Return to Video

Šta uzrokuje napade panike i kako ih sprečiti? - Sindi Dž. Aronson

  • 0:07 - 0:10
    Telo postane sam svoj steznik.
  • 0:10 - 0:14
    Prošlost, sadašnjost i budućnost
    postoje kao jedinstvena sila.
  • 0:14 - 0:18
    Zamah bez gravitacije uzdiže
    se do zastrašujuće visine.
  • 0:18 - 0:22
    Obrisi ljudi i stvari se razlažu.
  • 0:23 - 0:26
    Bezbrojni pesnici i pisci
    pokušali su da opišu
  • 0:26 - 0:29
    napad panike -
  • 0:29 - 0:34
    osećaj tako moćan da ga mnogi ljudi
    protumače kao infarkt, moždani udar
  • 0:34 - 0:37
    ili neko drugo po život opasno oboljenje.
  • 0:37 - 0:40
    Iako napadi panike ne uzrokuju
    dugoročnu fizičku štetu,
  • 0:40 - 0:44
    nakon prvog, strah od sledećeg napada
    može da utiče na nečiju svakodnevicu
  • 0:44 - 0:47
    i uzrokuje nove napade panike.
  • 0:47 - 0:49
    Istraživanja ukazuju da skoro trećina nas
  • 0:49 - 0:53
    iskusi barem jedan napad panike u životu.
  • 0:53 - 0:55
    Bilo da nam je prvi ili stoti,
  • 0:55 - 0:58
    ili posmatramo nekog drugog
    kako prolazi kroz njega,
  • 0:58 - 1:01
    niko ne želi da se taj doživljaj ponovi.
  • 1:01 - 1:05
    Čak i učenje o njemu može biti neprijatno,
    međutim, ono je neophodno -
  • 1:05 - 1:09
    jer prvi korak u sprečavanju
    napada panike jeste njegovo razumevanje.
  • 1:10 - 1:13
    U svojoj suštini, napad panike
    je prenaglašena reakcija organizma
  • 1:13 - 1:17
    na normalni fiziološki
    odgovor tela na opasne situacije.
  • 1:17 - 1:20
    Taj odgovor započinje od amigdale,
  • 1:20 - 1:23
    dela mozga zaduženog
    za obrađivanje osećanja straha.
  • 1:23 - 1:25
    Kada amigdala oseti opasnost,ž
  • 1:25 - 1:27
    ona stimuliše simpatički nervni sistem,
  • 1:27 - 1:30
    koji zatim pokreće lučenje adrenalina.
  • 1:30 - 1:33
    Adrenalin ubrzava rad srca i disanja
  • 1:33 - 1:37
    kako bi krv i kiseonik dospeli
    do mišića ruku i nogu.
  • 1:37 - 1:42
    Kiseonik takođe putuje do mozga,
    čineći ga budnijim i svesnijim.
  • 1:43 - 1:44
    Tokom napada panike,
  • 1:44 - 1:48
    taj odgovor je toliko prenaglašen
    da više nije koristan
  • 1:48 - 1:50
    u opasnoj situaciji,
  • 1:50 - 1:55
    izazivajući ubrzani rad srca,
    otežano disanje ili hiperventilaciju.
  • 1:55 - 1:58
    Promene u krvotoku uzrokuju vrtoglavicu
  • 1:58 - 2:01
    i utrnulost ruku i nogu.
  • 2:01 - 2:04
    Napad panike uglavnom dostiže
    vrhunac u roku od 10 minuta.
  • 2:04 - 2:07
    Nakon toga, prefrontalni korteks
    preuzima posao od amigdale
  • 2:07 - 2:11
    i stimuliše parasimpatički nervni sistem.
  • 2:11 - 2:14
    To pokreće lučenje hormona
    pod nazivom acetilholin
  • 2:14 - 2:19
    koji usporava rad srca i postepeno
    privodi napad panike kraju.
  • 2:19 - 2:22
    Pri napadu panike, percepcija
    opasnosti od strane organizma
  • 2:22 - 2:27
    više je nego dovoljna da pokrene odgovor
    koji bismo imali u slučaju prave pretnje.
  • 2:27 - 2:30
    Ne znamo sa sigurnošću zašto se to dešava,
  • 2:30 - 2:33
    ali ponekad nadražaji iz okruženja
    koji nas podsećaju
  • 2:33 - 2:37
    na traumatična iskustva
    mogu da pokrenu napad panike.
  • 2:37 - 2:40
    Napadi panike mogu biti
    i deo anksioznih poremećaja,
  • 2:40 - 2:47
    kao što su PTSP, socijalna fobija, OKP
    i generalizovani anksiozni poremećaj.
  • 2:47 - 2:50
    Učestali napadi panike,
