Matematika ljubavi | Hana Fraj (Hannah Fry) | TEDxBinghamtonUniversity

Pronalaženje pravog partnera nije jednostavno - ali da li je uopšte matematički moguće? U šarmantnom govoru, matematičarka Hana Fraj predstavlja šablone u našem traganju za ljubavlju i daje tri najbolja saveta (matematički dokazana!) za pronalaženje te posebne osobe.

Hvala vam mnogo.

Da, ja sam Hana Fraj,
matematičarka sam

i danas želim da vam pričam
o matematici ljubavi.

Mislim da svi možemo da se složimo

da su matematičari čuveni
po tome da sjajno pronalaze ljubav.

Ali to nije samo
zbog naših očaravajućih ličnosti,

vrhunskih veština razgovora
i odličnih pernica za olovke.

To je i zbog toga zato što smo zapravo
uložili mnogo truda u proračunavanje

načina za pronalaženje
savršenog partnera.

U mom omiljenom radu na ovu temu,
koji se zove

"Zašto nemam devojku" -
(Smeh) -

Piter Bakus pokušava da oceni
svoje šanse da pronađe ljubav.

Piter nije pohlepan čovek.

Od svih slobodnih žena
u Ujedinjenom kraljevstvu,

Piter samo traži nekoga
ko živi blizu njega,

nekoga ko je podesnog starosnog doba,

nekoga sa fakultetskom diplomom,

nekoga s kime bi se
verovatno dobro slagao,

nekoga ko je verovatno privlačan

i nekoga ko bi verovatno
njega smatrao privlačnim.

(Smeh)

Došao je do procene od 26 žena
u celom Ujedinjenom kraljevstvu.

Piteru, ne izgleda baš dobro, zar ne?

Da stavimo to u kontekst,

to je oko 400 puta manje od procena

broja inteligentnih oblika života
u svemiru.

To Piteru takođe daje šansu
od 1 u 285 000

da naleti na jednu od ovih posebnih dama

bilo koje veče.

Mislim da se matematičari baš zbog toga

više naročito ni ne trude da izlaze.

Stvar je u tome da ja lično

nisam tako pesimističnog stava.

Zato što ja znam, baš kao i svi vi,

da ljubav zapravo ne funkcioniše tako.

Ljudske emocije nisu uredno složene
i racionalne i lako predvidive.

Ali takođe znam da to ne znači

da matematika nema nešto da nam ponudi,

zato što je ljubav, kao i većina stvari
u životu, prepuna šablona,

a matematika se suštinski bavi
proučavanjem šablona.

Šabloni za sve od predviđanja vremena
do variranja vrednosti na berzi,

preko kretanja planeta do rasta gradova.

Ako ćemo biti iskreni, ništa od toga

takođe nije uredno složeno
i lako predvidivo.

Verujem da je matematika toliko moćna
da ima potencijal

da nam ponudi novi način gledanja
skoro na sve.

Čak i nešto tako misteriozno
poput ljubavi.

Da bih pokušala da vas ubedim u to

kako je matematika neverovatna,
odlična i bitna,

želim da vam dam moja najbolja tri
matematički dokaziva saveta za ljubav.

U redu, Savet broj 1:

kako biti uspešan
u sastancima preko interneta.

Moj omiljeni sajt za upoznavanje
preko interneta je OkCupid,

dobrim delom zbog toga
što ga je osnovala grupa matematičara.

Pošto su matematičari,

skupljali su podatke

o svakom ko koristi njihov sajt,
skoro deceniju.

Pokušali su da nađu šablone u tome

kako pričamo o sebi

i u načinu na koji međusobno komuniciramo

na internet sajtu za upoznavanje.

Došli su do nekih
veoma zanimljivih rezultata.

Ali moj omiljeni je taj

da se ispostavlja
da na internet sajtu za upoznavanje

to koliko ste privlačni
ne povlači to koliko ste popularni,

i zapravo kada ljudi misle da ste ružni,

to može da vam ide u prilog.

Hajde da vam pokažem
kako ovo funkcioniše.

U delu OkCupid-a
koji je srećom dobrovoljan,

možete oceniti koliko mislite
da je neko privlačan,

na skali od jedan do pet.

Ako uporedite ovaj, prosečan rezultat,

sa time koliko poruka
dobije određeni broj ljudi,

možete otprilike da shvatite kako je

povezana privlačnost sa popularnošću
na internet sajtu za upoznavanje.

Ovo je grafikon do koga su došli
ljudi iz OkCupid-a.

Bitno je primetiti da nije potpuno tačno

da dobijate više poruka,
što ste privlačniji.

