Serbian subtitles

← Lekcije osuđenika na smrt

Šta se dešava pre ubistva? U potrazi za načinima da smanji broj suđenja za smrtnu kaznu, Dejvid R. Dau je shvatio da zaprepašćujuće veliki broj osuđenika na smrt ima slične biografije. U svom izlaganju predstavlja smeo plan, onaj koji, pre svega, sprečava ubistvo. (Snimljeno na TEDxAustin.)

Get Embed Code
34 Languages

Showing Revision 15 created 07/11/2015 by Milenka Okuka.

  1. Pre dve nedelje,
  2. sedeo sam za kuhinjskim stolom
  3. sa mojom ženom Katjom,
  4. i razgovarali smo na temu
    o kojoj ću pričati danas.
  5. Imamo 11-godišnjeg sina, zove se Linkoln.
  6. Sedeo je za istim stolom
    i radio domaći iz matematike.
  7. I tokom pauze u mom razgovoru sa Katjom,
  8. bacio sam pogled na Linkolna
  9. i kao da me je grom pogodio,
  10. setio sam se mog klijenta.
  11. Moj klijent je bio momak po imenu Vil.

  12. Poreklom iz severnog Teksasa.
  13. Nikada nije dobro poznavao svog oca,
    zato što je otac napustio njegovu majku
  14. dok je bila trudna s njim.
  15. I tako, suđeno mu je
    da ga odgaja samohrana majka,
  16. što bi možda i bilo u redu
  17. osim što je baš ova samohrana majka
  18. bila paranoidni šizofrenik,
  19. i kada je Vil imao pet godina, pokušala je
    da ga ubije mesarskim nožem.
  20. Nju su vlasti odvele

  21. i smestile u psihijatrijsku bolnicu,
  22. tako da je nekoliko narednih godina
    Vil živeo sa starijim bratom
  23. dok brat nije izvršio samoubistvo
    pucnjem u srce.
  24. I posle toga
  25. Vila su prebacivali od jednog
    do drugog člana porodice,
  26. sve do njegove devete godine, kada je
    u suštini bio prepušten samom sebi.
  27. Tog jutra sam sedeo sa Katjom i Linkolnom
    i pogledao sam u svog sina,

  28. i shvatio da je moj klijent, Vil,
  29. bio njegovog uzrasta,
  30. i sam na ulici već dve godine.
  31. Vil se na kraju priključio bandi
  32. i počinio
  33. brojna teška krivična dela,
  34. uključujući, najozbiljnije od svih,
  35. užasno, tragično ubistvo.
  36. I Vil je na kraju pogubljen
  37. jer je to kazna za taj zločin.
  38. Ali ja ne želim danas da pričam

  39. o moralnosti smrtne kazne.
  40. Svakako mislim da moj klijent
  41. nije trebalo da bude pogubljen,
    ali ono što želim da uradim
  42. danas umesto toga
    je da govorim o smrtnoj kazni
  43. na način na koji to nisam radio do sada,
  44. na način
  45. koji je potpuno nekontroverzan.
  46. Mislim da je to moguće,

  47. zato što postoji stanovište
  48. u raspravi o smrtnoj kazni -
  49. možda i najvažnije stanovište -
  50. sa kojim se svi slažu,
  51. gde i najzagriženiji
    pobornici smrtne kazne
  52. i najglasniji abolicionisti
  53. imaju iste stavove.
  54. To je stanovište koje želim da razradim.
  55. Ali pre nego što to uradim,
    želim da posvetim nekoliko minuta

  56. govoreći vam kako se
    slučaj smrtne kazne odvija,
  57. i onda ću vam ispričati dve lekcije
    koje sam naučio za poslednjih 20 godina,
  58. radeći kao specijalizovani advokat
    za slučajeve smrtne kazne,
  59. videvši više od stotinjak slučajeva
    koji su se odvijali na isti način.
  60. Možete zamisliti
    slučaj smrtne kazne kao priču

  61. sa četri poglavlja.
  62. Prvo poglavlje svakog slučaja
    je potpuno isto,
  63. i tragično je.
  64. Počinje ubistvom
  65. nedužnog ljudskog bića,
  66. iza koga sledi suđenje
  67. gde je ubica osuđen i poslat
    na izvršenje smrtne kazne,
  68. i ta smrtna kazna je na kraju
  69. potvrđena na državnom apelacionom sudu.
  70. Drugo poglavlje je sastavljeno
    od pravnih radnji poznatih

