Smisao života prema Simon de Bovoar

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/the-meaning-of-life-according-to-simone-de-beauvoir-iseult-gillespie

Sa 21 godinu, Simon de Bovoar je postala najmlađa osoba koja je polagala ispite iz filozofije na najprestižnijem francuskom univerzitetu. Međutim, čim je savladala zakone filozofije, želela je da ih prekrši. Njena želja da u potpunosti istraži fizički svet će da oblikuje njen život i vremenom će da inspiriše radikalno nove filozofije. Izolt Gilespi istražuje život ovog revolucionarnog mislioca.

Lekcija: Izolt Gilespi; režija: Sara Sejdan.

Sa 21 godinu, Simon de Bovoar
je postala najmlađa osoba

koja je polagala ispite iz filozofije na
najprestižnijem francuskom univerzitetu.

Položila ih je sa besprekornim uspehom.

Međutim, čim je savladala
filozofska pravila,

želela je da ih prekrši.

Njeno obrazovanje je bilo zasnovano
na Platonovoj teoriij ideja,

koja je odbacivala fizički svet
kao manjkavi odraz

većih istina i nepromenjivih ideala.

Međutim, za de Bovoar ovozemaljski svet
je bio očaravajući, senzualan

i sve samo ne statičan.

Njena žudnja za potpunim istraživanjem
fizičkog sveta će da oblikuje njen život,

i naposletku će da inspiriše
radikalno novu filozofiju.

Vodeći beskrajne debate

sa svojim ljubavnim i intelektualnim
partnerom Žanom Polom Sartrom,

de Bovoar je istraživala slobodnu volju,
čežnju, prava i obaveze,

kao i vrednost ličnog iskustva.

U godinama nakon Drugog svetskog rata,

ove ideje će da prerastu
u školu razmišljanja

koja je najtešnje povezana
s njihovim delom: egzistencijalizam.

Dok su judeohrišćanske tradicije smatrale

da su ljudi rođeni
sa predodređenom svrhom,

de Bovoar i Sartr su predložili
revolucionarnu alternativu.

Tvrdili su da se ljudi rađaju slobodni,

a da su bačeni u postojanje
bez božanskog plana.

Kako je de Bovoar uvidela, ova sloboda
je istovremeno blagoslov i teret.

U „Etici dvosmislenosti” je tvrdila
da je naš najveći moralni imperativ

da stvorimo sopstveni smisao života,

štiteći slobodu drugih da urade isto.

Kako je de Bovoar pisala:

„Sloboda koju jedino interesuje
uskraćivanje slobode mora biti uskraćena.”

Ova filozofija je izazivala izučavaoce da
se kreću kroz dvosmislenosti i konflikte

koje proizvode naše žudnje,
kako unutrašnje tako i spoljašnje.

I dok je de Bovoar tragala
za sopstvenom svrhom,

počela je da se pita:

ako svako zaslužuje
da slobodno traga za smislom,

zašto je ona kao žena ograničena
društvenim idealima ženstvenosti?

Uprkos plodnom spisateljstvu,
podučavanju i aktivizmu,

de Bovoar se mučila da je ozbiljno shvate
njene muške kolege.

Odbacila je katolički odgoj
i bračna očekivanja

kako bi studirala na univerzitetu,
pisala memoare, književnost i filozofiju.

Međutim, rizici koje je preuzela
prigrlivši ovaj način života

prošli su neprimećeno
kod njenih muških kolega,

koji su ove slobode shvatali olako.

Nisu bili intelektualno zainteresovani
za de Bovoarino delo,

koje je istraživalo
unutrašnje živote žena,

kao i spisateljičinu
otvorenu vezu i biseksualnost.

Kako bi prenela važnost svoje perspektive,

de Bovoar se bacila na pisanje
njene do tad najzahtevnije knjige.

Baš kao što je postavila
temelje egzistencijalizma,

ovaj put je nanovo
definisala granice roda.

Objavljen 1949. godine, „Drugi pol”
tvrdi da, kao ni naš smisao života,

ni rod nije predodređen.

Čuvena je de Bovoarina zabeleška:

„žena se ne rađa, ženom se postaje.”

A da biste „postali” žena, tvrdila je,
značilo je postati Drugi.

De Bovoar je definisala Drugog
kao proces etiketiranja žena

kao nižerazrednih muškaraca
koji su istorijiski sami sebe definisali

kao idealne ljudske subjekte.

Kao Drugi, tvrdila je da su žene
smatrane drugim nakon muškaraca

i samim tim su sistematski ograničene
od traganja za slobodom.

„Drugi pol” je postao
suštinska feministička rasprava,

koja je pružila detaljnu istoriju
ženske potlačenosti

i obilje anegdotskog svedočenja.

„Drugi pol”, kao spoj ličnog iskustva
i filozofskog posredovanja,

ponudio je novi jezik
za rasprave o teoriji feminizma.

Danas su ovi razgovori i dalje
zasnovani na de Bovoarinom insistiranju

da u borbi za jednakost:

„nema razgraničavanja
između filozofije i života.”

Naravno, kao i kod svih ključnih dela,

ideje u „Drugom polu” su proširene
od njegovog objavljivanja.

Mnogi savremeni mislioci su istraživali
dodatne načine na koje ljudi postaju drugi

koje de Bovoar nije prepoznala.

Oni uključuju rasne
i ekonomske identitete,

kao i širi spektar rodnih i seksualnih
identiteta koje danas razumemo.

De Bovoarina zaostavština
je dodatno usložena

optužbama za seksualno uznemiravanje
od strane njeno dvoje studenata.

Zbog ovih optužbi

ukinuta joj je dozvola za predavanje
zbog zloupotrebe položaja.

U ovom i drugom svetlu,
de Bovoarin život ostaje kontroverza -

a njeno delo predstavlja sporni trenutak
nastanka ranog feminizma.

Učestvovala je u tim raspravama
do kraja svog života;

pišući književnost, filozofiju i memoare
sve do smrti 1986. godine.

Danas, njeno delo nudi filozofski jezik

koji treba nanovo osmisliti, obraditi
i pobuniti se protiv njega -

a to je reakcija koju bi ovaj
revolucionarni mislilac možda prigrlio.