U redu, možda se ovde javlja neki trend,

ali tu je R na kvadrat apsolutno ničega,
da budemo iskreni.

Ali onda dolazi do pitanja
šta je to sa ovim ljudima

koji su toliko popularniji
od ovih ljudi dole,

iako imaju isti rezultat
na skali privlačnosti?

Razlog leži u tome što nije bitan
izgled sam po sebi.

Dozvolite da pokušam da prikažem
njihove rezultate kroz primer.

Recimo, ako uzmete nekog
poput Porše de Rosi,

svi se slažu da je Porša de Rosi
prelepa žena.

Niko ne misli da je ružna,
ali nije ni supermodel.

Ako uporedite Poršu de Rosi
s nekim poput Sare Džesike Parker,

dosta ljudi bi reklo,
uključujući i mene,

da je Sara Džesika Parker
veoma zanosna

i verovatno jedno od najlepših stvorenja

koja su ikada hodala Zemljom.

Ali neki drugi ljudi,
npr. većina interneta,

izgleda da misle da ona izgleda
pomalo kao konj. (Smeh)

Mislim da kada biste ljude pitali
koliko misle da su atraktivne

Sara Džesika Parker ili Porša de Rosi,

i zapitate ih da im daju rezultat
na skali od jedan do pet,

mislim da bi se došlo do toga
da je prosečan rezultat manje-više isti.

Ali način na koji bi ljudi glasali
bio bi potpuno drugačiji.

Poršini rezultati bili bi grupisani
oko broja četiri

jer se svi slažu da je prelepa,

dok su kod Sare Džesike Parker
mišljenja potpuno podeljena.

Kod njenih rezultata
bilo bi velikih podela.

Ove podele su zapravo ono što se računa.

Ove podele su ono
što vas čini popularnijim

na internet sajtu za upoznavanje.

To onda znači

da ako neki ljudi misle da ste privlačni,

bolje je ukoliko

neki drugi ljudi misle
da ste potpuni grob.

To je puno bolje od toga da svi misle

da ste simpatična devojka iz komšiluka.

Mislim da ovo počinje da ima
malo više smisla

kada mislite o ljudima
koji šalju ove poruke.

Recimo da mislite da je neko privlačan,

ali sumnjate da drugi ljudi
neće nužno biti toliko zainteresovani.

Ovo znači da za vas
ima manje konkurencije,

i to je dodatni podsticaj za vas
da kontaktirate tu osobu.

Uporedite to sa nekim
za koga mislite da je privlačan

ali sumnjate i da će svi ostali
pomisliti da je ta osoba privlačna.

Iskreno, zašto uopšte da se trudite
da biste se ponizili?

Ovde sledi veoma zanimljiv deo svega.

Kada ljudi biraju slike koje koriste
na internet sajtu za upoznavanje,

često pokušavaju da umanje stvari

za koje misle da će neki ljudi
smatrati neprivlačnim.

Klasičan primer su ljudi koji možda
imaju mali višak kilograma

i namerno biraju prilično isečenu sliku,

ili na primer ćelavi muškarci,

koji namerno biraju slike
gde nose šešir.

Ovo je zapravo suprotno od onoga
što treba da radite

ukoliko želite da budete uspešni.

Umesto toga treba da iznesete
to što mislite da vas čini drugačijim,

čak i ako mislite da će neki ljudi
to smatrati neprivlačnim.

Jer ćete se svejedno svideti ljudima
kojima biste se inače svideli,

a nebitni gubitnici kojima nećete,
pa, oni vam samo idu u korist.

U redu, Savet 2:
kako odabrati savršenog partnera.

Zamislimo da ste na sceni za upoznavanje

neverovatno uspešni.

Ali javlja se pitanje toga
kako preobratiti taj uspeh

u dugotrajnu sreću, a naročito

kako odlučiti kada je pravo vreme
da se skrasite?

Uopšteno govoreći,
nije preporučljivo da se zaletite

i venčate se prvom osobom koja naiđe

i pokaže neko interesovanje.

Ali isto tako, ne želite da čekate predugo

ukoliko želite da uvećate
svoje šanse za dugotrajnu sreću.

Kako to kaže
moja omiljena spisateljica, Džejn Ostin:

"Neudata žena od dvadeset sedam godina

ne može se nadati da će ikad ponovo
osetiti ili pobuditi naklonost".

(Smeh)

Mnogo ti hvala, Džejn.
A šta pa ti znaš o ljubavi?

Pitanje je onda sledeće,

kako znate kada je
pravo vreme da se skrasite

ako uzmete u obzir sve ljude
s kojima u životu možete izaći?

