Return to Video

Američki starosedeoci kao ratni zarobljenici

  • 0:01 - 0:04
    Ovde sam danas da vam pokažem
    svoje fotografije naroda Lakota.
  • 0:04 - 0:06
    Mnogi od vas su čuli za narod Lakota,
  • 0:06 - 0:08
    ili bar za veću grupu plemena
  • 0:08 - 0:10
    koji se zovu Sijuksi.
  • 0:11 - 0:14
    Lakote su jedno od mnogih plemena
    koja su preseljena sa svoje zemlje
  • 0:14 - 0:16
    u logore za ratne zarobljenike,
  • 0:16 - 0:17
    koji se sada zovu rezervati.
  • 0:17 - 0:19
    Rezervat Pajn Ridž,
  • 0:20 - 0:21
    predmet današnje prezentacije,
  • 0:21 - 0:24
    lociran je oko 120 km jugoistočno
  • 0:24 - 0:26
    od Blek Hilsa u Južnoj Dakoti.
  • 0:26 - 0:27
    Poznat je i kao
  • 0:27 - 0:30
    Logor za ratne zarobljenike broj 334,
  • 0:31 - 0:33
    i to je mesto gde Lakote danas žive.
  • 0:33 - 0:35
    Ako je iko od vas čuo za AIP,
  • 0:35 - 0:37
    Američki Indijanski Pokret
  • 0:37 - 0:39
    ili za Rasela Minsa,
  • 0:39 - 0:41
    ili Lenarda Peltijera,
  • 0:41 - 0:43
    ili za sukobe kod Oglale,
  • 0:43 - 0:46
    onda znate da je Pajn Ridž krizno žarište
  • 0:46 - 0:49
    za indijanska pitanja u SAD.
  • 0:49 - 0:51
    Pozvali su me danas da govorim
  • 0:51 - 0:53
    o svom odnosu sa Lakotama,
  • 0:53 - 0:55
    a to je veoma teško za mene.
  • 0:55 - 0:58
    Jer ako niste primetili moju boju kože,
  • 0:58 - 0:59
    ja sam belac,
  • 0:59 - 1:02
    i to je velika prepreka
    u rezervatu starosedelaca.
  • 1:04 - 1:07
    Videćete mnogo ljudi
    na mojim fotografijama danas,
  • 1:07 - 1:10
    dosta sam se zbližio s njima
    i prihvatili su me kao člana porodice.
  • 1:10 - 1:12
    Nazvali su me bratom, ujakom
  • 1:12 - 1:14
    i pozivali me iznova i iznova
    tokom pet godina.
  • 1:14 - 1:15
    Ali u Pajn Ridžu,
  • 1:15 - 1:18
    ja ću uvek biti ono što oni zovu "vašiču".
  • 1:18 - 1:21
    A "vašiču" je reč na jeziku Lakota
  • 1:21 - 1:24
    koja znači ne-Indijanac.
  • 1:24 - 1:26
    Ali još jedno značenje ove reči je
  • 1:26 - 1:29
    "onaj koji uzima najbolje meso za sebe."
  • 1:29 - 1:31
    I to je ono što želim da istaknem -
  • 1:31 - 1:33
    onaj koji uzima najbolje parče mesa.
  • 1:34 - 1:36
    To znači pohlepan.
  • 1:36 - 1:38
    Bacite pogled oko sebe
    u ovom auditorijumu.
  • 1:39 - 1:42
    Nalazimo se u privatnoj školi
    na američkom zapadu,
  • 1:42 - 1:44
    sedimo na crvenim stolicama od baršuna,
  • 1:44 - 1:46
    s novcem u džepovima.
  • 1:46 - 1:48
    I ako sagledamo svoj život,
  • 1:48 - 1:50
    mi zaista jesmo uzeli
  • 1:50 - 1:52
    najbolje parče mesa.
  • 1:52 - 1:55
    Pogledajmo nekoliko fotografija
  • 1:55 - 1:57
    ljudi koji su izgubili
  • 1:57 - 1:59
    da bismo mi dobili.
