Serbian subtitles

← Unutar masivnog (i neregulisanog) sveta tehnologije za nadzor

Get Embed Code
24 Languages

Showing Revision 5 created 12/25/2020 by Ivana Korom.

  1. Pre nekoliko godina,
  2. američki savetnik za odbranu kog poznajem
  3. mi je ispričao o svom
    putovanju u Uzbekistan.
  4. Njegova uloga je bila
    da pospeši prodaju tehnologije
  5. koju je uzbekistanska vlada
    mogla da koristi
  6. za špijuniranje sopstvenih građana.
  7. Naposletku je podelio sa mnom
    marketinški materijal
  8. koji je predstavio uzbekistanskoj vladi.
  9. Jedna moderna brošura
    je sadržala tehnologiju
  10. koja ne samo da je mogla
    da presreće telefonske razgovore
  11. već i da identifikuje govornika,
  12. bez obzira na to
    koji telefonski broj koristio,
  13. putem jedinstvenog zvučnog otiska
  14. i da potom identifikuje
    njegovu tačnu geografsku lokaciju.
  15. Ovaj tip je uključen
    u trgovinu oružjem godinama.

  16. Nije bio nekakav holivudski krijumčar
    oružja koji sklapa zakulisne ugovore.
  17. Bio je samo tip koji je sarađivao
    sa legitimnim zapadnim firmama
  18. kako bi im pomogao
    u inostranoj prodaji oružja.
  19. Međutim, nije mu smetalo
    reklamiranje ove tehnologije.
  20. Za njega, to je bio tek sledeći korak
    u trgovini oružjem.
  21. A bilo je čak i jednostavnije
    od recimo prodaje oružja Iraku
  22. jer nije zahtevalo izvoznu licencu
  23. američkog Stejt departmenta,
  24. koju većina oružja zahteva.
  25. Ispostavlja se da su ova oruđa za nadzor
  26. gotovo u potpunosti neregulisana
  27. jer trenutno nisu definisana kao oružja.
  28. Ali trebalo bi da budu,
    i moramo ih regulisati na taj način.
  29. Ja sam novinarka
    i provela sam poslednje dve decenije

  30. posmatrajući kako vojska
    i svet obaveštajaca
  31. podstiču razvoj nove nauke i tehnologije.
  32. Pratila sam pojavljivanje novog oružja
  33. i posmatrala šta se dešava
  34. kada firme počnu da reklamiraju
    to oružje u inostranstvu.
  35. Međutim, šta je oružje u dobu informacija?
  36. Znamo da su naoružani dronovi oružje,
  37. projektili i bombe su oružje,
  38. ali Stejt department zapravo klasifikuje
  39. široku kategoriju tehnologije kao oružje.
  40. Na primer, ako naučnik ide u inostranstvo
    na okeanografski istraživački brod

  41. i želi da ponese najnoviji noćni dvogled?
  42. To je prema Stejt departmentu
    potencijalno oružje.
  43. Zašto?
  44. Zato što, iako noćni dvogled
    trenutno koriste naučnici
  45. i lovci širom sveta,
  46. radi se o pomagalu
    koje je prvo razvila vojska.
  47. Pa ipak, oruđa za nadzor

  48. koje autoritarni režim može da koristi
    da špijunira sopstvene građane,
  49. disidente, novinare,
  50. to se prema vladi SAD-a
    trenutno ne smatra oružjem.
  51. Pa ipak, ova oruđa za nadzor
  52. su deo rastuće tajne industrije
    vredne više milijardi dolara.
  53. Koreni ovog špijunskog sajma
    sežu nekih 18 godina unazad

  54. do hotela Hilton u severnoj Virdžiniji,
  55. svega nekoliko kilometara od američke
    Centralne obaveštajne agencije.
  56. Nekoliko desetina ljudi,
    uglavnom muškaraca u tamnim odelima
  57. se tu okupilo u proleće 2002. godine
  58. radi konferencije
    skromnog naziva OSP svet.
  59. Znate, na prvi pogled, konferencija je
    verovatno izgledala kao desetine događaja
  60. koji su se organizovali
    u okolini grada Vašingtona.
  61. Ovaj događaj je, pak, bio jedinstven.
  62. OSP znači Obaveštajni sistemi podrške,
  63. a ljudi koji su bili tamo
  64. su bili iz firmi koje su pravile
    tehnologiju za špijuniranje
  65. privatnih komunikacija.
  66. Drugim rečima, radilo se
    o nekavim najamskim prisluškivačima.
  67. A razlog zašto su bili tu
    je što je manje od godinu dana ranije

