Return to Video

Unutar masivnog (i neregulisanog) sveta tehnologije za nadzor

  • 0:01 - 0:02
    Pre nekoliko godina,
  • 0:02 - 0:04
    američki savetnik za odbranu kog poznajem
  • 0:04 - 0:07
    mi je ispričao o svom
    putovanju u Uzbekistan.
  • 0:07 - 0:09
    Njegova uloga je bila
    da pospeši prodaju tehnologije
  • 0:09 - 0:11
    koju je uzbekistanska vlada
    mogla da koristi
  • 0:11 - 0:13
    za špijuniranje sopstvenih građana.
  • 0:13 - 0:16
    Naposletku je podelio sa mnom
    marketinški materijal
  • 0:16 - 0:18
    koji je predstavio uzbekistanskoj vladi.
  • 0:18 - 0:21
    Jedna moderna brošura
    je sadržala tehnologiju
  • 0:21 - 0:23
    koja ne samo da je mogla
    da presreće telefonske razgovore
  • 0:23 - 0:25
    već i da identifikuje govornika,
  • 0:25 - 0:27
    bez obzira na to
    koji telefonski broj koristio,
  • 0:27 - 0:29
    putem jedinstvenog zvučnog otiska
  • 0:29 - 0:33
    i da potom identifikuje
    njegovu tačnu geografsku lokaciju.
  • 0:33 - 0:36
    Ovaj tip je uključen
    u trgovinu oružjem godinama.
  • 0:36 - 0:40
    Nije bio nekakav holivudski krijumčar
    oružja koji sklapa zakulisne ugovore.
  • 0:40 - 0:43
    Bio je samo tip koji je sarađivao
    sa legitimnim zapadnim firmama
  • 0:43 - 0:45
    kako bi im pomogao
    u inostranoj prodaji oružja.
  • 0:45 - 0:47
    Međutim, nije mu smetalo
    reklamiranje ove tehnologije.
  • 0:48 - 0:50
    Za njega, to je bio tek sledeći korak
    u trgovini oružjem.
  • 0:50 - 0:53
    A bilo je čak i jednostavnije
    od recimo prodaje oružja Iraku
  • 0:53 - 0:55
    jer nije zahtevalo izvoznu licencu
  • 0:56 - 0:57
    američkog Stejt departmenta,
  • 0:57 - 0:59
    koju većina oružja zahteva.
  • 0:59 - 1:01
    Ispostavlja se da su ova oruđa za nadzor
  • 1:01 - 1:03
    gotovo u potpunosti neregulisana
  • 1:03 - 1:06
    jer trenutno nisu definisana kao oružja.
  • 1:06 - 1:09
    Ali trebalo bi da budu,
    i moramo ih regulisati na taj način.
  • 1:10 - 1:12
    Ja sam novinarka
    i provela sam poslednje dve decenije
  • 1:12 - 1:14
    posmatrajući kako vojska
    i svet obaveštajaca
  • 1:15 - 1:17
    podstiču razvoj nove nauke i tehnologije.
  • 1:17 - 1:19
    Pratila sam pojavljivanje novog oružja
  • 1:19 - 1:20
    i posmatrala šta se dešava
  • 1:21 - 1:23
    kada firme počnu da reklamiraju
    to oružje u inostranstvu.
  • 1:23 - 1:26
    Međutim, šta je oružje u dobu informacija?
  • 1:26 - 1:28
    Znamo da su naoružani dronovi oružje,
  • 1:28 - 1:30
    projektili i bombe su oružje,
  • 1:30 - 1:32
    ali Stejt department zapravo klasifikuje
  • 1:32 - 1:35
    široku kategoriju tehnologije kao oružje.
  • 1:35 - 1:39
    Na primer, ako naučnik ide u inostranstvo
    na okeanografski istraživački brod
  • 1:39 - 1:41
    i želi da ponese najnoviji noćni dvogled?
  • 1:41 - 1:45
    To je prema Stejt departmentu
    potencijalno oružje.
  • 1:45 - 1:46
    Zašto?
