Како ће се људи развити да би преживели у свемиру | Лиза Нип (Lisa Nip) | TEDxBeaconStreet
-
0:16 - 0:20Ретка су подручја на самој Земљи
-
0:20 - 0:24невероватно прикладна за људе,
-
0:24 - 0:26али смо ипак преживели.
-
0:26 - 0:30Наши примитивни преци, када би им
домови и егзистенција постали угрожени, -
0:30 - 0:33осмелили би се да пођу
ка непознатим територијама -
0:34 - 0:36у потрази за бољим могућностима.
-
0:36 - 0:38Ми, као потомци ових истраживача,
-
0:38 - 0:42имамо њихову номадску крв
која кола нашим венама. -
0:42 - 0:44Међутим, у исто време,
-
0:44 - 0:46ометени сопственим хлебом и играма
-
0:46 - 0:50и уплетени у ратове
које водимо једни са другима, -
0:50 - 0:54чини се да смо заборавили
на ову жељу да истражујемо. -
0:55 - 0:59Ми смо се као врста
развили на јединствен начин -
0:59 - 1:04за Земљу, на Земљи и од стране Земље,
-
1:04 - 1:07и толико су нам довољни
сопствени животни услови -
1:07 - 1:11да смо постали задовољни
и, једноставно, превише заузети -
1:11 - 1:13да приметимо да су јој ресурси ограничени,
-
1:13 - 1:16као и да је век нашег Сунца
такође ограничен. -
1:17 - 1:20Док су Марс и филмови инспирисани њиме
-
1:20 - 1:23поново оживели етос свемирских путовања,
-
1:23 - 1:28изгледа да тек неколико нас заиста схвата
да је крхка конституција наше врсте -
1:28 - 1:32жалосно неприпремљена
за дуготрајна путовања по свемиру. -
1:32 - 1:35Пођимо у шетњу
до ваше локалне националне шуме -
1:35 - 1:37да на брзину проверимо шта је реалност.
-
1:37 - 1:38Дакле, брзо подизање руку -
-
1:38 - 1:43колико вас мисли да би преживело
у овој бујној дивљини неколико дана? -
1:44 - 1:45Па, то је пуно вас.
-
1:45 - 1:47А неколико недеља?
-
1:48 - 1:50То је пристојан број.
-
1:50 - 1:51А неколико месеци?
-
1:52 - 1:54И то је прилично добар број.
-
1:54 - 1:56Хајде да сада замислимо
да је ова национална шума -
1:56 - 2:00окована вечном зимом.
-
2:02 - 2:05Исто питање - колико вас мисли
да би успело да преживи неколико дана? -
2:06 - 2:08То је прилично велики број.
-
2:08 - 2:09А неколико недеља?
-
2:10 - 2:13То је и даље много дуже
него што бих ја могла. -
2:13 - 2:18Чисто забаве ради, замислимо
да је једини извор доступне воде -
2:18 - 2:21заробљен испод замрзнутих блокова,
километрима испод површине. -
2:22 - 2:24Хранљиве материје из земљишта
су толико ретке -
2:24 - 2:26да се никаква вегетација не може наћи
-
2:26 - 2:30и, наравно, једва да постоји атмосфера
о којој се може говорити. -
2:32 - 2:34Постоји тек неколико таквих примера
-
2:34 - 2:36од многих проблема
са којима бисмо се сусрели -
2:36 - 2:38на планети као што је Марс.
-
2:39 - 2:44Па, како да се очеличимо за путовања
чије се дестинације толико разликују -
2:44 - 2:46од одмора у тропским крајевима?
-
2:46 - 2:49Да ли ћемо вечно допремати
намирнице са планете Земље? -
2:49 - 2:51Градити свемирске лифтове
-
2:51 - 2:53или невероватне километарске
појасеве за транспорт -
2:53 - 2:56који ће повезивати жељену планету
са нашом изворном планетом? -
2:57 - 3:01Како да узгајамо храну која помаже развој
земаљских бића као што смо ми? -
3:03 - 3:05Но, трчим пред руду.
