YouTube

Got a YouTube account?

New: enable viewer-created translations and captions on your YouTube channel!

Serbian subtitles

← Kako nam dugo zaboravljeni virus može pomoći u rešavanju krize antibiotika

Get Embed Code
32 Languages

Showing Revision 8 created 02/04/2019 by Ivana Korom.

  1. Zastanite malo

  2. i razmislite o virusima.
  3. Šta vam prvo pada na pamet?
  4. Bolest?
  5. Strah?
  6. Verovatno nešto jako neprijatno.
  7. A ipak, nisu svi virusi isti.
  8. Istina, neki od njih izazivaju
    razorne bolesti.
  9. Ali drugi mogu učiniti potpuno suprotno -
    mogu izlečiti bolest.
  10. Ovi virusi se zovu „fagi“.
  11. Prvi put sam čuo za fage 2013. godine.

  12. Moj tast, hirurg,
  13. mi je pričao o ženi koju je lečio.
  14. Žena je imala povredu kolena
    koja je zahtevala nekoliko operacija,
  15. zbog kojih joj se razvila
    hronična bakterijska infekcija u nozi.
  16. Na njenu žalost,
  17. bakterija koja je izazivala infekciju
  18. nije reagovala ni na jedan antibiotik
    koji je bio dostupan.
  19. Tako da je u tom momentu, obično,
    jedina opcija amputacija noge
  20. kako bi se sprečilo širenje infekcije.
  21. Moj tast je očajnički pokušavao
    da pronađe drugo rešenje,
  22. i primenio je eksperimentalni,
    najnoviji tretman koristeći fage.
  23. I znate šta se desilo? Uspelo je.
  24. U roku od tri nedelje od primene faga,
    hronična infekcija je bila izlečena,
  25. tamo gde nijedan antibiotik nije uspeo.
  26. Ovaj čudni koncept
    je bio fascinantan za mene:
  27. virusi leče infekciju.
  28. Do današnjeg dana, fasciniran sam
    medicinskim potencijalom faga.
  29. U stvari, dao sam otkaz prošle godine
    da bih osnovao kompaniju u ovoj sferi.
  30. Šta je fag?

  31. Slika koju ovde vidite je napravljena
    elektronskim mikroskopom.
  32. Što znači da je ono što vidimo na ekranu
    u stvarnosti izuzetno sićušno.
  33. Ova zrnasta stvar u sredini
    sa glavom, dugačkim telom
  34. i više stopala -
  35. to je slika prototipa faga.
  36. Sladak je, na neki način.
  37. (Smeh)

  38. Sad, pogledajmo vaše ruke.

  39. Naš tim je procenio
    da imate više od 10 milijardi faga
  40. na svakoj ruci.
  41. Šta rade tu?
  42. (Smeh)

  43. Pa, virusi su dobri u inficiranju ćelija.

  44. A fagi su dobri u inficiranju bakterija.
  45. A vaša ruka je, kao i ostatak vašeg tela,
  46. leglo bakterijske aktivnosti,
  47. što je čini idealnim lovištem za fage.
  48. Zato što, na kraju krajeva,
    fagi love bakterije.
  49. Takođe je veoma važno znati
    da su fagi veoma selektivni lovci.
  50. Obično, fag će inficirati
    samo jednu vrstu bakterija.
  51. Dakle, na ovom prikazu ovde,
    fag koga vidite
  52. lovi bakteriju koja se zove
    zlatni stafilokok,
  53. poznatu kao MRSA, u svom obliku
    otpornom na antibiotike.
  54. Izaziva infekcije kože ili rana.
  55. Fagi love svojim stopalima.

  56. Stopala su u stvari
    izuzetno osetljivi receptori,
  57. u potrazi za pravom površinom
    bakterijske ćelije.
  58. Jednom kada je nađe,
  59. fag će se prikovati
    za zid bakterijske ćelije
  60. i ubaciti svoj DNK.
  61. DNK se nalazi u glavi faga
  62. i putuje u bakteriju kroz dugačko telo.
  63. U ovom trenutku,
    fag reprogramira bakteriju
  64. da proizvodi mnogo novih faga.
  65. Tako bakterija postaje fabrika faga.
  66. Kada se 50-100 faga nakupe unutar ćelije,
  67. fagi su tad u mogućnosti
    da oslobode protein
  68. koji slabi ćelijski zid bakterije.
  69. Kako bakterija pukne, fagi se iseljavaju
  70. i idu ponovo u potragu
    za novom bakterijom koju će inficirati.
  71. Izvinjavam se, ovo je verovatno
    ponovo zvučalo kao strašni virus.