  71. kao apelacija državi protiv utamničenja.
  72. Treće poglavlje je još komplikovanija
    pravna procedura,
  73. savezna procedura protiv utamničenja.
  74. I četvrto poglavlje je ono
    u kome se mogu desiti razne stvari.
  75. Advokat može podneti
    zahtev za pomilovanjem,
  76. mogu pokrenuti
    mnogo kompleksniji postupak,
  77. ili mogu da ne urade ništa od toga.
  78. Ali četvrto poglavlje uvek završava
  79. pogubljenjem.
  80. Kada sam pre više od 20 godina počeo
    da zastupam osuđene na smrtnu kaznu,

  81. zatvorenici nisu imali prava na advokata,
  82. ni u drugom,
    ni u četvrtom poglavlju ove priče.
  83. Prepušteni sami sebi.
  84. Činjenica je da ni do kraja 1980-ih
    nisu obezbedili
  85. pravo na advokata tokom trećeg poglavlja
  86. ove priče.
  87. Sve što su oni morali da urade
  88. je da se oslone na pravnike volontere
  89. da vode njihove pravne procedure.
  90. Problem je bio u tome da je bilo
    mnogo više smrtnih osuđenika
  91. nego što je bilo advokata koji su bili
    stručni i zainteresovani za ove slučajeve.
  92. Neizbežno je bilo

  93. da avokati teže slučajevima
    koji su već bili u četvrtom poglavlju -
  94. to naravno ima smisla.
  95. To su najhitniji slučajevi,
    to su ljudi koji su najbliži pogubljenju.
  96. Neki od ovih advokata bili su uspešni -
    obezbedili su klijentima novo suđenje.
  97. Drugi su uspeli svojim klijentima
    da produže živote,
  98. nekad godinama, nekad mesecima.
  99. Ali nije se desilo to

  100. da se ikada dogodio ozbiljan i stalan pad
  101. godišnjih pogubljenja u Teksasu.
  102. Zapravo, kao što možete videti
    sa grafikona, do vremena kada je
  103. mehanizam pogubljenja postao efikasan
    sredinom i kasnih 90-tih,
  104. postoji samo nekoliko godina gde je
    broj godišnjih pogubljenja pao
  105. ispod 20.
  106. Tokom prosečne godine u Teksasu,

  107. imamo prosek
  108. od oko dvoje ljudi mesečno.
  109. Nekih godina u Teksasu je pogubljeno
    blizu 40 ljudi, i ovaj broj
  110. nikada nije značajno pao
    tokom proteklih 15 godina.
  111. Ipak, u isto vreme kada nastavljamo
    sa egzekucijama
  112. istog broja ljudi svake godine,
  113. broj ljudi koje osuđujemo na smrt
  114. na godišnjem nivou
  115. opao je značajno.
  116. Imamo ovaj paradoks,

  117. a to je da je broj godišnjih pogubljenja
    ostao velik,
  118. ali se broj novih smrtnih kazni smanjio.
  119. Zašto se ovo dešava?
  120. To se ne može pripisati
    padu u stopi ubistava,
  121. jer stopa ubistava nije pala
  122. ni blizu kao što to pokazuje
    crvena linija na grafikonu.
  123. Zapravo se desilo to
  124. da su porote počele sve više ljudi
    da kažnjavaju zatvorom
  125. do kraja života, bez mogućnosti
    uslovne kazne,
  126. umesto da ih šalju na gubilište.
  127. Zašto se to desilo?

  128. Nije se desilo
    zbog nedostatka podrške smrtnoj kazni.
  129. Protivnici smrtne kazne se teše činjenicom
  130. da je podrška smrtnoj kazni u Teksasu
    na nezapamćeno niskom nivou.
  131. Znate li šta to znači za Teksas?
  132. To znači da je oko 60 procenata.
  133. To je veoma dobro u poređenju sa 80-tima,
  134. kada je bila veća od 80 procenata,
  135. ali ne možemo objasniti smanjenje
    smrtnih kazni i afinitet
  136. za doživotnu kaznu bez uslovnog otpuštanja
    erozijom podrške za smrtnu kaznu,
  137. jer ljudi još podržavaju smrtnu kaznu.
  138. Zbog čega je nastala ova pojava?