-
3:06 - 3:10На путовању наше врсте у потрази
за новим домом под новим сунцем, -
3:10 - 3:14већа је вероватноћа
да ћемо проводити много времена -
3:14 - 3:16на самом путовању,
-
3:17 - 3:18у свемиру,
-
3:18 - 3:22на броду, у херметичкој летећој кутији,
-
3:22 - 3:25вероватно кроз многе генерације.
-
3:25 - 3:28Најдужи континуирани временски период
који је неко људско биће провело у свемиру -
3:28 - 3:31је негде између 12 и 14 месеци.
-
3:32 - 3:35Из искуства астронаута у свемиру,
-
3:35 - 3:38знамо да време проведено
у микрогравитационом окружењу -
3:38 - 3:43значи губитак костију, атрофију мишића,
кардиоваскуларне проблеме, -
3:43 - 3:45поред многих других компликација
-
3:45 - 3:48које се протежу од физиолошких
до психолошких. -
3:48 - 3:50Шта је са макрогравитацијом
-
3:50 - 3:52или осталим видовима гравитације
-
3:52 - 3:54планете на којој ћемо се наћи?
-
3:56 - 3:59Укратко, наша свемирска путовања
биће препуна опасности, -
3:59 - 4:01познатих и непознатих.
-
4:02 - 4:06Досад смо гледали
на ову нову механичку технологију -
4:06 - 4:08или нову сјајну генерацију робота
-
4:09 - 4:13као на део постројења које осигурава
сигуран пролаз наше врсте у свемир. -
4:13 - 4:16Иако су сјајни, верујем да је дошло време
-
4:16 - 4:20да усавршимо ове гломазне
електронске џинове -
4:20 - 4:23оним што је природа већ измислила -
-
4:24 - 4:27микробом, једноћелијским организмом
-
4:27 - 4:32који је сам по себи жива машина
која се самогенерише и самодопуњава. -
4:33 - 4:35Захтева веома мало одржавања,
-
4:36 - 4:38пружа огромну прилагодљивост у креирању
-
4:38 - 4:42и потребно је само да се преноси
у једној пластичној цеви. -
4:43 - 4:46Поље истраживања које нам је омогућило
да искористимо способности овог микроба -
4:46 - 4:49познато је под називом
синтетичка биологија. -
4:49 - 4:53Потиче из молекуларне биологије,
која нам је дала антибиотике, вакцине -
4:53 - 4:58и боље начине да приметимо
физиолошке нијансе у људском телу. -
4:59 - 5:01Коришћењем средстава синтетичке биологије
-
5:01 - 5:04сада можемо да променимо гене
скоро сваког организма, -
5:04 - 5:06микроскопског или неког другог,
-
5:06 - 5:09изузетно брзо и тачно.
-
5:10 - 5:13Ако узмемо у обзир ограничења
машина које је човек направио, -
5:13 - 5:17синтетичка биологија ће бити наш начин
да осмислимо не само нашу храну, -
5:17 - 5:20наше гориво и животну средину,
-
5:20 - 5:22већ и себе,
-
5:22 - 5:25како бисмо надокнадили
физичке неподобности -
5:25 - 5:27и осигурали наш опстанак у свемиру.
-
5:28 - 5:30Да бих вам дала пример начина
-
5:30 - 5:33на који користимо синтетичку биологију
за истраживање свемира, -
5:33 - 5:35вратимо се на животну средину Марса.
-
5:36 - 5:40Састав земљишта Марса је сличан
саставу хавајског вулканског праха, -
5:40 - 5:43уз присуство органских материјала
у траговима. -
5:43 - 5:45Рецимо, хипотетички,
-
5:45 - 5:48шта ако би земљиште Марса
могло подржати узгајање биљака -
5:48 - 5:51без хранљивих састојака
који потичу са Земље? -
5:51 - 5:53Прво питање које би вероватно
требало да поставимо -
5:53 - 5:56је како да наше биљке
постану отпорне на хладноћу -
5:56 - 5:58јер је, у просеку, температура на Марсу
-
5:58 - 6:01непожељних минус 60 степени целзијуса.
