Return to Video

Možda ste zbog ovoga depresivni ili anksiozni

  • 0:01 - 0:03
    Prilično dugo vremena
  • 0:03 - 0:07
    su me opsedale dve misterije.
  • 0:07 - 0:09
    Nisam ih razumeo,
  • 0:09 - 0:12
    i iskreno, prilično me je plašilo
    da razmišljam o njima.
  • 0:12 - 0:16
    Prva misterija je: imam 40 godina,
  • 0:16 - 0:19
    i kroz ceo moj život, iz godine u godinu,
  • 0:19 - 0:22
    ozbiljna depresija
    i anksioznost su u porastu,
  • 0:22 - 0:25
    u Sjedinjenim Državama,
    u Velikoj Britaniji,
  • 0:25 - 0:27
    i širom zapadnog sveta.
  • 0:27 - 0:30
    Želeo sam da razumem zašto.
  • 0:31 - 0:33
    Zašto se to nama dešava?
  • 0:33 - 0:36
    Zašto se, iz godine u godinu,
  • 0:36 - 0:40
    sve veći broj nas nađe u situaciji
    da sve teže izgura dan?
  • 0:40 - 0:43
    Želeo sam da razumem ovo
    više zbog lične misterije.
  • 0:43 - 0:45
    Kada sam bio tinejdžer,
  • 0:45 - 0:46
    sećam se da sam išao kod doktora
  • 0:46 - 0:51
    i objasnio mu da imam taj osećaj
    kao da bol curi iz mene.
  • 0:51 - 0:53
    Nisam ga mogao kontrolisati,
  • 0:53 - 0:55
    nisam razumeo zašto se to dešava,
  • 0:55 - 0:57
    stideo sam se toga.
  • 0:57 - 0:59
    Doktor mi je ispričao priču
  • 0:59 - 1:01
    koja je, sad shvatam, bila dobronamerna,
  • 1:01 - 1:02
    ali prilično uprošćena.
  • 1:02 - 1:04
    Ne potpuno pogrešna.
  • 1:04 - 1:06
    Moj doktor je rekao: „Znamo
    zašto ljudi postaju takvi.
  • 1:06 - 1:11
    Neki ljudi prirodno imaju
    hemijski disbalans u glavi -
  • 1:11 - 1:12
    ti si očigledno jedan od njih.
  • 1:12 - 1:14
    Samo treba da ti damo neke lekove,
  • 1:14 - 1:16
    i tvoj hemijski balans
    će se vratiti u normalu.“
  • 1:16 - 1:18
    Počeo sam da uzimam lekove
    Paksil ili Seroksat,
  • 1:18 - 1:21
    isti lek pod drugim nazivima
    u različitim zemljama.
  • 1:21 - 1:24
    I osećao sam se mnogo bolje,
    stvarno me je to podiglo.
  • 1:25 - 1:26
    Ali nedugo potom,
  • 1:26 - 1:28
    onaj osećaj bola se počeo vraćati.
  • 1:28 - 1:30
    Davali su mi sve veće i veće doze,
  • 1:30 - 1:33
    dok za 13 godina nisam počeo
    uzimati maksimalnu moguću dozu
  • 1:33 - 1:35
    koja je zakonski dozvoljena da se uzima.
  • 1:35 - 1:38
    Tokom većeg dela tih 13 godina,
    i uglavnom sve vreme pred kraj,
  • 1:38 - 1:40
    bio sam u bolovima.
  • 1:40 - 1:43
    Počeo sam da se pitam: „Šta se dešava?
  • 1:43 - 1:45
    Radiš sve što su ti rekli da radiš,
  • 1:45 - 1:48
    po obrascu koji dominira ovom kulturom -
  • 1:48 - 1:50
    zašto se još uvek osećaš tako?“
  • 1:50 - 1:53
    Da bih otkrio srž ove dve misterije,
  • 1:53 - 1:55
    za knjigu koju sam napisao,
  • 1:55 - 1:57
    završio sam na velikom putovanju po svetu,
  • 1:57 - 1:59
    i proputovao preko 64 000 kilometara.
  • 1:59 - 2:01
    Želeo sam da pričam sa vodećim
    svetskim stručnjacima
  • 2:01 - 2:03
    o uzrocima depresije i anksioznosti,
  • 2:03 - 2:05
    i što je najbitnije, šta ih rešava,
  • 2:05 - 2:08
    i ljudima koji su prošli
    kroz depresiju i anksioznost,
  • 2:08 - 2:10
    i pronašli izlaz na razne načine.
  • 2:10 - 2:11
    Mnogo toga sam naučio
  • 2:11 - 2:14
    od neverovatnih ljudi
    koje sam upoznavao tokom putovanja.
  • 2:14 - 2:17
    Ali smatram da je suština
    onoga što sam naučio do sada
  • 2:17 - 2:20
    da imamo naučne dokaze
  • 2:20 - 2:24
    za devet različitih uzroka
    depresije i anksioznosti.
  • 2:24 - 2:27
    Dva uzročnika su stvarno biološka.
  • 2:27 - 2:29
    Vaši geni vas mogu učiniti
    osetljivijim na te probleme,
  • 2:29 - 2:31
    iako oni ne određuju vašu sudbinu.
