Return to Video

Kako klimatske promene utiču na mentalno zdravlje

  • 0:02 - 0:05
    Od svega što je ikada rečeno
    o klimatskim promenama
  • 0:05 - 0:08
    jedva da smo čuli o tome kako život
    na sve toplijoj planeti
  • 0:08 - 0:11
    utiče na psihu.
  • 0:11 - 0:13
    Ako ste čuli za klimatska istraživanja
  • 0:13 - 0:16
    na koje se mi, glasnici nauke pozivamo
    u našim knjigama i filmovima,
  • 0:16 - 0:20
    verovatno ste osetili nalete straha,
    fatalizma ili beznadežnosti.
  • 0:21 - 0:23
    Ako ste iskusili klimatsku katastrofu,
  • 0:23 - 0:25
    ova osećanja mogu biti mnogo dublja,
  • 0:25 - 0:27
    voditi u šok, traumu,
  • 0:27 - 0:29
    probleme u vezama, narkomaniju
  • 0:29 - 0:32
    i gubitak ličnog identiteta i kontrole.
  • 0:32 - 0:37
    Važan politički i tehnološki posao
    je na putu da reguliše klimatski haos,
  • 0:37 - 0:39
    ali ja sam ovde da vam probudim osećaj
  • 0:39 - 0:42
    da ono što preduzimamo treba da reflektuje
  • 0:42 - 0:45
    i razumevanje na koji način
    klimatske promene
  • 0:45 - 0:49
    predstavljaju pretnju našem mentalnom,
    društvenom i duhovnom zdravlju.
  • 0:49 - 0:53
    Anksioznost, tuga i depresija
    među klimatskim naučnicima i aktivistima
  • 0:53 - 0:55
    pojavljuju se već godinama.
  • 0:55 - 0:57
    Nakon ekstremnih vremenskih situacija,
  • 0:57 - 0:59
    kao što su uragan Sendi i Katrina,
  • 0:59 - 1:02
    zabeležen je porast posttraumatskog
    stresnog poremećaja i suicidalnosti.
  • 1:02 - 1:05
    Tu su i mnogi podaci o mentalnom
    zdravlju zajednica na severu
  • 1:05 - 1:06
    gde je zagrevanje najbrže,
  • 1:06 - 1:08
    kao na primer kod Inuita u Labradoru,
  • 1:08 - 1:11
    koji se nose sa egzistencijalnim
    strahom, kad se led,
  • 1:11 - 1:13
    veliki deo njihovog identiteta,
  • 1:13 - 1:15
    topi pred njihovim očima.
  • 1:15 - 1:17
    I kao da to nije dovoljno,
  • 1:17 - 1:18
    Američko psihološko udruženje
  • 1:18 - 1:21
    tvrdi da su psihološki odgovori
    na klimatske promene, poput
  • 1:21 - 1:26
    izbegavanja sa suočavanjem, odustajanja
    i bespomoćnosti, u porastu.
  • 1:26 - 1:29
    To znači da nas naši svesni
    i nesvesni mentalni procesi
  • 1:29 - 1:30
    sprečavaju da
  • 1:30 - 1:33
    identifikujemo uzroke problema,
  • 1:33 - 1:36
    tražimo rešenje i ojačavamo psihu,
  • 1:36 - 1:40
    ali sve nam to treba da bismo se borili.
  • 1:41 - 1:43
    Proučavala sam fenomen
  • 1:43 - 1:45
    koji je jedan od primera
    emocionalnih teškoća,
  • 1:46 - 1:47
    danas.
  • 1:47 - 1:49
    I dolazi kao pitanje
  • 1:49 - 1:52
    na koje mnogi ljudi moje generacije
    ne znaju da odgovore.
  • 1:53 - 1:54
    A to je:
  • 1:54 - 1:57
    da li imati dete danas
    u vreme klimatskih promena?
  • 1:58 - 1:59
    Dete rođeno danas
  • 1:59 - 2:02
    živeće u svetu gde su uragani,
    poplave, požari,
  • 2:02 - 2:04
    jednom rečju, prirodne katastrofe,
  • 2:04 - 2:06
    normalna stvar.
  • 2:07 - 2:10
    Najtoplihih 20 godina
    desilo se u poslednjih 22.
  • 2:11 - 2:14
    UN očekuje da će se dve trećine populacije
  • 2:14 - 2:17
    suočiti sa nestašicom vode
    za oko 6 godina.
  • 2:18 - 2:20
    Svetska banka predviđa do 2050.
  • 2:20 - 2:23
    140 miliona klimatskih izbeglica
  • 2:23 - 2:26
    iz Subsaharske Afrike,
    Latinske Amerike i Južne Azije.
