Serbian subtitles

← Američki starosedeoci kao ratni zarobljenici

Get Embed Code
39 Languages

Showing Revision 3 created 11/18/2016 by Ivana Korom.

  1. Ovde sam danas da vam pokažem
    svoje fotografije naroda Lakota.
  2. Mnogi od vas su čuli za narod Lakota,
  3. ili bar za veću grupu plemena
  4. koji se zovu Sijuksi.
  5. Lakote su jedno od mnogih plemena
    koja su preseljena sa svoje zemlje
  6. u logore za ratne zarobljenike,
  7. koji se sada zovu rezervati.
  8. Rezervat Pajn Ridž,
  9. predmet današnje prezentacije,
  10. lociran je oko 120 km jugoistočno
  11. od Blek Hilsa u Južnoj Dakoti.
  12. Poznat je i kao
  13. Logor za ratne zarobljenike broj 334,
  14. i to je mesto gde Lakote danas žive.
  15. Ako je iko od vas čuo za AIP,
  16. Američki Indijanski Pokret
  17. ili za Rasela Minsa,
  18. ili Lenarda Peltijera,
  19. ili za sukobe kod Oglale,
  20. onda znate da je Pajn Ridž krizno žarište
  21. za indijanska pitanja u SAD.
  22. Pozvali su me danas da govorim

  23. o svom odnosu sa Lakotama,
  24. a to je veoma teško za mene.
  25. Jer ako niste primetili moju boju kože,
  26. ja sam belac,
  27. i to je velika prepreka
    u rezervatu starosedelaca.
  28. Videćete mnogo ljudi
    na mojim fotografijama danas,
  29. dosta sam se zbližio s njima
    i prihvatili su me kao člana porodice.
  30. Nazvali su me bratom, ujakom
  31. i pozivali me iznova i iznova
    tokom pet godina.
  32. Ali u Pajn Ridžu,
  33. ja ću uvek biti ono što oni zovu "vašiču".
  34. A "vašiču" je reč na jeziku Lakota
  35. koja znači ne-Indijanac.
  36. Ali još jedno značenje ove reči je
  37. "onaj koji uzima najbolje meso za sebe."
  38. I to je ono što želim da istaknem -
  39. onaj koji uzima najbolje parče mesa.
  40. To znači pohlepan.
  41. Bacite pogled oko sebe
    u ovom auditorijumu.
  42. Nalazimo se u privatnoj školi
    na američkom zapadu,
  43. sedimo na crvenim stolicama od baršuna,
  44. s novcem u džepovima.
  45. I ako sagledamo svoj život,
  46. mi zaista jesmo uzeli
  47. najbolje parče mesa.
  48. Pogledajmo nekoliko fotografija
  49. ljudi koji su izgubili
  50. da bismo mi dobili.
  51. I znajte, kada budete videli njihova lica,
  52. da ovo nisu slike samo naroda Lakota,
  53. one predstavljaju sve domorodačke narode.
  54. Na ovom parčetu papira

  55. nalazi se istorija koju sam naučio
  56. od mojih prijatelja i porodice Lakota.
  57. Ono što sledi je hronološki prikaz
  58. sklopljenih sporazuma,
    prekršenih sporazuma,
  59. i pokolja prerušenih u bitke.
  60. Počeću od 1824.
  61. "Ono što je poznato
    kao Biro za indijanska pitanja
  62. otvoreno je u okviru Ratnog departmana
  63. najavljujući od samog početka agresiju
  64. u našem odnošenju
    prema američkim starosedeocima.
  65. 1851:
  66. sklopljen je prvi sporazum u Fort Laramiju
  67. jasno obeleživši granice nacije Lakota.
  68. Prema sporazumu,
  69. te teritorije su suverena nacija.
  70. Da su granice ovog sporazuma održane -
  71. a po pravnoj osnovi trebalo je da budu -
  72. ovako bi SAD izgledale danas.
  73. 10 godina kasnije,
  74. Zakon o domaćinstvima,
    koji je potpisao predsednik Linkoln,
  75. izazvao je priliv belih doseljenika
    na zemlju starosedelaca.
  76. 1863:
  77. Ustanak Santi Sijuksa u Minesoti
  78. završava se vešanjem 38 muškaraca Sijuksa,
  79. najveće masovno pogubljenje
    u istoriji SAD.
  80. Pogubljenje je naredio predsednik Linkoln
  81. samo dva dana
  82. nakon što je potpisao
    Proklamaciju o emancipaciji.
  83. 1866. početak gradnje
    transkontinentalne železenice -