Srećom, u matematici postoji
nešto sjajno što možemo iskoristiti

da nam pomogne, i naziva se
teorijom optimalnog zaustavljanja.

Hajde da onda zamislimo

da počnete da izlazite sa 15 godina

i u najboljem slučaju,
želite da se venčate do svoje 35. godine.

Postoji određeni broj ljudi

sa kojima biste potencijalno
mogli da izađete u toku života,

i oni variraju na skali dobrote.

Pravila su takva da jednom
kada povučete potez i venčate se,

ne možete da gledate unapred
ka tome šta ste mogli da imate

i isto tako ne možete da se vratite
i da se predomislite.

Makar iz mog iskustva,

otkrila sam da ljudi obično ne vole
da ih se setite

godinama nakon što umesto njih odaberete
nekog drugog, možda sam to samo ja.

Matematika vam kaže
šta onda treba da uradite -

u prvih 37% svojih šansi za izlaske,

jednostavno treba sve da odbijete
zbog nedostatka potencijala za brak.

(Smeh)

Onda bi trebalo da odaberete
sledeću osobu koja naiđe,

a koja je bolja od svakoga
koga ste do tada videli.

Evo primera.

Ako uradite ovo, zapravo se može
matematički dokazati

da je ovo najbolji mogući način

da uvećate svoje šanse
za pronalazak savršenog partnera.

Nažalost, moram da vam kažem
da ovaj metod ima svoje rizike.

Na primer, zamislite da vaš
savršeni partner dođe

tokom vaših prvih 37 procenata.

Nažalost, moraćete ga odbiti.

(Smeh)

Ako pratite matematiku,

bojim se da neće doći niko drugi

ko je bolji od svih
koje ste videli pre toga,

tako da morate da nastavite sa odbijanjem
dok ne umrete sami.

(Smeh)

Verovatno okruženi mačkama
koje grickaju vaše ostatke.

U redu, drugi rizik -
zamislite umesto ovoga

da su prvi ljudi sa kojima ste izašli
u vaših prvih 37% procenata

prosto neverovatno dosadni,
bezlični, užasni ljudi.

To je u redu, jer ste u fazi odbijanja,

to je u redu, jer ste u fazi odbijanja,

tako da je to okej, možete ih odbiti.

Ali onda zamislite
da je sledeća osoba koja naiđe

samo neznatno manje dosadna,
bezlična i užasna

od svih koje ste do tada videli.

Ako pratite matematiku,
bojim se da se morate venčati tom osobom

i završiti u vezi koja je
iskreno nezadovoljavajuća.

Izvinite.

Ali zaista mislim da ovde postoji prilika

da Holmark unovči ovo
i zaista se prilagodi ovom tržištu.

Čestitka za Dan zaljubljenih poput ove.
(Smeh)

"Moj dragi mužu, samo si neznatno
manje užasan od prvih 37% ljudi

sa kojima sam izašla."

Ispalo je romantičnije
nego što to obično uspevam.

U redu, ovaj metod vam ne daje
stopu uspeha od 100%,

ali ne postoji nijedna druga strategija
koja ima bolji rezultat.

Zapravo, u prirodi postoje
određene vrste ribe

koje prate i koriste baš ovu strategiju.

One odbijaju svakog mogućeg
udvarača koji se pojavi

u prvih 37% procenata sezone parenja,

i onda odaberu prvu narednu ribu
koja se pojavi nakon tog perioda,

koja je, ne znam, veća i muževnija

od svih riba koje su do tada videle.

Mislim da i mi ljudi ovo radimo
podsvesno, na neki način.

Sebi dajemo malo vremena
da istražimo igru,

steknemo osećaj za tržište ili slično,
kada smo mladi.

Počnemo ozbiljno da gledamo
potencijalne kandidate za brak

tek kada uđemo
u srednje i kasne dvadesete.

Mislim da je ovo krajnji dokaz,
ako je ikad bio potreban,

da su svačiji mozgovi predodređeni
da budu makar malo matematički.

U redu, to je bio Savet broj dva.

Savet broj tri: kako izbeći razvod.

U redu, zamislimo da ste odabrali
svog savršenog partnera

i navikavate se na doživotnu vezu
sa tom osobom.

Želela bih da mislim da bi svako
voleo da izbegne razvod,

osim možda supruge Pirsa Morgana.

Ali tužna činjenica modernog života je to

da se 1 u 2 braka u SAD završi razvodom,

dok ostatak sveta nije daleko od toga.

Možda vam se može oprostiti

što mislite da svađe
koje prethode rastavi braka

nisu idealne za matematičku istragu.

Prvo, veoma je teško znati

šta treba da merite
ili šta treba da brojite.

