Return to Video

Zašto krivimo pojedince za ekonomske krize?

  • 0:01 - 0:05
    Bio je hladan, sunčan martovski dan.
  • 0:05 - 0:08
    Šetala sam ulicom u Rigi.
  • 0:09 - 0:12
    Sećam se da se zima
    polako primicala kraju.
  • 0:12 - 0:15
    Još uvek je tu i tamo bilo snega,
  • 0:15 - 0:18
    ali trotoar je već bio čist i suv.
  • 0:18 - 0:19
    Ako živite u Rigi,
  • 0:19 - 0:25
    znate taj osećaj olakšanja
    koji donose prvi znaci proleća
  • 0:25 - 0:28
    i više ne morate da bazate
    kroz bljuzgavicu
  • 0:28 - 0:29
    od snega i uličnog blata.
  • 0:30 - 0:33
    Dakle, tako sam uživala u šetnji,
  • 0:33 - 0:39
    kad sam iznenada primetila šaru
    na trotoaru ispred mene,
  • 0:39 - 0:40
    grafit:
  • 0:41 - 0:45
    bela slova oslikana
    na tamonosivim ciglama.
  • 0:45 - 0:46
    Pisalo je:
  • 0:46 - 0:51
    „Gde je tvoja odgovornost?”
  • 0:53 - 0:55
    Pitanje me u mestu zaustavilo.
  • 0:56 - 1:00
    Dok sam stajala tu
    razmišljajući o njegovom značenju,
  • 1:00 - 1:05
    primetila sam kako stojim ispred
    Riginog Centra za socijani rad.
  • 1:06 - 1:09
    Stoga se činilo kako je autor
    grafita, ko god on bio,
  • 1:10 - 1:14
    postavljao ovo pitanje ljudima koji su
    dolazili da se prijave za socijanu pomoć.
  • 1:16 - 1:17
    Te zime,
  • 1:17 - 1:23
    radila sam istraživanje o posledicama
    finansijske krize na Letoniju.
  • 1:23 - 1:26
    Kada je globalna finansijsa kriza
    eruptirala 2008 godine,
  • 1:26 - 1:30
    Letonija je snažno pogođena
    kao mala, otvorena ekonomija.
  • 1:30 - 1:32
    Kako bi sredili finansije,
  • 1:32 - 1:35
    letonska vlada je odabrala
    strategiju unutrašnje devalvacije.
  • 1:35 - 1:40
    Sad, to je u suštini značilo drastično
    umanjenje budžeta javne potrošnje,
  • 1:40 - 1:43
    dakle, skresavanje plata
    radnika u javnom sektoru,
  • 1:43 - 1:44
    redukovanje državnih službi,
  • 1:44 - 1:47
    smanjenje naknada za nezaposlene
    i drugih socijalnih pomoći,
  • 1:47 - 1:49
    podizanje poreza.
  • 1:50 - 1:53
    Moja majka je čitav život
    radila kao profesorica istorije.
  • 1:54 - 1:59
    Štednja za nju je značila
    smanjenje plate za 30 procenata
  • 1:59 - 2:01
    iz čista mira.
  • 2:01 - 2:04
    A mnogi su bili
    u njenoj ili goroj situaciji.
  • 2:04 - 2:09
    Troškovi krize su stavljeni
    na ramena običnih Letonaca.
  • 2:10 - 2:13
    Kao rezultat krize i mera štednje,
  • 2:13 - 2:18
    letonska ekonomija se smanjila
    za 25 procenata u periodu od dve godine.
  • 2:18 - 2:21
    Jedino je Grčka pretrpela
    umanjenje ekonomije
  • 2:21 - 2:22
    uporedive veličine.
  • 2:24 - 2:27
    Međutim, dok su Grci
    mesecima bili na ulicama
  • 2:27 - 2:31
    organizujući stalne,
    često nasilne proteste u Atini,
  • 2:31 - 2:34
    u Rigi je sve bilo tiho.
  • 2:36 - 2:39
    Ugledni ekonomisti su se prepirali
    u kolumnama „Njujork tajmsa”
  • 2:39 - 2:43
    o ovom zanimljivom ekstremnom
    letonskom eksperimentu
  • 2:43 - 2:45
    ovog režima štednje
  • 2:45 - 2:47
    i posmatrali su u neverici
  • 2:47 - 2:49
    kako to letonsko društvo podnosi.
  • 2:51 - 2:52
    U to vreme sam studirala u Londonu
  • 2:52 - 2:55
    i sećam se tamošnjeg pokreta Okupirajmo
  • 2:55 - 2:58
    i kako se širio od grada do grada,
  • 2:58 - 3:00
    od Madrida preko Njujorka do Londona,
  • 3:00 - 3:02
    99 procenata protiv jednog procenta.
  • 3:02 - 3:04
    Poznata vam je priča.
  • 3:05 - 3:07
    Ipak, kad sam stigla u Rigu,
  • 3:07 - 3:09
    ovde nije bilo odjeka Okupirajmo pokreta.
  • 3:10 - 3:12
    Letonci su prosto trpeli.
  • 3:13 - 3:17
    „Progutali su žabu”,
    kako lokalna izreka glasi.
  • 3:18 - 3:20
    Za moje doktorsko istraživanje,
  • 3:20 - 3:24
    želela sam da izučavam kako se odnos
    država-građanin menja u Letoniji
  • 3:25 - 3:26
    u periodu postsovjetske ere,
  • 3:26 - 3:29
    a odabrala sam zavod za zapošljavanje
  • 3:29 - 3:30
    kao mesto istraživanja.