  139. Desilo se to
  140. da su advokati
  141. koji zastupaju osuđenike na smrtnu kaznu
    promenili fokus
  142. na sve ranija poglavlja
    priče o smrtnoj kazni.
  143. Pre 25 godina, fokusirali su se
    na četvrto poglavlje.

  144. Prešli su sa četvrtog poglavlja,
    pre 25 godina, na treće
  145. krajem 1980-tih.
  146. A sa trećeg poglavlja su krajem 1980-tih
  147. prešli na drugo, sredinom 1990-tih.
    A sredinom i krajem 1990-tih,
  148. počeli su da se fokusiraju
    na početak priče.
  149. Možete misliti da je ovaj
    pad smrtnih kazni i povećanje broja

  150. doživotnih kazni dobra ili loša stvar.
  151. Danas ne želim da pričam o tome.
  152. Želim da vam kažem da je razlog
    zašto se ovo dogodilo
  153. taj što su advokati koji zastupaju
    smrtne osuđenike shvatili
  154. da što ranije se interveniše u slučaju,
  155. veće su šanse da ćete
    svom klijentu spasiti život.
  156. To je prva stvar koju sam naučio.
  157. Evo i druge stvari koju sam naučio:

  158. Moj klijent, Vil
  159. nije bio izuzetak od pravila;
  160. on je bio pravilo.
  161. Ponekad kažem, ako mi date ime
    osuđenika na smrtnu kaznu,
  162. nema veze u kojoj je državi,
    bez obzira da li sam ga upoznao ili ne -
  163. napisaću njegovu biografiju za vas.
  164. I u osam od deset puta,
  165. detalji ove biografije
  166. biće manje-više precizni.
  167. I razlog za to je to što su
    80% osuđenika na smrt ljudi

  168. koji su potekli iz istih
    nefunkcionalnih porodica
  169. kao što je Vilova.
  170. 80% osuđenika na smrt
  171. su ljudi koji su bili unutar
  172. pravosudnog sistema
    za maloletničku delikvenciju.
  173. To je druga lekcija
  174. koju sam naučio.
  175. Sada smo u centru tog stanovišta

  176. sa kojime će se svi složiti.
  177. Ljudi u ovoj prostoriji
    mogu da se ne slože oko toga
  178. da li bi Vila trebalo pogubiti,
  179. ali mislim da će se svi složiti
  180. da bi najbolja moguća
    verzija njegove priče
  181. bila priča
  182. gde se ubistvo nije desilo.
  183. Kako to da učinimo?
  184. Kada je naš sin Linkoln
    radio matematički problem

  185. pre dve nedelje,
    bio je to veliki, gadan problem.
  186. I on je sada naučio
    da kada imaš veliki problem,
  187. ponekad je put do rešenja
    podeliti ga na manje probleme.
  188. Tako rešavamo većinu problema -
    iz matematike i fizike,
  189. čak i iz socijalne politike -
  190. usitnimo ih u manje,
    lakše rešive probleme.
  191. Ali s vremena na vreme,
  192. kao što to reče Dvajt Ajzenhauer,
  193. način za rešavanje problema
  194. je da ga ukrupnite.
  195. Način na koji bismo rešili ovaj problem

  196. je da pitanje smrtne kazne načinimo širim.
  197. Moramo reći, u redu.
  198. Imamo ova četri poglavlja
  199. priče o smrtnoj kazni,
  200. ali šta se dešavalo
  201. pre nego što je priča počela?
  202. Kako možemo intervenisati u životu ubice
  203. pre nego što postane ubica?
  204. Kakve opcije imamo
  205. da gurnemo tu osobu sa tog puta
  206. koji vodi ishodu za koji svi -
  207. oni koji su za i protiv smrtne kazne -
  208. još uvek misle
  209. da je loš rezultat:
  210. ubistvo nevinog čoveka.
  211. Ljudi ponekad kažu

