Krivotvoritelj umetnina koji je obmanuo naciste

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/the-art-forger-who-tricked-the-nazis-noah-charney

Bilo je to jedno od najčudnijih suđenja u istoriji Holandije. Branjenik u slučaju iz 1947. godine je bio krivotvoritelj koji je falsifikovao slike u vrednosti više miliona dolara. Međutim, nije tvrdio da je nevin - zapravo, život mu je zavisio od dokazivanja da je počinio prevaru. Ko je bio ovaj umetnik i zašto se na sudu borio za život? Noa Čarni istražuje zloglasnog Hana van Megerena.

Lekcija: Noa Čarni; režija: Hype CG.

Bilo je to jedno od najčudnijih suđenja
u istoriji Holandije.

Branjenik u ovom slučaju iz 1947. godine
je bio falsifikator umetnina

koji je krivotvorio slike
u vrednosti od više miliona dolara.

Međutim, on nije tvrdio da je nevin -

zapravo, život mu je zavisio
na dokazivanju da je počinio prevaru.

Kao i većina falsifikatora,
Han van Megeren je bio umetnik

čija originalna dela
mu nisu donela priznanje.

Ogorčen na svet umetnosti,

van Megeren se zaputio
da napravi budale od svojih klevetnika.

Naučio je sve što je mogao
o starim majstorima -

njihove biografije, tehnike i materijale.

Umetnik koga je odabrao za svoju obmanu
je bio barokni slikar iz XVII veka

Johanes Vermer -

beše to ambiciozna odluka s obzirom na to
da je Vermer bio čuven po svojim preciznim

i tehnički briljantnim
scenama domaćeg života.

Radeći u tajnosti šest godina,
falsifikator je usavršio svoju umetnost,

vežbajući kopiranje brojnih dela.

Pravio je sopstvene boje
nakon istraživanja o sirovim materijalima

i pigmentima dostupnim u Vermerovo vreme.

Kupovao je platna iz XVII veka,
pravio sopstvene četkice,

postizao da dela izgledaju staro
upotrebom sintetičke smole

i pekao ih je kako bi se boje
osušile i ispucale.

Forenzički testovi bi detektovali
sintetičku smolu.

No, u to vreme slični testovi nisu bili
unapređeni, niti rasprostranjeni,

a čak se i danas potvrda
autentičnosti slike

oslanja na procenu stručnjaka za umetnine.

Te se radi o njihovom subjektivnom sudu -
kao i njihovoj reputaciji.

A upravo je tu van Megeren
uistinu nadmudrio svet umetnosti.

Istražujući, saznao je da istoričari
veruju kako je Vermer imao rani period

religioznih slika na koje je uticao
italijanski slikar Karavađo.

Vodeći autoritet za Vermera,
Abraham Bredijus,

bio je veliki zagovornik ove teorije,
iako nijedno slično delo nije pronađeno.

Stoga je van Megeren
odlučio da ga naslika.

Naslovio ga je „Večera u Emausu”.

Bredijus je proglasio van Megerenov
falsifikat remek-delom Vermerovog opusa.

Van Megerenov falsifikat nije baš bio
dostojan tehničkih standarda Vermera,

međutim, nedoslednosti su mogle
da se podese i uklope u priču:

ovo je bilo rano delo, napravljeno
pre nego što je umetnik došao na svoje.

Uz pečat potvrde sveta umetnosti,

lažni primerak je prodat
1937. godine u vrednosti

od preko četiri miliona dolara
današnjeg novca.

Uspeh je podstakao van Megerena
da falsifikuje i proda još dela

preko više trgovaca umetnina.

Koliko god to zvučalo neverovatno,

svet umetnina je i dalje
verovao u njihovu autentičnost.

Kada su nacisti okupirali Holandiju
tokom Drugog svetskog rata,

Herman Gering, jedan od Hitlerovih
vrhovnih generala,

želeo je da doda Vermera
svojoj kolekciji umetnina

koje je opljačkao širom Evrope.

Van Megeren se povinovao, prodavši mu
navodno ranu Vermerovu sliku

naslovljenu „Hrist i preljubnica”.

Sa promenom ratnih vetrova,
izmenila se i van Megerenova sreća.

Nakon pobede Saveznika, uhapšen je
jer je predao nacistima neprocenjiva dela

holandskog nasleđa - što je bio čin
izdajničke kolaboracije

kažnjiv smrću.

Kako bi dokazao da slika
nije bila nacionalno blago,

objasnio je korak po korak
kako ju je falsifikovao.

Suočio se, pak, sa neočekivanom preprekom,
stručnjakom koji mu je omogućio prevaru.

Izazvan da štiti svoju reputaciju,
Bredijus je branio autentičnost slike.

Sateran u ćošak, van Megeren
se zaputio da radi na „novom” Veremeru.

Kada je sudu predstavio falsifikat,
konačno su mu poverovali.

Oslobođen je za saradnju sa nacistima -

i osuđen na godinu dana
zatvora zbog prevare.

Iako postoje dokazi da je van Megeren
uistinu sarađivao sa nacistima,

uspeo je da ubedi javnost
da je namerno prevario Geringa,

čime se preobratio u narodnog heroja
koji je podvalio nacistima.

Zahvaljujući novostečenoj slavi,

njegova dela su postala
vredna sama po sebi -

toliko da ih je kasnije
falsifikovao njegov sin.

Ista platna su prešla put od obožavanih
klasika, preko prezrenih falsifikata

do umetničkih dela cenjenih zbog umešnosti
i ozloglašenosti krivotvoritelja.