  • 2:26 - 2:29
    Neki predviđaju da će taj broj biti
    veći od milijardu.
  • 2:29 - 2:31
    Masovne migracije i nestašica
  • 2:31 - 2:35
    povećavaju rizik od nasilja, rata
    i političke nestabilnosti.
  • 2:36 - 2:41
    Istrebili smo skoro milion vrsta, kažu UN
  • 2:41 - 2:42
    mnogo za par decenija,
  • 2:42 - 2:47
    a emisije gasova se povećavaju,
    čak i nakon Pariskog sporazima.
  • 2:47 - 2:49
    Tokom poslednjih godinu ipo,
  • 2:49 - 2:51
    vodila sam brojne radionice i razgovore
  • 2:51 - 2:52
    sa stotinama ljudi
  • 2:52 - 2:55
    o roditeljstvu u klimatskoj krizi.
  • 2:55 - 2:56
    I mogu vam reći
  • 2:56 - 2:59
    da ljudi koji se pitaju
    da li imati dete danas,
  • 2:59 - 3:01
    ne mare za asketski ponos.
  • 3:01 - 3:03
    Oni su zaprepašćeni.
  • 3:03 - 3:05
    Postoji čak i pokret, Štrajk Rađanja,
  • 3:05 - 3:07
    čiji članovi su odlučili
    da neće imati decu
  • 3:08 - 3:10
    zbog stepena ekološke krize
  • 3:10 - 3:13
    i pasivnosti vlada da odgovore na pretnju.
  • 3:13 - 3:16
    I druge generacije su se suočile
    sa raznim apokalipsama
  • 3:16 - 3:20
    ali to nije razlog da umanjimo
    veoma stvarnu pretnju opstanku, danas.
  • 3:20 - 3:23
    Neki misle da je bolje usvojiti dete.
  • 3:23 - 3:25
    Ili da je neetički imati više od jednog,
  • 3:25 - 3:27
    naročito, troje, četvoro ili više,
  • 3:27 - 3:31
    jer deca povećavaju efekat staklene bašte.
  • 3:31 - 3:34
    Situacija je stvarno nezavidna
  • 3:34 - 3:36
    kada ljudi koji žele decu
    žrtvuju pravo na njih
  • 3:36 - 3:40
    jer im je rečeno da je njihov životni stil
    odgovoran za problem,
  • 3:40 - 3:42
    dok je krivica sistematičnija,
  • 3:42 - 3:44
    ali hajde da uđemo u tu logiku.
  • 3:45 - 3:47
    Jedna često citirana studija pokazuje da
  • 3:47 - 3:50
    imati jedno dete manje u proseku,
    u razvijenoj zemlji
  • 3:50 - 3:54
    štedi oko 59 tona
    ugljen dioksida godišnje.
  • 3:55 - 3:56
    U poređenju,
  • 3:56 - 3:59
    život bez kola, štedi skoro 2,5 tone,
  • 3:59 - 4:02
    izbegavanje prekookeanskih letova -
    i to samo jednog -
  • 4:02 - 4:04
    štedi oko 1,5 tona,
  • 4:04 - 4:08
    a veganska ishrana štedi
    i do jedne tone godišnje.
  • 4:09 - 4:11
    Dete iz Bangladeša
  • 4:11 - 4:15
    dodaje samo 56 tona ugljen dioksida
  • 4:15 - 4:16
    tokom celog života,
  • 4:17 - 4:22
    dok Američko dete dodaje 9,441 tona.
  • 4:22 - 4:24
    Zato neki ljudi smatraju
  • 4:24 - 4:27
    da su ljudi iz zemalja sa velikom
    potrošnjom ugljen-dioksida
  • 4:27 - 4:30
    ti koji treba da razmisle o broju dece.
  • 4:30 - 4:33
    Ali odluka o roditeljstvu,
    i nečije planiranje budućnosti
  • 4:33 - 4:35
    veoma su lične stvari,
  • 4:35 - 4:37
    pod uticajem raznih kulturnih normi,
  • 4:37 - 4:41
    religije, socioekonomskog statusa,
    nivoa obrazovanja, itd.
  • 4:41 - 4:44
    I tako nekima ova debata o deci
    u toku klimatskih promena
  • 4:44 - 4:47
    izgleda kao da je sa druge planete.
  • 4:47 - 4:50
    Mnogi imaju neposrednije pretnje opstanku,
  • 4:50 - 4:52
    kao, kako obezbediti hranu za obrok,
  • 4:52 - 4:54
    ako su samohrana mama sa tri posla,
  • 4:54 - 4:57
    ili su HIV pozitivni,
    ili u migrantskom karavanu.
