Afrika je uspavani džin - pokušavam da ga probudim

"Afrika je uspavani džin", kaže novinarka i satiričarka Adeola Fajehun na početku svog duhovitog, britkog govora. "Istina je da pokušavam da probudim ovog džina. Zato mašem prljavim vešom onih koji su na vlasti". Pratite dok priča o korumpiranim afričkim vođama i pokazuje zašto taj kontinent već ima sve što mu treba da bi zauzeo svoje zasluženo mesto na svetskoj pozornici - kad bi samo vođe počele da preuzimaju odgovornost.

Šta ima, ljudi?

Prvo i pre svega,
ne mogu da verujem da sam na TED-u.

Ovo je velika stvar.

Zato što trenutno,

svi u mom selu gledaju ovo.

I, naravno, moja cena kao mlade
je upravo skočila.

Moje ime je Adeola Fajehun.

Dolazim iz Nigerije.

Živim u SAD.

Ja sam novinar, ili komičar,

ili satiričar,

šta god želite da budem, zapravo.

Ja sam svaka žena, sve je to u meni.

Imam YouTube šou koji se zove:
''Keeping It Real with Adeola.''

Naime, ovaj šou je blag,
učtiv i veoma iskren način

prozivanja korumpiranih afričkih vođa.

(Video) Predsednik Buhari: Ne znam
kojoj partiji moja žena pripada,

ali ona pripada mojoj kuhinji.

Adeola Fajehun: O, bože!

Treba mi vode -

Rekla sam da mi treba vode!

Vidite?

Ja u suštini održavam
stvarnost sa njima, ha!

Pogotovu kad zabrljaju, što je vrlo često.

Ako bilo koji afrički zvaničnik
gleda ovo, uzgred budi rečeno,

ne pričam o Vama, gospodine.

Pričam o Vašim kolegama, da.

Ovo radim zato što Afrika u sebi
ima sve potrebno da bude sjajna.

Znate, ja sam odrasla verujući

da je Afrika kao kontinent gigant.

Imamo veština, intelektualaca,

prirodnih bogatstava
više nego bilo koji drugi kontinent.

Afrika snabdeva 31 posto svetskog zlata,

mangana i uranijuma,

57 posto svetskih dijamanata,

i 13 posto svetske nafte.

Nemamo razloga da zavisimo od pomoći

ili da pozajmljujemo novac
od Kine ili Svetske banke.

Međutim, bez dobrih vođa,

mi smo kao orao
koji nema pojma da može da leti,

a da se vine da i ne pominjem.

Afrika je kao uspavani džin.

E sad, ja zapravo pokušavam
da probudim ovog džina,

i to je razlog zbog kog
mašem prljavim vešom

onih koji upravljaju tim džinom.

Naših političara, naših religijskih vođa,

uz dužno poštovanje, naravno,

zato što, više od svega,

afričke vođe vole da budu poštovani.

Tako da im dajem poštovanje u dozama.

U svojoj emisiji,

Ja klečim za njih - ha! -

Zovem ih svojim ujacima, tetkama,

svojim očevima u Gospodu,

a onda -

vređam ih za vređanje naše inteligencije.

I to je zato što smo umorni

od licemerja i lažnih obećanja.

Na primer,

nigerijski predsednik se zakleo
da će zaustaviti medicinski turizam

popravljanjem naših razrušenih bolnica

i izgradnjom novih.

Međutim, šta je on uradio?

Proveo je tri meseca
na terapiji u Londonu 2017.

Bili smo tri meseca bez predsednika.

Bili smo bez predsednika tri meseca.

Tako da onda postaje moj posao
da prozovem predsednika,

sa poštovanjem, naravno.

Rekla sam: "Ha, gospodine predsedniče,
Adeola je, vaša prijateljica.

Znate moje načine, kako ste?

Nemate srama."

Zaboravila sam da dodam "gospodine".

"Gospodine, nemate srama.

(Na joruba jeziku: Ne bojite se boga.)

Ne bojite se boga."

Trideset pet hiljada nigerijskih doktora
trenutno radi u SAD,

Engleskoj i Kanadi,

i rade neverovatne stvari,

zato što u Nigeriji nisu dobro plaćeni,

niti imaju opremu potrebnu

za obavljanje doktorskog posla.

