Kako vlada SAD-a špijunira ljude koji protestuju, uključujući i vas

Šta sprečava američku vladu da snima vaše telefonske pozive, čita vaše imejlove i prati vašu lokaciju? Veoma malo toga, kaže savetnica za nadzor i sajber-sigurnost Dženifer Granik. Vlast prikuplja razne vrste informacija o vama lako, jeftino i bez naloga, a ako ste ikada učestvovali u protestu ili prisustvovali sajmu oružja, verovatno ste osoba od interesa. Saznajte više o svojim pravima, rizicima i kako da se zaštitite u zlatnom dobu nadzora.

Svi mi smo sada aktivisti.

(Aplauz)

Hvala vam.

Jednostavno ću tu da stanem.

(Smeh)

Od porodica koje se bore
da održe finansiranje javnih škola,

desetine hiljada ljudi
pridruženih pokretu „Okupirajte Vol strit“

ili onih koji su marširali
uz pokret „Životi crnaca su važni“

da bi protestovali protiv brutalnosti
policije prema Afroamerikancima,

preko porodica
koje se priključuju mitinzima,

protiv abortusa i za mogućnost izbora,

onih među nama koji se boje

da će nam prijatelji i susedi
biti deportovani

ili da će ih dodati na spiskove

zato što su muslimani,

do ljudi koji se zalažu za pravo na oružje
i onih za kontrolu oružja

i miliona ljudi koji su se priključili
marševima žena

širom zemlje ovog januara.

(Aplauz)

Sada smo svi mi aktivisti,

a to znači da svi imamo razloga
da budemo zabrinuti zbog nadzora.

Nadzor podrazumeva prikupljanje i upotrebu

ličnih i osetljivih podataka o nama
od strane vlasti.

Nadzor je od suštinskog značaja

za primenu zakona i nacionalnu bezbednost.

Ali, istorija nadzora

je takva da obuhvata njegovu zloupotrebu,

pri čemu su te osetljive informacije
korišćene protiv ljudi

zbog njihove rase,

nacionalnog porekla,

seksualne orijentacije,

a naročito zbog njihovog aktivizma,

njihovih političkih uverenja.

Pre oko 53 godine,

dr Martin Luter King je održao
svoj govor „Ja imam san“

u Nacionalnom centru u Vašingtonu.

Danas ideje u osnovi ovog govora
o rasnoj jednakosti i toleranciji

toliko nisu kontroverzne

da moje ćerke izučavaju ovaj govor
u trećem razredu.

Ali, u to vreme,

dr King je bio izuzetno kontroverzan.

Legendarni i ozloglašeni direktor
Ef-Bi-Aja Dž. Edgar Huver verovao je,

ili je želeo da veruje,

u to da je pokret za građanska prava
bio sovjetska komunistička zavera

sa namerom da destabilizuje
američku vlast.

Tako je Huver slao agente
da postavljaju prislušne uređaje

u hotelske sobe dr. Kinga,

a ti uređaji su snimili razgovore između
predvodnika pokreta za građanska prava

u kojima su govorili o strategijama
i taktikama pokreta za građanska prava.

Takođe su snimili zvukove dr Kinga

dok je upražnjavao seks sa ženama
koje nisu bile njegova supruga,

a Džej Edgar Huver je tu video priliku

da diskredituje i podriva
pokret za građanska prava.

Ef-Bi-Aj je dr Kingu poslao
paket sa ovim snimcima

zajedno sa rukom napisanim pisamcetom,

a nacrt tog pisamceta je pronađen
godinama kasnije u arhivi Ef-Bi-Aja

i to pismo kaže:

„Nisi sveštenik i to znaš.

Kingu, kao i svim prevarantima,
bliži ti se kraj.“

Čak se činilo da pismo podstiče
dr Kinga da izvrši samoubistvo,

navodeći: „Kingu, samo jedno ti preostaje.

Znaš šta je to.

Bolje ti je da to uradiš
dok tvoje prljavo, nenormalno, lažno lice

nije razotkriveno pred nacijom.“

Ali, bitna stvar je

da dr King nije bio nenormalan.

Svako od nas ima nešto
što želimo da sakrijemo od nekoga.

Što je još važnije,

ni Džej Edgar Huver nije bio nenormalan.

Istorija zloupotrebe nadzora

nije istorija jednog lošeg,
megalomanskog čoveka.

Tokom decenija provedenih u Ef-Bi-Aju,

Džej Edgar Huver je uživao podršku
predsednika kojima je služio,

demokrata kao i republikanaca.

Na kraju krajeva, Džon F. Kenedi
i njegov brat Robert Kenedi su bili ti

koji su znali za nadzor dr Kinga
i odobrili ga.