  • 1:46 - 1:49
    Zato što, iako noćni dvogled
    trenutno koriste naučnici
  • 1:49 - 1:51
    i lovci širom sveta,
  • 1:51 - 1:53
    radi se o pomagalu
    koje je prvo razvila vojska.
  • 1:53 - 1:55
    Pa ipak, oruđa za nadzor
  • 1:55 - 1:58
    koje autoritarni režim može da koristi
    da špijunira sopstvene građane,
  • 1:58 - 2:00
    disidente, novinare,
  • 2:00 - 2:03
    to se prema vladi SAD-a
    trenutno ne smatra oružjem.
  • 2:04 - 2:05
    Pa ipak, ova oruđa za nadzor
  • 2:05 - 2:09
    su deo rastuće tajne industrije
    vredne više milijardi dolara.
  • 2:10 - 2:13
    Koreni ovog špijunskog sajma
    sežu nekih 18 godina unazad
  • 2:13 - 2:15
    do hotela Hilton u severnoj Virdžiniji,
  • 2:15 - 2:18
    svega nekoliko kilometara od američke
    Centralne obaveštajne agencije.
  • 2:19 - 2:22
    Nekoliko desetina ljudi,
    uglavnom muškaraca u tamnim odelima
  • 2:22 - 2:23
    se tu okupilo u proleće 2002. godine
  • 2:23 - 2:26
    radi konferencije
    skromnog naziva OSP svet.
  • 2:27 - 2:30
    Znate, na prvi pogled, konferencija je
    verovatno izgledala kao desetine događaja
  • 2:30 - 2:33
    koji su se organizovali
    u okolini grada Vašingtona.
  • 2:33 - 2:35
    Ovaj događaj je, pak, bio jedinstven.
  • 2:35 - 2:38
    OSP znači Obaveštajni sistemi podrške,
  • 2:38 - 2:39
    a ljudi koji su bili tamo
  • 2:39 - 2:42
    su bili iz firmi koje su pravile
    tehnologiju za špijuniranje
  • 2:42 - 2:44
    privatnih komunikacija.
  • 2:44 - 2:47
    Drugim rečima, radilo se
    o nekavim najamskim prisluškivačima.
  • 2:47 - 2:50
    A razlog zašto su bili tu
    je što je manje od godinu dana ranije
  • 2:50 - 2:53
    teroristički napad na Njujork
    i Vašington, 9. septembar,
  • 2:53 - 2:55
    podstakao kongres da progura zakon
  • 2:55 - 2:57
    poznat kao Patriotski zakon.
  • 2:57 - 3:00
    Ovo je obezbedilo vladi
    nova šira nadleštva
  • 3:00 - 3:02
    za praćenje komunikacija.
  • 3:02 - 3:04
    Imejlove, internet aktivnost,
    telefonske pozive,
  • 3:04 - 3:06
    čak i finansijske transakcije.
  • 3:06 - 3:09
    Ovo je stvorilo trenutnu
    potražnju za podacima.
  • 3:09 - 3:12
    A u istinskom američkom
    preduzetničkom duhu,
  • 3:12 - 3:15
    industrija je priskočila
    u pomoć u sakupljanju podataka.
  • 3:15 - 3:16
    Međutim, 2002. godine,
  • 3:16 - 3:18
    radilo se i dalje
    o prilično skromnom poslu.
  • 3:18 - 3:21
    Svega oko 10 procenata svetske populacije
  • 3:21 - 3:22
    je uopšte bilo ulogovano na internet.
  • 3:22 - 3:27
    Te ono što su sakupljali su uglavom bili
    jednostavni mejlovi i telefonski pozivi
  • 3:27 - 3:29
    putem fiksne i mobilne telefonije.
  • 3:29 - 3:30
    Tokom narednih nekoliko godina,
  • 3:30 - 3:33
    način na koji komuniciramo
    ubrzano je počeo da se menja.
