Return to Video

The Internet: IP Addresses and DNS

  • 0:02 - 0:09
    Internet: IP adrese i DNS
  • 0:10 - 0:14
    Bok! Moje ime je Paola
    i ja sam softverski inženjer
  • 0:14 - 0:20
    u Microsoftu. Razgovarajmo o tome kako
    Internet radi. Moj posao se oslanja na to
  • 0:20 - 0:26
    da mreže razgovaraju jedna s drugom, ali
    1970. nije bilo standardne metode za to.
  • 0:26 - 0:33
    Tek su Vint Cerf i Bob Khan izumili
    Internet protokol da bi komunikacija
  • 0:33 - 0:39
    bila moguća. Taj je izum postavio temelje
    za ono što danas zovemo Internet.
  • 0:39 - 0:44
    Internet je mreža svih mreža. On povezuje
    milijarde uređaja diljem cijeloga svijeta.
  • 0:44 - 0:51
    Dakle, možda ste povezani s laptopom ili
    telefonom preko wi-fi-ja, onda te ta wi-fi
  • 0:51 - 0:57
    povezanost povezuje s pružateljem internet
    usluga (ISP), a taj ISP te povezuje s
  • 0:57 - 1:02
    milijardama uređaja diljem svijeta preko
    stotina tisuća međusobno povezanih mreža.
  • 1:02 - 1:09
    Jedna stvar koju mnogi ljudi ne uvažavaju
    je da je Internet uistinu
  • 1:09 - 1:16
    filozofija dizajna i svojevrsna
    arhitektura izražena u setu
  • 1:16 - 1:20
    protokola. Protokol je dobro poznati set
    pravila i standarda, koji, ako se sve
  • 1:20 - 1:26
    strane slože koristiti ga, omogućuje
    komunikaciju bez problema. Kako Internet
  • 1:26 - 1:32
    fizički funkcionira je manje bitno od
    činjenice da je filozofija dizajna omogućila
  • 1:32 - 1:38
    Internetu da prilagodi i apsorbira nove
    komunikacijske tehnologije.To je zato što
  • 1:38 - 1:43
    nova tehnologija, da bi koristila internet u
    nekom obliku, mora samo znati s kojim
  • 1:43 - 1:49
    protokolom treba raditi. Svi različiti
    uređaji na Internetu imaju jedinstvenu
  • 1:49 - 1:54
    adresu. Adresa na Internetu je samo broj,
    slično telefonskom broju ili kućnoj adresi,
  • 1:54 - 2:00
    koji je jedinstveni za svako računalo ili
    uređaj na rubu mreže. To je slično kao što
  • 2:00 - 2:05
    većina kuća i tvrtki ima poštansku adresu.
    ne trebaš poznavati osobu da bi joj poslao
  • 2:05 - 2:09
    pismo poštom, ali trebaš znati njegovu
    adresu i kako pravilno napisati adresu
  • 2:09 - 2:14
    da bi pismo bilo dostavljeno poštom na
    traženo odredište.
  • 2:14 - 2:20
    Sustav adresiranja za računala na Internetu
    je sličan i čini sastavni dio jednog od
  • 2:20 - 2:25
    najvažnijeg protokola koji se koristi u
    internet komunikaciju jednostavno nazvanog
  • 2:25 - 2:32
    Internet protokol ili IP. Adresa računala
    se stoga naziva IP adresa. Pri posjećivanju
  • 2:32 - 2:37
    web stranice vaše računalo zapravo samo
    traži informacije od drugog računala. Vaše
  • 2:37 - 2:41
    računalo šalje poruku na IP adresu drugog
    računala i zajedno s njom šalje i svoju adresu
  • 2:41 - 2:48
    tako da drugo računalo zna gdje poslati
    svoj odgovor. Možda ste već vidjeli IP adresu.
  • 2:48 - 2:55
    To je samo hrpa brojeva! Ti su brojevi
    poredani po hijerarhiji. Baš kao što i
  • 2:55 - 3:02
    kućna adresa ima državu, grad, ulicu i
    kućni broj i IP adresa ima mnogo dijelova.
  • 3:02 - 3:10
    Baš kao svi digitalni podaci, svaki od
    tih brojeva prikazan je u bitovima. Klasične