-
6:02 - 6:03Следеће питање које треба да поставимо
-
6:03 - 6:06је како да учинимо да биљке
постану отпорне на сушу, -
6:06 - 6:09ако узмемо у обзир да већи део воде
која се формира као лед -
6:09 - 6:12испари пре него што кажем „испари“.
-
6:13 - 6:15Па, испоставило се
да смо већ радили овакве ствари. -
6:17 - 6:20Позајмљивањем гена за протеин
против смрзавања од риба -
6:20 - 6:23и гена за отпорност на сушу
од других биљака, као што је пиринач, -
6:23 - 6:26а затим додајући их у биљке
којима су потребне, -
6:26 - 6:29сада смо добили биљке отпорне
на већину суша и смрзавање. -
6:30 - 6:33Оне су на Земљи познате као ГМО
-
6:33 - 6:35или генетски модификовани организми,
-
6:35 - 6:40а ослањамо се на њих да буду храна
свим устима људске цивилизације. -
6:41 - 6:44Природа већ ради овакве ствари
-
6:44 - 6:46без наше помоћи.
-
6:46 - 6:49Ми смо једноставно пронашли
прецизнији начин да то урадимо. -
6:50 - 6:54Зашто бисмо уопште желели да променимо
генетички састав биљака за свемир? -
6:55 - 6:58Ако то не учинимо,
то би значило да морамо да створимо -
6:58 - 7:02бескрајне површине земље
на потпуно новој планети -
7:02 - 7:05кроз испуштање билиона галона
атмосферских гасова, -
7:05 - 7:09а затим и изградњом огромне
стаклене куполе да их све обухвати. -
7:09 - 7:11То је нереални технички подухват
-
7:11 - 7:15који ће убрзо постати
скупа мисија преноса терета. -
7:15 - 7:17Један од најбољих начина да осигурамо
-
7:17 - 7:20поседовање залиха хране
и ваздуха који нам треба -
7:20 - 7:23је да донесемо са собом организме
који су осмишљени -
7:23 - 7:26тако да се могу прилагодити
новим и окрутним срединама. -
7:27 - 7:30У суштини, коришћење
модификованих организама -
7:30 - 7:33да бисмо трансформисали површину планете
краткорочно и дугорочно. -
7:35 - 7:37Ови се организми
онда такође могу модификовати -
7:37 - 7:40да би се добили лекови или гориво.
-
7:40 - 7:43Дакле, можемо користити
синтетичку биологију -
7:43 - 7:45да бисмо понели
модификоване биљке са собом, -
7:45 - 7:46али шта још можемо учинити?
-
7:46 - 7:49Поменула сам раније да смо се ми као врста
-
7:49 - 7:52развили једино за живот на Земљи.
-
7:52 - 7:55Та се чињеница није много променила
у последњих пет минута -
7:55 - 7:58док сте седели овде, а ја стајала тамо.
-
7:58 - 8:02Тако, ако бисмо одбацили неког од нас
на Марс баш овог тренутка -
8:02 - 8:06и чак му дали обиље хране,
воде, ваздуха и одело, -
8:06 - 8:10вероватно бисмо доживели
веома непријатне здравствене проблеме -
8:10 - 8:13због количине јонизујућег зрачења
које бомбардује површину -
8:13 - 8:17планете као што је Марс, која има
врло мало или нимало атмосфере. -
8:19 - 8:21Осим ако не планирамо
да останемо затворени у рупи -
8:21 - 8:24током боравка на свакој новој планети,
-
8:24 - 8:27морамо да пронађемо
боље начине да се заштитимо, -
8:27 - 8:29без потребе да прибегавамо ношењу оклопа
-
8:29 - 8:32који је тежак отприлике
колико износи и ваша телесна тежина, -
8:32 - 8:35или да морамо да се сакријемо
иза зида од олова. -
8:36 - 8:39Па, окренимо се природи за инспирацију.