  84. početak nove ere.
  85. Zemlju smo prilagodili prugama i vozovima
  86. da bi skratili sebi
    put kroz srce Lakota nacije.
  87. Sporazumi su završili kroz prozor.
  88. Kao odgovor na to, tri plemena Lakote
    pod vođstvom poglavice Crvenog Oblaka
  89. napalo je i porazilo
    američku vojsku mnogo puta.
  90. Želim da ponovim ovaj deo.
  91. Lakote su porazile američku vojsku.
  92. 1868: Drugi sporazum u Fort Laramiju
  93. jasno garantuje suverenitet
    Velike nacije Sijuksa
  94. i Lakotino vlasništvo
    nad svetim brdima Blek Hils.
  95. Vlada takođe obećava zemlju i pravo lova
  96. u okolnim državama.
  97. Obećali smo da će područje oko reke Pauder
  98. biti zatvoreno za sve belce.
  99. Sporazum je izgledao kao potpuna pobeda
  100. za Crvenog Oblaka i Sijukse.
  101. Zapravo, ovo je jedini rat
    u američkoj istoriji
  102. u kome je vlada sklopila mir
  103. tako što je pristala
    na sve zahteve neprijatelja.
  104. 1869:

  105. završena je transkontinentalna železnica.
  106. Počela je da prevozi,
    između ostalog i veliki broj lovaca,
  107. koji su počeli
    da ubijaju bizone na veliko,
  108. eliminišući izvor hrane,
    odeće i skloništa za Sijukse.
  109. 1871:
  110. Zakon o aproprijaciji Indijanaca
  111. pretvorio je sve Indijance
    u vladine štićenike.
  112. Pored toga, vojska je izdavala naređenja
  113. kojima je zapadnim Indijancima
    zabranila da napuštaju rezervate.
  114. Svi zapadni Indijanci su u tom trenutku
  115. postali ratni zarobljenici.
  116. Takođe, 1871.
  117. smo završili sa sklapanjem sporazuma.
  118. Problem sa sporazumima je taj što
    omogućavaju plemenima da postoje
  119. kao suverene nacije,
    a to ne smemo dozvoliti;
  120. jer smo imali planove.
  121. 1874:

  122. General Džordž Kaster je objavio
    otkriće zlata na teritoriji Lakota,
  123. tačnije na Blek Hilsu.
  124. Vest o zlatu je dovela
    do masivnog doseljavanja belaca,
  125. na teritoriju Lakota.
  126. Kaster preporučuje da Kongres nađe način
  127. da okonča sporazume sa Lakotama
  128. što je moguće pre.
  129. 1875: počinje rat s Lakotama
  130. zbog kršenja sporazuma iz Fort Laramija.
  131. 1876:
  132. 26. jula,
  133. kada je krenula da napadne selo Lakota,
  134. Kasterova Sedma konjica poražena je
  135. u bici kod Litl Big Horna.
  136. 1877.
  137. Veliki Lakota ratnik i poglavica Ludi Konj
  138. predao se kod Fort Robinsona.
  139. Kasnije je ubijen u pritvoru.
  140. 1877. je ujedno i godina
    kada smo našli način
  141. da zaobiđemo sporazume iz Fort Laramija.
  142. Novi dogovor predstavljen je
    poglavicama i starešinama Sijuksa
  143. u kampanji pod nazivom
    "prodaj ili gladuj".
  144. Potpišite papire ili neće biti hrane
    za vaše pleme.
  145. Samo 10% odraslih muškaraca
    je potpisalo.
  146. Prema Fort Laramijskom sporazumu,
  147. bar tri četvrtine plemena moralo je
  148. da otpiše zemlju.
  149. Ta klauzula je očigledno zanemarena.
  150. 1887: Dozov zakon.

  151. Nema više zajedničke svojine
    nad zemljom u rezervatima.
  152. Rezervati su rasparčani
    na parcele od po 65 hektara,
  153. i podeljeni Indijancima ponaosob,
  154. a višak im je oduzet.
  155. Plemena su izgubila milione hektara.
  156. Američki san o privatnoj svojini
  157. pokazao se kao veoma lukav način
  158. da se rezervat razdeli
    dok od istog ne ostane ništa.
  159. Taj potez uništio je rezervate,
  160. tako da je sa svakom novom generacijom
  161. bivalo lakše deliti ih dalje i prodavati.
  162. Većina preostale zemlje
  163. i veliki broj placeva u okviru rezervata
  164. sada su u rukama belih vlasnika rančeva.
  165. Još jednom, najbogatiji deo zemlje
    odlazi vašičuu.
  166. 1890. je godina koju smatram