  72. Ali upravo ova sposobnost faga -
  73. da se razmnože u bakteriji
    i onda ih ubiju -
  74. ih čini izuzetno interesantnim
    sa medicinske tačke gledišta.
  75. Drugi deo koji je meni
    izuzetno interesantan
  76. je obim u kojem se to odvija.
  77. Pre samo pet godina,
    nisam imao pojma o fagima.
  78. A ipak, danas bih mogao da vam kažem
    da su oni deo prirodnog principa.
  79. Fagi i bakterije postoje
    od najranijih dana evolucije.
  80. I uvek su živeli u tandemu,
    držeći pod kontrolom jedni druge.
  81. Dakle, ovo je u suštini priča
    o jinu i jangu, o lovcu i plenu,
  82. na mikroskopskom nivou.
  83. Neki naučnici su čak procenili
  84. da su fagi najrasprostranjeniji
    organizmi na našoj planeti.
  85. Tako da, pre nego što nastavimo priču
    o njihovom medicinskom potencijalu,
  86. mislim da bi svi trebalo da znaju šta
    su fagi i koja je njihova uloga na zemlji:
  87. oni love, inficiraju i ubijaju bakterije.
  88. Pa, kako to da imamo nešto
    što tako dobro funkcioniše u prirodi,

  89. svakodnevno, svuda oko nas,
  90. a ipak, u većem delu sveta,
  91. nemamo nijedan lek na tržištu
  92. koji koristi ovaj princip
    u borbi protiv bakterijskih infekcija?
  93. Jednostavan odgovor je:
    niko još nije razvio ovakvu vrstu leka,
  94. bar ne takvog koji odgovara
    standardima zapadne kontrole
  95. koja je postavila pravila
    u većem delu sveta.
  96. Da bismo otkrili zašto,
    moramo se malo vratiti kroz vreme.
  97. Ovo je slika Feliksa De Herela.

  98. On je jedan od dva naučnika
    zaslužnih za otkriće faga.
  99. Samo, kad ih je otkrio, 1917. godine,
  100. nije imao predstavu šta je otkrio.
  101. Zanimala ga je bolest
    zvana bacilarna dizenterija,
  102. bakterijska infekcija
    koja izaziva tešku dijareju,
  103. i u to vreme je ubijala dosta ljudi,
  104. zato što, na kraju krajeva, nije postojao
    lek za bakterijsku infekciju.
  105. On je posmatrao uzorke pacijenata
    koji su preživeli bolest.
  106. I otkrio je da se nešto čudno dešavalo.
  107. Nešto u uzorku je ubijalo bakterije
  108. koje je trebalo da izazovu bolest.
  109. Da bi saznao šta se dešava,
    napravio je genijalan eksperiment.

  110. Uzeo je uzorak, filtrirao ga
  111. dok nije bio siguran
    da je ostalo jako malo,
  112. a potom je uzeo malu kap i dodao je
    sveže uzgojenim bakterijama.
  113. Onda je video da su u roku
    od nekoliko sati
  114. bakterije bile ubijene.
  115. Onda je on ponovio ovo,
    ponovo filtrirao, uzeo malu kap,
  116. dodao je u sledeću seriju
    svežih bakterija.
  117. Ovo je ponovio 50 puta,
  118. uvek gledajući isti efekat.
  119. U tom momentu, zaključio je dve stvari.
  120. Pre svega, što je očigledno,
    da, nešto je ubijalo bakterije,
  121. i to nešto je bilo u tečnosti.
  122. Drugo: to je moralo
    biti nešto biološke prirode,
  123. zato što je bila dovoljna samo mala kap
    da napravi tako veliki učinak.
  124. On je ovaj agens koji je pronašao
    nazvao „nevidljivi mikrob“
  125. i dao mu naziv „bakterofag“,
  126. što u bukvalnom prevodu
    znači „žderač bakterija“.
  127. A inače, ovo je jedno od osnovnih otkrića
  128. moderne mikrobiologije.
  129. Mnoge moderne tehnike se vraćaju
    proučavanju toga kako fagi funkcionišu -
  130. u menjanju genoma,
    ali takođe i na drugim poljima.
  131. Upravo danas je najavljena
    dodela Nobelove nagrade iz hemije
  132. za dva naučnika koja su radila sa fagima
    i razvila lek na bazi njih.
  133. U 1920-im i 1930-im,

  134. ljudi su takođe odmah uočili
    medicinski potencijal faga.
  135. Na kraju krajeva, iako nevidiljivo,
  136. imali ste nešto
    što pouzdano ubija bakterije.
  137. Kompanije koje postoje i danas,
    kao što su Abot, Skvib i Lili,
  138. su prodavale pripremu faga.
  139. Ali u stvarnosti, ako počinjete
    sa nevidljivim mikrobima,
  140. veoma je teško dobiti pouzdan lek.
  141. Zamislite da idete danas
    u Upravu za hranu i lekove
  142. i govorite im o nevidljivom virusu
  143. koji želite da date pacijentu.
  144. Kada su se hemijski antibiotici
    pojavili 1940-ih,
  145. potpuno su promenili igru.
  146. A ovaj lik je odigrao važnu ulogu.
  147. To je Aleksandar Fleming.

