se odvijalo u školi.

Dakle, koji su činioci broja 30?

Pa, to su brojevi
kojima je broj 30 deljiv.

Možda možete da se setite. Navešćemo ih.

To su jedan, dva, tri,

pet, šest,

10, 15 i 30.

To baš i nije zanimljivo.

To je gomila brojeva na pravoj liniji.

Možemo da ovo učinimo zanimjivijim

ako razmislimo koji od ovih brojeva
su takođe činioci jedni drugima

i tako što ćemo nacrtati sliku,
nalik porodičnom stablu,

da bismo prikazali te odnose.

Dakle, broj 30 će biti na vrhu
kao neki pradeda.

Brojevi 6, 10 i 15 su delitelji broja 30.

Broj 5 je delitelj brojeva 10 i 15.

Brojem 2 su deljivi brojevi 6 i 10.

Broj 3 je delitelj brojeva 6 i 15.

A brojem jedan možemo podeliti
brojeve dva, tri i pet.

Sada vidimo da broj 10
nije deljiv brojem 3,

ali to su temena kocke,

što je, rekla bih, malo zanimljivije
od gomile brojeva na pravoj liniji.

Ovde možemo videti nešto više.
Postoji hijerarhija.

Na donjem nivou je broj jedan,

zatim su tu brojevi dva, tri i pet,

a oni nisu deljivi nijednim brojem
osim broja jedan i samim sobom.

Možda se sećate da to znači
da su prosti brojevi.

Na sledećem nivou imamo 6, 10 i 15,

a svaki od njih je proizvod
dva prosta činioca.

Dakle, šest je dva puta tri,

deset je dva puta pet,

petnaest je tri puta pet.

A potom na vrhu imamo 30,

koji je proizvod tri prosta činioca -

dva puta tri puta pet.

Tako mogu da ponovo nacrtam
ovaj dijagram koristeći ove brojeve.

Vidimo da imamo brojeve
dva, tri i pet na vrhu,

imamo parove brojeva na sledećem nivou,

imamo pojedinačne elemente
na sledećem nivou

i zatim prazan prostor na dnu.

Svaka od ovih strelica
pokazuje gubitak jednog broja u skupu.

Možda će biti jasno

da nije bitno koji su to brojevi.

Zapravo, nije bitno koji su.

Zato ih možemo zameniti,
recimo, sa A, B i C,

i dobijamo istu sliku.

Ovo je sad postalo vrlo apstraktno.

Brojevi su se pretvorili u slova.

Ali, ova apstrakcija ima poentu,

a to je da sada odjednom ovo postaje
vrlo široko primenjivo,

jer A, B i C mogu biti bilo šta.

Na primer, mogu biti
tri vrste privilegija:

biti bogat, belac i muškarac.

Onda na sledećem nivou imamo bogate belce.

Ovde imamo bogate muškarce.

Ovde imamo bele muškarce.

Onda imamo bogate, belce i muškarce.

I najzad, ljude bez ijedne
od tih privilegija.

Ubaciću i ostatak prideva
radi naglašavanja.

Dakle, ovde imamo bogate belce
koji nisu muškarci,

da nas podseti da postoje nebinarni ljudi
koje moramo uključiti.

Ovde imamo bogate muškarce
koji nisu bele rase.

Ovde imamo bele muškarce koji nisu bogati,

one koji su bogati
a nisu belci ni muškarci,

one koji nisu bogati,
belci su i nisu muškarci

i one koji nisu bogati ni belci,
a muškog su pola.

I na kraju, sa najmanje privilegija,

su ljudi koji nisu bogati,
nisu belci i nisu muškarci.

Prešli smo sa dijagrama činilaca broja 30

na dijagram interakcija
različitih vrsta privilegija.

Postoji mnogo stvari koje možemo naučiti
sa ovog dijagrama, rekla bih.

Prva je da svaka strelica predstavlja
direktan gubitak jedne vrste privilegija.

Ponekad ljudi pogrešno misle
da privilegije belaca podrazumevaju

da svi belci bolje prolaze
od svih koji nisu belci.

Neki ljudi ukazuju na sportske zvezde
koji su veoma bogati crnci i kažu:

„Vidite? Oni su baš bogati.
Belačke privilegije ne postoje.“

Ali to nije ono o čemu govori
teorija o privilegijama belaca.

Ona kaže da, kada bi ta prebogata
sportska zvezda imala iste osobine,

ali takođe bila i bele rase,

očekivali bismo da će imati
bolji položaj u društvu.

