Serbian subtitles

← Neočekivano sredstvo za razumevanje nejednakosti - apstraktna matematika

Get Embed Code
26 Languages

Showing Revision 9 created 06/10/2019 by Ivana Korom.

  1. Svet je prepun razdornih rasprava,
  2. konflikata,
  3. lažnih vesti,
  4. žrtava,
  5. iskorišćavanja, predrasuda,
    netrpeljivosti, okrivljavanja, vikanja
  6. i suženog opsega pažnje.
  7. Ponekad se čini da smo osuđeni
    da zauzimamo stranu,
  8. da budemo zaglavljeni u eho-komorama
  9. i da se nikada više ne složimo.
  10. Ponekad se može činiti kao trka do dna,
  11. gde svi prozivaju nekog zbog privilegija
  12. i nadmeću se da pokažu
    da su prošli najgori tretman
  13. od svih uključenih u razgovor.
  14. Kako da nađemo smisao
  15. u svetu koji nema smisla?
  16. Imam sredstvo za razumevanje
    ovog našeg zbunjujućeg sveta,

  17. sredstvo koje možda niste očekivali:
  18. apstraktnu matematiku.
  19. Ja sam čisti matematičar.

  20. Tradicionalno, čista matematika
    je kao teorija matematike,
  21. gde se primenjena matematika
    upotrebljava za stvarne probleme
  22. poput izgradnje mostova, letova aviona
  23. i kontrole protoka saobraćaja.
  24. Ali ja ću govoriti o načinu
    na koji se čista matematika
  25. direktno primenjuje
    u našem svakodnevnom životu
  26. kao način razmišljanja.
  27. Ne rešavam kvadratne jednačine
    da mi pomognu u svakodnevnom životu,
  28. ali koristim matematičko razmišljanje
    da bi mi pomoglo da razumem argumente
  29. i da saosećam sa drugima.
  30. Tako mi čista matematika pomaže
    sa čitavim svetom ljudi.
  31. Ali, pre nego što počnem da govorim
    o čitavom svetu ljudi,

  32. moram da govorim
    o nečemu što možda smatrate
  33. nevažnom školskom matematikom:
  34. o činiocima brojeva.
  35. Počećemo razmatranjem činilaca broja 30.
  36. Ako vas ovo tera da se naježite
  37. zbog loših sećanja
    na časove matematike u školi,
  38. saosećam sa vama, jer sam i ja mislila
    da su časovi matematike dosadni.
  39. Ali prilično sam sigurna
    da ćemo sa ovim otići u pravcu
  40. koji se vrlo razlikuje
    od onog što se odvijalo u školi.
  41. Dakle, koji su činioci broja 30?

  42. Pa, to su brojevi
    kojima je broj 30 deljiv.
  43. Možda možete da se setite. Navešćemo ih.
  44. To su jedan, dva, tri,
  45. pet, šest,
  46. 10, 15 i 30.
  47. To baš i nije zanimljivo.
  48. To je gomila brojeva na pravoj liniji.
  49. Možemo da ovo učinimo zanimjivijim
  50. ako razmislimo koji od ovih brojeva
    su takođe činioci jedni drugima
  51. i tako što ćemo nacrtati sliku,
    nalik porodičnom stablu,
  52. da bismo prikazali te odnose.
  53. Dakle, broj 30 će biti na vrhu
    kao neki pradeda.
  54. Brojevi 6, 10 i 15 su delitelji broja 30.
  55. Broj 5 je delitelj brojeva 10 i 15.
  56. Brojem 2 su deljivi brojevi 6 i 10.
  57. Broj 3 je delitelj brojeva 6 i 15.
  58. A brojem jedan možemo podeliti
    brojeve dva, tri i pet.
  59. Sada vidimo da broj 10
    nije deljiv brojem 3,
  60. ali to su temena kocke,
  61. što je, rekla bih, malo zanimljivije
    od gomile brojeva na pravoj liniji.
  62. Ovde možemo videti nešto više.
    Postoji hijerarhija.