  • 1:59 - 2:02
    I znajte, kada budete videli njihova lica,
  • 2:02 - 2:05
    da ovo nisu slike samo naroda Lakota,
  • 2:05 - 2:08
    one predstavljaju sve domorodačke narode.
  • 2:10 - 2:12
    Na ovom parčetu papira
  • 2:12 - 2:14
    nalazi se istorija koju sam naučio
  • 2:14 - 2:17
    od mojih prijatelja i porodice Lakota.
  • 2:17 - 2:19
    Ono što sledi je hronološki prikaz
  • 2:19 - 2:22
    sklopljenih sporazuma,
    prekršenih sporazuma,
  • 2:22 - 2:24
    i pokolja prerušenih u bitke.
  • 2:25 - 2:26
    Počeću od 1824.
  • 2:27 - 2:29
    "Ono što je poznato
    kao Biro za indijanska pitanja
  • 2:29 - 2:31
    otvoreno je u okviru Ratnog departmana
  • 2:31 - 2:33
    najavljujući od samog početka agresiju
  • 2:33 - 2:35
    u našem odnošenju
    prema američkim starosedeocima.
  • 2:35 - 2:36
    1851:
  • 2:36 - 2:39
    sklopljen je prvi sporazum u Fort Laramiju
  • 2:39 - 2:41
    jasno obeleživši granice nacije Lakota.
  • 2:42 - 2:43
    Prema sporazumu,
  • 2:43 - 2:45
    te teritorije su suverena nacija.
  • 2:45 - 2:47
    Da su granice ovog sporazuma održane -
  • 2:47 - 2:50
    a po pravnoj osnovi trebalo je da budu -
  • 2:50 - 2:53
    ovako bi SAD izgledale danas.
  • 2:56 - 2:57
    10 godina kasnije,
  • 2:57 - 3:00
    Zakon o domaćinstvima,
    koji je potpisao predsednik Linkoln,
  • 3:00 - 3:03
    izazvao je priliv belih doseljenika
    na zemlju starosedelaca.
  • 3:03 - 3:05
    1863:
  • 3:05 - 3:08
    Ustanak Santi Sijuksa u Minesoti
  • 3:08 - 3:11
    završava se vešanjem 38 muškaraca Sijuksa,
  • 3:11 - 3:13
    najveće masovno pogubljenje
    u istoriji SAD.
  • 3:14 - 3:16
    Pogubljenje je naredio predsednik Linkoln
  • 3:16 - 3:18
    samo dva dana
  • 3:18 - 3:21
    nakon što je potpisao
    Proklamaciju o emancipaciji.
  • 3:22 - 3:26
    1866. početak gradnje
    transkontinentalne železenice -
  • 3:26 - 3:27
    početak nove ere.
  • 3:27 - 3:30
    Zemlju smo prilagodili prugama i vozovima
  • 3:30 - 3:32
    da bi skratili sebi
    put kroz srce Lakota nacije.
  • 3:32 - 3:34
    Sporazumi su završili kroz prozor.
  • 3:34 - 3:38
    Kao odgovor na to, tri plemena Lakote
    pod vođstvom poglavice Crvenog Oblaka
  • 3:38 - 3:41
    napalo je i porazilo
    američku vojsku mnogo puta.
  • 3:41 - 3:42
    Želim da ponovim ovaj deo.
  • 3:42 - 3:45
    Lakote su porazile američku vojsku.
  • 3:46 - 3:48
    1868: Drugi sporazum u Fort Laramiju
  • 3:48 - 3:51
    jasno garantuje suverenitet
    Velike nacije Sijuksa
  • 3:51 - 3:55
    i Lakotino vlasništvo
    nad svetim brdima Blek Hils.
  • 3:55 - 3:57
    Vlada takođe obećava zemlju i pravo lova
  • 3:57 - 3:59
    u okolnim državama.
  • 3:59 - 4:01
    Obećali smo da će područje oko reke Pauder
  • 4:01 - 4:03
    biti zatvoreno za sve belce.
  • 4:03 - 4:05
    Sporazum je izgledao kao potpuna pobeda
  • 4:05 - 4:07
    za Crvenog Oblaka i Sijukse.