  • 2:31 - 2:34
    Postoje i stvarne promene u mozgu
    koje mogu da se dese
  • 2:34 - 2:35
    kada upadnete u depresiju
  • 2:35 - 2:37
    i koje mogu otežati izlazak iz nje.
  • 2:37 - 2:39
    Ali većina faktora koji su potvrđeni
  • 2:39 - 2:41
    kao uzroci depresije i anksioznosti
  • 2:41 - 2:43
    nisu biološke prirode.
  • 2:44 - 2:46
    To su faktori koji se nalaze
    u načinu na koji živimo.
  • 2:46 - 2:48
    Onog momenta kada ih razumete,
  • 2:48 - 2:51
    to otvara veoma drugačiji spektar rešenja
  • 2:51 - 2:52
    koji bi trebalo ponuditi ljudima
  • 2:52 - 2:55
    uz opciju hemijskih antidepresiva.
  • 2:55 - 2:57
    Na primer:
  • 2:57 - 3:01
    ako ste usamljeni, veća je verovatnoća
    da ćete postati depresivni.
  • 3:01 - 3:03
    Ako radite, a nemate nikakvu kontrolu
    nad svojim poslom,
  • 3:03 - 3:05
    nego samo radite ono šta vam se kaže,
  • 3:05 - 3:08
    veća je verovatnoća
    da ćete postati depresivni.
  • 3:08 - 3:10
    Ako retko kad izlazite u prirodu,
  • 3:10 - 3:12
    veća je verovatnoća
    da ćete postati depresivni.
  • 3:12 - 3:15
    A jedna stvar objedinjuje mnogo uzroka
    depresije i anksioznosti
  • 3:15 - 3:16
    o kojima sam slušao.
  • 3:16 - 3:18
    Ne sve, ali dosta njih.
  • 3:18 - 3:20
    Svi ovde znaju
  • 3:20 - 3:23
    da svi imamo prirodne
    fizičke potrebe, zar ne?
  • 3:23 - 3:24
    Očigledno.
  • 3:24 - 3:27
    Treba vam hrana, treba vam voda,
  • 3:27 - 3:29
    prenoćište, čist vazduh.
  • 3:29 - 3:30
    Ako bih uzeo to od vas,
  • 3:30 - 3:33
    bili biste veoma brzo u stvarnom problemu.
  • 3:33 - 3:35
    Ali u isto vreme,
  • 3:35 - 3:38
    svako ljudsko biće
    ima prirodne psihološke potrebe.
  • 3:38 - 3:40
    Potrebno vam je da osećate pripadnost.
  • 3:40 - 3:43
    Potrebno vam je da osetite
    da vaš život ima smisao i svrhu,
  • 3:43 - 3:46
    da osetite da vas ljudi prepoznaju i cene,
  • 3:46 - 3:48
    da osetite da imate
    budućnost koja ima smisla.
  • 3:48 - 3:51
    Ova kultura koju smo izgradili
    je dobra po pitanju dosta stvari.
  • 3:52 - 3:53
    Mnoge stvari su bolje nego u prošlosti -
  • 3:53 - 3:55
    drago mi je što živim u sadašnjici.
  • 3:55 - 3:56
    Ali sve smo lošiji i lošiji
  • 3:57 - 4:01
    u ispunjavanju ovih dubokih,
    osnovnih psiholoških potreba.
  • 4:02 - 4:03
    I to nije jedino što se dešava,
  • 4:03 - 4:08
    ali smatram da je to ključni razlog
    zašto se ova kriza stalno produbljuje.
  • 4:09 - 4:12
    Shvatio sam da je to
    jako teško prihvatiti.
  • 4:12 - 4:15
    Stvarno sam se borio sa ovom idejom
  • 4:15 - 4:19
    promene od razmišljanja o depresiji
    kao problemu samo u mom mozgu
  • 4:19 - 4:20
    do o problemu sa više uzroka,
  • 4:21 - 4:23
    uključujući mnoge vezane
    za način na koji živimo.
  • 4:23 - 4:25
    To je tek počelo
    da se uklapa u mojoj glavi
  • 4:25 - 4:28
    kada sam jednog dana otišao da razgovaram
    sa južnoafričkim psihijatrom
  • 4:28 - 4:30
    po imenu dr Derek Samerfild.
  • 4:30 - 4:31
    On je sjajan lik.
  • 4:31 - 4:35
    Dr Samerfild je sticajem okolnosti
    bio u Kambodži 2001. godine,
  • 4:35 - 4:38
    kada su prvi put predstavili
    hemijske antidepresive
  • 4:38 - 4:40
    ljudima u zemlji.
  • 4:40 - 4:43
    Lokalni doktori, Kambodžijanci,
    nikada nisu čuli za ovu vrstu lekova,
  • 4:43 - 4:45
    pa su pitali šta je to.
  • 4:45 - 4:46
    On je objasnio.
  • 4:46 - 4:48
    Onda su mu oni rekli:
  • 4:48 - 4:50
    „Nama to ne treba,
    mi već imamo antidepresive.”
  • 4:50 - 4:52
    On je bio u fazonu: „Kako to mislite?”
  • 4:52 - 4:55
    Mislio je da će pričati
    o nekoj vrsti biljnog leka,
  • 4:55 - 4:59
    kao, na primer, o kantarionu,
    ginko bilobi ili nečemu sličnom.
  • 5:00 - 5:02
    Umesto toga, oni su mu ispričali priču.
