Return to Video

Kako rizikovanje menja mozak tinejdžera

  • 0:01 - 0:05
    Jeste li ikada pokušali
    da razumete tinejdžera?
  • 0:05 - 0:07
    Iscrpljujuće je, zar ne?
  • 0:07 - 0:12
    Mora da vas zbunjuje činjenica
    da su neki tinejdžeri uspešni u školi,
  • 0:12 - 0:13
    predvode klubove i timove
  • 0:13 - 0:16
    i volontiraju u svojim zajednicama,
  • 0:16 - 0:20
    ali jedu kapsule deterdženta
    u onlajn izazovu,
  • 0:20 - 0:22
    brzo voze i pritom šalju poruke,
  • 0:22 - 0:25
    pijanče i eksperimentišu
    sa ilegalnim drogama.
  • 0:26 - 0:31
    Kako toliko tinejdžera
    može biti pametno, vešto i odgovorno,
  • 0:32 - 0:35
    i nesmotreno rizikovati u isto vreme?
  • 0:35 - 0:37
    Kada sam imala 16 godina,
  • 0:37 - 0:40
    dok sam često posmatrala
    svoje vršnjake uživo,
  • 0:40 - 0:42
    ali i putem društvenih mreža,
  • 0:42 - 0:46
    počela sam da se pitam zašto se
    toliko tinejdžera izlaže rizicima.
  • 0:47 - 0:49
    Izgleda da ih časovi
    prevencije zloupotrebe droga
  • 0:49 - 0:52
    u petom razredu ne mogu sprečiti.
  • 0:52 - 0:53
    (Smeh)
  • 0:53 - 0:55
    Ono što mi je bilo još alarmantnije je da,
  • 0:55 - 0:58
    što su više bili izloženi
    štetnim rizicima,
  • 0:58 - 1:03
    lakše im je bilo da i dalje rizikuju.
  • 1:03 - 1:05
    Ovo me je zbunilo,
  • 1:05 - 1:07
    ali me je učinilo
    i neverovatno radoznalom.
  • 1:08 - 1:10
    Kao neko sa imenom
  • 1:10 - 1:13
    koje bukvalno znači „istraživati znanja“,
  • 1:13 - 1:15
    počela sam da tragam
    za naučnim objašnjenјem.
  • 1:16 - 1:20
    Nije tajna da su tinejdžeri
    starosti od 13 do 18 godina
  • 1:20 - 1:23
    skloniji rizikovanju
    nego deca ili odrasli,
  • 1:23 - 1:26
    ali šta ih čini tako odvažnim?
  • 1:26 - 1:28
    Da li odjednom postanu nepromišljeni,
  • 1:28 - 1:32
    ili je to samo prirodna faza
    kroz koju prolaze?
  • 1:32 - 1:34
    Neuronaučnici su već pronašli dokaze
  • 1:34 - 1:37
    da je mozak tinejdžera
    i dalje u procesu sazrevanja
  • 1:37 - 1:41
    i da su zbog toga izuzetno loši
    u donošenju odluka,
  • 1:41 - 1:43
    zbog čega postaju žrtve
    rizičnih ponašanja.
  • 1:44 - 1:48
    U tom slučaju, ako okrivimo
    mozak koji je još u razvoju,
  • 1:48 - 1:50
    zašto su onda tinejdžeri
    ranjiviji od dece,
  • 1:50 - 1:54
    iako su njihovi mozgovi
    razvijeniji od dečijih?
  • 1:54 - 1:57
    Takođe, ne rizikuju svi tinejdžeri
    na svetu na istom nivou.
  • 1:58 - 2:01
    Postoje li neki drugi suštinski
    ili slučajni uzroci
  • 2:01 - 2:02
    koji ih teraju da rizikuju?
  • 2:03 - 2:07
    E, pa upravo to sam odlučila da istražim.
  • 2:08 - 2:12
    Bazirala sam svoje istraživanje
    na psihološkom procesu
  • 2:12 - 2:14
    poznatom kao „habituacija“,
  • 2:14 - 2:17
    ili prosto ono što zovemo „navikavanje“.
  • 2:17 - 2:21
    Habituacija objašnjava kako se naš mozak
    prilagođava nekim vrstama ponašanja,
  • 2:21 - 2:24
    kao što je laganje,
    sa ponovljenim izlaganjima.