  • 3:33 - 3:36
    Pojavili su se Skajp, Fejsbuk,
  • 3:36 - 3:38
    a potom i najvažnije ajfon,
  • 3:38 - 3:39
    i za nekoliko godina,
  • 3:39 - 3:43
    milijarde nas je hodalo unaokolo
    sa malim kompjuterima u džepovima
  • 3:43 - 3:45
    koji su obavljali sve,
    od praćenja naših fitnes navika
  • 3:45 - 3:48
    do pomoći u traženju romantičnih partnera.
  • 3:48 - 3:51
    I iznenada vam više nije bila nužna
    napredna sposobnost
  • 3:51 - 3:54
    Nacionalne bezbednosne agencije
    ili velikih telekoma
  • 3:54 - 3:56
    da pratite svačiju komunikaciju.
  • 3:56 - 3:57
    U nekim slučajevima,
  • 3:57 - 4:01
    samo vam je bio potreban pristup
    tom uređaju u njihovim džepovima.
  • 4:01 - 4:04
    A to je iznedrilo
    sasvim novi vid industrije.
  • 4:04 - 4:07
    Znate, retke firme mogu
    da grade projektile ili avione,
  • 4:07 - 4:11
    ali ne treba vam mnogo novca
    da napravite softver
  • 4:11 - 4:13
    koji može da hakuje
    nečiji pametni telefon.
  • 4:13 - 4:15
    Kompjuterski hakeri su prisutni godinama,
  • 4:15 - 4:18
    ali sada su njihove veštine mogle
    da se koriste za izgradnju tehnologije
  • 4:18 - 4:22
    za koju je vladala velika potražnja
    u policiji i obaveštajnim agencijama.
  • 4:22 - 4:25
    I uskoro, desetine, pa čak i stotine firmi
  • 4:25 - 4:28
    su ulazile u ovo tržište prisluškivanja.
  • 4:28 - 4:30
    A ta mala konferencija u Virdžiniji
  • 4:30 - 4:34
    je rasla i uskoro je postala poznata
    kao Bal prisluškivača.
  • 4:34 - 4:37
    Nije se mnogo znalo
    o Balu prisluškivača
  • 4:37 - 4:38
    tih ranih godina
  • 4:38 - 4:40
    jer su konferencije bile zatvorene za sve
  • 4:40 - 4:43
    osim firmi i njhovih mušterija iz vlade.
  • 4:43 - 4:45
    No, novinari su počeli
    da gledaju i slušaju izveštaje
  • 4:45 - 4:48
    o firmama koje su ulazile
    u ovo privatno špijunsko tržište.
  • 4:48 - 4:51
    Mračni preduzetnici koji su išli svetom,
  • 4:51 - 4:54
    sklapajući dogovore
    često sa autoritarnim režimima.
  • 4:54 - 4:58
    I od starta se radilo o zaista
    labavo regulisanom tržištu.
  • 4:58 - 5:02
    Neke države zahtevaju dozvolu
    za prodaju ove tehnologije u inostranstvu,
  • 5:02 - 5:06
    ali retko sa proverama
    koje prolazi tradicionalno oružje.
  • 5:07 - 5:10
    Na primer, firma Hacking Team iz Italije
  • 5:10 - 5:13
    je navodno prodala svoju tehnologiju
    autoritarnim režimima
  • 5:13 - 5:15
    u Egiptu i Kazahstanu.
  • 5:15 - 5:19
    Izraelska firma NSO grupa
    navodno je prodala svoju tehnologiju
  • 5:19 - 5:21
    režimu u Saudijskoj Arabiji
  • 5:21 - 5:22
    koga optužuju za maltretiranje,
  • 5:23 - 5:26
    a u jednom slučaju i za ubistvo
    jednog svog političkog protivnika.
  • 5:26 - 5:30
    A o oružju razmišljamo
    kao o nečemu što ubija ljude.
  • 5:30 - 5:31
    Međutim, u dobu informacija,
  • 5:31 - 5:35
    neka od najmoćnijih oružja su stvari
    koje mogu da nas prate i identifikuju.
