Svakom gradu trebaju zdrave pčele

Pčele ubrzano i misteriozno nestaju iz ruralnih oblasti, sa ozbiljnim implikacijama po poljoprivredu. Međutim izgleda da pčele dobro uspevaju u urbanim predelima - a gradovima je neophodna i njihova pomoć. Noa Vilson-Rič predlaže da urbano pčelarstvo može igrati ulogu u revitalizaciji i gradova ali i ove vrste. (Snimljeno na TEDxBoston)

Ovaj čovek nosi ono što mi zovemo

bradom od pčela. (Smeh)

Bradu punu pčela.

Ovo je ono što bi mnogi od vas
mogli da zamisle

kada mislite o pčelama, možda insektima,

ili možda o bilo čemu
što ima više od dve noge.

Dozvolite mi da počnem
govoreći vam: "razumem vas".

Razumem to. Ali postoje
mnoge stvari koje treba znati

i želim da vam ovde otvorim umove,

držim ih otvorenim i promenim
vaš pogled na pčele.

Primetite kako ovaj čovek ne biva uboden.

Verovatno mu je matica vezana za bradu

i druge pčele su privučene njome.

Ovo zaista demonstrira
našu vezu sa pčelama

koja se proteže
na hiljade godina u prošlost.

Mi smo zajedno evoluirali,
zato što zavisimo od pčela

zbog polinacije i od skora,

zbog ekonomskih pogodnosti.

Mnogi od vas su možda čuli
da pčele nestaju,

ne samo da umiru, već su nestale.

Čak ne nalazimo ni mrtva tela.

Ovo se zove poremećaj kolapsa kolonije
i bizaran je.

Istraživači širom planete

i dalje ne znaju šta ga uzrokuje,

ali ono što znamo jeste da,
sa opadajućim brojem pčela,

cena preko 130 vrsta voća i povrća,

na koje se oslanjamo
za našu ishranu, raste.

Dakle, pčele su bitne
zbog njihove uloge u ekonomiji

podjednako kao i u poljoprivredi.

Ovde možete videti
neke slike onoga što zovemo

zeleni krovovi ili urbana poljoprivreda.

Poznata nam je leva slika, koja prikazuje

baštu u lokalnom susedstvu, u Saut Endu.

Tu je i moj dom.
Imam jednu košnicu u zadnjem dvorištu.

Možda i zeleni krov u budućnosti,

kada budemo više iskorišćavali
urbane delove,

gde imamo gomilu baštenskog prostora.

Pogledajte ovu sliku
iznad linije metroa u Bostonu.

Pokušajte da uočite košnicu. Tu je.

Na krovu je, tačno u uglu,

a tu je već nekoliko godina.

Način na koji urbano pčelarstvo
danas funkcioniše

je da su košnice sasvim sakrivene,

ali ne zato što tako treba da bude.

Tako je zato što je ljudima
ta ideja neprijatna,

a zato želim da danas
pokušate da razmislite o tome,

razmislite o prednostima pčela u gradovima

i zašto su zaista izvanredna stvar.

Dozvolite mi da vam dam mali uvid
u to kako polinacija funkcioniše.

Znamo da se cveće, voće i povrće,

pa čak i neka alfalfa u senu stoke

koju koristimo u ishrani,
oslanjaju na oprašivače,

ali imate muške i ženske delove
biljaka ovde

i u osnovi, oprašivače privlače biljke

zbog njihovog nektara i u tom procesu,

pčela će posetiti neke cvetove
i usput sakupiti nešto polena,

ili tu mušku vrstu
odgovarajuće zamene za spermu,

a onda će odleteti
do drugih cvetova i konačno,

u ovom slučaju, nastaće jabuka.

Vidite položaj. Peteljka je dole.

Do vremena kada je pojedemo,
cvetni deo je već otpao,

ali to je osnovni prikaz načina
na koji oprašivanje radi.