  167. najvažnijom u ovoj prezentaciji.
  168. Ovo je godina Pokolja na Vundid Ni Kriku.
  169. 29. decembra,
  170. američke trupe opkolile su kamp
    Sijuksa na Vundid Ni Kriku,
  171. i iskasapile poglavicu Veliko Stopalo
  172. i još 300 ratnih zarobljenika,
  173. koristeći novo rafalno oružje,
  174. koje ispaljuje eksplodirajuće metke,
  175. poznato kao Hočkis mitraljez.
  176. Za ovu takozvanu bitku,
  177. Kongres je dodelio 20 medalja časti
  178. Sedmoj konjici.
  179. Do današnjeg dana,
  180. ovo je najveći broj medalja časti
  181. ikad dodeljenih za jednu bitku.
  182. Više medalja časti je ovde dodeljeno
  183. za ubijanje kako žena tako i dece
  184. nego u bilo kojoj bici
    u Prvom svetskom ratu,
  185. Drugom svetskom ratu,
  186. Koreji, Vijetnamu,
  187. Iraku ili Avganistanu.
  188. Pokolj na Vundid Ni Kriku
  189. smatra se završetkom indijanskih ratova.
  190. Kad god posetim mesto
  191. masovne grobnice na Vundid Niju,
  192. ja ne vidim samo grobnicu
  193. Lakota ili Sijuksa,
  194. već grobnicu svih domorodačkih naroda.
  195. Sveti čovek Crni Los kazao je:

  196. "Nisam tada znao
  197. koliko toga se završilo.
  198. Sada, kada se osvrnem
  199. sa ovog visokog brega moje starosti,
  200. još uvek mogu videti zaklane žene i decu
  201. kako leže na gomili ili razbacani naokolo
  202. duž čitavog klanca
  203. jasno kao što sam ih video
  204. svojim mladim očima.
  205. I vidim da je još nešto umrlo
    tamo u krvavom blatu,
  206. i ostalo sahranjeno u vejavici.
  207. San jednog naroda umro je tamo.
  208. Bio je to divan san."
  209. Ovim događajem

  210. započela je nova era
    u istoriji američkih domorodaca.
  211. Sve se može izmeriti
  212. u okviru događaja pre i posle Vundid Nija.
  213. Jer u tom trenutku,
  214. sa prstom na obaraču mitraljeza Hočkis,
  215. američka vlada javno je pokazala
    svoj stav prema pravima domorodaca.
  216. Dosadili su im sporazumi.
  217. Dosadila su im sveta brda.
  218. Dosadili su im plesovi duhova.
  219. I dosadilo im je
    da ih Sijuksi uznemiravaju.
  220. Zato su izneli svoje topove.
  221. "Još uvek želiš da budeš Indijanac,"
    rekli su,
  222. sa prstom na obaraču.
  223. 1900:
  224. populacija Indijanaca u SAD
    spala je na minimum -
  225. manje od 250.000,
  226. u poređenju sa procenjenih 8 miliona
  227. iz 1492.
  228. Premotajmo unapred.

  229. 1980:
  230. Najduži sudski spor u istoriji SAD,
  231. Narod Sijuksa protiv Sjedinjenih Država,
  232. vodio se na Vrhovnom sudu SAD.
  233. Sud je utvrdio da,
    kada su Sijuksi preseljeni u rezervate
  234. i tri miliona hektara njihove zemlje
  235. postalo dostupno doseljenicima
    u potrazi za zlatom,
  236. uslovi drugog sporazuma iz Fort Laramija
  237. bili su prekršeni.
  238. Sud je izrekao
  239. da je područje Blek Hilsa oduzeto ilegalno
  240. i da cena prvobitne ponude
  241. treba biti isplaćena Sijuksima uz kamatu.
  242. Kao nadoknadu za Blek Hils,
  243. sud je dodelio samo 106 miliona dolara
  244. narodu Sijuksa.
  245. Sijuksi su odbili novac
    jednoglasnim povicima:
  246. "Blek Hils nije na prodaju."
  247. 2010:

  248. Statistika o stanju
    domorodačke populacije danas,
  249. više od veka nakon Pokolja na Vundid Niju,
  250. otkriva posledice kolonizacije,
  251. prisilno migriranje
  252. i prekršavanje sporazuma.
  253. Nezaposlenost u rezervatu Pajn Ridž
  254. kreće se između 85 i 90 odsto.
  255. Građevinski ured
    ne može da izgradi nove objekte,
  256. a postojeći su u procesu raspadanja.
  257. Mnogi su beskućnici,
  258. a oni sa kućama zbijeni su
    u istrulelim zgradama
  259. sa čak i do pet porodica.
  260. 39 odsto domova u Pajn Ridžu
  261. nema struje.
  262. Najmanje 60 odsto domova u rezervatu
  263. preplavljeno je toksičnom crnom buđi.
  264. Preko 90 odsto populacije
  265. živi ispod državne granice siromaštva.
  266. Stopa tuberkuloze u Pajn Ridžu
  267. je približno osam puta viša
    od državnog proseka.
  268. Stopa smrtnosti odojčadi
  269. je najviša na kontinentu
  270. i oko tri puta viša od državnog proseka.
  271. Rak grlića materice je pet puta češći
  272. od državnog proseka.
  273. Stopa odustajanja od školovanja
    doseže 70 odsto.
  274. Smenjivanje nastavnika
  275. je osam puta češće od državnog proseka.
  276. Neretko, bake i dede podižu svoje unuke
  277. jer roditelji, usled odavanja alkoholizmu,
  278. nasilja u porodici i opšte apatije,
  279. nisu u stanju da to čine.
  280. 50 odsto populacije
    iznad 40 godina starosti
  281. boluje od dijabetesa.
  282. Očekivani životni vek za muškarce
  283. je između 46 i 48 godina -
  284. gotovo jednako
  285. Avganistanu i Somaliji.
  286. Poslednje poglavlje
    svakog uspešnog genocida

  287. je ono kada opresor
  288. može dići ruke i reći:
  289. "Bože, šta to sebi čine ovi ljudi?
  290. Ubijaju jedni druge.
  291. Ubijaju sami sebe
  292. dok ih mi gledamo kako umiru."
  293. Tako smo došli u posed
    naših Sjedinjenih Država.
  294. Ovo je nasleđe
  295. vidljive sudbine.
  296. Zarobljenici se i dalje rađaju
  297. u logorima za ratne zarobljenike
  298. iako stražara već odavno nema.
  299. Ovo su kosti koje su ostale
  300. nakon što im je oduzeto svo meso.
  301. Jednom davno,
  302. niz događaja pokrenuli su
  303. ljudi koji izgledaju kao ja, vašiču,
  304. željni zemljišta i vode
  305. i zlata sa planina.
  306. Ti događaji proizveli su domino efekat
  307. koji još uvek traje.
  308. Koliko god mi
    kao dominirajuće društvo bili udaljeni

  309. od masakra iz 1890.
  310. ili niza prekršenih sporazuma
    od pre 150 godina,
  311. ja vas svejedno moram pitati,
  312. kako doživljavate današnju statistiku?
  313. Kakva je veza
  314. između ovih slika stradanja
  315. i istorije koju sam vam upravo pročitao?
  316. I koji deo te istorije
  317. je zapravo vaš?
  318. Da li je išta od toga
    vaša odgovornost danas?
  319. Rečeno mi je da mora biti nešto
    što možemo učiniti.
  320. Mora biti nekog poziva na akciju.
  321. Jer toliko sam dugo stajao po strani
  322. zadovoljan svojom ulogom svedoka,
  323. samo snimajući fotografije.
  324. Jer rešenje je, čini se,
    tako daleko u prošlosti,
  325. da mi ništa manje od vremenske mašine
  326. neće pomoći da ga pronađem.
  327. Stradanje domorodačkih naroda

  328. nije jednostavan problem.
  329. Nije to nešto u čemu bi svako
    mogao učestvovati
  330. kao što je pomoć Haitiju,
  331. suzbijanje side ili borba protiv gladi.
  332. Rešenje tog problema
  333. mnogo je složenije za dominirajuće društvo
  334. od, recimo, čeka na 50 dolara,
  335. ili crkvenih akcija
  336. krečenja kuća išaranih grafitima,
  337. ili neke porodice iz predgrađa
  338. koja donira kutiju odeće
    koju više ne želi.
  339. Dakle, u koji nas položaj to postavlja?
  340. Sleganje ramenima u mraku?
  341. Sjedinjene Države

  342. svakodnevno nastavljaju
  343. da krše uslove sporazuma
  344. iz 1851. i 1868.
  345. u Fort Laramiju.
  346. Ono što ja predlažem danas -
  347. moja TED želja je:
  348. ispoštujmo sporazume.
  349. Vratimo im Blek Hils.
  350. Šta će oni s njim raditi nije vaša stvar.
  351. (Aplauz)