Učitelj koji uzgaja voće i povrće u južnom Bronksu

Vrtlog energije i ideja, Stiven Ric je učitelj u njujorškom problematičnom južnom Bronksu, gde on i njegovi učenici sade bujne bašte zbog hrane, zelenila i poslova. Pokušajte da održite korak sa ovim blagom iz Njujorka, dok vas on kao kovitlac vodi kroz mnoge načine na koje može da se gaji nada u jednom naselju, koje je na mnoge načine otpisano, ili u vašoj zajednici.

Dobar dan.

Ja nisam baštovan.

(Smeh)

Zaista nisam. Ja sam roditelj,
građanin i učitelj.

To je moj svet.

I na tom putu sam počeo da primećujem -

radim sa trećom generacijom dece -

da su sve deblja.

Sve su bolešljivija.

Uz sve te probleme,

skoro sam saznao
da 70% dece sa kojom radim,

a koja su etiketirana dijagnozom
poremećaja u učenju

ne bi imala taj poremećaj da su imala
osnovnu prenatalnu ishranu.

Stvarnost moje zajednice je jednostavna.
Ona izgleda ovako.

Deca ne bi trebalo da odrastaju
i gledaju ovakve svari.

Kako je sve manje poslova
u mojoj zajednici,

a energija se i dalje uvozi,

nije začuđujuće da neki ljudi
vide južni Bronks kao pustoš.

Ja sam najstariji učenik šestog razreda
kojeg ćete ikad upoznati.

Ustajem svaki dan
sa neviđenim entuzijazmom,

i nadam se da ću ga
podeliti danas sa vama.

Ja sam došao ispred vas
sa sledećim ubeđenjem:

da deca ne bi trebalo
da napuštaju svoje zajednice

da bi živeli, učili i zarađivali u boljim.

Ovde sam da vam ispričam priču o sebi

i o ovom zidu koji sam susreo napolju,
i koji sam sada uneo unutra.

Sve počinje sa troje ljudi.

Ćaknuti učitelj -
to sam ja sa leve strane.

Lepo sam se sredio, hvala mojoj ženi,
volim te jer si mi kupila dobro odelo -

moj posvećeni predsednik opštine,

i čovek po imenu Džordž Ervin
iz "Grin living tehnologija"

koji su mi pomogli sa mojim odeljenjem

i pomogli mi da se upetljam
sa ovom patentiranom tehnologijom.

Ali sve počinje sa semenom u učionicama.

U mojoj učionici, to izgleda ovako.

Ja sam ovde danas s nadom
da ću prevazići moj domet.

I to je glavni cilj.

Sve počinje sa neverovatnom decom

koja stižu rano ujutru
i ostaju kasno uveče.

Svi moji učenici su ili sa posebnim
potrebama ili tek uče engleski,

većina ih dolazi sa raznim teškoćama.

Većina su beskućnici i mnogi
su u hraniteljskim porodicama.

Skoro svi moji učenici žive u siromaštvu.

Ali sa tim semenom, od prvog dana
uzgajamo bašte u mojoj učionici.

Ovako to izgleda.

Vidite kako su se učenici
skoncentrisali na ovo seme.

Onda ćete primetiti da od njega nastaju
bašte širom Bronksa koje izgledaju ovako.

Ali ja nisam baštovan. Ja sam učitelj.

Ja ne volim da plevim, i ne volim
pretežak fizički posao.

Tako da sam želeo da nađem način
da postignem ovakav uspeh

u nečemu malom, kao ovo,

i uvedem to u učionicu gde će deca
sa posebnim potrebama moći to da rade

da deca koja nisu želela da budu
napolju mogu to da rade,

i da svi imaju pristup.

Zato sam pozvao Džordža Ervina,
i šta se onda dešava?

On je došao u moj razred,
i u učionici smo izgradili jestivi zid.

Mi ga povezujemo sa
jedinstvenim pristupom u učenju,

koje je izrađeno za svakog
učenika ponaosob.