  68. teroristički napad na Njujork
    i Vašington, 9. septembar,
  69. podstakao kongres da progura zakon
  70. poznat kao Patriotski zakon.
  71. Ovo je obezbedilo vladi
    nova šira nadleštva
  72. za praćenje komunikacija.
  73. Imejlove, internet aktivnost,
    telefonske pozive,
  74. čak i finansijske transakcije.
  75. Ovo je stvorilo trenutnu
    potražnju za podacima.
  76. A u istinskom američkom
    preduzetničkom duhu,
  77. industrija je priskočila
    u pomoć u sakupljanju podataka.
  78. Međutim, 2002. godine,

  79. radilo se i dalje
    o prilično skromnom poslu.
  80. Svega oko 10 procenata svetske populacije
  81. je uopšte bilo ulogovano na internet.
  82. Te ono što su sakupljali su uglavom bili
    jednostavni mejlovi i telefonski pozivi
  83. putem fiksne i mobilne telefonije.
  84. Tokom narednih nekoliko godina,
  85. način na koji komuniciramo
    ubrzano je počeo da se menja.
  86. Pojavili su se Skajp, Fejsbuk,
  87. a potom i najvažnije ajfon,
  88. i za nekoliko godina,
  89. milijarde nas je hodalo unaokolo
    sa malim kompjuterima u džepovima
  90. koji su obavljali sve,
    od praćenja naših fitnes navika
  91. do pomoći u traženju romantičnih partnera.
  92. I iznenada vam više nije bila nužna
    napredna sposobnost
  93. Nacionalne bezbednosne agencije
    ili velikih telekoma
  94. da pratite svačiju komunikaciju.
  95. U nekim slučajevima,
  96. samo vam je bio potreban pristup
    tom uređaju u njihovim džepovima.
  97. A to je iznedrilo
    sasvim novi vid industrije.
  98. Znate, retke firme mogu
    da grade projektile ili avione,

  99. ali ne treba vam mnogo novca
    da napravite softver
  100. koji može da hakuje
    nečiji pametni telefon.
  101. Kompjuterski hakeri su prisutni godinama,
  102. ali sada su njihove veštine mogle
    da se koriste za izgradnju tehnologije
  103. za koju je vladala velika potražnja
    u policiji i obaveštajnim agencijama.
  104. I uskoro, desetine, pa čak i stotine firmi
  105. su ulazile u ovo tržište prisluškivanja.
  106. A ta mala konferencija u Virdžiniji
  107. je rasla i uskoro je postala poznata
    kao Bal prisluškivača.
  108. Nije se mnogo znalo
    o Balu prisluškivača

  109. tih ranih godina
  110. jer su konferencije bile zatvorene za sve
  111. osim firmi i njhovih mušterija iz vlade.
  112. No, novinari su počeli
    da gledaju i slušaju izveštaje
  113. o firmama koje su ulazile
    u ovo privatno špijunsko tržište.
  114. Mračni preduzetnici koji su išli svetom,
  115. sklapajući dogovore
    često sa autoritarnim režimima.
  116. I od starta se radilo o zaista
    labavo regulisanom tržištu.