Ali ovo nije zaustavilo psihologa
Džona Gotmana, koji je uradio upravo to.

Gotman je posmatrao stotine parova
u toku razgovora

i snimao u principu sve
čega biste mogli da se setite.

Snimao je šta je rečeno u razgovoru,

snimao je provodljivost njihove kože,

njihove izraze lica,

otkucaje srca, krvni pritisak,

zapravo sve osim toga da li je supruga
uvek bila u pravu ili ne,

a sasvim slučajno ona to jeste.

Ali Gotman i njegov tim
su zapravo pronašli

jedan od najbitnijih prediktora

toga da li će se par razvesti ili ne -

koliko je svaki partner
pozitivan ili negativan u razgovoru.

Parovi sa niskom stopom rizika

imali su puno više pozitivnih
nego negativnih poena na Gotmanovoj skali.

Sa druge strane, u lošim vezama,

mislim na one gde će se
par verovatno razvesti,

zatekli su se u spirali negativnosti.

Koristeći samo ove jednostavne ideje,

Gotman je sa svojom grupom
mogao da predvidi

da li će se određeni par razvesti ili ne

sa preciznošću od 90%.

Ali sve dok se nije udružio
sa matematičarom Džejmsom Marejem,

nije razumeo

šta je uzrok ovih spirala negativnosti
i kako se one dešavaju.

Rezultati do kojih su došli

po mom mišljenju,
neverovatno su prosti i zanimljivi.

Evo ih.

Mislim da bi trebalo da budu
prilično jasni.

Ove jednačine predviđaju
kako će muž ili supruga reagovati

kada je njihov red u razgovoru,

koliko pozitivni ili negativni će biti.

Ove jednačine zavise

od raspoloženja osobe
kada je ona sama,

od raspoloženja osobe
kada je ona sa svojim partnerom,

ali najbitnije je da zavise od toga

koliko muž ili supruga
utiču jedno na drugo.

Mislim da je u ovom trenutku bitno istaći

da je dokazano da upravo ove jednačine

mogu savršeno da opišu

šta se dešava između dve zemlje
u toku trke za naoružavanje.

(Smeh)

Tako da je to - ljudi u zavadi
koji srljaju u negativnost

i vise na ivici razvoda -

to je matematički jednako
početku nuklearnog rata.

(Smeh)

Ali termin koji je zaista bitan
u ovoj jednačini

je uticaj koji ljudi imaju jedni na druge,

a naročito nešto što se naziva
granicom negativnosti.

O granici negativnosti

možete razmišljati kao o tome
koliko iritantan muž može da bude

pre nego što žena zaista počne da ludi,
i obrnuto.

Uvek sam mislila da su osnove dobrog braka
kompromis i razumevanje

i dozvoljavanje osobi da ima prostora
da bude ono što jeste.

Mislila sam i da bi
najuspešnije veze onda bile one

gde je granica negativnosti veoma visoka

Tamo gde parovi prepuštaju

i iznose stvari samo
ako su zapravo velike.

Ali zapravo, matematika i otkrića tima

pokazali su da je istina upravo suprotna.

Najbolji parovi, ili najuspešniji parovi

su oni kod kojih je granica negativnosti
veoma niska.

Ovo su parovi kod kojih
ništa ne prolazi neprimećeno

i gde jedni drugima daju
prostora za prigovaranje.

Ovo su parovi koji se stalno trude
da poprave svoju vezu,

koji imaju mnogo pozitivniju
sliku o svom braku.

Parovi koji ne zaboravljaju stvari

i parovi koji ne dopuštaju
da trivijalne stvari postanu velike.

Naravno, potrebno je više od
niske granice negativnosti same po sebi

i nepravljenja kompromisa
da biste imali uspešnu vezu.

Ali mislim da je prično zanimljivo

znati da zaista postoje
matematički dokazi

koji kažu da nikada zaista ne bi trebalo
da potpuno obuzdate svoj bes.

To su moja tri saveta

za to kako matematika može
da vam pomogne s ljubavlju i vezama.

Ali nadam se da će vam osim kao saveta

koristiti i kao uvid u moć matematike.

Za mene, jednačine i simboli
nisu samo stvar.

Oni su glas koji govori
o neverovatnom bogatstvu prirode

i zapanjujućoj jednostavnosti

šablona koji se uvijaju i izvrću
i razvijaju svuda oko nas,

od toga kako svet funkcioniše
do toga kako se ponašamo.

Nadam se da će makar za nekoliko vas,

uvid u matematiku ljubavi

pomoći da vas ubedi
da matematici pružite malo više ljubavi.

Hvala vam.

(Aplauz)