  • 4:07 - 4:10
    Zapravo, ovo je jedini rat
    u američkoj istoriji
  • 4:11 - 4:13
    u kome je vlada sklopila mir
  • 4:13 - 4:16
    tako što je pristala
    na sve zahteve neprijatelja.
  • 4:18 - 4:20
    1869:
  • 4:20 - 4:22
    završena je transkontinentalna železnica.
  • 4:22 - 4:26
    Počela je da prevozi,
    između ostalog i veliki broj lovaca,
  • 4:26 - 4:28
    koji su počeli
    da ubijaju bizone na veliko,
  • 4:28 - 4:31
    eliminišući izvor hrane,
    odeće i skloništa za Sijukse.
  • 4:32 - 4:33
    1871:
  • 4:34 - 4:36
    Zakon o aproprijaciji Indijanaca
  • 4:36 - 4:38
    pretvorio je sve Indijance
    u vladine štićenike.
  • 4:38 - 4:41
    Pored toga, vojska je izdavala naređenja
  • 4:41 - 4:44
    kojima je zapadnim Indijancima
    zabranila da napuštaju rezervate.
  • 4:44 - 4:46
    Svi zapadni Indijanci su u tom trenutku
  • 4:46 - 4:48
    postali ratni zarobljenici.
  • 4:48 - 4:50
    Takođe, 1871.
  • 4:50 - 4:52
    smo završili sa sklapanjem sporazuma.
  • 4:52 - 4:55
    Problem sa sporazumima je taj što
    omogućavaju plemenima da postoje
  • 4:55 - 4:58
    kao suverene nacije,
    a to ne smemo dozvoliti;
  • 4:58 - 4:59
    jer smo imali planove.
  • 5:00 - 5:01
    1874:
  • 5:01 - 5:04
    General Džordž Kaster je objavio
    otkriće zlata na teritoriji Lakota,
  • 5:04 - 5:06
    tačnije na Blek Hilsu.
  • 5:06 - 5:09
    Vest o zlatu je dovela
    do masivnog doseljavanja belaca,
  • 5:09 - 5:11
    na teritoriju Lakota.
  • 5:11 - 5:13
    Kaster preporučuje da Kongres nađe način
  • 5:13 - 5:14
    da okonča sporazume sa Lakotama
  • 5:14 - 5:16
    što je moguće pre.
  • 5:16 - 5:19
    1875: počinje rat s Lakotama
  • 5:19 - 5:22
    zbog kršenja sporazuma iz Fort Laramija.
  • 5:22 - 5:24
    1876:
  • 5:24 - 5:26
    26. jula,
  • 5:26 - 5:28
    kada je krenula da napadne selo Lakota,
  • 5:28 - 5:30
    Kasterova Sedma konjica poražena je
  • 5:30 - 5:32
    u bici kod Litl Big Horna.
  • 5:33 - 5:34
    1877.
  • 5:35 - 5:37
    Veliki Lakota ratnik i poglavica Ludi Konj
  • 5:37 - 5:40
    predao se kod Fort Robinsona.
  • 5:40 - 5:42
    Kasnije je ubijen u pritvoru.
  • 5:46 - 5:48
    1877. je ujedno i godina
    kada smo našli način
  • 5:48 - 5:51
    da zaobiđemo sporazume iz Fort Laramija.
  • 5:51 - 5:54
    Novi dogovor predstavljen je
    poglavicama i starešinama Sijuksa
  • 5:54 - 5:56
    u kampanji pod nazivom
    "prodaj ili gladuj".
  • 5:56 - 5:59
    Potpišite papire ili neće biti hrane
    za vaše pleme.
  • 5:59 - 6:02
    Samo 10% odraslih muškaraca
    je potpisalo.
  • 6:02 - 6:04
    Prema Fort Laramijskom sporazumu,
  • 6:04 - 6:06
    bar tri četvrtine plemena moralo je
  • 6:06 - 6:08
    da otpiše zemlju.
  • 6:08 - 6:10
    Ta klauzula je očigledno zanemarena.
  • 6:11 - 6:13
    1887: Dozov zakon.
