YouTube

Got a YouTube account?

New: enable viewer-created translations and captions on your YouTube channel!

Serbian subtitles

← Čimamanda Adići: Opasnost pojedinačne priče

Naši životi, naša kultura, stvoreni su od mnogo priča koje se prepliću. Književnica Čimamanda Adići govori o tome kako je našla svoj autentični kulturološki glas i upozorava da ukoliko čujemo samo jednu priču o dugoj osobi ili zemlji, rizikujemo kritično nerazumevanje.

Get Embed Code
56 Languages

Showing Revision 1 created 04/19/2010 by Sandra Gojic.

  1. Ja sam pripovedač.

  2. I želela bih da vam ispričam nekoliko ličnih priča
  3. o nečemu što volim da zovem "opasnost pojedinačne priče".
  4. Odrasla sam u univerzitetskom kampusu u istočnoj Nigeriji.
  5. Moja majka tvrdi da sam počela da čitam sa dve godine,
  6. iako ja mislim da je to verovatnije bilo sa 4.
  7. Dakle, rano sam počela da čitam. A čitala sam
  8. britanske i američke knjige za decu.
  9. Isto tako, počela sam rano i da pišem.

  10. A kad sam počela da pišem, negde oko sedme godine,
  11. priče pisane olovkom i ilustrovane bojicama,
  12. koje je moja jadna majka imala obavezu da čita,
  13. pisala sam upravo onakve priče kakve sam i čitala.
  14. Svi moji likovi su bili beli i plavooki.
  15. Igrali su se u snegu.
  16. Jeli su jabuke.
  17. (smeh)
  18. I mnogo su razgovarali o vremenu,
  19. kako je bilo lepo što je izašlo sunce.
  20. (smeh)
  21. Sad, ovo je uprkos činjenici da sam živela u Nigeriji.
  22. Nikada nisam bila izvan Nigerije.
  23. Nismo imali sneg. Jeli smo mango.
  24. I nikada nismo govorili o vremenu,
  25. jer nije bio potrebe za tim.
  26. Moji likovi su takođe pili mnogo piva od đumbira,

  27. jer su likovi u britanskim knjigama koje sam čitala
  28. pili pivo od đumbira.
  29. Nije bilo važno što nisam imala pojma šta je pivo od đumbira.
  30. (smeh)
  31. I mnogo godina nakon toga, ja sam imala očajničku želju
  32. da probam pivo od đumbira.
  33. Ali to je druga priča.
  34. Mislim da ovo pokazuje

  35. kako smo ranjivi i impresionirani
  36. pred nekom pričom
  37. naročito kao deca.
  38. Jer jedino što sam čitala bile su knjige
  39. gde su likovi bili stranci.
  40. Postala sam ubeđena da knjige,
  41. po svojoj prirodi, moraju da imaju strance u sebi,
  42. i da moraju su da budu o stvarima sa kojima
  43. lično nisam mogla da se identifikujem.
  44. E sad, stvari su se promenile kad sam otkrila afričke knjige.
  45. Nije bilo mnogo dostupnih. I nisu bile
  46. tako lake za pronaći, poput stranih knjiga.
  47. Ali zbog pisaca poput Ćinua Aćibe i Kamara Laje

  48. prošla sam kroz mentalni pomak u mojoj percepciji
  49. književnosti.
  50. Shvatila sam da ljudi poput mene,
  51. devojke sa kožom boje čokolade,
  52. čija kovrdžava kosa nije mogla da se veže u konjski rep,
  53. takođe mogu da postoje u književnosti.
  54. Počela sam da pišem o stvarima koje sam mogla da prepoznam.
  55. Volela sam te američke i britanske knjige koje sam pročitala.

  56. One su pokrenule moju maštu. Otvorile su nove svetove za mene.
  57. Ali nenamerna posledica
  58. je da nisam znala da ljudi poput mene
  59. mogu da postoje u literaturi.
  60. Tako da je otkriće afričkih pisaca učinilo sledeće za mene:
  61. spasilo me je od imanja samo jedne priče
  62. o tome šta su knjige.
  63. Potičem iz konvencionalne nigerijske porodice, srednje klase.