  • 5:03 - 5:06
    Bio je jedan farmer u njihovoj zajednici
    koji je radio na prinčanim poljima.
  • 5:06 - 5:08
    Jednog dana, stao je na minu
  • 5:08 - 5:10
    zaostalu iz rata sa Sjedinjenim Državama,
  • 5:10 - 5:12
    i izgubio je nogu.
  • 5:12 - 5:13
    Nabavili su mu veštačku nogu,
  • 5:13 - 5:16
    i nakon izvesnog vremena,
    vratio se u pirinčana polja.
  • 5:16 - 5:18
    Očigledno, bilo je izuzetno
    bolno raditi pod vodom
  • 5:18 - 5:20
    kada imate veštački ud,
  • 5:20 - 5:23
    i pretpostavljam da je bilo
    i prilično traumatično
  • 5:23 - 5:25
    vratiti se natrag na polje
    gde je bio raznesen.
  • 5:25 - 5:27
    Čovek je počeo plakati po ceo dan,
  • 5:27 - 5:29
    odbijao je da izađe iz kreveta,
  • 5:29 - 5:32
    razvio je sve simptome klasične depresije.
  • 5:32 - 5:33
    Kambodžanski doktor je rekao:
  • 5:33 - 5:36
    „Tada smo mu dali antidepresiv.”
  • 5:36 - 5:38
    A dr Samerfild je pitao:
    „Šta ste mu dali?”
  • 5:38 - 5:41
    Objasnili su da su otišli kod njega,
  • 5:42 - 5:43
    saslušali ga,
  • 5:44 - 5:47
    i shvatili da njegov bol ima smisla -
  • 5:47 - 5:50
    za njega je bilo teško da to vidi,
    gušeći se u depresiji,
  • 5:50 - 5:53
    ali u suštini je to imalo potpuno
    razumljive uzroke u njegovom životu.
  • 5:54 - 5:57
    Jedan od doktora je pomislio,
    pričajući sa ljudima iz zajednice:
  • 5:57 - 5:59
    „Znate, ako mu kupimo kravu,
  • 5:59 - 6:01
    mogao bi da postane mlekar,
  • 6:01 - 6:03
    i ne bi bio u poziciji
    koja ga toliko remeti,
  • 6:03 - 6:06
    ne bi morao da ide
    da radi u pirinčanim poljima.”
  • 6:06 - 6:08
    Tako su mu kupili kravu.
  • 6:08 - 6:10
    Za nekoliko nedelja plakanje je prestalo,
  • 6:10 - 6:13
    u roku od mesec dana
    njegova depresija je nestala.
  • 6:13 - 6:14
    Rekli su doktoru Samerfildu:
  • 6:14 - 6:16
    „Vidite, doktore, ta krava
    je bila antidepresiv,
  • 6:16 - 6:18
    to je ono na šta mislite, zar ne?”
  • 6:18 - 6:19
    (Smeh)
  • 6:19 - 6:22
    (Aplauz)
  • 6:22 - 6:25
    Da ste odgajani da razmišljate
    o depresiji na način na koji sam ja,
  • 6:25 - 6:27
    a većina ljudi jeste,
  • 6:27 - 6:28
    to zvuči kao loša šala, zar ne?
  • 6:28 - 6:32
    „Otišao sam kod doktorke
    po antidepresiv, i dala mi je kravu.”
  • 6:32 - 6:35
    Ali ono što su kambodžanski
    doktori intuitivno znali,
  • 6:35 - 6:38
    zasnovano na ovoj pojedinačnoj,
    nenaučnoj anegdoti,
  • 6:38 - 6:41
    je ono što vodeća svetska
    zdravstvena institucija,
  • 6:41 - 6:43
    Svetska zdravstvena organizacija,
  • 6:43 - 6:45
    pokušava da nam kaže godinama unazad,
  • 6:45 - 6:48
    zasnovano na najboljim naučnim dokazima.
  • 6:49 - 6:51
    Ako ste depresivni,
  • 6:51 - 6:52
    ako ste anksiozni,
  • 6:53 - 6:56
    niste slabi, niste ludi,
  • 6:56 - 7:00
    niste, pobogu, mašina
    sa polomljenim delovima.
  • 7:01 - 7:04
    Vi ste ljudsko biće
    sa potrebama koje nisu ispunjene.
  • 7:04 - 7:07
    Jednako je važno razmisliti
    o onome što kambodžanski doktori
  • 7:07 - 7:10
    i Svetska zdravstvena
    organizacija ne govore.
  • 7:10 - 7:11
    Oni ne govore ovom farmeru:
  • 7:11 - 7:14
    „Hej, drugar, moraš da se sabereš.
  • 7:14 - 7:18
    Tvoj posao je da sam rešiš ovaj problem.”
  • 7:18 - 7:20
    Naprotiv, oni kažu:
  • 7:20 - 7:23
    „Ovde smo kao grupa da ti pomognemo,
  • 7:23 - 7:28
    zajedno možemo da shvatimo
    i rešimo ovaj problem.”
  • 7:29 - 7:33
    To je ono što svaka osoba
    koja je u depresiji treba,
  • 7:33 - 7:36
    i ono što svaka osoba
    koja je u depresiji zaslužuje.