  • 2:24 - 2:27
    Ovaj koncept me je inspirisao
    da napravim projekat
  • 2:27 - 2:29
    da utvrdim kako isti princip
  • 2:29 - 2:34
    može da se primeni
    na neumorno rizikovanje tinejdžera.
  • 2:34 - 2:37
    Predvidela sam da habituacija
    kod rizikovanja
  • 2:37 - 2:41
    može promeniti već ranjiv mozak tinejdžera
  • 2:41 - 2:44
    ublažavajući ili čak brišući
  • 2:44 - 2:46
    negativne emocije povezane sa rizikom,
  • 2:46 - 2:48
    kao što su strah ili krivica.
  • 2:48 - 2:52
    Takođe sam mislila da će ih,
    zbog manjeg osećaja straha i krivice,
  • 2:52 - 2:55
    ova smanjena osetljivost navesti
    na još više rizikovanja.
  • 2:56 - 2:58
    Ukratko, želela sam
    da sprovedem istraživanje
  • 2:58 - 3:01
    kako bih odgovorila
    na jedno veliko pitanje:
  • 3:01 - 3:04
    zašto tinejdžeri i dalje donose
    nezamislive odluke
  • 3:04 - 3:06
    koje su štetne po njihovo
    zdravlje i blagostanje?
  • 3:07 - 3:10
    Ali imala sam jednu veliku
    prepreku na svom putu.
  • 3:10 - 3:12
    Kako bih istražila ovaj problem,
  • 3:12 - 3:15
    trebali su mi tinejdžeri za eksperiment,
  • 3:15 - 3:18
    laboratorije i uređaji da izmerim
    njihovu moždanu aktivnost,
  • 3:18 - 3:23
    nastavnici ili profesori da me nadgledaju
    i da me vode na tom putu.
  • 3:23 - 3:25
    Trebala su mi sredstva.
  • 3:25 - 3:28
    Ali, vidite, ja sam pohađala
    srednju školu u Južnoj Dakoti
  • 3:28 - 3:32
    sa ograničenim mogućnostima
    za naučna istraživanja.
  • 3:32 - 3:34
    Moja škola je imala sportove,
  • 3:34 - 3:38
    bend, hor, debatni tim i druge klubove,
  • 3:38 - 3:41
    ali nije bilo naučnog programa
    niti mentora za istraživanje.
  • 3:41 - 3:43
    Ali ideja da srednjoškolci
  • 3:43 - 3:48
    rade istraživanje ili učestvuju
    u naučnom sajmu je bila totalno strana.
  • 3:49 - 3:52
    Prosto rečeno, nisam baš imala sastojke
  • 3:52 - 3:54
    za jelo dostojno pravog kuvara.
  • 3:55 - 3:57
    Ove prepreke su me frustrirale,
  • 3:57 - 4:00
    ali sam bila i tvrdoglava tinejdžerka.
  • 4:00 - 4:03
    Kao ćerka imigranata iz Bangladeša
  • 4:03 - 4:05
    i jedna od šačice muslimanskih učenika
  • 4:05 - 4:07
    u mojoj srednjoj školi u Južnoj Dakoti,
  • 4:07 - 4:09
    često sam se borila da se uklopim.
  • 4:09 - 4:14
    Želela sam da budem neko
    ko će nekako doprineti društvu,
  • 4:14 - 4:17
    a ne samo tamnoputa devojčica
    koja nosi maramu
  • 4:17 - 4:19
    i koja je anomalija
    u svom homogenom gradu.
  • 4:20 - 4:22
    Nadala sam se da ću ovim istraživanjem
  • 4:22 - 4:23
    moći to da utvrdim
  • 4:23 - 4:27
    i koliko naučno istraživanje
    može biti važno za decu kao što sam ja,
  • 4:27 - 4:30
    koja nisu našla svoje mesto negde drugo.
  • 4:31 - 4:33
    Sa ograničenim mogućnostima
    za istraživanje,
  • 4:33 - 4:39
    maštovitost mi je omogućila da prevaziđem
    naizgled nemoguće prepreke.
  • 4:39 - 4:43
    Postala sam kreativnija u radu
    sa raznim metodologijama,
  • 4:43 - 4:45
    materijalima i ispitanicima.
