YouTube

Got a YouTube account?

New: enable viewer-created translations and captions on your YouTube channel!

Serbian subtitles

← Kako rizikovanje menja mozak tinejdžera

Get Embed Code
30 Languages

Showing Revision 14 created 06/05/2019 by Ivana Korom.

  1. Jeste li ikada pokušali
    da razumete tinejdžera?

  2. Iscrpljujuće je, zar ne?
  3. Mora da vas zbunjuje činjenica
    da su neki tinejdžeri uspešni u školi,
  4. predvode klubove i timove
  5. i volontiraju u svojim zajednicama,
  6. ali jedu kapsule deterdženta
    u onlajn izazovu,
  7. brzo voze i pritom šalju poruke,
  8. pijanče i eksperimentišu
    sa ilegalnim drogama.
  9. Kako toliko tinejdžera
    može biti pametno, vešto i odgovorno,
  10. i nesmotreno rizikovati u isto vreme?
  11. Kada sam imala 16 godina,

  12. dok sam često posmatrala
    svoje vršnjake uživo,
  13. ali i putem društvenih mreža,
  14. počela sam da se pitam zašto se
    toliko tinejdžera izlaže rizicima.
  15. Izgleda da ih časovi
    prevencije zloupotrebe droga
  16. u petom razredu ne mogu sprečiti.
  17. (Smeh)

  18. Ono što mi je bilo još alarmantnije je da,

  19. što su više bili izloženi
    štetnim rizicima,
  20. lakše im je bilo da i dalje rizikuju.
  21. Ovo me je zbunilo,
  22. ali me je učinilo
    i neverovatno radoznalom.
  23. Kao neko sa imenom
  24. koje bukvalno znači „istraživati znanja“,
  25. počela sam da tragam
    za naučnim objašnjenјem.
  26. Nije tajna da su tinejdžeri
    starosti od 13 do 18 godina

  27. skloniji rizikovanju
    nego deca ili odrasli,
  28. ali šta ih čini tako odvažnim?
  29. Da li odjednom postanu nepromišljeni,
  30. ili je to samo prirodna faza
    kroz koju prolaze?
  31. Neuronaučnici su već pronašli dokaze
  32. da je mozak tinejdžera
    i dalje u procesu sazrevanja
  33. i da su zbog toga izuzetno loši
    u donošenju odluka,
  34. zbog čega postaju žrtve
    rizičnih ponašanja.
  35. U tom slučaju, ako okrivimo
    mozak koji je još u razvoju,
  36. zašto su onda tinejdžeri
    ranjiviji od dece,
  37. iako su njihovi mozgovi
    razvijeniji od dečijih?
  38. Takođe, ne rizikuju svi tinejdžeri
    na svetu na istom nivou.
  39. Postoje li neki drugi suštinski
    ili slučajni uzroci
  40. koji ih teraju da rizikuju?
  41. E, pa upravo to sam odlučila da istražim.
  42. Bazirala sam svoje istraživanje
    na psihološkom procesu

  43. poznatom kao „habituacija“,
  44. ili prosto ono što zovemo „navikavanje“.
  45. Habituacija objašnjava kako se naš mozak
    prilagođava nekim vrstama ponašanja,
  46. kao što je laganje,
    sa ponovljenim izlaganjima.
  47. Ovaj koncept me je inspirisao
    da napravim projekat
  48. da utvrdim kako isti princip
  49. može da se primeni
    na neumorno rizikovanje tinejdžera.
  50. Predvidela sam da habituacija
    kod rizikovanja
  51. može promeniti već ranjiv mozak tinejdžera
  52. ublažavajući ili čak brišući
  53. negativne emocije povezane sa rizikom,
  54. kao što su strah ili krivica.
  55. Takođe sam mislila da će ih,
    zbog manjeg osećaja straha i krivice,
  56. ova smanjena osetljivost navesti
    na još više rizikovanja.
  57. Ukratko, želela sam
    da sprovedem istraživanje
  58. kako bih odgovorila
    na jedno veliko pitanje:
  59. zašto tinejdžeri i dalje donose
    nezamislive odluke
  60. koje su štetne po njihovo
    zdravlje i blagostanje?
  61. Ali imala sam jednu veliku
    prepreku na svom putu.