  • 7:36 - 7:39
    Upravo zato je jedan od vodećih doktora
    u Ujedinjenim nacijama,
  • 7:39 - 7:41
    u zvaničnoj izjavi povodom
    Svetskog dana zdravlja,
  • 7:41 - 7:43
    pre par godina, 2017. godine,
  • 7:43 - 7:46
    rekao da treba manje razgovarati
    o hemijskoj neuravnoteženosti,
  • 7:46 - 7:49
    a više o neuravnoteženosti
    u načinu na koji živimo.
  • 7:49 - 7:51
    Lekovi pružaju pravo olakšanje
    nekim ljudima -
  • 7:51 - 7:53
    meni su pružali olakšanje neko vreme -
  • 7:53 - 7:57
    ali upravo zbog toga što ovaj problem
    prevazilazi biologiju,
  • 7:58 - 8:01
    rešenje mora takođe da bude trajnije.
  • 8:01 - 8:03
    Kada sam ovo prvi put shvatio,
  • 8:03 - 8:05
    sećam se da sam pomislio:
  • 8:05 - 8:07
    „Okej, mogao sam da vidim
    sve naučne dokaze,
  • 8:07 - 8:09
    pročitao sam brojna istraživanja,
  • 8:09 - 8:12
    razgovarao sa velikim brojem stručnjaka
    koji su ovo objašnjavali,”
  • 8:12 - 8:14
    ali stalno sam mislio:
    „Kako to možemo da uradimo?”
  • 8:14 - 8:16
    Stvari koje nas čine depresivnim
  • 8:16 - 8:18
    su u većini slučajeva mnogo komplikovanije
  • 8:18 - 8:20
    nego kod kambodžanskog farmera.
  • 8:20 - 8:23
    Sa čim uopšte da počnemo?
  • 8:23 - 8:26
    Ali opet, na dugom putovanju
    za moju knjigu,
  • 8:26 - 8:28
    širom sveta,
  • 8:28 - 8:30
    susretao sam ljude
    koji su upravo to radili,
  • 8:30 - 8:33
    od Sidneja, San Franciska,
  • 8:33 - 8:34
    do Sao Paula.
  • 8:34 - 8:36
    Sretao sam se sa ljudima koji su razumeli
  • 8:36 - 8:38
    dublje uzroke depresije i anksioznosti
  • 8:38 - 8:41
    i koji su ih, kao grupa, rešavali.
  • 8:41 - 8:44
    Očigledno, ne mogu da vam pričam
    o svim neverovatnim ljudima
  • 8:44 - 8:45
    koje sam upoznao i pisao o njima,
  • 8:45 - 8:49
    ili o svih devet uzroka depresije
    i anksioznosti za koje sam saznao,
  • 8:49 - 8:51
    zato što mi ne daju
    da održim TED govor od 10 sati -
  • 8:51 - 8:53
    možete im se žaliti na to.
  • 8:53 - 8:54
    Želim da se fokusiram na dva uzroka
  • 8:54 - 8:58
    i dva rešenja koja proizilaze
    iz njih, ako se slažete.
  • 8:59 - 9:00
    Evo prvog:
  • 9:00 - 9:03
    Mi smo najusamljenije društvo
    u ljudskoj istoriji.
  • 9:03 - 9:06
    Postoji nedavno istraživanje
    koje je pitalo Amerikance:
  • 9:06 - 9:09
    „Da li imate osećaj
    kao da više niste bliski ni sa kim?”
  • 9:09 - 9:13
    I 39% ljudi je reklo
    da to odgovara njihovom opisu.
  • 9:13 - 9:14
    „Nisam više blizak ni sa kim.”
  • 9:14 - 9:17
    Na međunarodnim skalama usamljenosti,
  • 9:17 - 9:20
    Velika Britanija i ostatak Evrope
    su odmah iza Sjedinjenih Država,
  • 9:20 - 9:21
    za slučaj da neko likuje.
  • 9:21 - 9:22
    (Smeh)
  • 9:22 - 9:24
    Puno vremena sam proveo
    razgovarajući o ovome
  • 9:24 - 9:27
    sa vodećim svetskim
    stručnjacima za usamljenost,
  • 9:27 - 9:29
    sa izuzetnim čovek po imenu
    profesor Džon Kasiopo,
  • 9:29 - 9:30
    koji je bio u Čikagu,
  • 9:30 - 9:33
    i razmišljao sam o jednom pitanju
    koje nam njegov rad postavlja.
  • 9:33 - 9:35
    Profesor Kasiopo je pitao:
  • 9:35 - 9:37
    „Zašto postojimo?
  • 9:37 - 9:39
    Zašto smo ovde, zašto smo živi?”
  • 9:39 - 9:41
    Jedan od ključnih razloga
  • 9:41 - 9:44
    je taj što su naši praoci
    iz afričkih savana
  • 9:44 - 9:46
    bili stvarno dobri u jednoj stvari.
  • 9:46 - 9:49
    Često nisu bili veći
    od životinja koje su lovili,
  • 9:49 - 9:52
    a često nisu bili ni brži
    od životinja koje su lovili,
  • 9:52 - 9:56
    ali su bili mnogo bolji
    u povezivanju u grupe
  • 9:56 - 9:57
    i saradnji.