-
8:40 - 8:42У обиљу живота овде, на Земљи,
-
8:42 - 8:45постоји група организама
који су познати као екстремофили, -
8:45 - 8:47љубитеља екстремних услова живота,
-
8:47 - 8:49ако их се сећате
из средњошколске биологије. -
8:49 - 8:54Међу овим организмима се налази бактерија
под именом Deinococcus radiodurans. -
8:55 - 9:00Позната је по томе што може да издржи
хладноћу, дехидратацију, вакуум, киселину -
9:00 - 9:03и, као најзначајније, радијацију.
-
9:04 - 9:06Иако су њени механизми отпорности
на радијацију познати, -
9:06 - 9:09тек треба да прилагодимо
релевантне гене сисарима. -
9:10 - 9:12То није баш лако.
-
9:12 - 9:15Постоје многе особине
које улазе у отпорност на радијацију -
9:15 - 9:18и то није једноставно
као пренос једног гена. -
9:18 - 9:21Међутим, ако узмемо у обзир
домишљатост људи -
9:21 - 9:23и нешто мало времена,
-
9:23 - 9:25мислим да то и није тако тешко.
-
9:26 - 9:33Чак и ако позајмимо само делић
њене отпорности на радијацију, -
9:33 - 9:36то је бескрајно много боље
од онога што имамо, -
9:36 - 9:38а што је само меланин у кожи.
-
9:39 - 9:41Коришћењем средстава синтетичке биологије,
-
9:41 - 9:44можемо да искористимо
отпорност на радијацију Deinococcus-а -
9:44 - 9:48да бисмо се развијали под иначе
смртоносним дозама радијације. -
9:50 - 9:52Иако је то тешко увидети,
-
9:52 - 9:56homo sapiens, то јест људи,
-
9:56 - 9:58развијају се свакодневно
-
9:58 - 10:01и још увек настављају да еволуирају.
-
10:01 - 10:03Хиљаде година људске еволуције
-
10:03 - 10:05није нам само дало
људе као што су Тибетанци, -
10:05 - 10:08који могу да се развијају
у условима са мало кисеоника, -
10:08 - 10:13већ и Аргентинце, који могу
да унесу у организам и метаболишу арсеник, -
10:13 - 10:16хемијски елемент који може убити
просечног човека. -
10:17 - 10:20Људско тело се свакодневно развија
кроз случајне мутације, -
10:20 - 10:23што једнако случајно омогућава
одређеним људима -
10:23 - 10:26да истрају у суморним ситуацијама.
-
10:27 - 10:29Међутим, а ово је велико „међутим“,
-
10:30 - 10:34таква еволуција захтева две ствари
које ми можда немамо увек -
10:34 - 10:36или које не можемо увек приуштити,
-
10:36 - 10:39а то су смрт и време.
-
10:40 - 10:43У борби наше врсте да нађе
своје место у универзуму, -
10:43 - 10:45може бити да немамо увек време неопходно
-
10:46 - 10:48за природни развој додатних функција
-
10:48 - 10:51за опстанак на планетама које нису Земља.
-
10:52 - 10:57Живимо у времену које је Е.О. Вилсон
назвао „период надмудривања гена“, -
10:57 - 10:59током ког отклањамо генетске мане,
-
10:59 - 11:02као што су цистична фиброза
или мишићна дистрофија -
11:02 - 11:05помоћу привремених спољашњих додатака.
-
11:06 - 11:08Међутим, са сваким даном који пролази,
-
11:08 - 11:11приближавамо се добу
добровољне еволуције, -
11:11 - 11:13периоду током ког као врста
-
11:13 - 11:18можемо да одлучимо сами за себе
нашу генетску судбину. -
11:19 - 11:21Усавршавање људског тела
новим способностима -
11:21 - 11:24није више питање начина,
-
11:24 - 11:25већ времена.
-
11:26 - 11:28Коришћење синтетичке биологије
-
11:28 - 11:31за промену генетског састава
било ког живог организма, -
11:31 - 11:32посебно нашег,
-
11:32 - 11:34није без моралних и етичких недоумица.