Hajde da razmislimo
o urbanom životu, ne sada,

ne u prošlosti, nego za sto godina.

Kako će da izgleda?
Danas imamo ogromne izazove

u gubicima prirodnog staništa.

Imamo sve više i više ljudi,

milijarde ljudi, a za 100 godina
bog zna koliko ljudi,

a biće jako malo prostora
da ih sve smestimo,

tako da treba da promenimo način
na koji vidimo gradove

i gledajući na ovu sliku
današnjeg Njujorka,

možete da vidite kako je sav siv i braon.

Imamo katran na krovovima
koji odbija toplotu

nazad u atmosferu,

doprinoseći globalnim
klimatskim promenama.

Šta će biti za 100 godina,
ako svuda budemo imali zelene krovove

i baštovanstvo i ako stvaramo
naše sopstvene useve upravo u gradovima?

Uštedeli bismo na troškovima transporta,

uštedeli bismo na zdravijoj ishrani,
a takođe bismo i edukovali

i otvarali nova radna mesta, lokalno.

Trebaju nam pčele za budućnost
naših gradova i urbano življenje.

Evo nekih podataka koje smo
sakupili kroz našu kompaniju

sa Best Biz gde mi dostavljamo,
postavljamo i upravljamo

košnicama za svakoga ko ih želi,

u gradu, na selu i predstavljamo pčele

i ideju o pčelarstvu
u vašem dvorištu ili krovu

ili protivpožarnom stepeništu,

i vidimo kako je to jednostavno
i kako je to moguće.

Postoji kontraintuitivan trend
koji smo primetili u ovim brojkama.

Pogledajmo prvu brojku ovde,

stopu prezimljavanja.

Ovo je veliki problem tokom mnogo godina,

u osnovi, od kasnih 1980-ih
kada je došla Varoa Destruktor

i donela mnoštvo različitih virusa,
bakterija

i gljivičnih oboljenja sa sobom.

Uspešno prezimljavanje je teško

i to je vreme
kada se većina kolonija izgubi,

a otkrili smo da u gradovima
pčele preživljavaju

bolje nego u seoskim područjima.

Pomalo kontraintuitivno, zar ne?

Mislimo, oh, pčele, selo, poljoprivreda,

ali to nije ono što nam pčele pokazuju.

Pčelama se dopada u gradu. (Smeh)

Dalje, one takođe proizvode više meda.

Urbani med je izvrstan.

Pčele u Bostonu, na vrhu Siport hotela,

gde imamo stotine hiljada pčela

koje sada nečujno lete

i koje, siguran sam, niko od vas
nije primetio dok ste prolazili,

idu u lokalne zajedničke bašte

i prave izvrstan, zdrav med

koji je ukusa cveća iz našeg grada.

Dakle, prinos urbanih košnica je,
u smislu proizvodnje meda,

viši, kao i prezimljavanje,

u poređenju sa ruralnim područjima.

Ponovo, malo kontraintuitivno.

Kada, unazad kroz vreme, gledamo

na zdravlje pčela, možemo se vratiti
unazad do 950. godine i videti

da je tada takođe bilo
velike smrtnosti pčela u Irskoj.

Problemi pčela današnjice nisu nešto novo.

To se događa

još od pre hiljadu godina,

ali ono što baš i ne primećujemo
su ovi problemi u gradovima.

Jedna stvar o kojoj bih vas
ohrabrio da razmislite

je ideja o tome šta je urbano ostrvo.

Mislite da je u gradovima
temperatura možda viša.

Zašto pčele bolje uspevaju u gradovima?

Ovo je veliko pitanje,
pomoći će nam da razumemo

zašto bi one trebale biti u gradovima.

Možda u gradu ima više polena.

Vozovi koji dolaze
u urbana čvorišta mogu doneti

polen sa sobom, veoma lagan polen,

a to je samo
jedan veliki supermarket u gradu.

Mnogo je stabala lipe duž pruga.