  • 5:36 - 5:39
    Radi se o nečemu što su Pentagon i CIA
    prepoznali pre više godina
  • 5:39 - 5:41
    i pokušali su da naprave tehnologiju
  • 5:41 - 5:45
    koja može da prati ljude,
    osumnjičene teroriste širom sveta.
  • 5:45 - 5:48
    Pentagon je uložio u nešto
    što se zove pametna prašina,
  • 5:48 - 5:51
    malene mikrosenzore
    veličine čestica prašine
  • 5:51 - 5:54
    koji mogu da se razaspu po ljudima,
    a da oni to ne znaju
  • 5:54 - 5:56
    i potom to koriste
    da prate njihovu lokaciju.
  • 5:56 - 5:58
    Pentagon je preko svoje
    preduzetničke firme
  • 5:58 - 6:03
    uložio u proizvode kozmetičke firme koji
    su se jednom pojavili u Oprinom časopisu
  • 6:03 - 6:06
    kako bi napravili uređaj koji može
    tajno da sakuplja DNK
  • 6:06 - 6:08
    prosto prelaskom preko kože.
  • 6:09 - 6:11
    Nešto se, pak, izvanredno desilo
    tokom prošle decenije.
  • 6:11 - 6:16
    U mnogim slučajevima privatno tržište
    je postiglo nešto što je daleko nadmašilo
  • 6:16 - 6:19
    ono što su Pentagon ili CIA
    uopšte smatrali mogućim.
  • 6:19 - 6:20
    Godine 2008,
  • 6:20 - 6:24
    Pentagon je imao tajnu DNK bazu terorista.
  • 6:24 - 6:26
    Imali su oko 80 000 uzoraka.
  • 6:27 - 6:29
    Pa, privatna firma AncestryDNA
  • 6:29 - 6:33
    trenutno ima uzorke
    od preko 15 miliona ljudi.
  • 6:33 - 6:36
    23andMe, druga najveća
    genealoška baza podataka
  • 6:36 - 6:39
    ima uzorke od preko 10 miliona ljudi.
  • 6:39 - 6:42
    Sada vam možda i nisu potrebne
    te Džejms Bondove tehnike
  • 6:42 - 6:44
    za sakupljanje DNK,
  • 6:44 - 6:47
    ako smo mi voljni da ga predamo
    privatnim firmama,
  • 6:47 - 6:49
    pa čak i da platimo to zadovoljstvo.
  • 6:50 - 6:53
    Dakle, šta možete da postignete
    sa uzorkom nečije DNK?
  • 6:53 - 6:55
    U Sjedinjenim Državama i Kini
  • 6:55 - 6:57
    istraživači rade na upotrebi DNK uzoraka
  • 6:57 - 7:00
    kako bi napravili slike ljudskih lica.
  • 7:00 - 7:04
    Dakle, ukoliko spojite DNK
    sa tehnologijom za identifikaciju lica,
  • 7:04 - 7:07
    imate osnovu za veoma
    moćan sistem za nadzor
  • 7:07 - 7:10
    koji može da se koristi za praćenje
    pojedinaca ili čitavih etničkih grupa.
  • 7:10 - 7:13
    A ako mislite da to zvuči
    malčice paranoično,
  • 7:13 - 7:16
    imajte na umu da je Pentagon
    prošle godine poslao memorandum
  • 7:16 - 7:18
    svim svojim službenicima
  • 7:18 - 7:21
    upozoravajući ih upravo da ne koriste
    komercijalne DNK komplete
  • 7:21 - 7:24
    zbog zabrinutosti od korišćenja
    informacija za praćenje njih
  • 7:24 - 7:26
    ili njihovih članova porodice.
  • 7:26 - 7:30
    Pa ipak, čak i sa rastućom zabrinutosti
    Pentagona zbog ove tehnologije,
  • 7:30 - 7:33
    skoro da ništa nije urađeno
    da se ovlada ovim tržištem.
