Return to Video

Da li vremenske prilike zapravo postaju ekstremnije? R. Saravanan

  • 0:07 - 0:09
    Od 2016. do 2019. godine,
  • 0:09 - 0:13
    meteorolozi su zapazili rekordni broj
    toplotnih talasa širom sveta,
  • 0:13 - 0:17
    nezaustavljivih šumskih požara
    u Kaliforniji i Australiji
  • 0:17 - 0:22
    i najduži zabeleženi
    tropski ciklon pete kategorije.
  • 0:22 - 0:27
    Broj ekstremnih vremenskih neprilika
    povećava se poslednjih 40 godina,
  • 0:27 - 0:31
    a trenutna predviđanja sugerišu
    da će se ovaj trend nastaviti.
  • 0:31 - 0:34
    Nego, da li su ove prirodne nepogode
    prosto samo loše vremenske prilike?
  • 0:34 - 0:37
    Ili su one posledica menjanja klime?
  • 0:37 - 0:39
    Kako bismo odgovorili na ovo pitanje
  • 0:39 - 0:43
    moramo da razumemo razlike
    između vremenskih prilika i klime,
  • 0:43 - 0:48
    šta su, kako ih predviđamo,
    i šta nam ta predviđanja mogu pokazati.
  • 0:48 - 0:52
    Meteorolozi opisuju vremenske prilike
    kao uslove atmosfere
  • 0:52 - 0:55
    u određeno vreme i na određenom mestu.
  • 0:55 - 0:58
    Trenutno, istraživači mogu da predvide
    vremenske prilike neke regije
  • 0:58 - 1:01
    za sledeću nedelju
    sa 80 posto preciznosti.
  • 1:01 - 1:05
    Klima opisuje prosečne
    atmosferske uslove neke regije
  • 1:05 - 1:09
    tokom perioda od mesec dana ili više.
  • 1:09 - 1:13
    Predviđanja klime mogu da prognoziraju
    prosečne temperature decenije unapred,
  • 1:13 - 1:18
    ali ne mogu nam kazati
    koje vremenske okolnosti da očekujemo.
  • 1:18 - 1:22
    Ova dva tipa predviđanja nam daju
    tako različite informacije
  • 1:22 - 1:25
    jer su zasnovana na različitim podacima.
  • 1:25 - 1:27
    Da bi prognozirali vremenske prilike,
  • 1:27 - 1:30
    meteorolozi treba da izmere
    početne atmosferske uslove.
  • 1:30 - 1:35
    To su trenutni nivoi padavina,
    vazdušnog pritiska, vlažnosti,
  • 1:35 - 1:40
    brzine i smera vetra
    koji određuju vremenske prilike regije.
  • 1:40 - 1:45
    Dvaput dnevno, meteorolozi
    iz preko 800 stanica širom sveta
  • 1:45 - 1:48
    puštaju balone u atmosferu.
  • 1:48 - 1:52
    Ti baloni prenose opremu
    koja se zove radiosonda,
  • 1:52 - 1:55
    koja meri početne uslove
    i prenosi rezultate
  • 1:55 - 1:57
    do internacionalnih
    hidrometeoroloških centara.
  • 1:57 - 2:01
    Meteorolozi onda ubacuju podatke
    u predvidive fizičke modele
  • 2:01 - 2:04
    koji generišu konačnu vremesku prognozu.
  • 2:04 - 2:07
    Nažalost, postoji nešto što sprečava
    ovu globalnu mrežu podataka
  • 2:07 - 2:10
    da proizvede perfektnu prognozu.
  • 2:10 - 2:13
    Vremenske prilike
    fundamelntalno su haotičan sistem.
  • 2:13 - 2:18
    To znači da su neverovatno osetljive
    i da ih je nemoguće perfetkno prognozirati
  • 2:18 - 2:21
    bez potpunog znanja
    svih elemenata sistema.
  • 2:22 - 2:24
    U periodu od samo deset dana,
  • 2:24 - 2:30
    čak i neverovatno male smetnje mogu
    mnogo da utiču na atmosferske uslove,
  • 2:30 - 2:35
    čineći nemogućim da se pouzdano predvide
    vremenske prilike preko dve nedelje.
  • 2:35 - 2:39
    Predviđanje klime, sa druge strane,
    je daleko manje turbulentno.
  • 2:39 - 2:42
    Zbog toga što je klima
    neke regije, po definiciji,
  • 2:42 - 2:45
    prosek svih njenih podataka
    o vremenskim uslovima.
  • 2:45 - 2:48
    Ali i takođe zbog toga što
    prognoziranje klime ignoriše