  • 9:57 - 10:00
    To je bila naša supermoć kao vrste -
  • 10:00 - 10:01
    mi se povezujemo,
  • 10:01 - 10:03
    baš kao što su se pčele razvile
    da žive u košnici,
  • 10:04 - 10:06
    ljudi su se razvili da žive u plemenima.
  • 10:06 - 10:10
    A mi smo prvi ljudi u istoriji
  • 10:10 - 10:12
    koji se odriču svojih plemena.
  • 10:12 - 10:15
    Zbog toga se osećamo grozno.
  • 10:15 - 10:17
    Ali ne mora da bude tako.
  • 10:17 - 10:20
    Jedan od junaka moje knjige,
    i zapravo mog života,
  • 10:20 - 10:22
    je doktor po imenu Sem Everington.
  • 10:22 - 10:25
    On je lekar opšte prakse
    u siromašnim delovima istočnog Londona,
  • 10:25 - 10:26
    gde sam ja živeo mnogo godina.
  • 10:26 - 10:28
    Sem se osećao jako neprijatno
  • 10:28 - 10:30
    zato što je imao gomilu pacijenata
  • 10:30 - 10:32
    koji su mu dolazili
    sa depresijom i anksioznošću.
  • 10:32 - 10:35
    Baš kao i ja, nije protivnik
    hemijskih antidepresiva,
  • 10:35 - 10:37
    smatra da oni pružaju
    olakšanje nekim ljudima.
  • 10:37 - 10:38
    Ali je uvideo dve stvari.
  • 10:38 - 10:42
    Prvo, njegovi pacijenti
    su često bili depresivni i anksiozni
  • 10:42 - 10:46
    iz potpuno razumljivih razloga,
    poput usamljenosti.
  • 10:46 - 10:49
    Drugo, iako su lekovi pružali
    olakšanje nekim ljudima,
  • 10:49 - 10:52
    mnogima nisu rešili problem.
  • 10:52 - 10:53
    Suštinski problem.
  • 10:54 - 10:57
    Jednog dana Sem je odlučio
    da pokrene drugačiji pristup.
  • 10:57 - 10:59
    Žena je došla u njegovu
    zdravstvenu ustanovu,
  • 10:59 - 11:00
    a zvala se Lisa Kaningem.
  • 11:01 - 11:02
    Ja sam kasnije upoznao Lisu.
  • 11:02 - 11:06
    Lisa je bila zatvorena u svom domu
    sa jezivom depresijom i anksioznošću
  • 11:07 - 11:08
    sedam godina.
  • 11:09 - 11:12
    Kada je došla u Semovu ustanovu,
    rečeno joj je: „Ne brini,
  • 11:12 - 11:14
    nastavićemo sa davanjem ovih lekova,
  • 11:14 - 11:16
    ali ćemo takođe prepisati nešto drugo.
  • 11:17 - 11:20
    Prepisaćemo ti da dva puta nedeljno
    dolaziš u ovaj centar
  • 11:20 - 11:23
    kako bi upoznala grupu ljudi
    sa depresijom i anksioznošću,
  • 11:23 - 11:26
    ne da biste pričali kako ste nesrećni,
  • 11:26 - 11:29
    nego da zajedno pronađete
    nešto smisleno što biste mogli da uradite,
  • 11:29 - 11:32
    tako da ne budeš usamljena
    i nemaš osećaj da ti je život besmislen.”
  • 11:32 - 11:34
    Prvi put kada se ova grupa sastala,
  • 11:35 - 11:37
    Lisa je bukvalno počela
    da povraća od anksioznosti,
  • 11:37 - 11:39
    to je bilo preemotivno za nju.
  • 11:39 - 11:42
    Ali ljudi su bili tu za nju,
    grupa je počela pričati:
  • 11:42 - 11:44
    „Šta bismo mogli učiniti?”
  • 11:44 - 11:46
    Ljudi iz grada,
    iz istočnog Londona, kao ja,
  • 11:46 - 11:47
    nisu imali pojma o baštovanstvu.
  • 11:47 - 11:50
    Bili su u fazonu: „Hajde
    da naučimo baštovanstvo?”
  • 11:50 - 11:52
    Postojao je prostor
    iza doktorskih ordinacija
  • 11:52 - 11:53
    koji je bio zarastao.
  • 11:53 - 11:55
    „Zašto ne bismo pretvorili to u baštu?”
  • 11:55 - 11:57
    Počeli su da uzimaju knjige iz biblioteke,
  • 11:57 - 11:59
    da gledaju klipove na Jutjubu.
  • 11:59 - 12:02
    Počeli su da čeprkaju po zemljištu.
  • 12:02 - 12:05
    Počeli su da uče o ritmu godišnjih doba.
  • 12:05 - 12:07
    Postoje brojni dokazi
    da je izloženost prirodi
  • 12:07 - 12:10
    stvarno jak antidepresiv.
  • 12:10 - 12:13
    Ali oni su počeli da rade
    nešto još značajnije.
  • 12:13 - 12:15
    Počeli su da formiraju pleme.
  • 12:15 - 12:17
    Počeli su da osnivaju grupu.
  • 12:17 - 12:19
    Počeli su da brinu jedni o drugima.
  • 12:19 - 12:21
    Kada se neko od njih ne bi pojavio,
  • 12:21 - 12:24
    drugi bi otišli da ih traže -
    „Jesi li dobro?”,
  • 12:24 - 12:26
    pomažući im da shvate
    šta ih je mučilo tog dana.