  • 4:57 - 5:01
    Nažalost, klimatske promene se lako mešaju
    sa drugim problemima.
  • 5:01 - 5:05
    Uvećavaju patnje marginalizovanih.
  • 5:06 - 5:09
    Jedan politikolog mi je jednom rekao
    da je glavni znak
  • 5:09 - 5:13
    realizacije veličine problema,
  • 5:13 - 5:15
    povećanje broja informisanih žena,
  • 5:15 - 5:17
    koje se odlučuju da nemaju decu.
  • 5:18 - 5:19
    Zanimljivo.
  • 5:19 - 5:22
    Da li i vi shvatate problem?
  • 5:23 - 5:26
    Da li ste vi neko
    sa pred-traumatskim stresom?
  • 5:27 - 5:29
    Jedan klimatski psihijatar
    je skovao taj termin,
  • 5:29 - 5:32
    i inače to je sad profesija,
    psihići za klimatske muke.
  • 5:32 - 5:35
    Imaju posla danas kada srednjoškolci
  • 5:35 - 5:37
    ne žele da apliciraju za univerzitete
  • 5:37 - 5:39
    jer ne vide budućnost za sebe.
  • 5:40 - 5:42
    A to me dovodi do glavne tačke.
  • 5:43 - 5:46
    Sve veća briga o roditeljstvu
    u klimatskoj katastrofi
  • 5:46 - 5:50
    je znak koliko se ljudi
    osećaju pritisnuto.
  • 5:51 - 5:55
    Studenti širom sveta upravo
    vrište za promenama
  • 5:55 - 5:57
    bolnim glasom očaja.
  • 5:58 - 6:01
    A činjenica da znamo
    kako doprinosimo problemu
  • 6:01 - 6:02
    koji nas ugrožava
  • 6:02 - 6:04
    dovoljna je da se osetimo ludima.
  • 6:05 - 6:07
    Klimatske promene su sveobuhvatajuće
  • 6:07 - 6:10
    kao i načini na koje se poigravaju
    sa našim umom.
  • 6:11 - 6:12
    Mnogi aktivisti će reći
  • 6:12 - 6:14
    da je najbolje boriti se aktivizmom.
  • 6:15 - 6:18
    A psiholozi će reći da je odgovor
    u psihoterapiji.
  • 6:18 - 6:21
    Drugi veruju da treba zamisliti
    da ste na samrti
  • 6:21 - 6:24
    i razmišljati šta je bilo najvažnije
    u vašem životu,
  • 6:24 - 6:26
    da biste shvatili šta je najbolje učiniti
  • 6:26 - 6:28
    sa vremenom koje vam je ostalo.
  • 6:28 - 6:30
    Sve ove i ostale ideje nam trebaju
  • 6:30 - 6:32
    da bismo se starali o svom biću
  • 6:32 - 6:36
    dok priroda postaje sve grublja
    prema nama.
  • 6:36 - 6:38
    I bez obzira na to imate li dece,
  • 6:38 - 6:41
    treba biti iskren povodom situacije
  • 6:41 - 6:43
    i toga šta dugujemo jedni drugima.
  • 6:44 - 6:45
    Luksuz je tretirati
  • 6:45 - 6:47
    psihološki uticaj klimatskih promena
  • 6:47 - 6:48
    kao sporednu stvar,
  • 6:48 - 6:52
    jer se druga pitanja nauke,
    tehnologije, politike, ekonomije
  • 6:52 - 6:56
    čine jakim, dok je ovo nekako slabo.
  • 6:57 - 6:59
    Mentalno zdravlje treba da bude glavni deo
  • 6:59 - 7:02
    preživljavanja klimatskih promena,
  • 7:02 - 7:05
    koji zahteva finansiranje
    i etiku jednakosti i brige,
  • 7:05 - 7:07
    kao i podizanje nivoa svesti.
  • 7:07 - 7:10
    Jer iako ste potpuno emocionalno
    izbegavajuća osoba,
  • 7:10 - 7:14
    ne postoji dovoljno veliki tepih
    pod koji ćete ovo gurnuti.
  • 7:14 - 7:15
    Hvala.
  • 7:15 - 7:18
    (Aplauz)
Title:
Kako klimatske promene utiču na mentalno zdravlje
Speaker:
Brit Rej (Britt Wray)
Description:

"Iako je mnogo toga rečeno o klimatskim promenama, jedva da smo čuli o tome kako utiču na psihu," kaže naučna spisateljica Brit Rej. U ovom kratkom govoru, ona istražuje kako klimatske promene ugrožavaju naše zdravlje - mentalno, socijalno i duhovno - i nudi početne tačke rešenja za ovaj problem.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
07:31

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.