  117. Neke države zahtevaju dozvolu
    za prodaju ove tehnologije u inostranstvu,
  118. ali retko sa proverama
    koje prolazi tradicionalno oružje.
  119. Na primer, firma Hacking Team iz Italije
  120. je navodno prodala svoju tehnologiju
    autoritarnim režimima
  121. u Egiptu i Kazahstanu.
  122. Izraelska firma NSO grupa
    navodno je prodala svoju tehnologiju
  123. režimu u Saudijskoj Arabiji
  124. koga optužuju za maltretiranje,
  125. a u jednom slučaju i za ubistvo
    jednog svog političkog protivnika.
  126. A o oružju razmišljamo
    kao o nečemu što ubija ljude.
  127. Međutim, u dobu informacija,
  128. neka od najmoćnijih oružja su stvari
    koje mogu da nas prate i identifikuju.
  129. Radi se o nečemu što su Pentagon i CIA
    prepoznali pre više godina

  130. i pokušali su da naprave tehnologiju
  131. koja može da prati ljude,
    osumnjičene teroriste širom sveta.
  132. Pentagon je uložio u nešto
    što se zove pametna prašina,
  133. malene mikrosenzore
    veličine čestica prašine
  134. koji mogu da se razaspu po ljudima,
    a da oni to ne znaju
  135. i potom to koriste
    da prate njihovu lokaciju.
  136. Pentagon je preko svoje
    preduzetničke firme
  137. uložio u proizvode kozmetičke firme koji
    su se jednom pojavili u Oprinom časopisu
  138. kako bi napravili uređaj koji može
    tajno da sakuplja DNK
  139. prosto prelaskom preko kože.
  140. Nešto se, pak, izvanredno desilo
    tokom prošle decenije.

  141. U mnogim slučajevima privatno tržište
    je postiglo nešto što je daleko nadmašilo
  142. ono što su Pentagon ili CIA
    uopšte smatrali mogućim.
  143. Godine 2008,
  144. Pentagon je imao tajnu DNK bazu terorista.
  145. Imali su oko 80 000 uzoraka.
  146. Pa, privatna firma AncestryDNA
  147. trenutno ima uzorke
    od preko 15 miliona ljudi.
  148. 23andMe, druga najveća
    genealoška baza podataka
  149. ima uzorke od preko 10 miliona ljudi.
  150. Sada vam možda i nisu potrebne
    te Džejms Bondove tehnike
  151. za sakupljanje DNK,
  152. ako smo mi voljni da ga predamo
    privatnim firmama,
  153. pa čak i da platimo to zadovoljstvo.
  154. Dakle, šta možete da postignete
    sa uzorkom nečije DNK?

  155. U Sjedinjenim Državama i Kini
  156. istraživači rade na upotrebi DNK uzoraka
  157. kako bi napravili slike ljudskih lica.
  158. Dakle, ukoliko spojite DNK
    sa tehnologijom za identifikaciju lica,
  159. imate osnovu za veoma
    moćan sistem za nadzor
  160. koji može da se koristi za praćenje
    pojedinaca ili čitavih etničkih grupa.
  161. A ako mislite da to zvuči
    malčice paranoično,
  162. imajte na umu da je Pentagon
    prošle godine poslao memorandum
  163. svim svojim službenicima
  164. upozoravajući ih upravo da ne koriste
    komercijalne DNK komplete
  165. zbog zabrinutosti od korišćenja
    informacija za praćenje njih
  166. ili njihovih članova porodice.
  167. Pa ipak, čak i sa rastućom zabrinutosti
    Pentagona zbog ove tehnologije,
  168. skoro da ništa nije urađeno
    da se ovlada ovim tržištem.
  169. Jedna američka firma, Clearview AI,

  170. sakuplja milijarde slika ljudskih lica
  171. širom interneta,
  172. poput slika vas i vaše porodice
    koje postavljate na Instagramu,
  173. a potom prodaju svoje usluge
    identifikacije lica
  174. američkoj vladi i policiji.
  175. A čak iako smatrate
  176. da je to sasvim prihvatljiva
    primena ove tehnologije,
  177. ništa ih ne sprečava da je prodaju
    privatnim pojedincima,
  178. korporacijama ili čak stranim vladama.
  179. A to je upravo ono što firme rade.
  180. Taj Bal prisluškivača koji je osnovan
    u severnoj Virdžiniji?