  • 3:10 - 3:16
    IP adrese duge su 32 bita, s 8 bitova za
    svaki dio adrese. Prvi brojevi obično
  • 3:16 - 3:22
    označavaju državu i regionalnu mrežu
    uređaja. Potom idu podmreže i onda konačno
  • 3:22 - 3:30
    adresa specifičnog uređaja. Ova verzija IP
    adresiranja naziva se IPv4. Dizajnirana je
  • 3:30 - 3:36
    1973. i široko je prihvaćena ranih 80tih
    i pruža pruža više od 4 milijarde
  • 3:36 - 3:41
    jedinstvenih adresa za uređaje spojene
    na Internet. No Interent je na kraju ispao
  • 3:41 - 3:47
    puno popularniji nego što je to Vint Cerf
    mogao zamisliti i 4 milijarde jedinstvenih
  • 3:47 - 3:53
    adresa neće biti dovoljno. Mi smo trenutno
    usred višegodišnje tranzicije na duži IP
  • 3:53 - 4:04
    format adrese kojeg zovemo IPv6, koji
    koristi 128 bitova po adresi i pruža više od
  • 4:04 - 4:09
    340 trilijuna jedinstvenih adresa. To je
    više nego dovoljno da svako zrno pijeska
  • 4:09 - 4:16
    na Zemlji ima svoju IP adresu. Većina
    korisnika nikada ne vidi ili ne vodi brigu
  • 4:16 - 4:23
    o Internet adresama. Sustav nazvan
    domenski sustav imena (DNS) povezuje imena
    kao www.example.com s odgovarajućim
  • 4:23 - 4:29
    adresama. Vaše računalo koristi DNS za
    traženje imena domena i dobivanje povezane
  • 4:29 - 4:33
    IP adrese koja se koristi za povezivanje
    vašeg računala s odredištem na Internetu.
  • 4:33 - 4:38
    I izgleda otprilike ovako (glas 1)"Hej,
    pozdrav, želim ići na www.code.org."
  • 4:38 - 4:50
    (glas 2) "Mm..da, ne znam IP adresu za tu
    domenu čekaj da se raspitam. Hej, znaš li
  • 4:50 - 4:59
    kako doći do code.org.?" (voice3) "Da evo
    ga:174.129.14.120."
  • 4:59 - 5:04
    (glas 2) "Oh ok, super, hvala. Zapisat ću
    to i spremiti za kasnije u slučaju da mi
  • 5:04 - 5:14
    zatreba. Hej, evo ti adrese koju si
    tražio." (glas 1) "Odlično! Hvala ti."
  • 5:14 - 5:20
    Dakle, kako da dizajniramo sustav u kojem bi
    milijardu uređaja pronašlo bilo koju od
  • 5:20 - 5:28
    milijardu web stranica? nema načina da
    jedan DNS upravlja svim zahtjevima svih
  • 5:28 - 5:33
    uređaja. Odgovor leži u tome što su DNS
    serveri povezani u distribuiranoj hijerarhiji
  • 5:33 - 5:41
    i podijeljeni su u zone, razdvajajući
    odgovornost za glavne domene kao .org
  • 5:41 - 5:48
    .com, .net i sl. DNS je u početku osmišljen
    kao otvoreni i javni komunikacijski protokol
  • 5:48 - 5:55
    za vladu i obrazovne ustanove. Radi svoje
    otvorenosti, DNS je podložan cyber napadima.
  • 5:55 - 6:03
    Primjer napada je trovanje DNS-a. U tom
    slučaju haker upada u server DNS-a i
  • 6:03 - 6:09
    mijenja ga da bi odgovarao imenu domene s
    krivom IP adresom. To dopušta napadaču
  • 6:09 - 6:16
    slanje ljudi na lažne stranice. Ako se to
    dogodi vama, izloženi se riziku jer
  • 6:16 - 6:24
    koristite tu lažnu stranicu kao da je
    stvarna. Internet je ogroman i raste iz
  • 6:24 - 6:31
    dana u dan. Ali domenski sustav imena i
    Internet protokol dizajnirani su za
  • 6:31 - 6:35
    skaliranje neovisno o tome koliko
    Internet raste.
Title:
The Internet: IP Addresses and DNS
Description:

more » « less
Video Language:
English
Duration:
06:45

Croatian subtitles

Revisions Compare revisions