  • 12:26 - 12:28
    Lisa mi je to objasnila ovako:
  • 12:28 - 12:31
    „Kako je bašta počela da cveta,
  • 12:31 - 12:32
    i mi smo procvetali.”
  • 12:32 - 12:35
    Ovaj pristup se zove
    prepisivanje druženja,
  • 12:35 - 12:36
    i širi se Evropom.
  • 12:36 - 12:38
    Postoji mala ali sve veća gomila dokaza
  • 12:38 - 12:41
    koja upućuje da to može proizvesti
    stvaran i smislen pad
  • 12:41 - 12:43
    depresije i anksioznosti.
  • 12:43 - 12:47
    Sećam se jednog dana,
    dok sam stajao u bašti
  • 12:47 - 12:50
    koju su napravili Lisa
    i njeni nekada depresivni prijatelji -
  • 12:50 - 12:51
    stvarno prelepa bašta -
  • 12:51 - 12:52
    razmišljao sam o ovome,
  • 12:52 - 12:56
    prilično inspirisan čovekom
    po imenu profesor Hju Mekaj iz Australije.
  • 12:56 - 13:01
    Razmišljao sam o tome da, toliko često
    kada se ljudi u ovoj kulturi osećaju loše,
  • 13:01 - 13:04
    kažemo im - siguran sam
    da su svi izgovorili, ja jesam -
  • 13:04 - 13:07
    kažemo: „Samo treba da budeš
    to što jesi. Budi svoj.”
  • 13:08 - 13:10
    I shvatio sam da bi zapravo
    trebalo reći ljudima:
  • 13:10 - 13:12
    „Nemoj biti ti.
  • 13:12 - 13:14
    Nemoj biti svoj.
  • 13:14 - 13:17
    Budi mi. Budi naš.
  • 13:17 - 13:18
    Budi deo grupe.”
  • 13:18 - 13:22
    (Aplauz)
  • 13:22 - 13:24
    Rešenje ovih problema
  • 13:24 - 13:28
    ne leži u angažovanju
    sve više i više vaših resursa,
  • 13:28 - 13:29
    kao usamljene jedinke -
  • 13:29 - 13:31
    delimično to nas je dovelo u krizu.
  • 13:31 - 13:34
    Leži u ponovnom povezivanju
    sa nečim što je veće od vas.
  • 13:34 - 13:36
    A to je suštinski povezano
    sa jednim od ostalih uzroka
  • 13:36 - 13:39
    depresije i anksioznosti
    o kojima sam želeo da vam pričam.
  • 13:39 - 13:41
    Dakle, svi znaju
  • 13:41 - 13:45
    da je loša hrana počela da nam dominira
    u ishrani i učinila nas fizički bolesnim.
  • 13:45 - 13:47
    Ne govorim ovo sa nekom
    dozom superiornosti,
  • 13:47 - 13:49
    bukvalno sam došao ovamo iz Mekdonaldsa.
  • 13:49 - 13:52
    Video sam sve vas kako jedete
    zdrav TED-ov doručak
  • 13:52 - 13:54
    i bio sam u fazonu - nema šanse.
  • 13:54 - 13:58
    Isto kao što je loša hrana preovladala
    ishranom i učinila nas fizički bolesnim,
  • 13:58 - 14:02
    tako su i loše vrednosti
    preuzele naše umove
  • 14:02 - 14:04
    i učinile nas mentalno bolesnim.
  • 14:04 - 14:07
    Hiljadama godina filozofi govore da,
  • 14:07 - 14:12
    ako vam se život vrti oko novca,
    statusa i pokazivanja,
  • 14:12 - 14:13
    osećaćete se očajno.
  • 14:13 - 14:16
    To nije baš bio precizan
    citat Šopenhauera,
  • 14:16 - 14:17
    ali to je suština onoga što je rekao.
  • 14:17 - 14:20
    Ono što je čudno jeste da niko
    nije naučno istražio ovo,
  • 14:20 - 14:24
    sve dok istinski vanserijska osoba
    koju sam upoznao, profesor Tim Kaser,
  • 14:24 - 14:26
    sa Fakulteta Noks u Ilinoisu,
  • 14:26 - 14:29
    nije počeo svoje istraživanje
    pre oko 30 godina.
  • 14:29 - 14:32
    Njegovo istraživanje je upućivalo
    na nekoliko važnih stvari.
  • 14:32 - 14:35
    Prvo, što više verujete
  • 14:35 - 14:40
    da možete novcem i pokazivanjem
    naći izlaz iz tuge
  • 14:40 - 14:42
    ka dobrom životu,
  • 14:42 - 14:45
    veća je verovatnoća da ćete postati
    depresivni i anksiozni.
  • 14:45 - 14:48
    Drugo, kao društvo,
  • 14:48 - 14:51
    sve nas više pokreću ova verovanja.
  • 14:51 - 14:52
    Tokom celog svog života,
  • 14:52 - 14:57
    pod teretom reklama,
    Instagrama i svega sličnog tome.
  • 14:57 - 14:58
    Dok sam razmišljao o tome,
  • 14:58 - 15:01
    shvatio sam da je to
    kao da su nas od rođenja hranili
  • 15:01 - 15:03
    nekom vrstom Kej-Ef-Si duševne hrane.
