Serbian subtitles

← Merina soba, filozofski misaoni eksperiment - Elenor Nelsen

Get Embed Code
29 Languages

Showing Revision 4 created 01/31/2017 by Mile Živković.

  1. Zamislite brilijantnu neuronaučnicu
    po imenu Meri.
  2. Meri živi u crno-beloj sobi,
  3. čita isključivo crno-bele knjige,
  4. a njeni ekrani prikazuju
    samo crnu i belu boju.
  5. Međutim, iako nikada nije videla boje,
    Meri je ekspert za viđenje boja
  6. i zna sve što je ikada otkriveno
    vezano za fiziku i biologiju toga.
  7. Zna kako različite
    talasne dužine svetlosti
  8. stimulišu tri vrste
    kupastih ćelija u mrežnjači
  9. i zna kako električni signali
  10. putuju kroz optički nerv do mozga.
  11. Tamo stvaraju obrasce nervne aktivnosti
  12. koji odgovaraju milionima boja
    koje većina ljudi može razlikovati.
  13. Sada zamislite da jednoga dana
  14. dođe do greške u funkcionisanju
    Merinog crno-belog ekrana
  15. i pojavi se jabuka u boji.
  16. Prvi put,
  17. ona može da doživi nešto
    za šta je godinama znala.
  18. Da li saznaje nešto novo?
  19. Postoji li nešto vezano za opažanje boja
  20. što nije bilo obuhvaćeno
    celokupnim njenim znanjem?
  21. Filozof Frenk Džekson je izneo
    ovaj misaoni eksperiment,
  22. zvani Merina soba, 1982. godine.
  23. Tvrdio je da, ako je Meri već znala
    sve fizičke činjenice o viđenju boja,
  24. a doživljaj boje je ipak uči nečemu novom,
  25. onda se mentalna stanja
    poput opažanja boja
  26. ne mogu u potpunosti opisati
    fizičkim podacima.
  27. Misaoni eksperiment Merine sobe
  28. opisuje ono što filozofi nazivaju
    argument saznanja,
  29. da postoje svojstva i znanja
    koji nisu fizičke prirode
  30. koja se mogu otkriti
    samo kroz svesni doživljaj.
  31. Argument saznanja
    protivreči teoriji fizikalizma
  32. koja kaže da sve,
    uključujući mentalna stanja,
  33. ima fizičko objašnjenje.
  34. Za većinu ljudi koji čuju Merinu priču,
  35. intuitivno se čini očigledno da će,
    kada zapravo vidi boje,
  36. to biti potpuno drugačije
    nego učenje o njima.
  37. Prema tome, mora postojati
    neko svojstvo viđenja boja
  38. koje nadilazi njegov fizički opis.
  39. Argument saznanja se ne odnosi
    samo na viđenje boja.
  40. Merina soba koristi viđenje boja
    radi predstavljanja svesnog doživljavanja.
  41. Ako fizičke nauke ne mogu
    da u celosti objasne viđenje boja,
  42. onda možda ne mogu potpuno objasniti
    ni druga svesna iskustva.
  43. Na primer, mogli bismo znati
    svaki fizički detalj
  44. o strukturi i funkcijama
    mozga neke druge osobe,
  45. a da i dalje ne razumemo
    kako izgleda biti ta osoba.
  46. Ova neopisiva iskustva imaju svojstva
    koja se nazivaju kvalija,
  47. subjektivne osobine koje se ne mogu
    precizno opisati ili izmeriti.
  48. Kvalija je jedinstvena
    za osobu koja je doživljava,
  49. kao osećaj svraba,
  50. zaljubljenosti
  51. ili dosade.
  52. Fizičke činjenice ne mogu sasvim objasniti
    mentalna stanja poput ovih.
  53. Filozofi koje zanima
    veštačka inteligencija
  54. koriste argument saznanja
  55. da bi teoretisali
    da ponovno stvaranje fizičkog stanja
  56. neće nužno iznova stvoriti
    i odgovarajuće mentalno stanje.
  57. Drugim rečima,
  58. sklapanje kompjutera koji oponaša
    funkciju svakog pojedinačnog neurona
  59. ljudskog mozga
  60. neće nužno stvoriti
    svestan kompjuterizovani mozak.
  61. Ne slažu se svi filozofi
    da je eksperiment Merine sobe koristan.
  62. Neki tvrde da bi joj njeno opsežno znanje
    o viđenju boja omogućilo
  63. da stvori isto mentalno stanje
  64. koje se proizvodi
    pri stvarnom viđenju boja.
  65. Greška na ekranu
    joj ne bi pokazala ništa novo.
  66. Drugi kažu da njeno znanje
    otpočetka nije bilo potpuno
  67. jer je zasnovano
    samo na onim fizičkim podacima
  68. koji se mogu pretočiti u reči.
  69. Godinama nakon što ga je izneo,
  70. Džekson je zapravo preokrenuo stav
    o svom misaonom eksperimentu.
  71. Odlučio je da čak i Merino iskustvo
    viđenja crvene boje i dalje odgovara
  72. merljivom fizičkom događaju u mozgu,
  73. a ne nepoznatoj kvaliji
    koja je izvan fizičkog objašnjenja.
  74. Ipak, i dalje nema konačnog odgovora
  75. na pitanje da li bi Meri
    naučila nešto novo
  76. kada vidi jabuku.
  77. Može li biti da postoje
    suštinska ograničenja
  78. toga šta možemo saznati
    o nečemu što ne možemo doživeti?
  79. I da li bi to značilo da postoje
    izvesni aspekti univerzuma
  80. koji zauvek leže izvan naše spoznaje?
  81. Ili će nam nauka i filozofija omogućiti
    da prevaziđemo ograničenja našeg uma?