  • 7:33 - 7:35
    Jedna američka firma, Clearview AI,
  • 7:35 - 7:38
    sakuplja milijarde slika ljudskih lica
  • 7:38 - 7:39
    širom interneta,
  • 7:39 - 7:43
    poput slika vas i vaše porodice
    koje postavljate na Instagramu,
  • 7:43 - 7:46
    a potom prodaju svoje usluge
    identifikacije lica
  • 7:46 - 7:49
    američkoj vladi i policiji.
  • 7:49 - 7:50
    A čak iako smatrate
  • 7:50 - 7:53
    da je to sasvim prihvatljiva
    primena ove tehnologije,
  • 7:53 - 7:56
    ništa ih ne sprečava da je prodaju
    privatnim pojedincima,
  • 7:56 - 7:59
    korporacijama ili čak stranim vladama.
  • 7:59 - 8:02
    A to je upravo ono što firme rade.
  • 8:02 - 8:05
    Taj Bal prisluškivača koji je osnovan
    u severnoj Virdžiniji?
  • 8:05 - 8:09
    Danas se održava
    u više gradova širom sveta.
  • 8:09 - 8:13
    Hiljade ljudi trenutno pohađa
    OSP obuke i konferencije.
  • 8:13 - 8:17
    A sve češće firme koje se pojavljuju
    stižu sa Bliskog istoka i iz Kine.
  • 8:17 - 8:19
    Sajam špijuna je postao globalan.
  • 8:20 - 8:22
    A trenutno na festivalima
    oružja širom sveta
  • 8:22 - 8:25
    videćete kompanije kako izlažu
    tehnologiju za prepoznavanje lica
  • 8:25 - 8:26
    i softvere za hakovanje telefona,
  • 8:26 - 8:29
    sve to izlažu uz tradicionalne
    proizvođače oružja
  • 8:29 - 8:31
    sa tenkovima i projektilima.
  • 8:31 - 8:33
    A šetajući po ovim festivalima oružja,
  • 8:33 - 8:36
    lako je upasti u distopijske paranoje
  • 8:36 - 8:38
    i razmišljati o budućoj
    tehnologiji za nadzor
  • 8:38 - 8:40
    koja će da prati svaki naš pokret.
  • 8:40 - 8:42
    Sećam se da mi je jedan
    savetnik iz Pentagona rekao
  • 8:42 - 8:45
    da su vojsci zaista potrebni
    sateliti iz svemira
  • 8:45 - 8:49
    koji bi pratili ljude bilo gde na zemlji
    samo na osnovu njihove DNK.
  • 8:49 - 8:52
    To je dovoljan razlog da uložite
    u kape od alufolije.
  • 8:52 - 8:53
    Međutim, istina je
  • 8:53 - 8:56
    da mi ne znamo koji će oblik
    tehnologije doneti budućnost.
  • 8:56 - 8:59
    No znamo da danas, u odsustvu regulacije,
  • 8:59 - 9:01
    ovo tržište je već u procvatu.
  • 9:01 - 9:05
    I zapravo, jedna od firmi
    optuženih za prodaju tehnologije za nadzor
  • 9:05 - 9:07
    autoritarnim režimima,
  • 9:07 - 9:11
    trenutno nudi pomoć u praćenju
    zaraženih kovidom-19.
  • 9:11 - 9:14
    I naravno da tehnologija nudi
    varljivo obećanje
  • 9:14 - 9:17
    pomoći u kontroli pandemije
    preko praćenja kontakata.
  • 9:17 - 9:21
    Međutim, takođe otvara dodatna vrata
    privatizovanom masovnom nadzoru.
  • 9:22 - 9:25
    Dakle, šta da uradimo
    povodom ovog privatnog sajma špijuna?
  • 9:25 - 9:27
    Možemo da se sakrijemo,
    isključimo internet,
  • 9:27 - 9:30
    pogasimo društvene mreže,
    bacimo naše pametne telefone,
  • 9:30 - 9:31
    odemo da živimo u pećini,
  • 9:31 - 9:34
    ali istina je da mi nismo obučeni
    da budemo profesionalni špijuni,
  • 9:34 - 9:38
    ne možemo da živimo
    sa lažnim identitetima ili bez identiteta.