  63. Na donjem nivou je broj jedan,
  64. zatim su tu brojevi dva, tri i pet,
  65. a oni nisu deljivi nijednim brojem
    osim broja jedan i samim sobom.
  66. Možda se sećate da to znači
    da su prosti brojevi.
  67. Na sledećem nivou imamo 6, 10 i 15,
  68. a svaki od njih je proizvod
    dva prosta činioca.
  69. Dakle, šest je dva puta tri,
  70. deset je dva puta pet,
  71. petnaest je tri puta pet.
  72. A potom na vrhu imamo 30,
  73. koji je proizvod tri prosta činioca -
  74. dva puta tri puta pet.
  75. Tako mogu da ponovo nacrtam
    ovaj dijagram koristeći ove brojeve.
  76. Vidimo da imamo brojeve
    dva, tri i pet na vrhu,
  77. imamo parove brojeva na sledećem nivou,
  78. imamo pojedinačne elemente
    na sledećem nivou
  79. i zatim prazan prostor na dnu.
  80. Svaka od ovih strelica
    pokazuje gubitak jednog broja u skupu.
  81. Možda će biti jasno

  82. da nije bitno koji su to brojevi.
  83. Zapravo, nije bitno koji su.
  84. Zato ih možemo zameniti,
    recimo, sa A, B i C,
  85. i dobijamo istu sliku.
  86. Ovo je sad postalo vrlo apstraktno.

  87. Brojevi su se pretvorili u slova.
  88. Ali, ova apstrakcija ima poentu,
  89. a to je da sada odjednom ovo postaje
    vrlo široko primenjivo,
  90. jer A, B i C mogu biti bilo šta.
  91. Na primer, mogu biti
    tri vrste privilegija:
  92. biti bogat, belac i muškarac.
  93. Onda na sledećem nivou imamo bogate belce.
  94. Ovde imamo bogate muškarce.
  95. Ovde imamo bele muškarce.
  96. Onda imamo bogate, belce i muškarce.
  97. I najzad, ljude bez ijedne
    od tih privilegija.
  98. Ubaciću i ostatak prideva
    radi naglašavanja.
  99. Dakle, ovde imamo bogate belce
    koji nisu muškarci,
  100. da nas podseti da postoje nebinarni ljudi
    koje moramo uključiti.
  101. Ovde imamo bogate muškarce
    koji nisu bele rase.
  102. Ovde imamo bele muškarce koji nisu bogati,
  103. one koji su bogati
    a nisu belci ni muškarci,
  104. one koji nisu bogati,
    belci su i nisu muškarci
  105. i one koji nisu bogati ni belci,
    a muškog su pola.
  106. I na kraju, sa najmanje privilegija,
  107. su ljudi koji nisu bogati,
    nisu belci i nisu muškarci.
  108. Prešli smo sa dijagrama činilaca broja 30

  109. na dijagram interakcija
    različitih vrsta privilegija.
  110. Postoji mnogo stvari koje možemo naučiti
    sa ovog dijagrama, rekla bih.
  111. Prva je da svaka strelica predstavlja
    direktan gubitak jedne vrste privilegija.
  112. Ponekad ljudi pogrešno misle
    da privilegije belaca podrazumevaju
  113. da svi belci bolje prolaze
    od svih koji nisu belci.
  114. Neki ljudi ukazuju na sportske zvezde
    koji su veoma bogati crnci i kažu:
  115. „Vidite? Oni su baš bogati.
    Belačke privilegije ne postoje.“
  116. Ali to nije ono o čemu govori
    teorija o privilegijama belaca.
  117. Ona kaže da, kada bi ta prebogata
    sportska zvezda imala iste osobine,
  118. ali takođe bila i bele rase,
  119. očekivali bismo da će imati
    bolji položaj u društvu.
  120. Postoji još nešto što možemo
    uvideti sa ovog dijagrama

  121. ako pogledamo duž jednog reda.
  122. Ako pogledamo drugi red odozgo,
    gde ljudi imaju dve vrste privilegija,
  123. možda ćemo moći da vidimo
    da nisu svi naročito jednaki.
  124. Na primer, bogate žene bele rase
    verovatno mnogo bolje prolaze u društvu
  125. nego siromašni beli muškarci,
  126. a bogati muškarci crne rase
    su verovatno negde između,
  127. tako da je u stvari više nakrivljen ovako,
  128. a isto je i na donjem nivou.
  129. Ali zapravo možemo ići i dalje