  • 15:04 - 15:08
    Učili su nas da sreću tražimo
    na pogrešnim mestima,
  • 15:08 - 15:11
    što, baš kao što loša hrana
    ne može da ispuni vaše potrebe
  • 15:11 - 15:13
    i na kraju čini da se osećate očajno,
  • 15:13 - 15:16
    loše vrednosti ne ispunjavaju
    vaše psihološke potrebe,
  • 15:16 - 15:19
    i one vas odvlače od dobrog života.
  • 15:19 - 15:22
    Kada sam prvi put provodio vreme
    sa profesorom Keserom,
  • 15:22 - 15:23
    učeći sve ovo,
  • 15:23 - 15:26
    osećao sam stvarno čudne pomešane emocije.
  • 15:26 - 15:28
    Sa jedne strane,
    smatram ovo velikim izazovom.
  • 15:28 - 15:32
    Shvatio sam koliko često sam tokom života,
    kada sam se osećao loše,
  • 15:32 - 15:37
    pokušao da nadomestim to nekim šepurećim,
    vrhunskim spoljnim rešenjem.
  • 15:37 - 15:40
    Mogao sam da vidim
    i zašto to nije delovalo na mene.
  • 15:41 - 15:44
    Takođe sam razmišljao:
    „Nije li to očigledno?
  • 15:44 - 15:46
    Nije li to skoro banalno, zar ne?”
  • 15:46 - 15:47
    Kada bih svima vama ovde rekao:
  • 15:47 - 15:48
    niko od vas neće na samrti
  • 15:48 - 15:52
    razmišljati o cipelama koje ste kupili
    i o svim retvitovima koje ste dobili,
  • 15:52 - 15:56
    već ćete razmišljati o momentima ljubavi,
    smisla i povezanosti u svom životu.
  • 15:56 - 15:57
    Mislim da to deluje skoro kao kliše.
  • 15:57 - 16:00
    Nastavio sam priču
    sa profesorom Kaserom rekavši:
  • 16:00 - 16:03
    „Zašto osećam tu čudnu podvojenost?”
  • 16:03 - 16:07
    On mi je odgovorio: „Na nekom nivou,
    svi mi znamo te stvari.
  • 16:07 - 16:09
    Ali u ovoj kulturi,
    mi ne živimo po tim pravilima.”
  • 16:09 - 16:11
    Toliko su nam poznata da su postala kliše,
  • 16:11 - 16:13
    a opet ne živimo po tim pravilima.
  • 16:13 - 16:16
    Pitao sam se i dalje:
    zašto bismo znali nešto tako dubokoumno,
  • 16:16 - 16:17
    a da ne živimo po tim pravilima?
  • 16:17 - 16:21
    Nakon izvesnog vremena,
    profesor Kaser mi je rekao:
  • 16:21 - 16:23
    „Zato što živimo u mašini
  • 16:23 - 16:27
    koja je napravljena tako da nas natera
    da zanemarimo ono što je važno u životu.”
  • 16:27 - 16:29
    Morao sam duboko da se zamislim.
  • 16:29 - 16:30
    „Zato što živimo u mašini
  • 16:30 - 16:34
    koja je napravljena tako da nas natera
    da zanemarimo ono što je važno u životu.”
  • 16:34 - 16:38
    Profesor Kaser je želeo da shvati
    kako možemo da poremetimo tu mašinu.
  • 16:38 - 16:40
    Sproveo je gomilu
    istraživanja na ovu temu.
  • 16:40 - 16:42
    Reći ću vam jedan primer,
  • 16:42 - 16:45
    i jako bih želeo da svi isprobate to
    sa svojim prijateljima i porodicom.
  • 16:45 - 16:49
    Zajedno sa likom po imenu Nejtan Dangen,
    skupio je grupu tinejdžera i odraslih
  • 16:49 - 16:53
    da zajedno dolaze na niz seansi
    tokom određenog perioda, da razgovaraju.
  • 16:53 - 16:54
    Poenta grupe je bila
  • 16:54 - 16:58
    da natera ljude da misle
    o momentima iz svog života
  • 16:58 - 17:01
    u kojima su istinski
    pronašli značenje i svrhu.
  • 17:01 - 17:03
    Za različite ljude
    to su bile različite stvari.
  • 17:03 - 17:06
    Nekima je to bilo sviranje,
    pisanje, pomaganje nekom -
  • 17:06 - 17:09
    siguran sam da svako ovde
    može nešto da zamisli, zar ne?
  • 17:09 - 17:12
    Deo poente je bio da se ljudi zapitaju:
  • 17:12 - 17:15
    „Okej, kako više života posvetiti
  • 17:15 - 17:18
    potrazi za tim momentima značenja i svrhe,
  • 17:18 - 17:21
    a manje, ne znam,
    kupovini nepotrebnih stvari,
  • 17:21 - 17:24
    stavljanju istih na društvene mreže
    u nadi da se izazove reakcija:
  • 17:24 - 17:25
    „O bože, tako sam ljubomoran!”
  • 17:25 - 17:28
    Ono što su otkrili je
    da samo održavanje ovakvih sastanaka -
  • 17:28 - 17:32
    kao neka vrsta sastanaka anonimnih
    alkoholičara, ali za potrošnju, zar ne? -
  • 17:32 - 17:35
    naterati ljude na ovakve sastanke
    usmerava ih ka ovim vrednostima,
  • 17:35 - 17:38
    stvara temelj da se ponašamo u skladu
    sa njima i proveravamo ih sa drugima,
  • 17:38 - 17:41
    što je vodilo ka značajnoj
    promeni ljudskih vrednosti.