  • 6:14 - 6:17
    Nema više zajedničke svojine
    nad zemljom u rezervatima.
  • 6:17 - 6:19
    Rezervati su rasparčani
    na parcele od po 65 hektara,
  • 6:19 - 6:21
    i podeljeni Indijancima ponaosob,
  • 6:21 - 6:23
    a višak im je oduzet.
  • 6:23 - 6:26
    Plemena su izgubila milione hektara.
  • 6:26 - 6:28
    Američki san o privatnoj svojini
  • 6:28 - 6:30
    pokazao se kao veoma lukav način
  • 6:30 - 6:34
    da se rezervat razdeli
    dok od istog ne ostane ništa.
  • 6:34 - 6:36
    Taj potez uništio je rezervate,
  • 6:36 - 6:38
    tako da je sa svakom novom generacijom
  • 6:38 - 6:41
    bivalo lakše deliti ih dalje i prodavati.
  • 6:41 - 6:43
    Većina preostale zemlje
  • 6:43 - 6:45
    i veliki broj placeva u okviru rezervata
  • 6:45 - 6:48
    sada su u rukama belih vlasnika rančeva.
  • 6:48 - 6:51
    Još jednom, najbogatiji deo zemlje
    odlazi vašičuu.
  • 6:52 - 6:55
    1890. je godina koju smatram
  • 6:55 - 6:57
    najvažnijom u ovoj prezentaciji.
  • 6:57 - 6:59
    Ovo je godina Pokolja na Vundid Ni Kriku.
  • 7:00 - 7:02
    29. decembra,
  • 7:02 - 7:04
    američke trupe opkolile su kamp
    Sijuksa na Vundid Ni Kriku,
  • 7:04 - 7:06
    i iskasapile poglavicu Veliko Stopalo
  • 7:06 - 7:09
    i još 300 ratnih zarobljenika,
  • 7:09 - 7:11
    koristeći novo rafalno oružje,
  • 7:11 - 7:13
    koje ispaljuje eksplodirajuće metke,
  • 7:13 - 7:14
    poznato kao Hočkis mitraljez.
  • 7:14 - 7:16
    Za ovu takozvanu bitku,
  • 7:16 - 7:19
    Kongres je dodelio 20 medalja časti
  • 7:19 - 7:21
    Sedmoj konjici.
  • 7:22 - 7:24
    Do današnjeg dana,
  • 7:25 - 7:27
    ovo je najveći broj medalja časti
  • 7:27 - 7:30
    ikad dodeljenih za jednu bitku.
  • 7:30 - 7:32
    Više medalja časti je ovde dodeljeno
  • 7:32 - 7:34
    za ubijanje kako žena tako i dece
  • 7:34 - 7:36
    nego u bilo kojoj bici
    u Prvom svetskom ratu,
  • 7:37 - 7:39
    Drugom svetskom ratu,
  • 7:39 - 7:41
    Koreji, Vijetnamu,
  • 7:41 - 7:43
    Iraku ili Avganistanu.
  • 7:45 - 7:47
    Pokolj na Vundid Ni Kriku
  • 7:47 - 7:49
    smatra se završetkom indijanskih ratova.
  • 7:50 - 7:51
    Kad god posetim mesto
  • 7:51 - 7:53
    masovne grobnice na Vundid Niju,
  • 7:53 - 7:55
    ja ne vidim samo grobnicu
  • 7:55 - 7:57
    Lakota ili Sijuksa,
  • 7:57 - 8:00
    već grobnicu svih domorodačkih naroda.
  • 8:03 - 8:05
    Sveti čovek Crni Los kazao je:
  • 8:06 - 8:07
    "Nisam tada znao
  • 8:07 - 8:09
    koliko toga se završilo.
  • 8:10 - 8:11
    Sada, kada se osvrnem
  • 8:11 - 8:13
    sa ovog visokog brega moje starosti,
  • 8:13 - 8:15
    još uvek mogu videti zaklane žene i decu
  • 8:15 - 8:17
    kako leže na gomili ili razbacani naokolo
  • 8:17 - 8:20
    duž čitavog klanca
  • 8:24 - 8:26
    jasno kao što sam ih video
  • 8:26 - 8:28
    svojim mladim očima.