  62. Kako bih istražila ovaj problem,
  63. trebali su mi tinejdžeri za eksperiment,
  64. laboratorije i uređaji da izmerim
    njihovu moždanu aktivnost,
  65. nastavnici ili profesori da me nadgledaju
    i da me vode na tom putu.
  66. Trebala su mi sredstva.
  67. Ali, vidite, ja sam pohađala
    srednju školu u Južnoj Dakoti
  68. sa ograničenim mogućnostima
    za naučna istraživanja.
  69. Moja škola je imala sportove,
  70. bend, hor, debatni tim i druge klubove,
  71. ali nije bilo naučnog programa
    niti mentora za istraživanje.
  72. Ali ideja da srednjoškolci
  73. rade istraživanje ili učestvuju
    u naučnom sajmu je bila totalno strana.
  74. Prosto rečeno, nisam baš imala sastojke
  75. za jelo dostojno pravog kuvara.
  76. Ove prepreke su me frustrirale,

  77. ali sam bila i tvrdoglava tinejdžerka.
  78. Kao ćerka imigranata iz Bangladeša
  79. i jedna od šačice muslimanskih učenika
  80. u mojoj srednjoj školi u Južnoj Dakoti,
  81. često sam se borila da se uklopim.
  82. Želela sam da budem neko
    ko će nekako doprineti društvu,
  83. a ne samo tamnoputa devojčica
    koja nosi maramu
  84. i koja je anomalija
    u svom homogenom gradu.
  85. Nadala sam se da ću ovim istraživanjem
  86. moći to da utvrdim
  87. i koliko naučno istraživanje
    može biti važno za decu kao što sam ja,
  88. koja nisu našla svoje mesto negde drugo.
  89. Sa ograničenim mogućnostima
    za istraživanje,

  90. maštovitost mi je omogućila da prevaziđem
    naizgled nemoguće prepreke.
  91. Postala sam kreativnija u radu
    sa raznim metodologijama,
  92. materijalima i ispitanicima.
  93. Pretvorila sam skromnu školsku biblioteku
  94. u laboratoriju,
  95. a svoje vršnjake u zamorce.
  96. (Smeh)

  97. Moj entuzijastični profesor geografije,

  98. koji je ujedno i školski trener ragbija,
  99. je postao moj navijač,
  100. ali i mentor koji je potpisivao
    neophodnu dokumentaciju.
  101. Kada je postalo logistički nemoguće
  102. koristiti laboratorijsku
    elektroencelografiju,
  103. ili EEG,
  104. tj. uređaj sa elektrodama
    koji meri emocionalne reakcije,
  105. svojim novcem sam kupila
    prenosivu EEG opremu,
  106. umesto novog telefona iPhone X
  107. za koji mnoga deca mojih godina štedi.
  108. Konačno sam započela istraživanje

  109. sa 86 učenika iz svoje srednje škole,
    starosti od 13 do 18 godina.
  110. Koristeći računare u školskoj biblioteci,
  111. dala sam im da urade kompjuterizovanu
    simulaciju donošenja odluka
  112. kako bih merila njihova rizična ponašanja
    u odnosu na ona u stvarnom životu,
  113. kao što su upotreba alkohola,
    droga i kockanje.
  114. Noseći EEG opremu,
  115. učenici su radili test
    12 puta u toku tri dana
  116. kako bi imitirali
    periodična izlaganja riziku.
  117. Kontrolna ploča na EEG opremi
  118. je merila njihove različite
    emocionalne odgovore
  119. kao što su pažnja, interesovanje,
    uzbuđenje, frustracija,
  120. krivica, nivo stresa i opuštenost.
  121. Oni su takođe ocenili svoje emocije
  122. na odobrenoj skali za merenje emocija.
  123. To je značilo da sam merila
    proces habituacije
  124. i njene efekte na donošenje odluka.
  125. Trebalo je 29 dana
    da završim istraživanje.
  126. Nakon što sam mesecima mahnito
    pravila nacrte predloga,
  127. detaljno izračunavala podatke
    u kofeinskom bunilu u dva ujutru,
  128. uspela sam da završim rezultate.
  129. I oni su pokazali
    da habituacija kod rizikovanja
  130. može zapravo promeniti mozak tinejdžera
    menjajući njihove emocionalne nivoe,
  131. izazivajući još veće rizikovanje.
  132. Emocije učenika koje su
    inače povezane sa rizicima,
  133. kao što su strah,
    stres, krivica i nervoza,
  134. kao i pažnja,
  135. su bile na visokom nivou kada su prvi put
    bili izloženi simulatoru rizika.
  136. Ovo je ograničilo njihovo iskušenje
    i pojačalo samokontrolu,
  137. što ih je sprečilo da i dalje rizikuju.
  138. Ipak, što su više bili izloženi
    rizicima kroz simulator,
  139. osećali su manje straha,
    krivice i nervoze.
  140. Ovo je dovelo do situacije
  141. u kojoj nisu više mogli da osećaju
  142. prirodan strah mozga i instinkt opreza.
  143. Takođe, pošto su to tinejdžeri
    i mozgovi im još nisu potpuno razvijeni,
  144. u njima se probudilo
    više interesovanja i oduševljenja
  145. u vezi sa uzbudljivim aktivnostima.
  146. Kakve su bile posledice?