I gle, mi smo stvorili

prvi jestivi zid u Njujorku.

Ako ste gladni, ustanete i jedete.

Možete to odmah da uradite.
Moji učenici se stalno igraju krava.

Ali mi samo što smo počeli.

Klinci su zavoleli tu tehnologiju

pa smo pozvali Džordža i rekli mu:
"Moramo da naučimo više".

Gradonačelniče Blumberg, hvala mnogo,
više nam ne trebaju radne dozvole,

koje dolaze sa plaćanjem procenata -
mi smo vam na raspolaganju.

Odlučili smo da idemo u Boston.

Moji učenici, iz najsiromašnije
kongresne oblasti u Americi,

su prvi instalirali zeleni zid,

koji je kompjuter dizajnirao,
uz praktičnu nastavu,

na 21. spratu,
ukoliko ćete da ga posetite,

na vrhu Džon Henkok zgrade.

Ali bliže kući, počeli smo da
instaliramo ove zidove u školama.

To izgleda ovako sa osvetljenjem,

prava LED tehnologija 21. veka.

I znate šta?
Zaradili smo pare vredne u 21. veku.

To je bio pravi proboj.
Fantastično!

Ovo je moja berba.

I šta da se radi sa tom hranom?
Kuvate je!

Ovo su moji vredni studenti
koji prave vredan sos

sa plastičnim viljuškama,
i nosimo ga u kuhinju.

Gajimo voće i povrće,
i hranimo naše učitelje.

To je najmlađa
sertifikovana radna snaga

na nacionalnom nivou u Americi,
na čelu sa predsednikom opštine Bronks.

Šta je bilo sledeće?
Upoznao sam fine ljude kao što ste vi,

i oni su nas pozvali u Hempton.

Ja sam to nazvao
"od južnog Bronksa do južnog Hemptona".

Počeli smo da postavljamo
krovove koji izgledaju ovako.

Došli smo iz siromašnih krajeva,

i počeli da gradimo ovakve pejzaže!
Ljudi su to primetili.

Bili smo opet pozvani proteklog leta.

Preselili smo se u Hemptone,

iznajmili kuću za 3500 $ za nedelju dana
i naučili da surfujemo.

Kad možete da radite ovakve stvari -

ovo su moji klinci
koji postavljaju ovu tehnologiju,

kada možete da gradite krov
koji izgleda ovako,

na kući koja izgleda ovako,

sa sedum cvećem koje izgleda ovako,

ovo su novi zeleni grafiti.

Možda se pitate šta ovakav zid

zaista znači klincima, osim što menja
pejzaže i način razmišljanja?

Reći ću vam šta on znači.

Omogućio mi je da upoznam
preduzetnike poput

Džima Elenbergera
iz "Ellenberger Services".

I tako nastaju prava tri stuba.

Džim je shvatio da ovi klinci,
moji budući baštovani,

zaista imaju neophodne veštine
da grade pristupačne stanove

za Njujorčane, u njihovom naselju.

Moji učenici zarađuju minimalnu nadnicu.

Sada, ako ste kao ja,
vi živite u zgradi gde

sedam momaka bez posla
traži da barata sa milion dolara.

Ja ih nemam. Ali ako treba
da se popravi WC šolja

ili da se postavi neka polica,
moram da čekam 6 meseci

za sastanak sa nekim
ko vozi mnogo bolji auto od mene.

To je lepota ove ekonomije.

Ali moji učenici su sada
licencirani u ovom zanatu.

Ovo je moj učenik koji je
prvi u porodici otvorio bankovni račun.

Ovaj učenik imigrant je prvi u njegovoj
porodici koji koristi bankomat.

I to su prava tri stuba,

jer možemo da naselja
koja su bila napuštena i siromašna

pretvorimo u nešto sa
ovakvom unutrašnjošću.

Sjajno! Ljudi su to primetili.

Tako je CNN zvao. Bili smo oduševljeni
da nas posete na našoj zelenoj pijaci.