  64. Moj otac je bio profesor.
  65. Moja majka administrativni radnik.
  66. Tako da smo imali, jer tako su norme nalagale,
  67. osoblje, koje je živelo sa nama u kući, a dolazilo je iz susednih ruralnih sela.
  68. Te godine kada sam napunila osam, stigao nam je novi dečak na ispomoć.
  69. Njegovo ime je bilo Fide.
  70. Jedina stvar koju nam je majka o njemu rekla
  71. jeste da je njegova porodica veoma siromašna.
  72. Moja majka je poslala povrće i pirinač,
  73. i našu staru odeću njegovoj porodici.
  74. I kada ne bih završila svoju večeru, majka bi rekla,
  75. "Pojedi svoju večeru! Zar ne znaš? Ljudi poput Fideove porodice nemaju ništa."
  76. Tako da sam užasno sažaljevala Fideovu porodicu.
  77. Onda, jedne subote, otišli smo do njegovog sela u posetu.

  78. I njegova majka mi je pokazala divno išaranu korpu
  79. napravljenu od obojene palme, koju je njegov brat napravio.
  80. Trgla sam se.
  81. Nije mi palo na pamet da bi bilo ko u njegovoj porodici
  82. mogao nešto da napravi.
  83. Sve što sam čula o njima, jeste koliko su oni siromašni,
  84. tako da je postalo nemoguće za mene da ih vidim
  85. drugačije nego siromašne.
  86. Ovo siromaštvo je bila moja pojedinačna priča o njima.
  87. Godinama kasnije kada sam napustila Nigeriju, da bih studirala u Americi,

  88. razmišljala sam o tome.
  89. Imala sam 19 godina.
  90. Moja američka cimerka je bila šokirana mnome.
  91. Pitala me je gde sam naučila engleski tako dobro,
  92. i bila je zbunjena kada sam joj rekla da Nigerija
  93. slučajno ima engleski kao zvanični jezik.
  94. Pitala me je da li može da čuje moju "plemensku muziku" - kako ju je nazvala
  95. i bila je posledično veoma razočarana
  96. kada sam joj pustila moju Maraja Keri kasetu.
  97. (smeh)
  98. Pretpostavila je da ne znam
  99. da koristim štednjak.
  100. Ono što me pogodilo je sledeće: Sažaljevala me je

  101. i pre nego što me je upoznala.
  102. Njen podrazumevani stav prema meni, kao Afrikanki,
  103. bio je starateljski, dobronamerni i sažaljevajući.
  104. Moja cimerka je imala pojedinačnu priču o Africi.
  105. Pojedinačnu priču katastrofe.
  106. U ovoj pojedinačnoj priči nije bilo šanse
  107. da afrikanci liče na nju, na bilo koji način.
  108. Nema mogućnosti za osećanja složenija od sažaljenja.
  109. Nema mogućnosti za povezivanje kao ravnopravnih pojedinaca.
  110. Moram da kažem da se pre odlaska u SAD nisam

  111. svesno identifikovala kao Afrikanka.
  112. Ali u Sjedinjenim Državama, kad god se spomenula Afrika, ljudi su se okretali meni.
  113. Nema veze što ništa nisam znala o mestima poput Namibije.
  114. Ali sam došla do toga da prihvatim ovaj identitet.
  115. I na mnogo načina sada mislim o sebi kao o Afrikanki.
  116. Mada se još uvek prilično uznemirim kada
  117. Afriku pominju kao zemlju.
  118. Najnoviji primer je moj inače divan let
  119. iz Lagosa pre dva dana, gde je
  120. na Virdžin letu najavljen
  121. humanitarni rad u "Indiji, Africi i drugim zemljama."
  122. (smeh)
  123. Nakon što sam provela nekoliko godina u Sjedinjenim Državama kao Afrikanka,

  124. počela sam da razumevam kako me je cimerka doživela.
  125. Da nisam odrasla u Nigeriji i da sve što znam o Africi
  126. dolazi od popularnih slika,
  127. i ja bih mislila o Africi kao o mestu
  128. prelepih panorama, prelepih životinja,
  129. i neshvatljivih ljudi,
  130. koji vode besmislene ratove, umiru od siromaštva i SIDE,
  131. nisu u stanju da govore u svoje ime,
  132. i čekaju da ih spase
  133. dobri, beli stranac.
  134. Videla bih afrički narod na isti način na koji sam ja,
  135. kao dete, videla Fideovu porodicu.
  136. Ova priča dolazi, bar mislim, iz Zapadne literature.

  137. Ovo je citat iz
  138. pisanja londonskog trgovca, Džona Loka,
  139. koji je plovio prema zapadnoj Africi 1561.
  140. i vodio fascinantan dnevnik svog putovanja.
  141. Nakon što govori o crnim Afrikancima
  142. kao o "zverima koje nemaju kuću",
  143. on piše, "Oni su takođe ljudi bez glava,
  144. sa ustima i očima na grudima."
  145. E sad, smejala sam se svaki put kad bih ovo pročitala.

