Iznenađujući efekti trudnoće

Pogledajte celu lekciju na: https://ed.ted.com/lessons/the-surprising-effects-of-pregnancy

Mišići i zglobovi se pomeraju i guraju. Otkucaji srca se ubrzavaju. Krv ubrzano teče kroz arterije i vene. Tokom perioda trudnoće, svaki organ u telu se menja. Niz različitih hormona podstiču ove promene koje počinju čim otpočne trudnoća. Istražujemo šta znamo, i šta ne znamo, o efektima trudnoće na telo i mozak.

Lekciju pripremio TED-Ed, režirali Roksen Kempoj i Šarlot Kambon

Mišići i zglobovi se pomeraju i guraju.

Otkucaji srca se ubrzavaju.
Krv ubrzano teče kroz arterije i vene.

Tokom perioda trudnoće,
svaki organ u telu se menja.

Niz različitih hormona
podstiče ove promene

koje počinju čim otpočne trudnoća.

Samo nekoliko dana nakon oplodnje,
embrion se usađuje u postavu materice.

A zbog toga što njegova DNK
ne odgovara potpuno majčinoj,

imuni sistem bi trebalo u teoriji
da ga prepozna kao uljeza,

napadne i uništi, kao što bi bakteriju
ili neke druge štetne mikrobe.

To je ono što treba postići,
majčin imuni sistem

treba da zaštiti i nju i njen fetus,
ali ne može da deluje kao po običaju.

To što se dešava nije jednostavno
kao smanjenje imunološkog odgovora.

Umesto toga, to je kompleksna interakcija
koju mi tek počinjemo da shvatamo,

i koja uključuje mnogo
drugih tipova imunih ćelija,

a neke se čini da štite fetus
od napada drugih imunih ćelija.

Telo takođe stvara antibakterijski čep
napravljen od sluzi na grliću materice,

koji drži klice podalje
i ostaje zapečaćen do porođaja.

Kako trudnoća odmiče,

materica se širi nagore i nadole
kako fetus raste.

Da bi se napravilo mesta, hormoni
koji se zovu progesteron i relaksin

signaliziraju mišićima da se opuste.

Mišići koji pokreću
hranu i otpadne produkte

kroz digestivni trakt se takođe opuštaju,

zbog čega postaju tromi,
i onda uzrokuju konstipaciju

tako što se prolazak kroz trakt usporava.

Opušteni mišići na vrhu stomaka

mogu dopustiti kiselini
da prebegne u jednjak i grlo,

što uzrokuje gorušicu i refluks.

Ove promene mogu
da pogoršaju jutranju mučninu,

a delom je izaziva HCG hormon,
a može se desiti i u drugim delovima dana.

Kako materica raste,
ona pritiska dijafragmu,

mišić koji širi i skuplja
grudni koš svakim dahom.

Ovo ograničava domašaj dijafragme.

Kako bi to kompenzovao, hormon progesteron
ponaša se kao respiratorni stimulant,

i tera trudne žene da dišu brže
kako bi i ona i beba mogle dobiti

dovoljno kiseonika
sa manjim kapacitetom pluća.

Ovo može da ostavi trudne žene bez daha.

U međuvremenu, bubrezi
proizvode više eritropoietina,

hormona koji povećava proizvodnju
crvenih krvnih zrnaca - eritrocita.

Bubrezi zadržavaju višak vode i soli
umesto da ih filtriraju kroz urin

kako bi povećali količinu krvi.

Količina krvi trudne žene
povećava se za 50 posto ili više.

Ali, takođe je i malo razblažena,

jer sadrži samo 25 posto više eritrocita.

Obično, telo stvara eritrocite
koristeći gvožđe iz naše hrane.

Ali, tokom trudnoće,
fetus stvara svoj dovod krvi

koristeći nutrijente iz majčine hrane,

ostavljajući manje gvožđa
i drugih nutrijenata za majku.

Srce mora naporno da radi
kako bi pumpalo svu tu krv

kroz telo i posteljicu.

Otkucaji srca trudne žene se povećavaju,

ali ne razumemo potpuno kako se
krvni pritisak menja u zdravoj trudnoći,

što je važna oblast istraživanja,

jer neke najozbiljnije komplikacije
su u vezi sa srcem i krvnim pritiskom.

Materica koja se širi
može da pritisne vene,

uzrokujući nagomilavanje tečnosti
u nogama i stopalima.

Ako pritisne veliku venu
zvanu donja šuplja vena,

može da omete vraćanje krvi u srce,

uzrokujući vrtoglav pad krvnog pritiska
nakon dugog stajanja.

Neke promene se vraćaju na staro
čak i pre porođaja.

Neposredno pred porođaj,
fetus se spušta dole,

oslobađajući pritisak sa dijafragme

i omogućava trudnoj ženi da diše dublje.

Tokom porođaja,

veći deo viška tečnosti u telu
gubi se kada pukne vodenjak.

Materica se smanji
par nedelja nakon porođaja.

Kao i na ostatak tela,
trudnoća utiče i na mozak,

ali njeni efekti na mozak
najmanje su shvaćeni.

Skorašnje studije pokazuju
razlike u snimcima mozgova

nakon trudnoće i u ranom roditeljstvu,

i sugerišu da su ove promene adaptivne.

To znači da mogu pomoći
u razvijanju roditeljskih sposobnosti,

kao što je povećana mogućnost da se čitaju
izrazi lica beba pošto ne mogu da pričaju.

Manjak informacija
o efektima trudnoće na mozak

ističe opštu istinu: u prošlosti skoro sva
istraživanja u vezi sa trudnoćom

bila su više fokusirana na fetus,
nego na trudne žene.

Iskustva u trudnoći se veoma razlikuju,

kako u rasponu zdravih trudnoća,

tako i zbog komplikovanih
zdravstvenih stanja,

nova istraživanja će nam pomoći

da razumemo zašto se dešavaju
i kako da razvijemo efektivne terapije.

U međuvremenu,
svaka trudnoća je različita,

i važno je konsultovati se sa doktorom
ako imate određena pitanja.

Danas, vidimo poboljšanja,

kako je sve više istraživanja posvećeno
zapanjujućoj biologiji trudnoće.