  • 8:31 - 8:34
    I vidim da je još nešto umrlo
    tamo u krvavom blatu,
  • 8:36 - 8:38
    i ostalo sahranjeno u vejavici.
  • 8:39 - 8:42
    San jednog naroda umro je tamo.
  • 8:43 - 8:45
    Bio je to divan san."
  • 8:47 - 8:49
    Ovim događajem
  • 8:49 - 8:51
    započela je nova era
    u istoriji američkih domorodaca.
  • 8:53 - 8:54
    Sve se može izmeriti
  • 8:54 - 8:57
    u okviru događaja pre i posle Vundid Nija.
  • 8:57 - 8:59
    Jer u tom trenutku,
  • 8:59 - 9:02
    sa prstom na obaraču mitraljeza Hočkis,
  • 9:02 - 9:06
    američka vlada javno je pokazala
    svoj stav prema pravima domorodaca.
  • 9:07 - 9:09
    Dosadili su im sporazumi.
  • 9:09 - 9:11
    Dosadila su im sveta brda.
  • 9:11 - 9:13
    Dosadili su im plesovi duhova.
  • 9:13 - 9:16
    I dosadilo im je
    da ih Sijuksi uznemiravaju.
  • 9:17 - 9:20
    Zato su izneli svoje topove.
  • 9:21 - 9:23
    "Još uvek želiš da budeš Indijanac,"
    rekli su,
  • 9:23 - 9:25
    sa prstom na obaraču.
  • 9:30 - 9:32
    1900:
  • 9:33 - 9:36
    populacija Indijanaca u SAD
    spala je na minimum -
  • 9:36 - 9:38
    manje od 250.000,
  • 9:38 - 9:41
    u poređenju sa procenjenih 8 miliona
  • 9:41 - 9:42
    iz 1492.
  • 9:44 - 9:46
    Premotajmo unapred.
  • 9:46 - 9:48
    1980:
  • 9:48 - 9:50
    Najduži sudski spor u istoriji SAD,
  • 9:51 - 9:54
    Narod Sijuksa protiv Sjedinjenih Država,
  • 9:54 - 9:56
    vodio se na Vrhovnom sudu SAD.
  • 9:57 - 10:00
    Sud je utvrdio da,
    kada su Sijuksi preseljeni u rezervate
  • 10:00 - 10:03
    i tri miliona hektara njihove zemlje
  • 10:03 - 10:06
    postalo dostupno doseljenicima
    u potrazi za zlatom,
  • 10:06 - 10:08
    uslovi drugog sporazuma iz Fort Laramija
  • 10:08 - 10:10
    bili su prekršeni.
  • 10:10 - 10:12
    Sud je izrekao
  • 10:12 - 10:14
    da je područje Blek Hilsa oduzeto ilegalno
  • 10:14 - 10:16
    i da cena prvobitne ponude
  • 10:16 - 10:18
    treba biti isplaćena Sijuksima uz kamatu.
  • 10:19 - 10:21
    Kao nadoknadu za Blek Hils,
  • 10:21 - 10:24
    sud je dodelio samo 106 miliona dolara
  • 10:24 - 10:25
    narodu Sijuksa.
  • 10:25 - 10:28
    Sijuksi su odbili novac
    jednoglasnim povicima:
  • 10:28 - 10:31
    "Blek Hils nije na prodaju."
  • 10:32 - 10:33
    2010:
  • 10:33 - 10:36
    Statistika o stanju
    domorodačke populacije danas,
  • 10:36 - 10:39
    više od veka nakon Pokolja na Vundid Niju,
  • 10:39 - 10:41
    otkriva posledice kolonizacije,
  • 10:42 - 10:43
    prisilno migriranje
  • 10:43 - 10:45
    i prekršavanje sporazuma.
  • 10:46 - 10:48
    Nezaposlenost u rezervatu Pajn Ridž
  • 10:48 - 10:51
    kreće se između 85 i 90 odsto.