  146. I moramo se diviti mašti Džona Loka.
  147. Ali ono što je važno u vezi sa ovim, jeste
  148. da to predstavlja početak
  149. tradicije zapadnjačkog pričanja afričkih priča.
  150. Tradiciju sub-saharske Afrike kao negativnog mesta,
  151. različitog, mračnog,
  152. sa ljudima koji, po rečima divnog pesnika,
  153. Radjarda Kiplinga,
  154. su "pola đavo, pola dete".
  155. Tako da sam počela da shvatam da je moja američka cimerka

  156. morala tokom svog života
  157. videti i čuti različite verzije
  158. ove jedne priče,
  159. poput profesora,
  160. koji mi je jedanput rekao da moj roman nije bio "autentično afrički".
  161. Bila sam prilično voljna da tvrdim da je bilo mnogo stvari u knjizi
  162. koje su bile pogrešne,
  163. da je podbacila na mnogo mesta.
  164. Ali nisam mogla da zamislim da nije uspela
  165. da dostigne nešto što se zove afrička autentičnost.
  166. Ustvari, ja nisam znala šta je
  167. to afrička autentičnost.
  168. Profesor mi je rekao da moji likovi
  169. previše podsećaju na njega,
  170. obrazovanog čoveka iz srednje klase.
  171. Moji likovi su vozili kola.
  172. Nisu bili izgladneli.
  173. Prema tome, nisu bili autentično afrički.
  174. Ali moram brzo da dodam da sam i ja kriva

  175. kada je u pitanju jedna priča.
  176. Pre nekoliko godina, otišla sam iz Amerike u posetu Meksiku.
  177. Politička klima u Americi, u to vreme, je bila napeta.
  178. I postojale su debate u vezi sa imigracijom.
  179. I kao što to često biva u Americi,
  180. imigracija je postala sinonim za Meksikance.
  181. Nije bilo kraja pričama o Meksikancima
  182. kao o ljudima koji
  183. potkradaju zdravstveni sistem,
  184. koji se šunjaju preko granica,
  185. bivaju uhapšeni na granicama, takve stvari.
  186. Sećam se svoje prve šetnje kroz Gvadalaharu,

  187. gledala sam mlade ljude kako idu na posao,
  188. zavijaju tortilje na pijaci,
  189. puše, smeju se.
  190. Sećam se da je prvi utisak bio malo iznenađujuć.
  191. A onda sam bila preplavljena sramom.
  192. Shvatila sam da sam toliko utonula
  193. u medijsku priču o Meksikancima
  194. da su oni postali jedna stvar u mojim mislima,
  195. bedni imigranti.
  196. Prihvatila sam jednu priču o Meksikancima
  197. i mnogo sam se stidela same sebe.
  198. Dakle tako kreirate jednu priču,
  199. pokažete neki narod kao jednu stvar,
  200. samo jednu,
  201. iznova i iznova
  202. i oni to i postanu.
  203. Nemoguće je govoriti o pojedinačnoj priči,

  204. bez spominjanja moći.
  205. Postoji reč, Igbo reč,
  206. o kojoj mislim svaki put kada razmišljam o
  207. strukturi moći u svetu, a to je "nkali."
  208. To je imenica koja u slobodnom prevodu
  209. znači "biti veći od onog drugog."
  210. Poput naših ekonomskih i političkih svetova,
  211. i priče su definisane
  212. "nkali" principom.
  213. Kako su ispričane, ko ih je ispričao,
  214. gde su ispričane, koliko je priča ispričano,
  215. ustvari zavisi od moći.
  216. Moć je sposobnost ne samo da ispričate priču o drugoj osobi,

  217. već i da je načinite isključivom pričom o toj osobi.
  218. Palestinski pesnik Murid Bargoti piše
  219. da ukoliko želite da iselite ljude,
  220. najjednostavniji način je da ispričate njihovu priču,
  221. i da počnete sa, "drugo".
  222. Počnite priču sa strelama američkih urođenika,
  223. a ne sa dolaskom Britanaca,
  224. i imate potpuno drugačiju priču.
  225. Počnite priču sa
  226. neuspehom afričke države,
  227. a ne sa kolonijalnim stvaranjem afričke države,
  228. i imate potpuno drugu priču.
  229. Nedavno sam govorila na univerzitetu gde