  • 4:45 - 4:48
    Pretvorila sam skromnu školsku biblioteku
  • 4:48 - 4:50
    u laboratoriju,
  • 4:50 - 4:53
    a svoje vršnjake u zamorce.
  • 4:53 - 4:54
    (Smeh)
  • 4:54 - 4:57
    Moj entuzijastični profesor geografije,
  • 4:57 - 5:00
    koji je ujedno i školski trener ragbija,
  • 5:00 - 5:02
    je postao moj navijač,
  • 5:02 - 5:05
    ali i mentor koji je potpisivao
    neophodnu dokumentaciju.
  • 5:05 - 5:07
    Kada je postalo logistički nemoguće
  • 5:07 - 5:11
    koristiti laboratorijsku
    elektroencelografiju,
  • 5:11 - 5:12
    ili EEG,
  • 5:12 - 5:16
    tj. uređaj sa elektrodama
    koji meri emocionalne reakcije,
  • 5:16 - 5:19
    svojim novcem sam kupila
    prenosivu EEG opremu,
  • 5:19 - 5:21
    umesto novog telefona iPhone X
  • 5:21 - 5:23
    za koji mnoga deca mojih godina štedi.
  • 5:24 - 5:26
    Konačno sam započela istraživanje
  • 5:26 - 5:30
    sa 86 učenika iz svoje srednje škole,
    starosti od 13 do 18 godina.
  • 5:30 - 5:33
    Koristeći računare u školskoj biblioteci,
  • 5:33 - 5:37
    dala sam im da urade kompjuterizovanu
    simulaciju donošenja odluka
  • 5:37 - 5:41
    kako bih merila njihova rizična ponašanja
    u odnosu na ona u stvarnom životu,
  • 5:41 - 5:45
    kao što su upotreba alkohola,
    droga i kockanje.
  • 5:45 - 5:47
    Noseći EEG opremu,
  • 5:47 - 5:51
    učenici su radili test
    12 puta u toku tri dana
  • 5:51 - 5:54
    kako bi imitirali
    periodična izlaganja riziku.
  • 5:54 - 5:56
    Kontrolna ploča na EEG opremi
  • 5:56 - 5:59
    je merila njihove različite
    emocionalne odgovore
  • 5:59 - 6:02
    kao što su pažnja, interesovanje,
    uzbuđenje, frustracija,
  • 6:02 - 6:05
    krivica, nivo stresa i opuštenost.
  • 6:05 - 6:07
    Oni su takođe ocenili svoje emocije
  • 6:07 - 6:10
    na odobrenoj skali za merenje emocija.
  • 6:10 - 6:13
    To je značilo da sam merila
    proces habituacije
  • 6:13 - 6:15
    i njene efekte na donošenje odluka.
  • 6:16 - 6:19
    Trebalo je 29 dana
    da završim istraživanje.
  • 6:19 - 6:23
    Nakon što sam mesecima mahnito
    pravila nacrte predloga,
  • 6:23 - 6:27
    detaljno izračunavala podatke
    u kofeinskom bunilu u dva ujutru,
  • 6:27 - 6:29
    uspela sam da završim rezultate.
  • 6:30 - 6:33
    I oni su pokazali
    da habituacija kod rizikovanja
  • 6:33 - 6:37
    može zapravo promeniti mozak tinejdžera
    menjajući njihove emocionalne nivoe,
  • 6:37 - 6:38
    izazivajući još veće rizikovanje.
  • 6:39 - 6:43
    Emocije učenika koje su
    inače povezane sa rizicima,
  • 6:43 - 6:46
    kao što su strah,
    stres, krivica i nervoza,
  • 6:46 - 6:48
    kao i pažnja,
  • 6:48 - 6:52
    su bile na visokom nivou kada su prvi put
    bili izloženi simulatoru rizika.
  • 6:52 - 6:56
    Ovo je ograničilo njihovo iskušenje
    i pojačalo samokontrolu,
  • 6:56 - 6:58
    što ih je sprečilo da i dalje rizikuju.
  • 6:59 - 7:03
    Ipak, što su više bili izloženi
    rizicima kroz simulator,
  • 7:03 - 7:06
    osećali su manje straha,
    krivice i nervoze.