  181. Danas se održava
    u više gradova širom sveta.
  182. Hiljade ljudi trenutno pohađa
    OSP obuke i konferencije.
  183. A sve češće firme koje se pojavljuju
    stižu sa Bliskog istoka i iz Kine.
  184. Sajam špijuna je postao globalan.
  185. A trenutno na festivalima
    oružja širom sveta
  186. videćete kompanije kako izlažu
    tehnologiju za prepoznavanje lica
  187. i softvere za hakovanje telefona,
  188. sve to izlažu uz tradicionalne
    proizvođače oružja
  189. sa tenkovima i projektilima.
  190. A šetajući po ovim festivalima oružja,
  191. lako je upasti u distopijske paranoje
  192. i razmišljati o budućoj
    tehnologiji za nadzor
  193. koja će da prati svaki naš pokret.
  194. Sećam se da mi je jedan
    savetnik iz Pentagona rekao
  195. da su vojsci zaista potrebni
    sateliti iz svemira
  196. koji bi pratili ljude bilo gde na zemlji
    samo na osnovu njihove DNK.
  197. To je dovoljan razlog da uložite
    u kape od alufolije.
  198. Međutim, istina je

  199. da mi ne znamo koji će oblik
    tehnologije doneti budućnost.
  200. No znamo da danas, u odsustvu regulacije,
  201. ovo tržište je već u procvatu.
  202. I zapravo, jedna od firmi
    optuženih za prodaju tehnologije za nadzor
  203. autoritarnim režimima,
  204. trenutno nudi pomoć u praćenju
    zaraženih kovidom-19.
  205. I naravno da tehnologija nudi
    varljivo obećanje
  206. pomoći u kontroli pandemije
    preko praćenja kontakata.
  207. Međutim, takođe otvara dodatna vrata
    privatizovanom masovnom nadzoru.
  208. Dakle, šta da uradimo
    povodom ovog privatnog sajma špijuna?

  209. Možemo da se sakrijemo,
    isključimo internet,
  210. pogasimo društvene mreže,
    bacimo naše pametne telefone,
  211. odemo da živimo u pećini,
  212. ali istina je da mi nismo obučeni
    da budemo profesionalni špijuni,
  213. ne možemo da živimo
    sa lažnim identitetima ili bez identiteta.
  214. A čak je i pravim špijunima teško
    ovih dana da budu neprimećeni.
  215. Nebitno je koliko pasoša Džejson Born ima,
  216. ako je njegovo lice ili DNK
    u nečijoj bazi podataka.
  217. Ali ako su čak i vlade izgubile kontrolu
    nad špijunskim oruđima,
  218. možemo li mi da uradimo
    nešto povodom toga?
  219. Čula sam argument

  220. da čak i kad bi SAD ograničila firme
  221. da prodaju ovaj vid
    tehnologije u inostranstvu,
  222. firme iz Kine bi možda prosto uskočile.
  223. Međutim, trentuno regulišemo
    trgovinu oružja,
  224. čak iako to ne radimo savršeno.
  225. I zapravo, pre nekoliko godina
    postojao je multilateralni predlog
  226. da se uradi baš to,
  227. da se zahtevaju izvozne licence
    za softvere za nadzor.
  228. Sjedinjene Države su bile među državama
  229. koje su pristale
    na te dobrovoljne regulacije,
  230. ali kod kuće u Vašingotnu,
    predlog je naprosto iščileo.
  231. Imamo administraciju koja bi radije
    prodavala više oružja u inostranstvu
  232. sa što manje restrikcija,
  233. uključujući nekim od država
  234. optuženim za zloupotrebu
    tehnologije za nadzor.
  235. Smatram, da bismo išli npared,
    moramo da oživimo taj predlog,

  236. ali i da odemo korak dalje.
  237. Moramo temeljno da promenimo
    način razmišljanja o tehnologiji za nadzor
  238. i da definišemo ova oruđa kao oružja.
  239. To bi omogućilo vladi
  240. da reguliše i kontroliše
    njihovu prodaju i izvoz
  241. na način na koji kontrolišu
    tradicionalno oružje,
  242. savremene letelice i projektile.
  243. Ali to bi značilo priznanje
    da tehnologija koja prati ko smo,

  244. šta radimo, šta govorimo,
  245. pa čak u nekim slučajevima i šta mislimo
  246. jeste oblik naprednog naoružanja.
  247. A ova oružja postaju suviše moćna,
  248. dostupna najboljem ponuđaču,
  249. i podložna su hirovima sajma špijuna.
  250. Hvala vam.