  230. mi je student rekao kako
  231. je sramotno
  232. što su nigerijski muškarci fizički zlostavljači
  233. poput lika oca u mojoj knjizi.
  234. Rekla sam mu da sam upravo pročitala knjigu
  235. "Američki psiho" -
  236. (smeh)
  237. i da je prava šteta
  238. to što su mladi amerikanci serijske ubice.
  239. (smeh)
  240. (aplauz)
  241. Očigledno sam nastupila iz pozicije blage iritiranosti.
  242. (smeh)
  243. Ne bi mi nikada palo na pamet da pomislim

  244. da samo zato što sam pročitala knjigu
  245. u kojoj je lik bio serijski ubica
  246. da je on nekako predstavnik
  247. svih Amerikanaca.
  248. E sad, to nije zato što sam bolja osoba od tog studenta,
  249. već zbog američke kulturne i ekonomske moći,
  250. imala sam mnogo priča o Americi.
  251. Pročitala sam Taljera i Apdajka i Stajnbeka i Gejtskila.
  252. Nisam imala jednu priču o Americi.
  253. Kada sam naučila, pre nekoliko godina, da se od pisaca očekuje

  254. da imaju zaista nesrećno detinjstvo
  255. da bi bili uspešni,
  256. počela sam da razmišljam kako bih mogla da izmislim
  257. strašne stvari koje su mi roditelji radili.
  258. (smeh)
  259. Ali istina je da sam imala veoma srećno detinjstvo,
  260. puno smeha i ljubavi, u veoma bliskoj porodici.
  261. Ali sam takođe imala dede koji su umrli u izbegličkim kampovima.

  262. Moj rođak Poli je umro zato što nije mogao da dobije odgovarajuću negu.
  263. Jedna od mojih najbližih prijateljica, Okoloma, umrla je u avionskoj nesreći
  264. zato što naša vatrogasna kola nisu imala vodu.
  265. Odrasla sam pod represivnim vojnim vladama
  266. koje su obezvredile obrazovanje,
  267. tako da moji roditelji nekad nisu dobijali svoje plate.
  268. Tako da sam, kao dete, videla kako džem nestaje sa stola za ručavanje,
  269. onda kako margarin nestaje,
  270. kako hleb postaje previše skup,
  271. kako mleko počinje da se deli u porcijama.
  272. Ali najviše od svega, neka vrsta normalizovanog političkog straha
  273. izvršila je invaziju na naše živote.
  274. Sve ove priče me čine onim što sam.

  275. Ali insistirati samo na ovim negativnim pričama
  276. značilo bi izravnati moje iskustvo,
  277. i preći preko mnogih drugih priča
  278. koje su me oblikovale.
  279. Jedna priča stvara stereotipe.
  280. A problem sa stereotipima
  281. nije to što su neistiniti,
  282. nego što su nepotpuni.
  283. Oni čine da jedna priča postane jedina priča.
  284. Naravno, Afrika je kontinent prepun katastrofa.

  285. Postoje one ogromne, poput strašnih silovanja u Kongu.
  286. I depresivne, poput činjenice da
  287. 5 000 ljudi konkuriše za jedan posao u Nigeriji.
  288. Ali postoje druge priče koje nemaju veze sa katastrofom.
  289. I veoma je važno, jednako je važno, da govorimo o njima.
  290. Uvek sam osećala da je nemoguće

  291. povezati se na pravi način sa mestom ili osobom
  292. bez povezivanja svih priča tog mesta i te osobe.
  293. Posledica pojedinačne priče
  294. je sledeća: oduzima ljudima dostojanstvo.
  295. Otežava priznavanje jednakog čovečanstva.
  296. Ističe kako smo različiti
  297. pre nego koliko smo slični.
  298. Šta da sam pre mog puta za Meksiko

  299. pratila debate o imigrantima sa obe strane,
  300. SAD-a i Meksika?
  301. Šta da nam je moja majka rekla da je Fideova porodica siromašna
  302. i vredna?
  303. Šta da smo imali afričku televizijsku mrežu
  304. koja je emitovala različite afričke priče širom sveta?
  305. Ono što nigerijski pisac Činua Ačebe naziva
  306. "ravnoteža pirča".
  307. Šta da je moja cimerka znala o mom nigerijskom izdavaču

  308. Mukti Bakaraju,
  309. izuzetnom čoveku koji je napustio svoj posao u banci
  310. kako bi pratio svoj san i otvorio izdavačku kuću?
  311. Sada, konvencionalno shvatanje je bilo da Nigerijci ne čitaju literaturu.
  312. On se nije slagao. Osetio je
  313. da ljudi koji mogu da čitaju, bi čitali,
  314. ukoliko učinite da im literatura bude dostupna i da mogu da je priušte.
  315. Ubrzo nakon što je izdao moj prvi roman