  130. i pogledati interakcije
    između ta dva srednja nivoa.
  131. Jer bogatim ljudima koji nisu belci
    i nisu muškarci možda bolje ide u društvu
  132. nego siromašnim belim muškarcima.
  133. Pomislite na ekstremne primere
    kao što su Mišel Obama
  134. i Opra Vinfri.
  135. Definitivno su u boljoj situaciji
  136. nego siromašni, beli,
    nezaposleni muškarci beskućnici,
  137. tako da je u stvari dijagram
    više iskrivljen ovako.
  138. A ta napetost postoji
  139. između slojeva privilegija na dijagramu
  140. i apsolutnih privilegija
    koje ljudi doživljavaju u društvu.
  141. Ovo mi je pomoglo da razumem
    zašto su neki siromašni beli muškarci
  142. trenutno toliko ljuti u društvu.
  143. Zato što se smatra da se nalaze visoko
    u ovom kvadru privilegija,
  144. ali u smislu apsolutnih privilegija
    zapravo ne osećaju efekat toga.
  145. Smatram da je razumevanje
    izvora tog besa mnogo produktivnije
  146. nego prosto zauzvrat se ljutiti na njih.
  147. Sagledavanje ovih apstraktnih struktura
    nam može pomoći i da promenimo kontekst

  148. i vidimo da su različiti ljudi
    na vrhu u različitim kontekstima.
  149. Na našem prvobitnom dijagramu,
  150. bogati beli muškarci su bili na vrhu,
  151. ali ako bismo ograničili pažnju
    na one koji nisu muškarci,
  152. videli bismo da su ovde,
  153. i sada su na vrhu bogati ljudi
    koji su beli i nisu muškarci.
  154. Možemo preći na čitav kontekst žena,
  155. i naše tri vrste privilegija
    sada mogu biti bogati, beli i cisrodni.
  156. Upamtite da „cisrodni“ znači
    da se vaš rodni identitet poklapa
  157. sa rodom koji vam je dodeljen pri rođenju.
  158. Sada vidimo da bogate i bele cis žene
    zauzimaju sličnu situaciju
  159. kao i bogati beli muškarci
    u širem društvu.
  160. Ovo mi je pomoglo da razumem
    zašto je toliko besa usmereno
  161. prema bogatim ženama bele rase,
  162. naročito u nekim delovima
    feminističkog pokreta trenutno,
  163. jer su možda sklone
    da sebe vide kao manje privilegovane
  164. u odnosu na bele muškarce
  165. i zaborave koliko su više privilegovane
    u odnosu na žene koje nisu bele rase.
  166. Svi mi možemo koristiti
    ove apstraktne strukture

  167. da nam pomognu da razlikujemo situacije
  168. u kojima smo više ili manje privilegovani.
  169. Svi mi smo više privilegovani od nekoga
  170. i manje privilegovani od nekog drugog.
  171. Na primer, znam i osećam da sam,
    kao osoba azijskog porekla,
  172. manje privilegovana od ljudi bele rase
  173. zbog privilegija belaca.
  174. Ali takođe shvatam
  175. da sam verovatno među najprivilegovanijima
    u grupi ljudi koji nisu belci,
  176. a to mi pomaže da se orijentišem
    između ta dva konteksta.
  177. A u pogledu bogatstva,
  178. mislim da nisam mnogo bogata.
  179. Nisam bogata kao ljudi
    koji ne moraju da rade.
  180. Ali mi dobro ide,
  181. i to je mnogo bolja situacija
  182. u odnosu na ljude koji se baš muče,
  183. koji su možda nezaposleni
    ili rade za minimalnu platu.
  184. Vršim te preokrete u svojoj glavi

  185. da bi mi pomogli da razumem iskustva
    sa stanovišta drugih ljudi,
  186. što me dovodi do možda
    iznenađujućeg zaključka,
  187. da je apstraktna matematika
    izuzetno značajna za naš svakodnevni život
  188. i da nam čak može pomoći
    da razumemo druge i saosećamo sa njima.
  189. Moja želja je da svi pokušaju
    da bolje razumeju druge ljude
  190. i sarađuju sa njma
  191. umesto da se nadmeću
  192. i pokušavaju da pokažu da nisu u pravu.
  193. Verujem da nam apstraktno
    matematičko razmišljanje
  194. može pomoći da to postignemo.
  195. Hvala.

  196. (Aplauz)