  212. da nešto nije viša matematika.
  213. Time se misli da je viša matematika
    veoma komplikovana
  214. i da je ovaj problem o kome pričamo
    prilično jednostavan.
  215. To je viša matematika:
  216. izraz koji se koristi
  217. za veoma teške probleme u matematici.
  218. Danas pričamo o nečemu
  219. što je jednako komplikovano.
  220. Ono o čemu danas pričamo
  221. je takođe viša matematika.
  222. Moj klijent Vil

  223. i 80% ljudi osuđenih na smrt
  224. imali su pet poglavlja u svom životu
  225. koja su nastupila
  226. pre četiri poglavlja
    priče o smrtnoj kazni.
  227. Ovih pet poglavlja smatram
    tačkama za intervenciju,
  228. trenucimau njihovim životima
    kada je naše društvo
  229. moglo da interveniše i pogura ih
    sa staze na kojoj su bili,
  230. koja je dovela do posledica za koje svi -
    oni koji podržavaju
  231. ili koji su protiv smrtne kazne -
  232. mislimo da su loše.
  233. Tokom svakog od ovih pet poglavlja,

  234. kada je majka bila trudna s njim,
  235. u njegovom ranom detinjstvu,
  236. kada je bio u osnovnoj školi,
  237. višim razredima osnovne i u srednjoj školi
  238. i kada je bio u sistemu popravnih domova -
    tokom svakog od ovih pet poglavlja,
  239. bilo je mnoštvo stvari
    koje je društvo moglo da uradi.
  240. Zapravo, ako samo zamislimo
  241. da postoji pet različitih
    modela intervencije, način na koji društvo
  242. može da interveniše u tih pet pogavlja,
  243. i možemo da ih kombinujemo
    i mešamo po volji,
  244. postoji 3000 -
    više od 3000 mogućih strategija
  245. kojima bismo klince poput Vila
  246. mogli da skrenemo sa njihove staze.
  247. Danas pred vama ne stojim

  248. sa rešenjem.
  249. Činjenica je da još uvek
    imamo dosta da učimo,
  250. ali to ne znači da već ne znamo dosta.
  251. Iz iskustva iz drugih država znamo
  252. da postoji širok dijapazon
    mera intervencije
  253. koje bismo mogli da koristimo u Teksasu
    i svim drugim državama koje ih ne koriste,
  254. kako bismo sprečili posledicu
    za koju se svi slažemo da je loša.
  255. Pomenuću samo nekoliko.

  256. Danas neću pričati
    o reformi pravnog sistema.
  257. To je verovatno tema koju treba ostaviti
    u prostoriji punoj advokata i sudija.
  258. Umesto toga, pričaću o nekoliko
    mera intervencije
  259. za koje svi možemo pomoći da se ostvare,
  260. jer su to mere intervencije
    koje će nastati
  261. kada se zakonodavci i političari,
    poreznici i građani
  262. slože da je to ono što treba da radimo
  263. i da tako treba da trošimo naš novac.
  264. Možemo pružati pomoć u ranom detinjstvu

  265. za ekonomski i drugačije ugroženu decu
  266. i to može biti besplatno.
  267. Možemo skretati klince poput Vila
    sa staze na kojoj su.
  268. Postoje druge države koje to rade,
    ali naša ne.
  269. Možemo da pružamo posebne škole,
    na nivou srednje škole

  270. i viših razreda osnovne,
    ali čak i u prvih pet razreda,
  271. koje su namenjene ekonomski i drugačije
    ugroženoj deci, i naročito deci
  272. koja su bila izložena
  273. kaznenom sistemu za maloletnike.
  274. Postoji nekolicina država
    koje ovo imaju -
  275. ali ne i Teksas.
  276. Postoji još nešto što možemo da radimo -

  277. dosta stvari -
    jedna stvar koju ću pomenuti,
  278. a to će biti jedina kontroverzna stvar
  279. koju ću reći danas.
  280. Možemo intervenisati
  281. mnogo agresivnije
  282. u opasno nefunkcionalnim domovima
  283. i iz njih vaditi decu
  284. pre nego što njihove majke uzmu noževe
    i priprete da će ih ubiti.
  285. Ako uradimo to,
  286. potrebno nam je mesto za njih.
  287. Čak i da uradimo sve ovo,
    neka deca će nam promaći