-
11:36 - 11:38Да ли ће нас сопствено модификовање
учинити мање људима? -
11:39 - 11:41Са друге стране, шта је човечанство
-
11:41 - 11:44ако није звездани материјал
који је случајно свестан? -
11:45 - 11:48Где људска генијалност треба да се усмери?
-
11:49 - 11:53Сигурно је да је штета
само се држати по страни и дивити се томе. -
11:54 - 11:55Како користимо своје знање
-
11:55 - 11:58да бисмо се заштитили
од спољашњих опасности, -
11:58 - 12:01а затим и да се заштитимо од себе?
-
12:03 - 12:04Постављам ова питања
-
12:04 - 12:06не да бих изазвала страх од науке,
-
12:06 - 12:09већ да бих обелоданила мноштво могућности
-
12:09 - 12:12које нам је наука пружила
и наставља да нам пружа. -
12:13 - 12:17Морамо се ујединити као људи
да бисмо разговарали и прихватили решења -
12:17 - 12:19не само опрезно,
-
12:19 - 12:21већ и храбро.
-
12:23 - 12:27Марс јесте дестинација,
-
12:27 - 12:29али неће бити наша последња.
-
12:30 - 12:33Наша права крајња граница
је линија коју морамо да пређемо -
12:33 - 12:35када одлучујемо шта можемо
и треба да урадимо -
12:35 - 12:38поводом невероватне
интелигенције наше врсте. -
12:39 - 12:43Свемир је хладан, бруталан и не опрашта.
-
12:44 - 12:47Наш пут до звезда биће препун искушења
-
12:47 - 12:50која ће нас довести
не само до питања ко смо, -
12:50 - 12:52већ и до тога где ћемо ићи.
-
12:52 - 12:54Одговори ће бити у нашем избору
-
12:54 - 12:56да ли да користимо
или напустимо технологију -
12:56 - 12:58коју смо добили из самог живота,
-
12:58 - 13:02а то ће нас одредити до краја
нашег постојања у овом универзуму. -
13:02 - 13:03Хвала вам.
-
13:03 - 13:03(Аплауз)
- Title:
- Како ће се људи развити да би преживели у свемиру | Лиза Нип (Lisa Nip) | TEDxBeaconStreet
- Description:
-
Овај говор одржан је на локалном TEDx догађају, организованом независно од TED конференција.
Ако се надамо да једнога дана напустимо Земљу и истражујемо универзум, наша тела ће морати да постану много боља у преживљавању окрутних услова у свемиру. Кроз коришћење синтетичке биологије, Лиза Нип се нада да ће искористити специфичне особине микроба на Земљи, као што је способност да подносе радијацију, да би се људи боље прилагодили за истраживање свемира. „Приближавамо се периоду када ћемо добити способност да одредимо своју генетичку судбину“, каже Нипова. „Усавршавање људског тела новим способностима није више питање начина, већ времена.“
- Video Language:
- English
- Team:
- closed TED
- Project:
- TEDxTalks
- Duration:
- 13:11
Mile Živković approved Serbian subtitles for How humans will evolve to survive in space | Lisa Nip | TEDxBeaconStreet | ||
Mile Živković edited Serbian subtitles for How humans will evolve to survive in space | Lisa Nip | TEDxBeaconStreet | ||
Mile Živković edited Serbian subtitles for How humans will evolve to survive in space | Lisa Nip | TEDxBeaconStreet | ||
Mile Živković edited Serbian subtitles for How humans will evolve to survive in space | Lisa Nip | TEDxBeaconStreet | ||
Ivana Krivokuća accepted Serbian subtitles for How humans will evolve to survive in space | Lisa Nip | TEDxBeaconStreet | ||
Ivana Krivokuća edited Serbian subtitles for How humans will evolve to survive in space | Lisa Nip | TEDxBeaconStreet | ||
Ivana Krivokuća edited Serbian subtitles for How humans will evolve to survive in space | Lisa Nip | TEDxBeaconStreet | ||
Tijana Mihajlović edited Serbian subtitles for How humans will evolve to survive in space | Lisa Nip | TEDxBeaconStreet |