Huver je 15 godina rukovodio programom
pod imenom KOINTELPRO

koji je bio namenjen da špijunira
i podriva grupe građana

koje su bile posvećene stvarima
poput građanskih prava,

pokreta za prava žena,

mirovnih grupa i antiratnih pokreta.

Nadzor se nije zaustavio na tome.

Lindon Bejns Džonson

je za vreme izborne kampanje

ozvučio avion kampanje
svog suparnika Berija Goldvotera

kao deo svojih nastojanja
da pobedi na tim izborima.

Zatim je, naravno, tu bio Votergejt.

Uhvaćeni su provalnici

dok su provaljivali u sedište
Demokratskog nacionalnog komiteta

u hotelu Votergejt,

Niksonova administracija je bila umešana
u prikrivanje provaljivanja

i na kraju je Nikson morao
da se povuče kao predsednik.

KOINTELPRO i Votergejt
bili su poziv za buđenje Amerikancima.

Nadzor se oteo kontroli

i korišćen je da bi se pregazili
politički protivnici.

Tako su se Amerikanci
snašli u datoj situaciji

i reformisali smo zakon o nadzoru.

Osnovno sredstvo koje smo koristili
za reformu zakona o nadzoru

bilo je zahtevanje naloga za pretres

da bi vlast mogla da pristupi
našim telefonskim pozivima i pismima.

Razlog zbog kojeg je važan
nalog za pretres

je zato što umeće sudiju

u odnos između istražitelja i građana,

a posao tog sudije je da se uveri

da postoji dobar razlog za nadzor,

da je nadzor usmeren ka pravim ljudima

i da će informacije koje se prikupljaju

biti korišćene za legitimne svrhe vlasti,

a ne u svrhu diskriminacije.

To je bio naš sistem,

a to podrazumeva

da predsednik Obama
nije prisluškivao Trampovu kulu.

Sistem je podešen da spreči
da se tako nešto dogodi

bez uključivanja sudije.

Međutim, šta se desi kada više ne govorimo
o telefonskim pozivima i pismima?

Danas imamo tehnologiju

koja vlastima pruža jeftin i lak način
da prikupljaju informacije

o običnim ljudima sa normalnim životom.

Evidencije vaših telefonskih poziva

mogu da otkriju
da li imate bolest zavisnosti,

koje ste veroispovesti,

kojim dobrotvornim
organizacijama donirate,

kog političkog kandidata podržavate.

A ipak, naša vlada je sakupljala,
hvatala u mrežu,

podatke o pozivima Amerikanaca
tokom mnogo godina.

Godine 2012, republikanska
nacionalna konvencija

istakla je novu tehnologiju
koju je planirala da upotrebi,

prepoznavanje lica,

da bi identifikovala ljude
koji su odlazili da bi bili deo mase,

koji bi mogli biti aktivisti
ili izazivači nereda

i da bi ih unapred zaustavila.

Danas preko 50 posto odraslih Amerikanaca

ima sliku svog lica
u vladinoj bazi podataka.

Biro za alkohol, duvan,
vatreno oružje i eksplozive

smislio je plan

da otkrije koji Amerikanci
odlaze na sajmove oružja

koristeći detektore registarskih tablica

da bi skenirali
registarske tablice automobila

koji su bili na parkinzima ovih događanja.

Danas verujemo da više od 70 odsto
policijskih odeljenja

ima automatsku tehnologiju
za detektovanje registarskih tablica

koju koriste za praćenje automobila ljudi
dok se voze kroz grad.

Sve te informacije,

registarske tablice, slike lica,

evidencija poziva,

vaši adresari, vaše liste prijatelja,

slike koje kačite na Dropboks
ili Guglove slike,

a ponekad čak i kada se dopisujete
putem četova i mejlova,

nisu zaštićeni zahtevom za nalog.

To znači da imamo
sve te informacije o običnim ljudima

koje su iznova dostupne
po veoma niskoj ceni.

Zlatno je doba nadzora.

Svaki roditelj će razumeti šta ovo znači.

Kada imate bebu

i ta beba je mala,

to dete ne može da izađe iz svog kreveca.

Ali, u nekom trenutku
vaša devojčica postaje starija

i u stanju je da izađe iz kreveca,

ali joj vi kažete: „Ne izlazi
iz kreveca. U redu?“

Svaki roditelj zna šta će se desiti.

Neke bebe će izlaziti iz kreveca.

Je l' tako? To je razlika
između mogućnosti i dozvole.

Pa, ista stvar važi kod današnje vlasti.

Nekada naša vlast nije imala mogućnost

da vrši rasprostranjen, obiman nadzor
nad stotinama miliona Amerikanaca

i da zatim zloupotrebljava te informacije,

ali naša vlast je sada porasla

i danas imamo tu tehnologiju.

Vlast ima sposobnost,

a to znači da je zakon
važniji nego ikada ranije.