Možda u gradovima ima manje pesticida

nego u ruralnim krajevima.

Možda ima i drugih stvari
o kojima sada ni ne razmišljamo,

ali to je jedna ideja o kojoj treba
da razmišljamo, urbana ostrva.

Poremećaj kolapsa kolonije
nije jedina stvar

koja utiče na pčele.

Pčele umiru, a to je ogroman,
ogroman izazov našeg vremena.

Ono što možete videti ovde je mapa sveta,

a pratimo razvoj ove Varoe Destruktorke.

Sada, Varoa Destruktor
je ono što je promenilo pčelarstvo,

i možete da vidite, gore desno,

kako godine prolaze,
dolazimo do savremenog doba

i možete videti širenje Varoe Destruktorke

od ranih 1900-ih do danas.

Godina je 1968.
i poprilično smo pokrili Aziju.

1971, vidimo da se raširila
Evropom i Južnom Amerikom,

a onda, kada dođemo u 1980,

a posebno u 1987,
Varoa Destruktor je konačno došla

do Severne Amerike i Sjedinjenih Država

i tada se igra promenila

za pčele u Sjedinjenim Državama.

Mnogi od nas će se sećati
svog detinjstva, odrastanja,

možda vas je nekada ubola pčela,
videli ste pčele na cveću.

Pomislite na današnju decu.
Njihovo detinjstvo je malo drugačije.

Oni ovo ne doživljavaju.

Pčela jednostavno više nema.

Dakle, pčele su nam neophodne,
one nestaju i to je veliki problem.

Šta možemo da uradimo povodom toga?

Ja se bavim istraživanjem pčela.

Dobio sam svoj doktorat
proučavajući zdravlje pčela.

Započeo sam da ih proučavam 2005.

Tokom 2006. pčele su počele da nestaju,

iznenada je, kao, ovaj mali štreber

ide u školu, radi na bubama - (Smeh) -

postao veoma bitan u svetu.

Tako se ispostavilo.

Moje istraživanje se fokusira na načine
na koje možemo da učinimo pčele zdravijim.

Ja ne istražujem šta ubija pčele.

Ja nisam jedan
od mnogih istraživača širom sveta

koji gledaju na efekte
pesticida ili bolesti

ili gubitka prirodnog staništa
ili loše ishrane na pčele.

Mi tražimo načine
da pčele učinimo zdravijim

kroz vakcine, kroz jogurte,
kao probiotike,

i druge vrste terapija
koje se pčelama mogu dati oralno,

a ovaj proces je tako jednostavan

da bi čak i sedmogodišnjak
znao kako da ga uradi.

Pomešate nešto polena, šećera i vode,

i bilo koji aktivni sastojak
koji želite da dodate,

i to samo date pčelama.

Nema hemikalija,
samo pojačivača imuniteta.

Ljudi razmišljaju o svom zdravlju
na prospektivan način.

Mi vežbamo, hranimo se zdravo,
uzimamo vitamine.

Zašto ne bi o pčelama
razmišljali na isti način?

Donesite ih u sredine u kojima bujaju

i pokušajte da ih učinite zdravijim
pre nego što se razbole.

Mnogo sam godina proveo na fakultetu,

pokušavajući da ubodem pčele
i dam im vakcine pomoću igli.

(Smeh)

Godine i godine na klupi:
"O moj bože, već je tri ujutro

a ja i dalje ubadam pčele". (Smeh)

A onda sam jednog dana rekao: "Zašto im
jednostavno ne damo oralne vakcine"?

To je bilo kao: "Naravno",
i to je ono što radimo. (Smeh)

Voleo bih da sa vama podelim
neke slike urbanih košnica,

zato što one mogu biti bilo šta.

Mislim zaista otvorite vaše umove ovim.

Košnicu možete ofarbati
tako da vam se slaže sa kućom.

Možete je sakriti u svojoj kući.