Postoji još nešto što možemo
uvideti sa ovog dijagrama

ako pogledamo duž jednog reda.

Ako pogledamo drugi red odozgo,
gde ljudi imaju dve vrste privilegija,

možda ćemo moći da vidimo
da nisu svi naročito jednaki.

Na primer, bogate žene bele rase
verovatno mnogo bolje prolaze u društvu

nego siromašni beli muškarci,

a bogati muškarci crne rase
su verovatno negde između,

tako da je u stvari više nakrivljen ovako,

a isto je i na donjem nivou.

Ali zapravo možemo ići i dalje

i pogledati interakcije
između ta dva srednja nivoa.

Jer bogatim ljudima koji nisu belci
i nisu muškarci možda bolje ide u društvu

nego siromašnim belim muškarcima.

Pomislite na ekstremne primere
kao što su Mišel Obama

i Opra Vinfri.

Definitivno su u boljoj situaciji

nego siromašni, beli,
nezaposleni muškarci beskućnici,

tako da je u stvari dijagram
više iskrivljen ovako.

A ta napetost postoji

između slojeva privilegija na dijagramu

i apsolutnih privilegija
koje ljudi doživljavaju u društvu.

Ovo mi je pomoglo da razumem
zašto su neki siromašni beli muškarci

trenutno toliko ljuti u društvu.

Zato što se smatra da se nalaze visoko
u ovom kvadru privilegija,

ali u smislu apsolutnih privilegija
zapravo ne osećaju efekat toga.

Smatram da je razumevanje
izvora tog besa mnogo produktivnije

nego prosto zauzvrat se ljutiti na njih.

Sagledavanje ovih apstraktnih struktura
nam može pomoći i da promenimo kontekst

i vidimo da su različiti ljudi
na vrhu u različitim kontekstima.

Na našem prvobitnom dijagramu,

bogati beli muškarci su bili na vrhu,

ali ako bismo ograničili pažnju
na one koji nisu muškarci,

videli bismo da su ovde,

i sada su na vrhu bogati ljudi
koji su beli i nisu muškarci.

Možemo preći na čitav kontekst žena,

i naše tri vrste privilegija
sada mogu biti bogati, beli i cisrodni.

Upamtite da „cisrodni“ znači
da se vaš rodni identitet poklapa

sa rodom koji vam je dodeljen pri rođenju.

Sada vidimo da bogate i bele cis žene
zauzimaju sličnu situaciju

kao i bogati beli muškarci
u širem društvu.

Ovo mi je pomoglo da razumem
zašto je toliko besa usmereno

prema bogatim ženama bele rase,

naročito u nekim delovima
feminističkog pokreta trenutno,

jer su možda sklone
da sebe vide kao manje privilegovane

u odnosu na bele muškarce

i zaborave koliko su više privilegovane
u odnosu na žene koje nisu bele rase.

Svi mi možemo koristiti
ove apstraktne strukture

da nam pomognu da razlikujemo situacije

u kojima smo više ili manje privilegovani.

Svi mi smo više privilegovani od nekoga

i manje privilegovani od nekog drugog.

Na primer, znam i osećam da sam,
kao osoba azijskog porekla,

manje privilegovana od ljudi bele rase

zbog privilegija belaca.

Ali takođe shvatam

da sam verovatno među najprivilegovanijima
u grupi ljudi koji nisu belci,

a to mi pomaže da se orijentišem
između ta dva konteksta.

A u pogledu bogatstva,

mislim da nisam mnogo bogata.

Nisam bogata kao ljudi
koji ne moraju da rade.

Ali mi dobro ide,

i to je mnogo bolja situacija

u odnosu na ljude koji se baš muče,

koji su možda nezaposleni
ili rade za minimalnu platu.

Vršim te preokrete u svojoj glavi

da bi mi pomogli da razumem iskustva
sa stanovišta drugih ljudi,

što me dovodi do možda
iznenađujućeg zaključka,

da je apstraktna matematika
izuzetno značajna za naš svakodnevni život

i da nam čak može pomoći
da razumemo druge i saosećamo sa njima.

Moja želja je da svi pokušaju
da bolje razumeju druge ljude

i sarađuju sa njma

umesto da se nadmeću

i pokušavaju da pokažu da nisu u pravu.

Verujem da nam apstraktno
matematičko razmišljanje

može pomoći da to postignemo.

Hvala.

(Aplauz)