Serbian subtitles

← 4 pitanja koja treba uvek postaviti svom doktoru

Get Embed Code
30 Languages

Showing Revision 10 created 11/13/2019 by Ivana Korom.

  1. Ja sam neurohirurg,
  2. i ovde sam danas kako bih vam rekao
    da ljudi kao ja trebaju vašu pomoć.
  3. Kroz nekoliko sekundi ću vam reći i kako.
  4. Pre svega, dozvolite mi da počnem
    sa pričom o jednom mom pacijentu.

  5. Reč je o ženi u šestoj deceniji života,
  6. generalno dobrog zdravlja,
  7. ali je nekoliko puta dolazila u bolnicu
  8. zbog lečenja raka dojke.
  9. Sada je imala vratnu diskus herniju
  10. koja je izazivala
    intenzivan bol koji se širio
  11. kroz njenu desnu ruku.
  12. Gledajući njenu magnetnu rezonancu,
    pre konsultacija,
  13. odlučio sam da joj predložim operaciju.
  14. Operacije vrata kao što je ova
    su standardizovane i brze,
  15. ali nose određeni rizik.
  16. Napravite rez ovde,
  17. secirate pažljivo pored dušnika,
  18. jednjaka,
  19. i pokušate da ne razrežete
    unutrašnju karotidnu arteriju.
  20. (Smeh)

  21. Onda uzmete mikroskop,

  22. i pažljivo uklonite disk i prolaps
  23. kanala nervnog korena,
  24. bez oštećenja živca i nervnog korena
  25. koji leži samo nekoliko milimetara ispod.
  26. Najgori scenario je da se ošteti nerv,
  27. što može dovesti
    do paralize od vrata nadole.
  28. Dok sam objašnjavao ovo
    pacijentkinji, ona je zaćutala.

  29. Nakon nekoliko trenutaka,
  30. izgovorila je nekoliko veoma
    presudnih reči i za mene i za nju:
  31. „Doktore, da li je to stvarno neophodno?”
  32. (Smeh)

  33. Znate šta sam shvatio, upravo tu i tada?

  34. Nije bilo neophodno.
  35. U stvari, kad primim pacijenta
    kao što je ova žena,
  36. obično ne savetujem operaciju.
  37. Šta me je nateralo da to učinim tada?
  38. Vidite,
  39. ova hernija je bila tako delikatna,
  40. da sam bukvalno mogao da vidim sebe
    kako je izvlačim iz korena nervnog kanala,
  41. pre nego što je ušla u ordinaciju.
  42. Priznajem, želeo sam da je operišem.
  43. Želeo sam da izvršim operaciju na njoj.
  44. Operacija je, na kraju krajeva,
    najzabavniji deo mog posla.
  45. (Smeh)

  46. Mislim da možete da shvatite to osećanje.

  47. Moj komšija arhitekta kaže
    da on voli samo da sedi, crta
  48. i dizajnira kuće.
  49. On bi radije to radio po ceo dan,
  50. nego da razgovara
    sa klijentom koji plaća za kuću,
  51. koji bi mogao čak da mu stavi
    ograničenja na to šta da uradi.
  52. Ali kao i svaki arhitekta,
  53. svaki hirurg treba da pogleda
    svog pacijenta u oči
  54. i da zajedno sa pacijentom
  55. odluči šta je najbolje
    za osobu koja se operiše.
  56. To možda zvuči lako.
  57. Ali pogledajmo neke statističke podatke.
  58. Krajnici su dva ispupčenja
    u pozadini vašeg grla.

  59. Mogu se hirurški odstraniti,
  60. i to se zove tonzilektomija.
  61. Ovaj grafikon pokazuje
    stopu operacija krajnika u Norveškoj,
  62. u različitim regionima.
  63. Ono što vas može iznenaditi
    je da su duplo veće šanse
  64. da vaše dete - zato što je reč o deci -
  65. ima operaciju krajnika
    u Finmarku nego u Trondhajmu.
  66. Indikacije su iste u oba regiona.
  67. Ne bi trebalo da bude razlike,
    ali ona postoji.
  68. Evo još jednog grafikona.