Onda su Rokfeler centar,
i NBC pitali da li možemo

da postavimo ovo na njihove zidove?
Bili smo oduševljeni.

Ali kad deca iz najsiromašnijeg
kongresnog okruga u Americi

mogu da sagrade zid od
10m širine i 4.5m visine,

da ga dizajniraju, zasade i instaliraju
u samom srcu grada Njujorka

to je pravi "vi to možete" trenutak.

Zaista poučno, ako mene pitate.

Ovo nije slika iz novina.

Ovde sam ja slikao
predsednika opštine Bronks,

kad se obraćao mojim učenicima
u opštinskoj zgradi, ne u zatvoru.

učinivši ih delom zajednice.

Ovo je naš senator Gustavo Rivera
i Bob Bider.

Oni su posetili moj razred
kako bi uvažili učenike.

I kada se predsednik
opštine Bronks pojavi,

i senatori dođu u našu učionicu,

verujte mi, Bronks može
da promeni stavove drugih.

Mi smo staloženi,
spremni, voljni, u stanju

da izvozimo naš talenat i različitost
na način o kome nismo ni sanjali.

I kada lokalni senator izađe u javnost

i kaže da mora da izgubi kilograme,
i ja uradim isto!

Znate šta, ja to radim,
kao i moji učenici.

Onda su počele i poznate ličnosti.

"Produce Pete" ne može da veruje
šta mi uzgajamo.

Lorna Sas je došla i poklonila nam knjige.

Okej! Mi hranimo starije osobe.

Kada smo shvatili da uzgajamo
hranu za jednakost u južnom Bronksu,

shvatila je i svetska zajednica.

Moji đaci iz južnog Bronksa
su imali predstavnike

na prvoj internacionalnoj
konferenciji za zelene krovove.

To je bilo fantastično.

A šta se dešava na lokalnom nivou?

Susreli smo se sa Avis Ričards,
ispred Graund Ap kampanje.

Neverovatno! Preko nje, moji đaci

najobespravljeniji i marginalizovani,

su uspeli da izruče 100 bašti
državnim školama u Njujorku.

To su tri stuba, ok?

Pre godinu dana, bio sam
pozvan na njujoršku akademiju medicine.

Mislio sam da je koncept dizajniranja
jakog i zdravog Njujorka

imao smisla, naročito kada su
resursi besplatni.

Hvala vam,
i ja ih volim.

Oni su me upoznali sa njujorškom
strategijskom alijansom za zdravlje.

Opet, besplatne resurse
nemojte uzaludno trošiti.

I šta sad?
Šest meseci kasnije,

moja škola i učenici su bili
nagrađeni po prvi put

srednjoškolskom nagradom za izvrsnost
u kreiranju zdrave školske sredine.

Najekološkije odeljenje u Njujorku.

Ali ono što je bitnije je da
su moji učenici naučili da zarade,

da budu darežljivi.

Novcem koji smo
zaradili na zelenoj pijaci,

počeli smo da kupujemo
poklone za beskućnike

i za siromašne širom sveta.

Tako smo počeli da uzvraćamo.

Tada sam shvatio da ekološka Amerika

počinje prvo u džepovima, onda u srcu,

i na kraju u umu.

Bili smo na tragu nečega,
i još uvek smo na tom putu.

I hvala bogu,
Triniti crkva nas je primetila,

jer su nam podarili
rođenje Zelene mašine iz Bronksa.

Mi imamo snagu od 3000 ljudi.

Šta tačno to znači?

Podučava klince da naprave
novu viziju njihovih zajednica.

Tako da kada odrastaju u ovakvim mestima,
mogu da ih zamisle drugačije.

Moji učenici, obučeni i sa sertifikatima -

mama, imaš poresku olakšicu.
Hvala, gospodine Blumberg -

mogu da pretvore ovakva naselja
u nešto što izgleda baš onako.

To je po meni, još jedan
pravi "vi to možete" trenutak.

Kako to počinje?
Počinje u školama.