  • 2:48 - 2:51
    šta se trenutno dešava u atmosferi,
  • 2:51 - 2:54
    i fokusira se na opseg
    onoga što bi moglo da se desi.
  • 2:54 - 2:58
    Ovi parametri su poznati
    kao granični uslovi,
  • 2:58 - 3:03
    a kao što ime sugeriše, ponašaju se kao
    prepreke klimi i vremenskim prilikama.
  • 3:03 - 3:07
    Jedan primer graničnog uslova
    je solarna radijacija.
  • 3:07 - 3:12
    Analizirajući tačnu razdaljinu i ugao
    između neke lokacije i Sunca,
  • 3:12 - 3:16
    možemo odrediti količinu toplote
    koja će zadesiti neku oblast.
  • 3:16 - 3:19
    S obzirom da znamo kako se Sunce
    ponaša tokom cele godine,
  • 3:19 - 3:23
    možemo precizno predvideti
    njegove efekte na temperaturu.
  • 3:23 - 3:25
    U proseku mnogogodišnjih podataka,
  • 3:25 - 3:30
    ovo otkriva periodične šablone,
    uključujući i godišnja doba.
  • 3:30 - 3:32
    Većina graničnih uslova ima
    dobro definisane vrednosti
  • 3:32 - 3:35
    koje se polako menjaju, ako i uopšte.
  • 3:35 - 3:39
    Ovo omogućava istraživačima da pouzdano
    predvide klimu u budućnosti.
  • 3:39 - 3:42
    Nego, ovde postaje nepouzdano.
  • 3:42 - 3:44
    Čak i najmanja promena
    ovih graničnih uslova
  • 3:44 - 3:47
    predstavlja mnogo veći preokret
  • 3:47 - 3:49
    za haotični sistem vremeskih prilika.
  • 3:49 - 3:53
    Na primer, temperatura Zemljine površine
    uvećala se za skoro jedan stepen Celzijusa
  • 3:53 - 3:56
    u poslednjih 150 godina.
  • 3:56 - 3:59
    Ovo može da izgleda kao mala promena,
  • 3:59 - 4:02
    ali ova promena jednog stepena
    dodala je energiju u atmosferu
  • 4:02 - 4:07
    ekvivalentnu otprilike
    milionu bojnih glava.
  • 4:07 - 4:12
    Ovaj jak talas energije
    već je doveo do velikog povećanja
  • 4:12 - 4:15
    broja toplotnih talasa,
    suša i naleta oluja.
  • 4:16 - 4:20
    Da li se povećao broj
    ekstremnih vremenskih prilika
  • 4:20 - 4:22
    zbog slučajnosti ili promene klime?
  • 4:22 - 4:23
    Odgovor je da,
  • 4:23 - 4:26
    iako će vremenske prilike
    uvek biti haotičan sistem,
  • 4:26 - 4:32
    promene klime povećavaju verovatnoću
    za ekstremnim vremenskim neprilikama.
  • 4:32 - 4:37
    Naučnici su gotovo saglasni
    da se klima menja
  • 4:37 - 4:40
    i da ljudske aktivnosti
    ubrzavaju te promene.
  • 4:40 - 4:42
    Ali na sreću,
  • 4:42 - 4:46
    možemo da utvrdimo koja ljudska ponašanja
    najviše utiču na klimu
  • 4:46 - 4:50
    prateći koji granični uslovi se menjaju.
  • 4:50 - 4:54
    Iako vremenske prilike narednog meseca
    uvek mogu biti misterija,
  • 4:54 - 4:59
    možemo da delujemo zajedno
    i zaštitimo klimu za budućnost.
Title:
Da li vremenske prilike zapravo postaju ekstremnije? R. Saravanan
Speaker:
R. Saravanan
Description:

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/is-the-weather-becoming-more-extreme-r-saravanan

Od 2016. do 2019. godine, svet je video rekordni broj toplotnih talasa, nezaustavljivih šumskih požara, i najduži zabeleženi tropski ciklon najjače, pete kategorije. Broj ekstremnih vremenskih nepogoda se povećavao poslednjih 40 godina, a trenutna predviđanja sugerišu da će se taj trend nastaviti. Dakle, da li je povećanje ekstremnih nepogoda posledica slučajnosti ili promene klime? R. Saravanan istražuje.

Lekciju pripremio R. Saravanan, režirao Hype CG
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
05:02

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.