I ovo se događa
u mnogim afričkim zemljama.

Imamo kapacitet da letimo.

Međutim, nažalost, dosta afričkog talenta
leti ravno iz Afrike

na druge kontinente.

Na primer,

ovaj nigerijski doktor
je operisao nerođenu bebu

u Teksasu.

Takođe, ovaj nigerijski doktor

otkrio je neurološke uticaje
potresa mozga na sportiste.

I mnoge države imaju afričke sportiste

koji osvajaju zlatne medalje za njih.

Ono što je zanimljivo jeste

što mi čekamo boga da popravi Afriku.

Ono, ozbiljno, nije šala,
stvarno to radimo, čekamo boga.

Mislim, pogledajte predsednika Burundija.

On smešta u zatvor novinare
i članove opozicije,

ali je i proglasio nacionalni dan molitve

da bi ljudi mogli da se mole bogu
koji bi im popravio zemlju.

A ja sam u fazonu, zar ne bi
on trebalo da popravlja zemlju?

O ne, ne, ne, ne, ne, ne.

Mi hoćemo da nam je bog popravi.

Da li vidite sa čim treba da se nosim?

Kažem vam,

grom se priprema da udari
ove političare jednog dana.

Mi smo bolji od ovoga.

Ja hoću da naše vođe
počnu da preuzimaju odgovornost

i prestanu da svaljuju sve na boga.

Bog nam je dao sve što nam treba.

Tu je, koristimo ih.

Ali evo u čemu je caka,
moj omiljeni deo onoga što radim

jeste prikazivanje Afrikanaca
koji rade odličan posao,

obične ljude koji dotiču živote.

Kao na primer ova žena
iz Kenije, Vangari Maatai,

prva afrička žena koja je primila
Nobelovu nagradu za mir,

za borbu za ljudska prava

i sadnju milion drveća.

Jedna žena iz Zimbabvea, takođe,

dr. Tererai Trent,

koja je udata sa 14 godina,

u zamenu za kravu.

Da, ova žena je sama
naučila da čita i piše,

i završila je u Oprinom šouu.

O, Oče, želim da budem
u Oprinom šouu jednog dana.

Danas, ova žena je izgradila škole

za hiljade dece u Zimbabveu.

Takođe, poznati britanski arhitekta
David Adđaje projektovao je

spektakularne zgrade širom sveta.

A on je i Ganac i Tanzanijac,

tako da znamo da je sigurno
ganski džolof pirinač

koji je jeo,

bio taj koji mu je dao
inspiraciju da dizajnira.

Ah, možda je i nigerijski džolof pirinač,

zato što je nigerijski bolji.

Bilo kako bilo, to je ono
što mu je dalo inspiraciju da postane

sjajan čovek kakav jeste danas.

I dok imam vašu pažnju,

imam još jednu stvar da kažem,

tako da molim vas, priđite.

OK, to je dobro,
nemojte se previše približavati.

Ne sviđa mi se način na koji neki od vas

prikazuju Afriku.

Ne svi, samo neki od vas.

Pogotovu vi.

Prvo i pre svega, nije država,
nego kontinent.

Ne znam Pola iz Ugande,

ne znam Rebeku iz Zimbabvea.

Nigerija je jednako daleko od Zimbabvea

kao što je Njujork od Francuske.

I ne radi se o gomili golih ljudi
sa potrebom za zapadnom milostinjom.

Pogrešno ste shvatili.

Lavovi ne lutaju našim ulicama, OK?

Mogla bih da nastavim,

ali vi već znate o čemu pričam.

Tako da, dok ja pokušavam
da radim svoj posao,

da probudim uspavanog džina, Afriku,

da bi zauzela svoje mesto
koje zaslužuje na svetskoj areni,

i vi možete da uradite svoj deo posla.

Molim vas, slušajte više.

Slušajte svoje afričke prijatelje

bez prethodno formirane predstave

o tome što mislite da će reći.

Čitajte afričke knjige.

O bože, gledajte afričke filmove.

Ili makar

naučite neka od imena
naše 54 prelepe zemlje.

Tako je, 54, dušo, pet-četiri.

U redu društvo, bilo je stvarno,

i održavam ga stvarnim upravo ovde.

Do sledećeg puta, vidimo se kasnije.

Želim vam mir.