  • 10:52 - 10:55
    Građevinski ured
    ne može da izgradi nove objekte,
  • 10:55 - 10:57
    a postojeći su u procesu raspadanja.
  • 10:57 - 10:58
    Mnogi su beskućnici,
  • 10:58 - 11:00
    a oni sa kućama zbijeni su
    u istrulelim zgradama
  • 11:00 - 11:02
    sa čak i do pet porodica.
  • 11:02 - 11:05
    39 odsto domova u Pajn Ridžu
  • 11:05 - 11:06
    nema struje.
  • 11:06 - 11:09
    Najmanje 60 odsto domova u rezervatu
  • 11:09 - 11:11
    preplavljeno je toksičnom crnom buđi.
  • 11:12 - 11:14
    Preko 90 odsto populacije
  • 11:14 - 11:16
    živi ispod državne granice siromaštva.
  • 11:17 - 11:19
    Stopa tuberkuloze u Pajn Ridžu
  • 11:19 - 11:22
    je približno osam puta viša
    od državnog proseka.
  • 11:23 - 11:24
    Stopa smrtnosti odojčadi
  • 11:24 - 11:26
    je najviša na kontinentu
  • 11:26 - 11:29
    i oko tri puta viša od državnog proseka.
  • 11:29 - 11:31
    Rak grlića materice je pet puta češći
  • 11:31 - 11:33
    od državnog proseka.
  • 11:33 - 11:36
    Stopa odustajanja od školovanja
    doseže 70 odsto.
  • 11:37 - 11:38
    Smenjivanje nastavnika
  • 11:38 - 11:41
    je osam puta češće od državnog proseka.
  • 11:41 - 11:44
    Neretko, bake i dede podižu svoje unuke
  • 11:45 - 11:47
    jer roditelji, usled odavanja alkoholizmu,
  • 11:47 - 11:49
    nasilja u porodici i opšte apatije,
  • 11:49 - 11:51
    nisu u stanju da to čine.
  • 11:52 - 11:55
    50 odsto populacije
    iznad 40 godina starosti
  • 11:55 - 11:57
    boluje od dijabetesa.
  • 11:58 - 11:59
    Očekivani životni vek za muškarce
  • 11:59 - 12:03
    je između 46 i 48 godina -
  • 12:04 - 12:06
    gotovo jednako
  • 12:06 - 12:09
    Avganistanu i Somaliji.
  • 12:10 - 12:13
    Poslednje poglavlje
    svakog uspešnog genocida
  • 12:14 - 12:15
    je ono kada opresor
  • 12:15 - 12:18
    može dići ruke i reći:
  • 12:18 - 12:21
    "Bože, šta to sebi čine ovi ljudi?
  • 12:22 - 12:23
    Ubijaju jedni druge.
  • 12:23 - 12:25
    Ubijaju sami sebe
  • 12:25 - 12:28
    dok ih mi gledamo kako umiru."
  • 12:28 - 12:31
    Tako smo došli u posed
    naših Sjedinjenih Država.
  • 12:32 - 12:33
    Ovo je nasleđe
  • 12:33 - 12:35
    vidljive sudbine.
  • 12:35 - 12:37
    Zarobljenici se i dalje rađaju
  • 12:37 - 12:39
    u logorima za ratne zarobljenike
  • 12:40 - 12:42
    iako stražara već odavno nema.
  • 12:45 - 12:46
    Ovo su kosti koje su ostale
  • 12:46 - 12:49
    nakon što im je oduzeto svo meso.
  • 12:52 - 12:53
    Jednom davno,
  • 12:53 - 12:55
    niz događaja pokrenuli su
  • 12:55 - 12:58
    ljudi koji izgledaju kao ja, vašiču,
  • 12:59 - 13:01
    željni zemljišta i vode
  • 13:01 - 13:03
    i zlata sa planina.
  • 13:03 - 13:05
    Ti događaji proizveli su domino efekat
  • 13:05 - 13:07
    koji još uvek traje.
  • 13:07 - 13:11
    Koliko god mi
    kao dominirajuće društvo bili udaljeni
  • 13:12 - 13:15
    od masakra iz 1890.
