Return to Video

Kako funkcioniše transfuzija krvi?

  • 0:06 - 0:12
    Godine 1881, doktor Vilijam Halsted
    žurio je da pomogne svojoj sestri Mini,
  • 0:12 - 0:15
    koja je krvarila nakon porođaja.
  • 0:15 - 0:18
    Brzo je ubacio iglu u svoju ruku,
  • 0:18 - 0:21
    izvadio je svoju krv i dao je sestri.
  • 0:21 - 0:25
    Nakon nekoliko neizvesnih minuta,
    počela je da se oporavlja.
  • 0:25 - 0:28
    Halsted nije znao koliko su imali sreće.
  • 0:28 - 0:31
    Njegova transfuzija je uspela samo
    zato što su on i njegova sestra
  • 0:31 - 0:33
    imali istu krvnu grupu,
  • 0:33 - 0:37
    nešto što nije zagarantovano,
    čak i među užom rodbinom.
  • 0:37 - 0:40
    Krvne grupe nisu bile otkrivene
    u Halstedovo vreme,
  • 0:40 - 0:44
    iako su ljudi eksperimentisali
    sa transfuzijama vekovima,
  • 0:44 - 0:46
    uglavnom bezuspešno.
  • 0:46 - 0:51
    Godine 1667, francuski lekar
    Žan-Baptist Deni je postao
  • 0:51 - 0:54
    prvi koji je pokušao tehniku
    na ljudskom biću.
  • 0:54 - 0:58
    Deni je preneo krv ovce u Antoena Moroa,
  • 0:58 - 1:00
    čoveka koji je verovatno patio od psihoze,
  • 1:00 - 1:03
    u nadi da će smanjiti njegove simptome.
  • 1:03 - 1:06
    Nakon toga, Moro je bio raspoložen.
  • 1:06 - 1:09
    Ali nakon druge transfuzije,
    dobio je temperaturu,
  • 1:09 - 1:13
    jak bol u donjem delu leđa,
    intenzivno pečenje u ruci
  • 1:13 - 1:17
    i mokrio je gustu, crnu tečnost.
  • 1:17 - 1:19
    Niko nije znao u to vreme, pak,
  • 1:19 - 1:25
    da su ovo bili znaci opasne imune reakcije
    koja se odvijala unutar njegovog tela.
  • 1:25 - 1:28
    Ovaj imuni odgovor započinje
    proizvodnjom proteina
  • 1:28 - 1:30
    koji se nazivaju antitelima,
  • 1:30 - 1:33
    koja prave razliku između
    ćelija sopstvenog tela i uljeza.
  • 1:33 - 1:38
    To rade tako što prepoznaju
    strane proteine ili antigene,
  • 1:38 - 1:40
    koji su ugrađeni
    u ćelijsku membranu uljeza.
  • 1:40 - 1:43
    Antitela se zakače za antigene,
  • 1:43 - 1:47
    dajući signal ostalim imunim ćelijama
    da napadnu i unište strane ćelije.
  • 1:47 - 1:51
    Uništene ćelije
    se izbacuju iz tela kroz urin.
  • 1:51 - 1:54
    U ekstremnim slučajevima,
    masovno razlaganje ćelija
  • 1:54 - 1:59
    uzrokuje ugruške u krvnom toku,
    koji remete tok krvi ka vitalnim organima,
  • 1:59 - 2:03
    preopterećuju bubrege
    i uzrokuju otkazivanje organa.
  • 2:03 - 2:06
    Na sreću, Denijev pacijent
    je preživeo transfuziju.
  • 2:06 - 2:10
    Ali, nakon što su se druge transfuzije
    između vrsta pokazale fatalnim,
  • 2:10 - 2:13
    procedura je postala
    zabranjena duž Evrope
  • 2:13 - 2:16
    i nije se koristila nekoliko vekova.
  • 2:16 - 2:21
    Sve do 1901. godine kada je
    austrijski lekar Karl Landštajner
  • 2:21 - 2:23
    otkrio krvne grupe,
  • 2:23 - 2:28
    važan korak ka uspešnoj
    transfuziji krvi između ljudi.
  • 2:28 - 2:32
    Primetio je da kada se pomešaju