Zakon treba da kaže

kada vlast ima dozvolu da to čini

i treba da osigura da postoji
neka vrsta posledice.

Primećujemo kada se ti zakoni prekrše

i kada postoji neka vrsta
posledice ili kazne.

Zakon je važniji nego ikada
jer sada živimo u svetu

u kome samo pravila sprečavaju vlast

da zloupotrebi te informacije.

Ali, zakon je podbacio na tom zadatku.

Naročito je podbacio
na tom zadatku od 11. septembra,

i nemamo uspostavljene zakone
koji su nam potrebni.

I vidimo posledice toga.

Centri fuzije su ove udružene radne grupe

između lokalne, državne i federalne vlasti

koje imaju za cilj
da iščeprkaju domaći terorizam.

Ono što smo viđali
u izveštajima centara fuzije

koji kažu da možete biti opasni

ako ste glasali za sporednog kandidata

ili posedujete zastavu „Ne gazi me“,

ili ste gledali filmove
koji su protiv poreza.

Isti ti centri fuzije su špijunirali liste
literature grupa muslimanske zajednice

i kvekere koji se suprotstavljaju
vojnom regrutovanju u srednjim školama.

Poreska uprava
je nesrazmerno vršila proveru

grupa koje imaju u imenu reči
„čajanka“ ili „patriota“.

A sada carina i granična patrola

zaustavljaju ljude kada dolaze u zemlju

i zahtevaju šifre za društvene mreže

koje će im omogućiti da vide
ko su nam prijatelji,

šta govorimo,

pa čak i da nas oponašaju na internetu.

Građanski libertarijanci poput mene

pokušavaju da privuku
pažnju ljudi na te stvari

i bore se protiv njih godinama.

Ovo je bio ogroman problem
za vreme Obamine administracije,

ali sada je problem veći.

Kada njujorška policija

špijunira muslimane

ili policija koristi detektore
registarskih tablica

da bi saznali gde se nalaze
supružnici policajaca

i tome slično,

to je izuzetno opasno,

ali kada predsednik preusmeri moć

federalnog nadzora i federalne vlade

da bi vršio odmazdu
protiv političke opozicije,

to je tiranija.

Zato smo sada svi aktivisti

i svi imamo razloga za strah od nadzora.

Ali, baš kao u vreme
dr Martina Lutera Kinga,

možemo reformisati stvari kako stoje sada.

Pre svega, koristite enkripciju.

Enkripcija štiti vaše informacije

od njihovog jeftinog
i oportunističkog prikupljanja.

Vraća unazad zlatno doba nadzora.

Drugo, podržite reformu nadzora.

Da li ste znali da, ako imate prijatelja

koji radi za francusku ili nemačku vladu,

za međunarodnu grupu za ljudska prava

ili za globalnu kompaniju nafte,

on je verodostojna meta
inostrane obaveštajne službe?

To znači da, kada vodite razgovor
sa tim prijateljem,

vlada SAD-a možda prikuplja
te informacije.

A kada se te informacije sakupe,

iako je u pitanju razgovor sa Amerikancem,

mogu se proslediti Ef-Bi-Aju,

pri čemu je Ef-Bi-Aju
dozvoljeno da ga pregleda

bez dobijanja naloga,

bez mogućeg razloga,

tražeći informacije o Amerikancima

i o kojim god prestupima
koje smo možda počinili

bez potrebe da dokumentuju
bilo kakvu sumnju.

Zakon koji omogućava
da se ove pojedine stvari događaju

naziva se Odeljak 702 izmena i dopuna
Zakona o spoljnoj obaveštajnoj kontroli,

a imamo sjajnu priliku ove godine,

jer će Odeljak 702 isteći
krajem 2017. godine,

što znači da je inertnost kongresa

na našoj strani ako hoćemo reformu.

Možemo vršiti pritisak
na svoje predstavnike

da zaista primene
važne reforme na ovaj zakon

i zaštite naše podatke
od ovog preusmeravanja i zloupotrebe.

Najzad, jedan od razloga
zbog kojeg su se stvari otrgle kontroli

je zato što je toliko toga
od onog što se dešava sa nadzorom -

tehnologija, pravila koja daju mogućnost
i političke smernice

koje ili jesu ili nisu tu da nas zaštite -

tajno ili poverljivo.

Potrebna nam je transparentnost,

i moramo da znamo kao Amerikanci
šta vlast čini u naše ime

tako da nadzor koji se vrši
i korišćenje tih informacija

budu demokratski sračunati.

Svi mi smo sada aktivisti,

što znači da svi imamo
razloga za brigu zbog nadzora.

Ali, kao u vreme dr Martina Lutera Kinga,

ima stvari koje možemo preduzeti
u vezi sa time.

Zato vas molim da mi se pridružite
i bacimo se na posao.

Hvala.

(Aplauz)