Od pacifiste do špijuna, neočekivani tajni agent Drugog svetskog rata - Šrabani Basu

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/from-pacifist-to-spy-wwii-s-surprising-secret-agent-shrabani-basu

Maja 1940. godine, kada je nemačka vojska bila nadomak okupacije Pariza, Nur Inajat Kan se suočila sa teškim izborom: stajati po strani ili se pridružiti savezničkim silama u borbi protiv nacista. Nakon što je posvedočila razaranjima širom Evrope, otputovala je u Englesku da nauči veštinu špijunaže. Šrabani Basu obrazlaže kako je pacifista koji je postao špijun pomogao u izgradnji pokreta otpora koji je oborio fašistički režim.

Lekciju priredila Šrabani Basu, režirao Franc Palomares.

Nur Inajat Kan je bila
usred beznadežnog bekstva.

Uhapšena je zbog aktivnosti u koje je bila
uključena kao saveznički špijun,

ali uz pomoć šrafcigera
i druga dva zarobljenika,

ponovo se našla pod zvezdama Pariza.

Kako je krenula da trči,

u mislima je odletela u vrtlog događaja
koji su je tu doveli...

Rođena u Moskvi 1914. godine od oca
indijskog muslimana i majke Amerikanke,

Nur je odgajana u vrlo mirnom domu.

Njeni roditelji su bili sufijski pacifisti

koji su verovali
u moć muzike i saosećanja.

Preselili su se u Pariz,

gde je Nur studirala dečju psihologiju
i objavljivala knjige za decu.

Ali sve se to promenilo
dolaskom Drugog svetskog rata.

Maja 1940. godine, kada je nemačka vojska
bila nadomak okupacije Pariza,

Nur i njen brat su se suočili
sa teškim izborom.

Kao pacifisti, verovali su da sve sporove
treba rešavati nenasilno.

Ali kao svedoci razaranja širom Evrope,

odlučili su da stajanje
po strani nije opcija.

Kada je otišla u Englesku,

Nur je volontirala u Ženskom
pomoćnom vazduhoplovstvu

i obučila se za radio-operatera.

Udubila se u bežične operacije
i Morzeovu azbuku,

ne znajući da je nadzire
tajna organizacija.

Britanska Uprava za specijalne operacije
osnovana je radi sabotaže Nemaca

u zemljama koje su okupirali nacisti.

Kao obučena radio-operaterka

koja je dobro poznavala Pariz
i tečno govorila francuski,

Nur je bila privlačan kandidat.

Tokom intervjua su je upozorili
da bežične operacije

spadaju u najopasnije poslove
u okviru obaveštajne službe.

Operateri su morali da provuku uočljiv
predajnik kroz neprijateljsku teritoriju,

a tajna agencija je nije mogla zaštititi
u slučaju da je uhvate.

Nur je odmah prihvatila zadatak.

Mada je bila odlučna da će se pridržavati
principa pacifizma koliko god je moguće,

Nur je morala da izuči veštinu špijunaže.

Naučila je kako da kontaktira
sa obaveštajnim mrežama, da obije bravu,

odupire se ispitivanjima
i puca iz pištolja.

U junu 1943. godine je sletela
u Anže, južno od Pariza,

i stigla je do grada
opremljena lažnim pasošem,

pištoljem i nekoliko francuskih franaka.

Ali njena mreža je bila ugrožena.

Nedelju dana otkako je otpremljena,

sve njene kolege agenti su uhapšeni,
a Nur su pozvali da se vrati kući.

Ubedila je svoje nadređene
da joj dopuste da ostane,

što je značilo da će sama obavljati posao
šest radio-operatera.

Tokom narednih meseci,

pratila je i prevozila zalihe
za francuski pokret otpora,

slala u London izveštaje
o nacističkim aktivnostima

i uređivala bezbedan prolaz
za savezničke vojnike.

Njen rad je bio ključan za izgradnju
francuskog pokreta otpora

i savezničke obaveštajne mreže,

a, naposletku, i za okončanje rata.

Zaštićena samo svojim
brzim razmišljanjem i harizmom,

često bi se pričom izvukla od ispitivanja.

Kada ju je Gestapo pretresao u vozu,

iznela im je opušten prikaz
svog „filmskog projektora“.

Kada je vojnik primetio da kači antenu,

čavrljala je o svojoj strasti
prema slušanju muzike na radiju

i šarmirala ga da joj pomogne
da postavi kabl.

Čitava četiri meseca na zadatku,

njena oštroumnost i prikrivenost
nisu je nikada izneverili.

Ali njen šarm je pobudio kobnu ljubomoru.

Oktobra 1943. godine
je sestra jednog kolege,

zaljubljena u agenta koji je voleo Nur,

prodala njenu adresu Gestapou.

Nur je odbila da oda
bilo kakvu informaciju

i usredsredila se na bekstvo.

Sakrila je šrafciger od stražara

i tako su uspeli da olabave
krovni prozor i iskradu se u noć.

Ali čim su zatvorenici
počeli da beže što brže mogu,

sirena za vazdušni napad
upozorila je one koji su je zarobili.

Nur je ponovo uhvaćena
i poslata u nemački zatvor.

Zatim je prebačena
u koncentracioni logor Dahau.

I pored toga što je bila mučena,
uskraćivana za mnoge stvari i izolovana,

Nur ništa nije odala.

Neposredno pre nego što je pogubljena,

smatra se da je povikala: „Sloboda!“

Nakon što je podnela herojsku žrtvu,

Nur je nagrađena kao heroj koji je vodio
tajne bitke iza neprijateljskih linija

i utabao put ka slobodi,
a da pri tome nije oduzeo nijedan život.