Nema više malih Niksa i malih Netsa.

Okupite se oko brokolija,
okupite se oko omiljenog povrća,

nečega ka čemu možete da stremite.

Ovo su moji baštovani
Amerike budućnosti.

Oni odrastaju oko Bruk parka
na 141. ulici -

ulici sa najvećom migrantskom
zajednicom u Americi.

Kada uporni klinci nauče
kako da obrađuju ovo,

nije čudo što uberemo ovakve voćke.

Ja sve ovo obožavam!
Oni takođe!

Mi gradimo indijske šatore
u naseljima koja su gorela.

To je pravi "vi to možete" trenutak.

Bruk park hrani na stotine ljudi,

bez bonova za hranu
ili otiska prstiju.

Najsiromašnija kongresna
oblast u Americi.

najbrojnija zajednica migranata
u Americi, mi to možemo da uradimo.

Bisel gardens proizvodi hranu
u epskim proporcijama

uključujući klince u ekonomiju
o kojoj nikad nisu zamišljali.

Sad, negde iznad duge, moji prijatelji,

je južni Bronks Sjedinjenih Država.
I mi ga stvaramo.

Kako se počinje? Pogledajte
kako Hoze obraća pažnju na detalje.

Hvala bogu pa Omar zna da
šargarepe dolaze iz zemlje,

a ne iz super-marketa,

ili kroz blindirani prozor
ili kroz delić stiropora.

Kad Henri zna da je
zeleno povrće dobro, znam i ja.

Kad proširite njihov jelovnik,
vi širite njihov rečnik.

Najvažnije je da kada spojite
veliku decu sa mališanima,

dobijete velikog debelog belog čoveka
u sredini, što je kul;

stvorite vrstu odgovornosti
među vršnjacima, što je neverovatno.

Vreme mi ističe, moram da požurim.

Ovo je moja nedeljna plata za decu;
ovo su naši zeleni grafiti.

To je ono što radimo.

Pogledajte slavu i izdašnost
okruga Bronks. Ništa me ne uzbuđuje više

nego kad vidim decu da praše biljke,
umesto da se praše između sebe.

Moram vam reći, ja sam
jedan zaštitnički nastrojen roditelj.

Ali ova deca sada postavljaju

bundevine loze na vrh stanica metroa.

Mi takođe gradimo fontane za bogate.

Isto tako postajemo deca kukuruza,

sadeći baštu na sred Fordam puta
radi podizanja svesti.

I prozore od staklenih boca iz đubreta.

Ja ne očekujem da svako dete
bude baštovan, ali očekujem od vas

da čitate i pišete o tome, i ponudite
izvanredan korisnički servis.

Očekujem od njih da budu
zainteresovani, i oni to jesu.

Ovo je moja neverovatna učionica,
ovo je ta hrana.

Gde ona ide? Nula kilometara do tanjira,
pravo u školsku kuhinju.

Ili još važnije do lokalnih
skloništa za beskućnike,

gde većina naše dece dobija
jedan ili dva obroka dnevno.

Mi se usavršavamo.

Ni jedne patike nikad nisu
upropašćene na mojoj farmi.

I u njegovo vreme, milionske bašte,
i neviđenje instalacije.

Da vam nešto kažem.

Ovo je predivan momenat.

Crno, braon polje, polje
otrovnog otpada, bojno polje -

dokazali smo da u Bronksu
bašta mođe da uspeva svugde, na betonu.

Primamo narudžbine za cveće.
Posramio sam ono što je prodaja kolača.

Primamo sada narudžbine.
Ja vršim rezervacije za proleće.

Ovo je sve izraslo iz semena.
Mi učimo sve.

Kada sakupite decu raznolikog porekla

i uradite nešto jedinstveno kao ovo

vi zaista stvarate jedan
specijalni trenutak.

Sada se možda pitate o ovoj deci.

Pohađanje nastave se povećalo
od 40% do 93%.

Svi kreću kao ponavljači
sa manjkom bodova.