  • 7:07 - 7:08
    Ovo je dovelo do situacije
  • 7:08 - 7:10
    u kojoj nisu više mogli da osećaju
  • 7:10 - 7:14
    prirodan strah mozga i instinkt opreza.
  • 7:14 - 7:19
    Takođe, pošto su to tinejdžeri
    i mozgovi im još nisu potpuno razvijeni,
  • 7:19 - 7:21
    u njima se probudilo
    više interesovanja i oduševljenja
  • 7:21 - 7:23
    u vezi sa uzbudljivim aktivnostima.
  • 7:24 - 7:25
    Kakve su bile posledice?
  • 7:26 - 7:29
    Nedostajalo im je samokontrole
    za logičko donošenje odluka,
  • 7:29 - 7:31
    izlagali su se većem riziku
  • 7:31 - 7:33
    i donosili štetnije odluke.
  • 7:33 - 7:37
    Tako da ne možemo samo kriviti
    mozak koji je još u razvoju.
  • 7:37 - 7:40
    Proces habituacije takođe igra
    ključnu ulogu u rizikovanju
  • 7:40 - 7:42
    i eskalaciji rizika.
  • 7:42 - 7:45
    Iako je spremnost tinejdžera na rizik
  • 7:45 - 7:48
    u velikoj meri rezultat
    strukturalnih i funkcionalnih promena
  • 7:48 - 7:51
    povezanih sa njihovim
    mozgovima u razvoju,
  • 7:51 - 7:54
    opasni deo koji je naglasilo
    moje istraživanje
  • 7:54 - 7:56
    je da habituacija kod rizika
  • 7:56 - 7:59
    zapravo može fizički da promeni
    mozak tinejdžera
  • 7:59 - 8:01
    i da izazove još veće rizikovanje.
  • 8:01 - 8:04
    Dakle, u pitanju je kombinacija
    nezrelog tinejdžerskog mozga
  • 8:04 - 8:06
    i uticaja habituacije
  • 8:06 - 8:10
    koja kao savršena oluja
    ostavlja štetnije efekte.
  • 8:11 - 8:15
    Ovo istraživanje može pomoći
    roditeljima i javnosti
  • 8:15 - 8:18
    da razumeju da tinejdžeri
    ne ignorišu upozorenja voljno
  • 8:18 - 8:23
    ili prosto prkose roditeljima učestvujući
    u sve opasnijim načinima ponašanja.
  • 8:23 - 8:27
    Najveća prepreka na koju nailaze
    je habituacija kod rizikovanja:
  • 8:27 - 8:31
    sve fizičke, primetne i emocionalne
    funkcionalne promene
  • 8:31 - 8:36
    koje upravljaju, kontrolišu i utiču
    na njihovo preterano izlaganje riziku.
  • 8:37 - 8:40
    Da, trebaju nam zakoni
    koji omogućavaju bezbedniju okolinu
  • 8:40 - 8:43
    i ograničavaju izlaganje visokom riziku,
  • 8:43 - 8:46
    ali nam isto tako trebaju zakoni
    koji odražavaju ovaj uvid.
  • 8:47 - 8:50
    Ovi rezultati su upozorenje
    i za tinejdžere.
  • 8:50 - 8:54
    Pokazuju da prirodni
    i neophodni strah i krivica
  • 8:54 - 8:57
    koji nas štite od nebezbednih situacija
  • 8:57 - 9:01
    zapravo otupe kada oni uporno biraju
    riskantne načine ponašanja.
  • 9:02 - 9:07
    Sa nadom da podelim moja saznanja
    sa drugarima tinejdžerima i naučnicima,
  • 9:07 - 9:08
    odnela sam svoje istraživanje
  • 9:08 - 9:13
    na Intelov međunarodni sajam
    nauke i inženjerstva, ili ISEF,
  • 9:13 - 9:15
    koji je dostigao broj
    od preko 1800 studenata
  • 9:15 - 9:19
    iz 75 zemalja, regiona i teritorija,
  • 9:19 - 9:22
    koji predstavljaju svoja najnovija
    istraživanja i pronalaske.
  • 9:22 - 9:25
    To je kao olimpijada naučnih sajmova.