  • 13:15 - 13:18
    ili niza prekršenih sporazuma
    od pre 150 godina,
  • 13:19 - 13:21
    ja vas svejedno moram pitati,
  • 13:22 - 13:24
    kako doživljavate današnju statistiku?
  • 13:26 - 13:27
    Kakva je veza
  • 13:27 - 13:29
    između ovih slika stradanja
  • 13:29 - 13:32
    i istorije koju sam vam upravo pročitao?
  • 13:32 - 13:34
    I koji deo te istorije
  • 13:34 - 13:35
    je zapravo vaš?
  • 13:36 - 13:38
    Da li je išta od toga
    vaša odgovornost danas?
  • 13:39 - 13:42
    Rečeno mi je da mora biti nešto
    što možemo učiniti.
  • 13:42 - 13:45
    Mora biti nekog poziva na akciju.
  • 13:46 - 13:49
    Jer toliko sam dugo stajao po strani
  • 13:49 - 13:51
    zadovoljan svojom ulogom svedoka,
  • 13:51 - 13:53
    samo snimajući fotografije.
  • 13:54 - 13:56
    Jer rešenje je, čini se,
    tako daleko u prošlosti,
  • 13:56 - 13:58
    da mi ništa manje od vremenske mašine
  • 13:58 - 14:00
    neće pomoći da ga pronađem.
  • 14:00 - 14:03
    Stradanje domorodačkih naroda
  • 14:03 - 14:05
    nije jednostavan problem.
  • 14:07 - 14:09
    Nije to nešto u čemu bi svako
    mogao učestvovati
  • 14:09 - 14:11
    kao što je pomoć Haitiju,
  • 14:11 - 14:13
    suzbijanje side ili borba protiv gladi.
  • 14:14 - 14:16
    Rešenje tog problema
  • 14:16 - 14:18
    mnogo je složenije za dominirajuće društvo
  • 14:18 - 14:20
    od, recimo, čeka na 50 dolara,
  • 14:21 - 14:22
    ili crkvenih akcija
  • 14:22 - 14:24
    krečenja kuća išaranih grafitima,
  • 14:24 - 14:26
    ili neke porodice iz predgrađa
  • 14:26 - 14:29
    koja donira kutiju odeće
    koju više ne želi.
  • 14:29 - 14:31
    Dakle, u koji nas položaj to postavlja?
  • 14:31 - 14:34
    Sleganje ramenima u mraku?
  • 14:35 - 14:36
    Sjedinjene Države
  • 14:36 - 14:38
    svakodnevno nastavljaju
  • 14:38 - 14:40
    da krše uslove sporazuma
  • 14:40 - 14:42
    iz 1851. i 1868.
  • 14:42 - 14:44
    u Fort Laramiju.
  • 14:45 - 14:47
    Ono što ja predlažem danas -
  • 14:48 - 14:50
    moja TED želja je:
  • 14:51 - 14:53
    ispoštujmo sporazume.
  • 14:53 - 14:55
    Vratimo im Blek Hils.
  • 14:55 - 14:58
    Šta će oni s njim raditi nije vaša stvar.
  • 15:00 - 15:06
    (Aplauz)
Title:
Američki starosedeoci kao ratni zarobljenici
Speaker:
Aron Hjui (Aaron Huey)
Description:

U pokušaju da fotografiše siromaštvo u Americi, put je Arona Hjuija odveo u indijanski rezervat Pajn Ridž u kome ga je borba za život naroda Lakota - zaprepašćujuća i većim delom zanemarena - naterala da promeni mišljenje. Pet godina kasnije, njegove uznemirujuće fotografije isprepletene šokantnom lekcijom iz istorije predstavljene su u ovom hrabrom govoru na TEDxDU.

more » « less
Video Language:
English
Team:
TED
Project:
TEDTalks
Duration:
15:07
Ivana Korom edited Serbian subtitles for America's native prisoners of war
Ivana Korom edited Serbian subtitles for America's native prisoners of war
Marija Stepanovic added a translation

Serbian subtitles

Revisions Compare revisions