    različite grupe, one prave ugruške.
  • 2:32 - 2:37
    Ovo se dešava kada se antitela zakače
    za ćelije sa stranim antigenima,
  • 2:37 - 2:39
    uzrokujući da se ćelije krvi zgrušaju.
  • 2:39 - 2:43
    Ali, ako su ćelije donora
    iste krvne grupe kao ćelije primaoca,
  • 2:43 - 2:48
    ćelije donora neće biti uništene
    i neće se formirati grudvice.
  • 2:48 - 2:50
    Do 1907. godine,
  • 2:50 - 2:54
    doktori su mešali male količine krvi
    pre nego što je transfundiraju.
  • 2:54 - 2:57
    Ako nije bilo grudvica,
    tipovi su se poklapali.
  • 2:57 - 3:00
    Ovo im je omogućilo
    da spasu hiljade života,
  • 3:00 - 3:04
    postavljajući temeljac
    za moderne transfuzije.
  • 3:04 - 3:07
    Sve do sada, sve transfuzije
    su se dešavale u sadašnjem vremenu,
  • 3:07 - 3:10
    direktno između dve individue.
  • 3:10 - 3:13
    To je zato što krv počinje
    da se zgrušava skoro odmah
  • 3:13 - 3:16
    nakon što dođe u kontakt sa vazduhom,
  • 3:16 - 3:20
    a to je odbrambeni mehanizam koji sprečava
    prekomerno gubljenje krvi nakon povrede.
  • 3:20 - 3:25
    Godine 1914, istraživači su otkrili
    da hemikalija natrijum citrat
  • 3:25 - 3:31
    zaustavlja koagulaciju krvi otklanjajući
    kalcijum koji je neophodan za zgrušavanje.
  • 3:31 - 3:35
    Krv sa citratima može da se sačuva
    za kasniju upotrebu,
  • 3:35 - 3:39
    što je prvi korak ka omogućavanju
    transfuzije krvi u velikim razmerama.
  • 3:39 - 3:46
    Godine 1916, par američkih naučnika
    je otkrio efektniji antikoagulant
  • 3:46 - 3:52
    nazvan heparin koji deaktivira enzime
    koji omogućuju zgrušavanje.
  • 3:52 - 3:54
    I dan-danas koristimo heparin.
  • 3:54 - 3:55
    U isto vreme,
  • 3:55 - 3:59
    američki i britanski istraživači
    su razvili prenosive mašine
  • 3:59 - 4:05
    koje su mogle da transportuju krv
    na bojna polja u Prvom svetskom ratu.
  • 4:05 - 4:07
    U kombinaciji sa novootkrivenim heprinom,
  • 4:07 - 4:11
    doktori su na siguran način
    skladištili i čuvali litre krvi,
  • 4:11 - 4:16
    prebacujući je direktno na bojno polje
    da daju krv ranjenim vojnicima.
  • 4:16 - 4:21
    Nakon rata, ova nezgrapna
    prenosiva kutija postala je inspiracija
  • 4:21 - 4:25
    za današnju banku krvi,
    i deo je opreme bolnica širom sveta.
Title:
Kako funkcioniše transfuzija krvi?
Speaker:
Bil Šut (Bill Schutt)
Description:

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/how-does-blood-transfusion-work-bill-schutt

Godine 1881, doktor Vilijam Halsted žurio je da pomogne svojoj sestri Mini, koja je krvarila nakon porođaja. Brzo je ubacio iglu u njenu ruku, izvlačeći sopstvenu krv i dajući njoj. Nakon nekoliko minuta počela je da se oporavlja. Zbog čega je ova transfuzije krvi bila uspešna? Bil Šut objašnjava istoriju procedure koja spašava živote.

Lekcija: Bil Šut; režija: Hype CG.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
04:28

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.