  • 9:25 - 9:26
    (Smeh)
  • 9:26 - 9:31
    Tamo sam predstavila svoje istraživanje
    stručnjacima u neuronaukama i psihologiji
  • 9:31 - 9:34
    i sakupila važne informacije.
  • 9:34 - 9:37
    Ali možda najnezaboravniji
    trenutak nedelje
  • 9:37 - 9:40
    bio je kada su glasni zvučnici
    iznenada objavili moje ime
  • 9:40 - 9:42
    tokom ceremonije dodele nagrada.
  • 9:42 - 9:45
    Bila sam u tolikoj neverici
    da sam se pitala:
  • 9:45 - 9:49
    „Da li je ovo samo još jedna greška
    kao sa filmom „La La Land“ na Oskaru?“
  • 9:49 - 9:51
    (Smeh)
  • 9:51 - 9:53
    Srećom, nije bila.
  • 9:53 - 9:55
    Stvarno sam osvojila prvo mesto
  • 9:55 - 9:58
    u kategoriji „bihejvioralne
    i društvene nauke.“
  • 9:58 - 10:02
    (Aplauz)
  • 10:04 - 10:05
    Suvišno je reći
  • 10:05 - 10:08
    da ne samo da sam bila uzbuđena
    što sam dobila ovo priznanje,
  • 10:08 - 10:13
    nego celo to iskustvo sajma nauke
    koje je uvažilo moje napore
  • 10:13 - 10:15
    održava moju radoznalost
  • 10:15 - 10:17
    i ojačava moju kreativnost,
  • 10:17 - 10:20
    istrajnost i maštovitost.
  • 10:21 - 10:25
    Ova slika mene kako eksperimentišem
    u svojoj školskoj biblioteci
  • 10:25 - 10:27
    možda deluje uobičajeno,
  • 10:27 - 10:30
    ali za mene, ona predstavlja
    neku vrstu inspiracije.
  • 10:30 - 10:34
    Podseća me da me je ovaj proces
    naučio da rizikujem.
  • 10:34 - 10:37
    Znam da to može zvučati
    neverovatno ironično.
  • 10:38 - 10:39
    Ali, rizikovala sam shvatajući
  • 10:39 - 10:44
    da nepredviđene prilike
    često dobijamo iz rizika -
  • 10:44 - 10:47
    ne od onih opasnih, negativnih
    koje sam ja proučavala,
  • 10:47 - 10:48
    nego dobrih,
  • 10:48 - 10:50
    pozitivnih rizika.
  • 10:50 - 10:52
    Što sam više rizikovala,
  • 10:52 - 10:57
    bila sam sve sposobnija
    da podnesem svoje neobične okolnosti,
  • 10:57 - 11:00
    što je dovelo do više tolerancije,
    otpornosti i strpljenja
  • 11:00 - 11:02
    za završetak projekta.
  • 11:02 - 11:05
    Ove lekcije su me dovele do novih ideja
  • 11:05 - 11:08
    kao što su: da li isto važi
    za suprotno od negativnog rizikovanja?
  • 11:08 - 11:12
    Može li pozitivno rizikovanje
    eskalirati sa ponovljenim izlaganjem?
  • 11:12 - 11:17
    Da li pozitivne radnje dovode
    do pozitivnog funkcionisanja mozga?
  • 11:17 - 11:20
    Mislim da sam upravo dobila
    ideju za naredno istraživanje.
  • 11:20 - 11:26
    (Aplauz)
Title:
Kako rizikovanje menja mozak tinejdžera
Speaker:
Kašfija Rahman (Kashfia Rahman)
Description:

Zašto tinejdžeri ponekad donose šokantne, riskantne odluke? Da li odjednom postanu nepromišljeni, ili samo prolaze kroz prirodnu fazu? Kako bi to saznala, Kašfija Rahman - pobednica Intelovog međunarodnog sajma nauke i inženjerstva (i brucoškinja Harvarda) - dizajnirala je i sprovela eksperiment da bi testirala kako srednjoškolci reaguju na rizik i kako se navikavaju na njega, i kako to menja njihove mozgove koji su i dalje u razvoju. Ono što je otkrila o riziku i donošenju odluka može promeniti način na koji razmišljamo o tome zašto tinejdžeri rade to što rade.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
11:39

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.