Bahanalije parenja, gomilanje sperme i pohara potomaka: život matice vatrenog mrava

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/mating-frenzies-sperm-hoards-and-brood-raids-the-life-of-a-fire-ant-queen-walter-r-tschinkel

U proleće, neposredno nakon jake kiše, mužjaci i ženke vatrenog mrava se roje po nebesima zbog jednodnevne romanse poznate kao svadbeni let. Na hiljade reproduktivno sposobnih mrava učestvuje u bahanalijama parenja, a za jednu uspešno oplođenu ženku, posao tek počinje. Volter R. Tšinkel opisuje kako nova matica gradi i štiti koloniju od susednih mravljih armija.

Lekcija: Volter R. Tšinkel; režija: Lisa Vertudejks.

Jun je i upravo je pala jaka kiša,

i nebo se ispunjava bićima
koja obično ne očekujemo da budu tu.

Na prvi pogled, moglo bi da se radi
o uznemirujućem prizoru.

Međutim, za srećne mužjake i ženke
Solenopsis invicte,

koje inače znamo kao vatrene mrave,
danas je dan za romansu.

Radi se o svadbenom letu,

kada na hiljade reproduktivno sposobnih
mužjaka i ženki mrava,

koji se nazivaju dronovima,
poleću prvi i poslednji put.

Međutim, čak i za uspešne mužjake koji
uspeju da izbegnu krilate grabljivice,

ove bahanalije parenja
će da budu smrtonosne.

A za uspešno oplođenu ženku,
njen posao tek počinje.

Obezbedivši doživotne zalihe sperme
od svog preminulog partnera,

naša nova matica sada mora
sama da osnuje čitavu koloniju.

Spustivši se na tlo,

ona traga za odgovarajućim mestom
za izgradnju svog gnezda.

Idealno bi bilo da nađe
meku zemlju koju je lako kopati -

poput obrađene zemlje
koju je već poremetila ljudska aktivnost.

Čim pronađe savršeno mesto,
čupa svoja krila -

stvarajući ispupčenja
koja uspostavljaju njen plemićki status.

Potom ona počinje da kopa
podzemni tunel koji se završava odajom.

Ovde matica počinje da nosi jaja,
oko deset dnevno,

a prve larve se legu
u roku od jedne nedelje.

Tokom naredne tri nedelje,

nova matica se oslanja
na posebnu seriju neoplođenih jaja

kako bi hranila sebe i svoje potomstvo,

gubeći polovinu telesne težine
tokom tog procesa.

Srećom, nakon dvadesetak dana,

ove larve odrastaju
u prvu generaciju radnika,

spremnih da tragaju za hranom
i održavaju svoju omršavelu maticu.

Njene kćerke moraju, pak, brzo da rade -

hitno je povratiti dobro zdravlje majke.

U blizini,

desetine susednih matica
grade sopstvene mravlje armije.

Ove kolonije su do sada
mirno živele jedne blizu drugih,

međutim, čim se pojave radnici,

pojava poznata
kao pohara potomaka počinje.

Radnici iz gnezda
udaljenih i do nekoliko metara

počinju da kradu mlade našoj matici.

Naša kolonija se sveti,

međutim, novi talasi napadača
sa još veće udaljenosti

savladavaju radnike.

Za nekoliko sati, napadači su uzeli
celokupnu zalihu potomaka od naše matice

i odneli ih u obližnje gnezdo -

a matičine preživele kćerke je napuštaju.

Koristeći poslednju šansu za opstanak,

matica prati stazu napadača
do pobedničkog gnezda.

Odbija napade drugih matica gubitnica
kao i radnika čuvara gnezda,

probijajući se do vrha hrpe potomaka.

Njene kćerke pomažu majci
da uspe tamo gde druge matice nisu -

da porazi vladajuću kraljicu
i preuzme hrpu potomaka.

Vremenom, svi ostali izazivači gube,

sve dok samo jedna matica -
i jedna hrpa potomaka - ostane.

Sada, predsedavajući nekoliko stotina
radnika u susednom najvećem gnezdu,

naša pobednička matica počinje da pomaže
koloniji u njenom primarnom cilju:

razmnožavanju.

U narednih nekoliko godina, kolonija
jedino proizvodi sterilne radnike.

Međutim, čim im populacija
premaši oko 23 000 jedinki,

menjaju smer.

Od sad, svakog proleća

kolonija će da proizvodi
plodne dronove mužjake i ženke.

Kolonija izleže ove krupnije mrave
tokom ranog leta

i vraća se proizvodnji
radnika tokom jeseni.

Nakon jakih kiša,
ovi dronovi kreću ka nebesima

i šire gene svoje matice
i do nekoliko stotina metara niz vetar.

Međutim, kako bi doprinela
ovim godišnjim bahanalijama parenja,

kolonija mora da nastavi da bude uspešna
kao jedan ogromni superorganizam.

Svakog dana, mladi mravi hrane maticu
i paze na potomstvo,

dok stariji radnici
tragaju za hranom i brane gnezdo.

Kada uljezi napadnu,

ovi stariji ratnici ih odbijaju
upotrebom otrova.

Nakon kiša, kolonija se sakuplja,

koristeći vlažnu zemlju
da proširi gnezdo.

A kada razorne poplave potope njihov dom,

sestre se spajaju i stvaraju
ogroman živi splav -

koji nosi njihovu maticu
na bezbedno mesto.

Međutim, bez obzira na njenu otpornost,

život kolonije mora da se okonča.

Nakon oko osam godina,
našoj matici ponestaje sperme

i ona više ne može
da nadomesti izumrle radnike.

Populacija u gnezdu se osipa i vremenom

ih preuzima susedna kolonija.

Vladavina naše matice je gotova,
ali njeno genetsko nasleđe opstaje.