Ovo su tri košnice na krovu

Fermont Kapli Plaza hotela i prelepe su.

Mislim, uklopili smo

novu boju unutrašnjosti njihovih soba

sa bojom bojenog drveta
i plavom bojom njihovih posteljina

i ove pčele su fantastične
i takođe će koristiti

bilje koje raste u bašti.

To je ono čemu odlaze kuvari
i što koriste u njihovim jelima

i med - rade događaje uživo -

taj med će iskoristiti u svojim barovima.

Med je odlična nutritivna zamena
za obični šećer

zato što u njemu ima
različitih tipova šećera.

Takođe imamo i projekat košnica
u učionicama,

gde - ovo je neprofitni poduhvat -

širimo znanje kroz svet

kako košnice mogu biti unete u učionice

ili u postavke muzuja, iza stakla

i upotrebljene kao obrazovno sredstvo.

Košnica koju ovde vidite

je u Fenvej srednjoj školi već godinama.

Pčele lete pravo u polje Fenvej parka.

Niko ih ne primećuje.

Ako niste cvet,
pčele ne mare za vas. (Smeh)

One ne mare. Ne mare. Reći će:

"Izvin'te, samo da proletim." (Smeh)

Neke od ostalih slika
ovde nam kazuju deo priče

koja je urbani uzgoj pčela
učinila izuzetnim

je da je u Njujorku,
uzgoj pčela bio ilegalan do 2010.

Ovo je veliki problem,
zato što, šta će da nam oprašuje

sve bašte i lokalne proizvode? Ruke?

Mislim, lokalno u Bostonu,
postoji izvanredna kompanija

nazvana Grin Siti Grouers,

oni oprašuju svoje bundeve ručno,
koristeći pamučne štapiće

i ako propuste taj trodnevni vremenski
period, nema ploda.

Njihovi klijenti nisu srećni,
a ljudi ostaju gladni.

Dakle, ovo je bitno.

Takođe imamo i neke fotografije
meda iz Bruklina.

Ovo je bila misterija opisana
u Njujork Tajmsu,

gde je med bio jarko crven

i predstavnici kriminalističkog odeljenja
države Njujork su došli

i primenili nauku da bi našli poklapanje

crvene nijanse sa onom koja je nađena

u jednoj fabrici likera od višnje
niže niz ulicu. (Smeh)

Dakle, možete skrojiti vaš med
da bude onog ukusa koji želite

sadnjom cveća koje pčele vole.

Pariz je izvanredan model
urbanog uzgoja pčela.

Imaju košnice na krovu zgrade opere

već mnogo godina i to je
nateralo ljude na razmišljanje,

"Oho, mi ovo možemo i treba da uradimo."

Takođe, u Londonu i Evropi svuda,

jako su napredni u iskorišćavanju
njihovih zelenih krovova

i integraciji košnica

i ovde ću vam pokazati
jednu oproštajnu poruku.

Voleo bih da vas ohrabrim
da otvorite vaše umove.

Šta vi možete uraditi
da biste sačuvali pčele ili im pomogli

ili da mislite o održivim gradovima
u budućnosti?

Pa, zaista,
samo promenite vašu perspektivu.

Pokušajte da razumete
da su pčele veoma bitne.

Pčela vas neće ubosti ako je vidite.

Ta pčela umire. Pčele umiru kada ubodu,

tako da ni one to ne žele da urade. (Smeh)

To nije nešto oko čega treba paničiti.
One su svuda po gradu.

Ukoliko želite, možete čak nabaviti
i sopstvenu košnicu.

Dostupni su nam veliki izvori,

a čak postoje i kompanije koje će
vam pomoći da ih postavite i učiće vas,

a to je bitno za naš obrazovni sistem
u svetu,

da bi učenici učili
o poljoprivredi širom sveta

kao ova mala devojčica, koja,
ponovo, ne biva ubodena.

Hvala vam. (Aplauz)