  • 9:38 - 9:42
    A čak je i pravim špijunima teško
    ovih dana da budu neprimećeni.
  • 9:42 - 9:44
    Nebitno je koliko pasoša Džejson Born ima,
  • 9:44 - 9:47
    ako je njegovo lice ili DNK
    u nečijoj bazi podataka.
  • 9:48 - 9:51
    Ali ako su čak i vlade izgubile kontrolu
    nad špijunskim oruđima,
  • 9:51 - 9:53
    možemo li mi da uradimo
    nešto povodom toga?
  • 9:53 - 9:54
    Čula sam argument
  • 9:54 - 9:56
    da čak i kad bi SAD ograničila firme
  • 9:56 - 9:59
    da prodaju ovaj vid
    tehnologije u inostranstvu,
  • 9:59 - 10:01
    firme iz Kine bi možda prosto uskočile.
  • 10:01 - 10:04
    Međutim, trentuno regulišemo
    trgovinu oružja,
  • 10:04 - 10:06
    čak iako to ne radimo savršeno.
  • 10:06 - 10:10
    I zapravo, pre nekoliko godina
    postojao je multilateralni predlog
  • 10:10 - 10:11
    da se uradi baš to,
  • 10:11 - 10:14
    da se zahtevaju izvozne licence
    za softvere za nadzor.
  • 10:14 - 10:16
    Sjedinjene Države su bile među državama
  • 10:16 - 10:19
    koje su pristale
    na te dobrovoljne regulacije,
  • 10:19 - 10:22
    ali kod kuće u Vašingotnu,
    predlog je naprosto iščileo.
  • 10:22 - 10:25
    Imamo administraciju koja bi radije
    prodavala više oružja u inostranstvu
  • 10:25 - 10:26
    sa što manje restrikcija,
  • 10:26 - 10:28
    uključujući nekim od država
  • 10:28 - 10:31
    optuženim za zloupotrebu
    tehnologije za nadzor.
  • 10:31 - 10:34
    Smatram, da bismo išli npared,
    moramo da oživimo taj predlog,
  • 10:34 - 10:36
    ali i da odemo korak dalje.
  • 10:36 - 10:39
    Moramo temeljno da promenimo
    način razmišljanja o tehnologiji za nadzor
  • 10:39 - 10:42
    i da definišemo ova oruđa kao oružja.
  • 10:42 - 10:43
    To bi omogućilo vladi
  • 10:43 - 10:46
    da reguliše i kontroliše
    njihovu prodaju i izvoz
  • 10:46 - 10:49
    na način na koji kontrolišu
    tradicionalno oružje,
  • 10:49 - 10:51
    savremene letelice i projektile.
  • 10:51 - 10:55
    Ali to bi značilo priznanje
    da tehnologija koja prati ko smo,
  • 10:55 - 10:57
    šta radimo, šta govorimo,
  • 10:57 - 10:59
    pa čak u nekim slučajevima i šta mislimo
  • 10:59 - 11:01
    jeste oblik naprednog naoružanja.
  • 11:01 - 11:03
    A ova oružja postaju suviše moćna,
  • 11:03 - 11:05
    dostupna najboljem ponuđaču,
  • 11:05 - 11:07
    i podložna su hirovima sajma špijuna.
  • 11:08 - 11:09
    Hvala vam.
Title:
Unutar masivnog (i neregulisanog) sveta tehnologije za nadzor
Speaker:
Šeron Vajnberger (Sharon Weinberger)
Description:

Od mikroskopskih uređaja za praćenje nazvanih „pametna prašina” preko tehnologije koja prati DNK do naprednih softvera za identifikaciju lica, novinarka Šeron Vajnberger nas vodi na jezivu turneju kroz globalni, neregulisani sajam privatizovanog masovnog nadzora. Kako bismo ovladali ovim rastućim, više milijardi dolara vrednim tržištem, Vajnberger veruje da je prvi korak za vlade da klasifikuju oruđa za nadzor kao opasna i moćna oružja.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
11:23

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.