Svi iz moje prve generacije
su na fakultetu i zarađuju za život.

Ostali treba da diplomiraju
ovog juna.

Srećna deca, srećne porodice,
srećne kolege.

Ljudi su začuđeni.
Slava i izdašnost okruga Bronks.

Hajde da pričamo o nani.
Gde je moja nana?

Ja uzgajam 7 vrsta nane u mom razredu.

Mohito, neko? Biću u Telepan baru kasnije.

Razumete, ovo je moja
intelektualna vijagra.

Dame i gospodo, moram da žurim,
ali shvatite ovo:

okrug koji nam je dao vrećaste pantalone
i neobične sveže melodije

postaje dom organske hrane.

Moje zeleno neočišćeno povrće
je teško 11300kg.

Ja gajim organske građane,
zainteresovanu decu.

Pomozite nam da idemo
od jedne do druge tačke.

Samoodrživi entiteti, povratak
investicija u roku od 18. meseci,

plus mi plaćamo ljudima minimalne
nadnice i zdravstveno osiguranje,

dok hranimo ljude
za veoma malo novca.

Martin Luter King je rekao da ljude treba
uzdignuti sa dostojanstvom.

Ovde u Njujorku, ja vas molim,
moji dragi sugrađani Amerikanci,

da nam pomognete da učinimo
Ameriku opet velikom.

To je jednostavno.
Podelite vašu strast.

Zaista je lako. Pogledajte
ova dva video klipa, molim vas.

Zbog jednog smo bili pozvani
u Belu kuću, drugi je skorašnji.

I najvažnije, izbacite najvećeg
siledžiju iz škola.

Ovo mora da krene sutra.

Ljudi, vi sve to možete da uradite.

Držite decu podalje od ovakvih prodavnica.

Napravite im zdravu hranu,

naročito ako možete da je uberete
sa zida vase učionice - ukusno!

Budite model dobrog ponašanja.
Odvedite ih do lokalnih tezgi.

gde se prodaje voće i povrće.
Velika deca vole jagode i banane.

Učite ih preduzetništvu.
Hvala bogu za GrowNYC.

Dajte im da kuvaju. Dobar ručak danas,
neka se bave kulinarstvom.

Ali je najvažnije da ih volite.

Ništa ne funcioniše kao bezuslovna ljubav.

Moj dobri prijatelj Kermit je rekao
da nije lako biti zelen.

Nije. Ja dolazim iz mesta gde
deca mogu da kupe

35 različitih ukusa nečeg upakovanog,
u svakom trenutku tokom dana.

Zamrzivači za sladolede ispunjeni
bocama alkohola.

Moja draga prijateljica Madžora Karter
mi je jednom rekla

da možemo da dobijemo sve,
a ništa ne možemo da izgubimo.

Ovde, u trenutku kada smo se odmakli

od odvažnosti da se nadamo
ka nadi za malo odvažnosti,

ja vas molim da uradite nešto.

Molim vas da uradite nešto.

Sada smo svi mi punoglavci,
ali ja vas molim

da postanete jedna velika žaba
i napravite taj veliki zeleni skok.

Ne zanima me da li ste levica
ili desnica ili centar, šta god.

Pridružite mi se. Ja imam puno energije.
Pomozite mi da je iskoristim.

Mi možemo da uradimo nešto ovde.

I na tom putu, molim vas izdvojite
vreme da pomirišete cveće,

naročito ako ste ih vi
i zasadili sa svojim učenicima.

Ja sam Stiv Ric.
Ovo je Zelena mašina iz Bronksa.

Želim da zahvalim mojoj ženi i porodici,
mojim učenicima,

hvala vam što dolazite svaki dan,
i mojim kolegama

što verujete u mene i što me podržavate.

Mi krčimo naš put ka novoj ekonomiji.

Hvala vam. Bog vas blagoslovio
i uživajte u danu. Ja sam Stiv Ric.

Vi to možete!

(Aplauz)