Serbian subtitles

← Iznenađujući efekti trudnoće

Get Embed Code
29 Languages

Showing Revision 9 created 10/11/2020 by Ivana Korom.

  1. Mišići i zglobovi se pomeraju i guraju.
  2. Otkucaji srca se ubrzavaju.
    Krv ubrzano teče kroz arterije i vene.
  3. Tokom perioda trudnoće,
    svaki organ u telu se menja.
  4. Niz različitih hormona
    podstiče ove promene
  5. koje počinju čim otpočne trudnoća.
  6. Samo nekoliko dana nakon oplodnje,
    embrion se usađuje u postavu materice.

  7. A zbog toga što njegova DNK
    ne odgovara potpuno majčinoj,
  8. imuni sistem bi trebalo u teoriji
    da ga prepozna kao uljeza,
  9. napadne i uništi, kao što bi bakteriju
    ili neke druge štetne mikrobe.
  10. To je ono što treba postići,
    majčin imuni sistem
  11. treba da zaštiti i nju i njen fetus,
    ali ne može da deluje kao po običaju.
  12. To što se dešava nije jednostavno
    kao smanjenje imunološkog odgovora.
  13. Umesto toga, to je kompleksna interakcija
    koju mi tek počinjemo da shvatamo,
  14. i koja uključuje mnogo
    drugih tipova imunih ćelija,
  15. a neke se čini da štite fetus
    od napada drugih imunih ćelija.
  16. Telo takođe stvara antibakterijski čep
    napravljen od sluzi na grliću materice,
  17. koji drži klice podalje
    i ostaje zapečaćen do porođaja.
  18. Kako trudnoća odmiče,

  19. materica se širi nagore i nadole
    kako fetus raste.
  20. Da bi se napravilo mesta, hormoni
    koji se zovu progesteron i relaksin
  21. signaliziraju mišićima da se opuste.
  22. Mišići koji pokreću
    hranu i otpadne produkte
  23. kroz digestivni trakt se takođe opuštaju,
  24. zbog čega postaju tromi,
    i onda uzrokuju konstipaciju
  25. tako što se prolazak kroz trakt usporava.
  26. Opušteni mišići na vrhu stomaka
  27. mogu dopustiti kiselini
    da prebegne u jednjak i grlo,
  28. što uzrokuje gorušicu i refluks.
  29. Ove promene mogu
    da pogoršaju jutranju mučninu,
  30. a delom je izaziva HCG hormon,
    a može se desiti i u drugim delovima dana.
  31. Kako materica raste,
    ona pritiska dijafragmu,

  32. mišić koji širi i skuplja
    grudni koš svakim dahom.
  33. Ovo ograničava domašaj dijafragme.
  34. Kako bi to kompenzovao, hormon progesteron
    ponaša se kao respiratorni stimulant,
  35. i tera trudne žene da dišu brže
    kako bi i ona i beba mogle dobiti
  36. dovoljno kiseonika
    sa manjim kapacitetom pluća.
  37. Ovo može da ostavi trudne žene bez daha.
  38. U međuvremenu, bubrezi
    proizvode više eritropoietina,

  39. hormona koji povećava proizvodnju
    crvenih krvnih zrnaca - eritrocita.
  40. Bubrezi zadržavaju višak vode i soli
    umesto da ih filtriraju kroz urin
  41. kako bi povećali količinu krvi.
  42. Količina krvi trudne žene
    povećava se za 50 posto ili više.
  43. Ali, takođe je i malo razblažena,
  44. jer sadrži samo 25 posto više eritrocita.
  45. Obično, telo stvara eritrocite
    koristeći gvožđe iz naše hrane.
  46. Ali, tokom trudnoće,
    fetus stvara svoj dovod krvi
  47. koristeći nutrijente iz majčine hrane,
  48. ostavljajući manje gvožđa
    i drugih nutrijenata za majku.
  49. Srce mora naporno da radi
    kako bi pumpalo svu tu krv

  50. kroz telo i posteljicu.
  51. Otkucaji srca trudne žene se povećavaju,
  52. ali ne razumemo potpuno kako se
    krvni pritisak menja u zdravoj trudnoći,
  53. što je važna oblast istraživanja,
  54. jer neke najozbiljnije komplikacije
    su u vezi sa srcem i krvnim pritiskom.
  55. Materica koja se širi
    može da pritisne vene,
  56. uzrokujući nagomilavanje tečnosti
    u nogama i stopalima.
  57. Ako pritisne veliku venu
    zvanu donja šuplja vena,
  58. može da omete vraćanje krvi u srce,
  59. uzrokujući vrtoglav pad krvnog pritiska
    nakon dugog stajanja.
  60. Neke promene se vraćaju na staro
    čak i pre porođaja.

  61. Neposredno pred porođaj,
    fetus se spušta dole,
  62. oslobađajući pritisak sa dijafragme
  63. i omogućava trudnoj ženi da diše dublje.
  64. Tokom porođaja,
  65. veći deo viška tečnosti u telu
    gubi se kada pukne vodenjak.
  66. Materica se smanji
    par nedelja nakon porođaja.
  67. Kao i na ostatak tela,
    trudnoća utiče i na mozak,

  68. ali njeni efekti na mozak
    najmanje su shvaćeni.
  69. Skorašnje studije pokazuju
    razlike u snimcima mozgova
  70. nakon trudnoće i u ranom roditeljstvu,
  71. i sugerišu da su ove promene adaptivne.
  72. To znači da mogu pomoći
    u razvijanju roditeljskih sposobnosti,
  73. kao što je povećana mogućnost da se čitaju
    izrazi lica beba pošto ne mogu da pričaju.
  74. Manjak informacija
    o efektima trudnoće na mozak

  75. ističe opštu istinu: u prošlosti skoro sva
    istraživanja u vezi sa trudnoćom
  76. bila su više fokusirana na fetus,
    nego na trudne žene.
  77. Iskustva u trudnoći se veoma razlikuju,
  78. kako u rasponu zdravih trudnoća,
  79. tako i zbog komplikovanih
    zdravstvenih stanja,
  80. nova istraživanja će nam pomoći
  81. da razumemo zašto se dešavaju
    i kako da razvijemo efektivne terapije.
  82. U međuvremenu,
    svaka trudnoća je različita,
  83. i važno je konsultovati se sa doktorom
    ako imate određena pitanja.
  84. Danas, vidimo poboljšanja,
  85. kako je sve više istraživanja posvećeno
    zapanjujućoj biologiji trudnoće.