    stalna briga o novim napadima
  • 2:50 - 2:53
    i promene u ponašanju
    kako bi se napadi izbegli
  • 2:53 - 2:57
    mogu da dovedu do dijagnoze
    paničnog poremećaja.
  • 2:57 - 3:00
    Dva glavna tretmana za panični poremećaj
  • 3:00 - 3:05
    uključuju antidepresive i kognitivno
    bihejvioralnu terapiju ili KBT.
  • 3:05 - 3:09
    Oba imaju oko 40 posto verovatnoće uspeha,
  • 3:09 - 3:12
    iako nekom kome odgovara jedna terapija,
    možda neće odgovarati druga.
  • 3:12 - 3:16
    Međutim, antidepresivi
    nose sa sobom neka neželjena dejstva
  • 3:16 - 3:20
    i 50 posto ljudi se vrati na staro
    kada prestanu da ih koriste.
  • 3:20 - 3:26
    KBT je, međutim, dugotrajnija terapija,
    sa samo 20 posto recidivizma.
  • 3:26 - 3:30
    Cilj KBT tretmana za panični poremećaj
    jeste pomoći ljudima da nauče
  • 3:30 - 3:34
    i uvežbaju konkretne metode za fizičku,
    a posledično i mentalnu
  • 3:34 - 3:40
    kontrolu nad senzacijama i mislima
    povezanim sa napadom panike.
  • 3:40 - 3:45
    KBT započinje objašnjenjem
    fizioloških uzroka napada panike,
  • 3:45 - 3:49
    praćenim vežbama disanja i mišića,
    kreiranih sa ciljem da pomognu ljudima
  • 3:49 - 3:52
    u svesnom kontrolisanju ritma disanja.
  • 3:52 - 3:54
    Sledi kognitivno restrukturiranje
  • 3:54 - 3:57
    koje se sastoji od identifikacije
    i promene misli
  • 3:57 - 3:59
    koje su česte tokom napada -
  • 3:59 - 4:03
    na primer, da ne možemo da dišemo,
    da ćemo doživeti infarkt ili umreti -
  • 4:03 - 4:06
    i njihovim menjanjem za ispravnije misli.
  • 4:07 - 4:12
    Sledeći korak tretmana jeste izlaganje
    ogranizma senzacijama i situacijama
  • 4:12 - 4:15
    koje tipično izazivaju napad panike.
  • 4:15 - 4:18
    Cilj je da se putem iskustva
    promeni uverenje
  • 4:18 - 4:22
    da su te senzacije i situacije opasne.
  • 4:22 - 4:28
    Čak i nakon KBT, u kandžama napada
    nije lako preduzeti te korake.
  • 4:28 - 4:32
    Ali uz vežbu, ove metode mogu da
    spreče napade i umanje njihovu jačinu
  • 4:32 - 4:36
    i, na kraju krajeva, smanje
    uticaj panike na nečiji život.
  • 4:38 - 4:39
    Osim stručne terapije,
  • 4:39 - 4:45
    mnogi paničari pronalaze olakšanje
    u istim uverenjima koja KBT usađuje:
  • 4:45 - 4:50
    strah ne može da te povredi, ali
    koncentrisanje na njega dovodi do panike.
  • 4:50 - 4:53
    Čak i ako nikada niste
    doživeli napad panike,
  • 4:53 - 4:57
    njegovo razumevanje pomaže vam da ga
    prepoznate kod sebe ili kod drugih -
  • 4:57 - 5:01
    a prepoznavanje je prvi korak
    u njegovom sprečavanju.
Title:
Šta uzrokuje napade panike i kako ih sprečiti? - Sindi Dž. Aronson
Speaker:
Sindi Dž. Aronson (Cindy J. Aaronson)
Description:

Pogledajte celu lekciju na: https://ed.ted.com/lessons/what-causes-panic-attacks-and-how-can-you-prevent-them-cindy-j-aaronson

Bezbrojni pesnici i pisci pokušali su da opišu napad panike - osećaj tako moćan da ga mnogi ljudi pogrešno protumače kao infarkt, moždani udar ili neko drugo po život opasno oboljenje. Istraživanja ukazuju da skoro trećina nas iskusi barem jedan napad panike u životu. Šta je tačno napad panike i kako ga možemo sprečiti? Sindi Dž. Aronson istražuje.

Lekcija: Sindi Dž. Aronson; režija: Kreativni studio Aim.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
05:02

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.