  148. Dobio je Nobelovu nagradu za medicinu
  149. zbog svog rada koji je doprineo razvoju
  150. prvog antibiotika, penicilina.
  151. A antibiotici su stvarno delovali
    veoma drugačije od faga.
  152. Većinom, oni sprečavaju rast bakterija,
  153. i nije ih mnogo briga
    koja je vrsta bakterija prisutna.
  154. Takozvani antibiotik širokog spektra
  155. će raditi protiv čitavog niza bakterija.
  156. U poređenju sa fagima,
    čije je delovanje prilično suženo
  157. protiv određene bakterijske vrste,
  158. možete videti očiglednu prednost.
  159. Tada je to verovatno izgledalo
    kao san koji se ostvaruje.

  160. Imali ste pacijenta kod koga se sumnja
    na bakterijsku infekciju,
  161. dali ste mu antibiotik,
  162. i bez ikakve potrebe da znate
    bilo šta o bakteriji
  163. koja je izazvala bolest,
  164. mnogi pacijenti su se oporavili.
  165. Tako smo razvili još antibiotika,
  166. koji su, s pravom, postali prvi izbor
    za terapiju protiv bakterijskih infekcija.
  167. Uzgred, oni su veoma doprineli
    produžetku životnog veka.
  168. Danas možemo da izvršimo
    kompleksne medicinske intervencije
  169. i operacije
  170. samo zahvaljujući antibioticima,
  171. bez rizika da će pacijent
    umreti sledećeg dana
  172. od bakterijske infekcije sa kojom je možda
    došao u kontakt tokom operacije.
  173. Tako smo počeli da zaboravljamo na fage,
    pogotovo zapadna medicina.

  174. I u određenoj meri, čak i dok sam ja
    odrastao, važio je koncept
  175. da smo rešili problem
    bakterijskih infekcija
  176. jer imamo antibiotike.
  177. Naravno, danas znamo da je to pogrešno.
  178. Danas je većina vas verovatno čula
    za superbakterije.
  179. To su one bakterije
    koje su postale otporne
  180. na mnoge, ako ne na sve,
    antibiotike koje smo razvili
  181. da bismo lečili infekciju.
  182. Kako smo dospeli dovde?

  183. Pa, nismo bili toliko pametni
    koliko smo mislili da jesmo.
  184. Počeli smo koristiti antibiotike svuda -
  185. u bolnicama, za lečenje i prevenciju;
    kod kuće, za najobičnije prehlade;
  186. na farmama, da bi životinje
    ostale zdrave -
  187. bakterije su evoluirale.
  188. U najezdi antibiotika
    koji su bili oko njih,
  189. bakterije koje su preživele su one
    koje su najbolje mogle da se prilagode.
  190. Danas, njih zovemo
    „bakterije otporne na lekove“.
  191. Dozvolite mi da iznesem
    jedan zastrašujući broj.
  192. U nedavnom istraživanju
    koje je sprovela britanska vlada,
  193. procenjeno je da bi do 2050. godine
  194. deset miliona ljudi godišnje moglo umreti
    od infekcija otpornih na lekove.
  195. Uporedite to sa osam miliona godišnje
    smrtnih ishoda od raka danas,
  196. i videćete da je to zastrašujući broj.
  197. Ali, dobra vest je da su fagi još uvek tu.

  198. I da vam kažem, uopšte nisu impresionirani
    otpornošću na lekove.
  199. (Smeh)

  200. I dalje srećno ubijaju
    i love bakterije oko nas.

  201. A i dalje su ostali selektivni,
    što je danas jako dobra stvar.
  202. Danas smo u mogućnosti
    da identifikujemo bakterijski patogen
  203. koji izaziva infekciju u mnogim prilikama.
  204. A njihova selektivnost će nam pomoći
    da izbegnemo neke nuspojave
  205. koje često prate
    antibiotike širokog spektra.
  206. Ali možda je najbolja vest od svih
    to da više nisu nevidljivi mikrobi.
  207. Možemo ih videti.
  208. I to smo i uradili zajedno.
  209. Možemo analizirati njihov DNK.
  210. Shvatili smo kako se razmnožavaju.
  211. I znamo njihova ograničenja.
  212. Nalazimo se na idealnoj poziciji
  213. da sada razvijemo jaku i pouzdanu
    farmakologiju baziranu na fagima.
  214. I to se dešava širom sveta.

  215. Preko 10 biotehničkih kompanija,
    uključujući i našu,
  216. razvijaju primenu ljudskih faga
    u borbi protiv bakterijskih infekcija.
  217. Broj kliničkih ispitivanja
    se odvija u Evropi i SAD.
  218. Tako da sam uveren da stojimo na pragu
  219. renesanse terapije fagima.
  220. A za mene, najbolji način
    da se opiše fag je nešto ovako.
  221. (Smeh)

  222. Za mene, fagi su superheroji
    koje smo čekali

  223. u našoj borbi protiv infekcija
    otpornih na lekove.
  224. Dakle, sledeći put
    kada pomislite na viruse,

  225. imajte ovu sliku na umu.
  226. Na kraju krajeva, fag vam jednog dana
    može spasiti život.
  227. Hvala vam.

  228. (Aplauz)