  316. otišla sam u TV stanicu u Lagosu da uradim intervju.
  317. I žena koja je radila tamo kako kurir došla je do mene i rekla,
  318. "Zaista mi se dopao vaš roman. Nije mi se dopao kraj.
  319. Sada morate da napišete nastavak i evo šta će se dogoditi..."
  320. (smeh)
  321. I nastavila je da mi govori šta da napišem u nastavku.
  322. Nisam bila samo očarana, već i pogođena.
  323. Ovde je bila žena, deo obične nigerijske mase,
  324. koja nije trebala da bude čitalačka.
  325. Ona ne samo da je pročitala knjigu, već ju je prisvojila
  326. i osećala je pravo da mi kaže
  327. šta da napišem u nastavku.
  328. E sad, šta da je moja cimerka znala za moju prijateljicu Fumi Onda,

  329. neustrašivu ženu koja je domaćin TV emisije u Lagosu,
  330. i odlučna je da ispriča priče koje mi volimo da zaboravljamo?
  331. Šta da je moja cimerka znala za operaciju srca
  332. koja je izvedena u bonici u Lagosu prošle nedelje?
  333. Šta da je moja cimerka znala za savremenu nigerijsku muziku?
  334. Talentovani ljudi koji pevaju na engleskom i pidžinu
  335. i na lgbou i jorubanskom i Ijou,
  336. mešajući uticaje od Džej Zija do Fela
  337. do Bob Marlija do njihovih deda.
  338. Šta da je moja cimerka znala za ženu advokata
  339. koja se nedavno pojavila na sudu u Nigeriji
  340. kako bi raspravljala o smešnom zakonu
  341. prema kojem žene moraju da dobiju saglasnot muža
  342. pre obnove pasoša?
  343. Šta da je moja cimerka znala za Nolivud,
  344. prepun inovativnih ljudi koji prave filmove uprkos velikim tehničkim teškoćama?
  345. Filmove koji su toliko popularni
  346. da su zaista najbolji primer
  347. da nigerijci konzumiraju ono što proizvedu.
  348. Šta da je moja cimerka znala za moju divno ambicioznu frizerku
  349. koja je upravo počela sopstveni biznis prodavanja umetaka za kosu?
  350. Ili za milione drugih Nigerijaca
  351. koji započnu biznis i ponekad ne uspeju,
  352. ali nastave da neguju svoju ambiciju?
  353. Svaki put kad sam kod kuće suočavam se sa

  354. uobičajenim izvorom iritacije za većinu Nigerijaca:
  355. našom propalom infrastrukturom, našom propalom vladom.
  356. Ali i neverovatnom otpornošću ljudi koji
  357. su napredovali uprkos vladi,
  358. a ne zbog nje.
  359. Svakog leta u Lagosu, dajem časove pisanja.
  360. I zapanjujuće je koliko ljudi se prijavljuje,
  361. koliko ljudi je zainteresovano da piše,
  362. da ispriča priče.
  363. Moj nigerijski izdavač i ja pokrenuli smo neprofitnu organizaciju

  364. zvanu "Farafina Trust".
  365. I imamo velike snove o gradnji biblioteka
  366. o renoviranju postojećih,
  367. i obezbeđivanju knjiga za državne škole
  368. koje nemaju ništa u svojim bibliotekama,
  369. i takođe o oragnizovanju mnogo radionica
  370. pisanja i čitanja,
  371. za sve one ljude koji su zainteresovani da ispričaju naše mnogobrojne priče.
  372. Priče su važne.
  373. Mnoge priče su važne.
  374. Priče su bile korišćene da oteraju ljude i da ih otruju.
  375. Ali priče mogu da se iskoriste da ojačaju i da humanizuju.
  376. Priče mogu slomiti dostojanstvo ljudi.
  377. Ali priče takođe mogu da poprave to slomljeno dostojanstvo.
  378. Američka spisateljica Elis Voker napisala je ovo

  379. o svojim rođacima južnjacima
  380. koji su se preselili na sever.
  381. Predstavila im je knjigu o
  382. južnjačkom životu koji su ostavili iza sebe.
  383. "Sedeli su i sami čitali knjigu,
  384. slušali su mene kako čitam knjigu i nekakav raj je ponovo dostignut."
  385. Volela bih da završim sa sledećom misli:
  386. Kada odbacimo jednu priču,
  387. kada shvatimo da nikada ne postoji samo jedna priča
  388. o bilo kojem mestu,
  389. mi ponovo stižemo do raja.
  390. (Hvala vam)
  391. (aplauz)