  147. Nedostajalo im je samokontrole
    za logičko donošenje odluka,
  148. izlagali su se većem riziku
  149. i donosili štetnije odluke.
  150. Tako da ne možemo samo kriviti
    mozak koji je još u razvoju.
  151. Proces habituacije takođe igra
    ključnu ulogu u rizikovanju
  152. i eskalaciji rizika.
  153. Iako je spremnost tinejdžera na rizik
  154. u velikoj meri rezultat
    strukturalnih i funkcionalnih promena
  155. povezanih sa njihovim
    mozgovima u razvoju,
  156. opasni deo koji je naglasilo
    moje istraživanje
  157. je da habituacija kod rizika
  158. zapravo može fizički da promeni
    mozak tinejdžera
  159. i da izazove još veće rizikovanje.
  160. Dakle, u pitanju je kombinacija
    nezrelog tinejdžerskog mozga
  161. i uticaja habituacije
  162. koja kao savršena oluja
    ostavlja štetnije efekte.
  163. Ovo istraživanje može pomoći
    roditeljima i javnosti
  164. da razumeju da tinejdžeri
    ne ignorišu upozorenja voljno
  165. ili prosto prkose roditeljima učestvujući
    u sve opasnijim načinima ponašanja.
  166. Najveća prepreka na koju nailaze
    je habituacija kod rizikovanja:
  167. sve fizičke, primetne i emocionalne
    funkcionalne promene
  168. koje upravljaju, kontrolišu i utiču
    na njihovo preterano izlaganje riziku.
  169. Da, trebaju nam zakoni
    koji omogućavaju bezbedniju okolinu

  170. i ograničavaju izlaganje visokom riziku,
  171. ali nam isto tako trebaju zakoni
    koji odražavaju ovaj uvid.
  172. Ovi rezultati su upozorenje
    i za tinejdžere.
  173. Pokazuju da prirodni
    i neophodni strah i krivica
  174. koji nas štite od nebezbednih situacija
  175. zapravo otupe kada oni uporno biraju
    riskantne načine ponašanja.
  176. Sa nadom da podelim moja saznanja
    sa drugarima tinejdžerima i naučnicima,

  177. odnela sam svoje istraživanje
  178. na Intelov međunarodni sajam
    nauke i inženjerstva, ili ISEF,
  179. koji je dostigao broj
    od preko 1800 studenata
  180. iz 75 zemalja, regiona i teritorija,
  181. koji predstavljaju svoja najnovija
    istraživanja i pronalaske.
  182. To je kao olimpijada naučnih sajmova.
  183. (Smeh)

  184. Tamo sam predstavila svoje istraživanje
    stručnjacima u neuronaukama i psihologiji

  185. i sakupila važne informacije.
  186. Ali možda najnezaboravniji
    trenutak nedelje
  187. bio je kada su glasni zvučnici
    iznenada objavili moje ime
  188. tokom ceremonije dodele nagrada.
  189. Bila sam u tolikoj neverici
    da sam se pitala:
  190. „Da li je ovo samo još jedna greška
    kao sa filmom „La La Land“ na Oskaru?“
  191. (Smeh)

  192. Srećom, nije bila.

  193. Stvarno sam osvojila prvo mesto
  194. u kategoriji „bihejvioralne
    i društvene nauke.“
  195. (Aplauz)

  196. Suvišno je reći

  197. da ne samo da sam bila uzbuđena
    što sam dobila ovo priznanje,
  198. nego celo to iskustvo sajma nauke
    koje je uvažilo moje napore
  199. održava moju radoznalost
  200. i ojačava moju kreativnost,
  201. istrajnost i maštovitost.
  202. Ova slika mene kako eksperimentišem
    u svojoj školskoj biblioteci
  203. možda deluje uobičajeno,
  204. ali za mene, ona predstavlja
    neku vrstu inspiracije.
  205. Podseća me da me je ovaj proces
    naučio da rizikujem.
  206. Znam da to može zvučati
    neverovatno ironično.
  207. Ali, rizikovala sam shvatajući
  208. da nepredviđene prilike
    često dobijamo iz rizika -
  209. ne od onih opasnih, negativnih
    koje sam ja proučavala,
  210. nego dobrih,
  211. pozitivnih rizika.
  212. Što sam više rizikovala,

  213. bila sam sve sposobnija
    da podnesem svoje neobične okolnosti,
  214. što je dovelo do više tolerancije,
    otpornosti i strpljenja
  215. za završetak projekta.
  216. Ove lekcije su me dovele do novih ideja
  217. kao što su: da li isto važi
    za suprotno od negativnog rizikovanja?
  218. Može li pozitivno rizikovanje
    eskalirati sa ponovljenim izlaganjem?
  219. Da li pozitivne radnje dovode
    do pozitivnog funkcionisanja mozga?
  220. Mislim da sam upravo dobila
    ideju za naredno istraživanje.

  221. (Aplauz)