  • 17:41 - 17:45
    To ih je odvuklo od ovog uragana
    depresivnih poruka
  • 17:45 - 17:47
    koje nas uče da sreću tražimo
    na pogrešnim mestima,
  • 17:47 - 17:51
    ka mnogo smislenijim
    i zdravijim vrednostima
  • 17:51 - 17:53
    koje nas podižu iz depresije.
  • 17:53 - 17:57
    Ali nakon svih rešenja koja sam video
    i o kojima sam pisao,
  • 17:57 - 17:59
    i mnogima o kojima ne mogu
    ovde da govorim,
  • 17:59 - 18:01
    i dalje razmišljam,
  • 18:01 - 18:05
    znate: „Zašto mi je trebalo
    toliko dugo vremena da to shvatim?”
  • 18:05 - 18:06
    Zato što, kada to objasnite ljudima -
  • 18:06 - 18:09
    neki mogu biti malo
    komplikovaniji, ali ne svi -
  • 18:09 - 18:12
    kada to objasnite ljudima,
    to nije nuklearna fizika, zar ne?
  • 18:12 - 18:14
    Podsvesno već negde znamo te stvari.
  • 18:14 - 18:17
    Zašto nam je toliko teško to da razumemo?
  • 18:17 - 18:19
    Mislim da postoje brojni razlozi.
  • 18:19 - 18:24
    Jedan od njih je da moramo
    da promenimo svoje razumevanje
  • 18:24 - 18:27
    o tome šta su zapravo
    depresija i anksioznost.
  • 18:28 - 18:30
    Postoje pravi biološki doprinosi
  • 18:30 - 18:32
    depresiji i anksioznosti.
  • 18:32 - 18:36
    Ali ako dozvolimo da biologija
    postane cela slika,
  • 18:36 - 18:37
    kao što sam ja dugo činio,
  • 18:37 - 18:41
    kao što smatram da čitava kultura
    čini skoro celog mog života,
  • 18:41 - 18:45
    ono što prećutno govorimo ljudima
    jeste, a to nije ničija namera,
  • 18:45 - 18:48
    ali ono što prećutno
    govorimo ljudima jeste:
  • 18:48 - 18:50
    „Vaš bol ne znači ništa.
  • 18:51 - 18:52
    To je samo kvar.
  • 18:52 - 18:54
    Kao kvar na kompjuteru,
  • 18:54 - 18:57
    mali kratki spoj u vašoj glavi.”
  • 18:58 - 19:01
    Međutim, ja sam uspeo
    da počnem da menjam svoj život
  • 19:01 - 19:05
    tek kada sam shvatio
    da depresija nije kvar.
  • 19:07 - 19:08
    To je signal.
  • 19:09 - 19:11
    Vaša depresija je signal.
  • 19:11 - 19:13
    Govori vam nešto.
  • 19:13 - 19:18
    (Aplauz)
  • 19:18 - 19:20
    Osećamo se tako iz određenih razloga,
  • 19:20 - 19:23
    koji se teško mogu videti
    kada ste u depresiji do guše -
  • 19:23 - 19:25
    ja to najbolje znam, iz ličnog iskustva.
  • 19:25 - 19:29
    Ali uz pravu pomoć,
    možemo razumeti ove probleme
  • 19:29 - 19:31
    i rešiti ih zajedno.
  • 19:31 - 19:33
    Da bismo to uradili,
  • 19:33 - 19:34
    prvi korak
  • 19:34 - 19:37
    je da moramo da prestanemo
    da vređamo ove signale,
  • 19:37 - 19:41
    govoreći da su oni znakovi slabosti,
    ludila ili da su čisto biološki,
  • 19:41 - 19:43
    osim za veoma mali broj ljudi.
  • 19:43 - 19:47
    Moramo početi da osluškujemo te signale,
  • 19:47 - 19:50
    zato što nam oni govore
    ono što stvarno treba da čujemo.
  • 19:51 - 19:56
    Samo kad istinski slušamo te signale,
  • 19:56 - 20:00
    odamo im priznanje i poštujemo ih,
  • 20:00 - 20:02
    možemo početi da uviđamo
  • 20:02 - 20:06
    oslobađujuće, negujuće, dublje rešenje.
  • 20:07 - 20:12
    Krave koje čekaju svugde oko nas.
  • 20:12 - 20:13
    Hvala vam
  • 20:13 - 20:16
    (Aplauz)
Title:
Možda ste zbog ovoga depresivni ili anksiozni
Speaker:
Johan Hari (Johann Hari)
Description:

U dirljivom, delotvornom govoru, novinar Johan Hari deli najnovije uvide u uzroke depresije i anksioznosti stručnjaka širom sveta, kao i neke od uzbudljivih novih rešenja. „Ako ste depresivni ili anksiozni, niste slabi, niti ste ludi - vi ste ljudsko biće sa potrebama koje nisu ispunjene,“ kaže Hari.

more » « less
Video Language:
English
Team:
TED
Project:
TEDTalks
Duration:
20:31

Serbian subtitles

Revisions