  69. Meniskus pomaže da se učvrsti koleno
  70. i može biti pokidan
    ili izrazito izlomljen,
  71. obično tokom bavljenja sportom
    kao što je fudbal.
  72. Ono što vidite ovde
    je stopa operacija tog stanja.
  73. Vidite da je stopa operacije
    u Mere og Romsdalu
  74. pet puta veća od stope
    operacije u Stavangeru.
  75. Pet puta.
  76. Kako je to moguće?
  77. Da li igrači u Mere og Romsdalu
  78. igraju prljavije nego igde u zemlji?
  79. (Smeh)

  80. Verovatno ne.

  81. Sada sam dodao neke informacije.
  82. Ovo što vidite su procedure izvedene
  83. u državnim bolnicama, svetlo plavo,
  84. i u privatnim klinikama, svetlo zeleno.
  85. Dosta je aktivnosti na privatnim klinikama
  86. u Mere og Romsdalu, zar ne?
  87. Šta nam to govori?
  88. Moguća ekonomska motivacija
    da se pacijent leči.
  89. Ima tu još toga.
  90. Nedavno istraživanje je pokazalo
    da razlika u efektu lečenja

  91. između obične fizikalne terapije
    i operacije kolena
  92. ne postoji.
  93. Što znači da se većina izvedenih operacija
  94. sa grafikona koji sam pokazao
  95. mogla izbeći, čak i u Stavangeru.
  96. Šta pokušavam da vam kažem ovim?
  97. Iako je, širom sveta,
    većina simptoma za lečenje
  98. standardizovana,
  99. postoje brojne nepotrebne varijacije
    u odlukama lečenja,
  100. posebno na zapadu.
  101. Neki ljudi ne dobijaju lečenje
    koje im je potrebno,
  102. ali još veći deo vas
  103. dobija i previše lečenja.
  104. „Doktore, da li je to stvarno neophodno?”

  105. Samo sam jednom čuo to pitanje
    u celoj svojoj karijeri.
  106. Moje kolege kažu da nikada
    nisu čuli te reči od pacijenta.
  107. Ako to pogledamo sa druge strane,
  108. koliko često mislite da ćete
    od doktora dobiti „ne” kao odgovor,
  109. kada postavite ovakvo pitanje?
  110. Istraživači su se bavili ovim,
  111. i došli do iste stope „ne”
  112. gde god bi otišli.
  113. A to iznosi oko 30 procenata.
  114. Što znači, tri od deset puta,
  115. vaš doktor vam prepiše ili predloži nešto
  116. što je potpuno nepotrebno.
  117. Znate šta navode kao razlog za to?
  118. Pritisak pacijenata.
  119. Drugim rečima, vas.
  120. Vi želite da se nešto uradi.
  121. Prijatelj mi se obratio
    radi medicinskog saveta.

  122. On je sportista,
  123. dosta praktikuje skijaško trčanje
    u zimskom periodu,
  124. a u letnjem periodu trči.
  125. Sada je imao jak bol u leđima
    kad god bi otišao na trčanje.
  126. Toliko da je morao da prestane da trči.
  127. Pregledao sam ga, temeljno ispitao,
  128. i otkrio sam da verovatno ima
    degenerisan disk
  129. u donjem delu kičme.
  130. Kada god bi se izvio, bolelo je.
  131. Već je počeo sa plivanjem umesto trčanja,
  132. ništa se tu nije moglo raditi,
  133. pa sam mu rekao: „Moraš biti izbirljiviji
  134. kada je reč o vežbanju.
  135. Neke aktivnosti su dobre za tebe,
  136. a neke nisu.”
  137. Njegov odgovor je bio:
  138. „Želim da mi se uradi MR leđa.”
  139. „Zašto bi želeo MR?”
  140. „Mogu ga dobiti besplatno
    kroz osiguranje sa posla.”
  141. „Ma, hajde,” rekao sam -
    ipak je on bio moj prijatelj.
  142. „To nije stvarni razlog.”
  143. „Mislim da će biti dobro
    da se vidi koliko loše izgleda.”
  144. „Kad si ti to počeo da tumačiš
    MR snimke?”, pitao sam.
  145. (Smeh)

  146. „Veruj mi.

  147. Neće ti trebati skeniranje.”
  148. „Pa,” rekao je,
  149. i nakon pauze nastavio:
    „mogao bi biti rak.”
  150. (Smeh)

  151. Dobio je skeniranje, naravno.

  152. Kroz osiguranje sa posla,
  153. otišao je do jednog mog kolege,
  154. koji mu je rekao za degenerisani disk,
  155. da tu nema šta da se radi,
  156. da treba da nastavi sa plivanjem
    i da prestane da trči.
  157. Nakon određenog vremena,
    ponovo sam ga sreo i on mi je rekao:
  158. „Bar sad znam šta mi je.”
  159. Da vas pitam nešto.