  288. i završiće na tom poslednjem poglavlju
    pre nego počne priča s ubistvom,
  289. završiće u kaznenom sistemu
    za maloletnike.
  290. A čak i da se desi to,
  291. još uvek nije prekasno.
  292. Još ima vremena da ih poguramo,
  293. ako na to mislimo kao na guranje
  294. umesto proste kazne.
  295. Na severoistoku postoje dva profesora -
    jedan na Jejlu a drugi na Merilendu -

  296. osnovali su školu
  297. koja je pridružena zatvoru za maloletnike.
  298. Klinci su u zatvoru, ali idu u školu
    od osam ujutru
  299. do četiri popodne.
  300. To je bilo logistički teško.
  301. Morali su da regrutuju nastavnike
  302. koji su želeli da rade unutar zatvora,
    da ustanove strogo razdvajanje
  303. između ljudi koji rade u školi
    i osoblja u zatvoru,
  304. i najteže od svega, morali su da izmisle
    novi program nastave,
  305. jer pogodite šta?
  306. Ljudi ne dolaze u zatvor na polugodištima.
  307. Ali uradili su sve to.
  308. Šta je zajedničko svim ovim stvarima?

  309. Zajedničko im je da koštaju.
  310. Neki od vas su možda dovoljno stari
    da se sećaju tipa
  311. na staroj reklami za filtere za ulje.
  312. Rekao bi: "Možete mi platiti sada
  313. ili mi platiti kasnije."
  314. Ono što mi radimo
  315. u sistemu smrtnih kazni
  316. je plaćanje kasnije.
  317. Ali stvar je u tome

  318. da za svakih 15000 dolara
    koje potrošimo na intervencije
  319. u životima ekonomski
    i drugačije ugrožene dece
  320. u tim ranijim poglavljima,
  321. kasnije štedimo 80000 dolara u troškovima
    koji su vezani za kriminal.
  322. Čak i da se ne slažete
  323. da je moralna obaveza da to uradimo,
  324. ekonomski ima smisla.
  325. Želim da vam ispričam
    o poslednjem razgovoru

  326. koji sam vodio s Vilom.
  327. To je bilo dana
    kad je trebalo da bude pogubljen
  328. i samo smo pričali.
  329. Nije ostalo ništa da se uradi
  330. u njegovom slučaju.
  331. I mi smo pričali o njegovom životu.
  332. I pričao je prvo o svom ocu,
    kojeg je jedva poznavao,
  333. koji je umro
  334. i potom o svojoj majci,
  335. koju je poznavao,
  336. i koja je još uvek živa.
  337. Rekao sam mu:

  338. "Znam priču.
  339. Čitao sam zapisnike.
  340. Znam da je pokušala da te ubije."
  341. I rekoh: "Uvek smo se pitali
  342. da li se zapravo sećaš toga."
  343. Rekoh: "Ja se ničega ne sećam
  344. iz perioda kada sam imao pet godina.
  345. Možda si se setio nečega
    što ti je neko prepričao."
  346. I pogledao me je
    nagnuvši se napred i reče:

  347. "Profesore," - poznavao me je 12 godina
    i još uvek me je zvao profesore.
  348. Rekao je: "Profesore, bez uvrede,
  349. ali kada tvoja mama
  350. uzme mesarski nož
    koji izgleda veći od tebe
  351. i juri te kroz kuću
    vičući da će da te ubije
  352. i moraš da se zaključaš u kupatilo
    i nasloniš na vrata
  353. i vičeš upomoć dok policija ne dođe,"
  354. pogledao me je i rekao:
  355. "to je nešto što se ne zaboravlja."
  356. Nadam se da jedno nećete zaboraviti:

  357. od vremena kada ste jutros stigli ovde
    i do pauze za ručak,
  358. u SAD će se desiti
  359. četiri ubistva.
  360. Posvetićemo ogromne društvene resurse
    da kaznimo počinioce tih zločina,
  361. i to je u redu jer treba da kažnjavamo
  362. one koji čine loše stvari.
  363. Ali tri od navedenih zločina
    se mogu sprečiti.
  364. Ako sagledamo širu sliku

  365. i posvetimo pažnju ranijim poglavljima,
  366. tada nećemo nikada ispisati prvu rečenicu
  367. kojom započinje priča o smrtnoj kazni.
  368. Hvala vam.
  369. (Aplauz)