  160. Šta bi bilo da ste svi vi ovde
    sa istim simptomima išli na MR?
  161. Šta bi bilo kada bi svi ljudi u Norveškoj
  162. išli na magnetnu rezonancu
    zbog povremenih bolova u leđima?
  163. Lista čekanja za MR bi bila
    četiri puta duža, možda čak i više.
  164. Vi biste zauzeli mesto na toj listi
  165. nekome ko stvarno ima rak.
  166. Dobar doktor nekad kaže „ne”,
  167. ali i razuman pacijent
    takođe nekada odbije
  168. mogućnost dijagnostikovanja ili lečenja.
  169. „Doktore, da li je to stvarno potrebno?”

  170. Znam da to može biti teško pitanje.
  171. U stvari, ako se vratite 50 godina unazad,
  172. to se čak smatralo nepristojnim.
  173. (Smeh)

  174. Ako je doktor odlučio
    šta će raditi sa vama,

  175. to ste i radili.
  176. Moja koleginica, sada lekar opšte prakse,
  177. je kao dete poslata
    u lečilište za tuberkulozu,
  178. na šest meseci.
  179. To je bila grozna trauma za nju.
  180. Kasnije je, kao odrasla, saznala
  181. da su njeni testovi na tuberkolozu
    bili sve vreme negativni.
  182. Doktor ju je poslao tamo samo
    na osnovu pogrešne sumnje.
  183. Niko nije smeo, niti čak pomislio,
    da mu se suprotstavi.
  184. Čak ni njeni roditelji.
  185. Danas, norveški ministar zdravlja

  186. govori o zdravstvenoj usluzi pacijenata.
  187. Pacijent bi trebalo da dobije savet
    od doktora šta treba da radi.
  188. Ovo je veliki napredak.
  189. U isto vreme prebacuje
    više odgovornosti na vas.
  190. Morate da sednete sa svojim doktorom
  191. i da počnete deliti odluke
    o tome šta raditi.
  192. Dakle, sledeći put kada se budete
    našli u doktorskoj ordinaciji,

  193. želim da pitate:
  194. „Doktore, da li je to stvarno neophodno?”
  195. U slučaju moje pacijentkinje,
  196. odgovor bi bio „ne”,
  197. ali operacija bi takođe
    mogla biti opravdana.
  198. „Doktore, koji su rizici
    vezani za ovu operaciju?”

  199. Pa, pet od deset procenata pacijenata
    će imati povećane simptome bola.
  200. Jedan do dva procenta pacijenata
  201. imaće infekciju rane
    ili čak ponovno krvarenje,
  202. koje može dovesti do ponovne operacije.
  203. Takođe, 0,5 procenata pacijenata
    ima trajnu promuklost,
  204. a nekolicina, ali ipak nekoliko njih,
  205. će imati smanjenu pokretljivost
    u rukama, pa čak i nogama.
  206. „Doktore, ima li drugih opcija?”

  207. Da, odmor i fizikalna terapija
    nakon određenog vremena
  208. mogu dovesti do potpunog ozdravljenja.
  209. „Šta će se desiti ako ništa ne uradim?”

  210. To nije preporučljivo,
  211. ali čak i tad, postoji mala šansa
    da ćete ozdraviti.
  212. Četiri pitanja.
  213. Jednostavna pitanja.
  214. Razmišljajte o njima kao o vašem
    novom setu za pomoć doktorima.
  215. Da li je to stvarno neophodno?
  216. Koji su rizici?
  217. Da li postoje druge opcije?
  218. Šta će se desiti ako ništa ne preduzmem?
  219. Postavite ih kada doktor želi
    da vas pošalje na MR,
  220. kada vam prepiše antibiotik
  221. ili predloži operaciju.
  222. Ono što znamo na osnovu istraživanja

  223. je da će jedno od vas pet,
    znači, 20 procenata,
  224. promeniti svoje mišljenje
    o pitanju toga šta će učiniti.
  225. Time ne samo da ćete
    svoj život učiniti lakšim,
  226. i verovatno boljim,
  227. nego će i ceo zdravstveni sistem
  228. imati koristi od vaše odluke.
  229. Hvala vam.

  230. (Aplauz)