  • 3:31 - 3:34
    I kako sam stigla tamo
    u jesen 2011. godine,
  • 3:34 - 3:38
    shvatila sam da zapravo
    svedočim iz prve ruke
  • 3:38 - 3:40
    kako se razvijaju efekti krize
  • 3:40 - 3:44
    i kako oni koji su njome najviše pogođeni,
    ljudi koji su izgubili poslove,
  • 3:44 - 3:46
    reaguju na nju.
  • 3:48 - 3:53
    Te sam počela da intervjuišem ljude koje
    sam sretala u zavodu za zapošljavanje.
  • 3:54 - 3:59
    Svi su imali status onih koji traže posao
    i nadali su se nekakvoj pomoći od države.
  • 3:59 - 4:03
    Uskoro sam, pak, otkrila
    kako je ta pomoć naročite vrste.
  • 4:03 - 4:05
    Bilo je nešto novčane pomoći,
  • 4:05 - 4:09
    ali je državna pmoć uglavnom
    bila u vidu niza socijalnih programa,
  • 4:09 - 4:12
    a jedan od najvećih
    sličnih programa se zvao
  • 4:12 - 4:14
    „Aktivnosti uvećanja konkurentosti”.
  • 4:15 - 4:17
    U suštini, radilo se o nizu seminara
  • 4:17 - 4:20
    na koje su podsticali
    sve nezaposlene da ih pohađaju.
  • 4:20 - 4:23
    Počela sam da pohađam te seminare s njima.
  • 4:24 - 4:27
    A količina paradoksa me je zatekla.
  • 4:27 - 4:29
    Dakle, zamislite:
  • 4:29 - 4:32
    kriza je u toku,
  • 4:32 - 4:34
    letonska ekonomija se skuplja,
  • 4:34 - 4:37
    gotovo da niko ne zapošljava,
  • 4:37 - 4:38
    a mi smo tu,
  • 4:38 - 4:41
    u toj malenoj, jako osvetljenoj učionici,
  • 4:41 - 4:43
    grupa od 15 ljudi,
  • 4:43 - 4:48
    radimo na spisku naših ličnih snaga
    i slabosti, naših unutrašnjih demona
  • 4:48 - 4:51
    za koje nam je rečeno
    da nas sprečavaju da budemo uspešniji
  • 4:51 - 4:53
    na tržištu rada.
  • 4:54 - 4:57
    Dok su najveću lokalnu banku spasavali
  • 4:57 - 5:01
    a troškove ovog spašavanja
    su prebacivali na ramena naroda,
  • 5:01 - 5:07
    mi smo sedeli u krugu
    i učili kako da duboko dišemo
  • 5:07 - 5:09
    kada smo pod stresom.
  • 5:09 - 5:11
    (Diše duboko)
  • 5:13 - 5:16
    Dok se domovi pod hipotekom zaplenjuju
  • 5:16 - 5:18
    i na hiljade ljudi je u emigraciji,
  • 5:18 - 5:22
    nama je rečeno da sanjamo velike snove
    i da pratimo naše snove.
  • 5:24 - 5:25
    Kao sociološkinja,
  • 5:25 - 5:29
    znam da je socijalna politika
    važan oblik komunikacije
  • 5:29 - 5:31
    između države i njenih građana.
  • 5:32 - 5:33
    Poruka ovog programa je bila,
  • 5:34 - 5:36
    da se izrazim rečima jedne instruktorke:
  • 5:36 - 5:37
    „Samo to uradite.”
  • 5:37 - 5:39
    Naravno da je citirala Najki.
  • 5:39 - 5:44
    Dakle, simbolično, država je slala poruku
    nezaposlenim ljudima
  • 5:44 - 5:47
    da moraju da budu aktivniji,
    moraju vrednije da rade,
  • 5:47 - 5:51
    moraju da rade na sebi,
    moraju da savladaju unutrašnje demone,
  • 5:51 - 5:52
    moraju da budu samouvereniji -
  • 5:52 - 5:56
    da je nakako to što su nezaposleni
    njihov lični neuspeh.
  • 5:57 - 6:00
    Ispaštanje zbog krize
  • 6:00 - 6:03
    je tretirano kao
    iskustvo stresa kod pojedinca
  • 6:03 - 6:05
    s kojim se treba izboriti
    unutar sopstvenog tela
  • 6:05 - 6:07
    kroz duboko i pažljivo disanje.
  • 6:10 - 6:14
    Ovakvi vidovi socijalnih programa
    koji naglašavaju odgovornost pojedinca
  • 6:14 - 6:17
    su postali sve uobičajeniji širom sveta.
  • 6:17 - 6:21
    Oni su deo uspona nečega što
    sociolog Loik Vakan naziva
  • 6:21 - 6:24
    „neoliberalnom kentaur državom”.
  • 6:24 - 6:26
    Kentaur, kao što se možda sećate
  • 6:26 - 6:28
    je mitsko biće iz antičke grčke kulture,
  • 6:28 - 6:30
    pola čovek, pola zver.
  • 6:30 - 6:35
    Ima gornju polovinu koja je ljudska
    i donju polovinu koja je konjska.
  • 6:35 - 6:37
    Dakle, kentaur država je država
  • 6:37 - 6:42
    koja okreće svoj ljudski lik
    onima koji su na vrhu društvene lestvice
  • 6:42 - 6:45
    dok su oni na dnu pregaženi,
  • 6:46 - 6:47
    smrvljeni.
  • 6:47 - 6:49
    Dakle, oni koji najviše
    zarađuju i velike firme
  • 6:49 - 6:53
    mogu da uživaju u srezivanju poreza
    i drugim politikama podrške,
  • 6:53 - 6:55
    dok nezaposlene, siromašne
  • 6:55 - 6:59
    teraju da dokažu da su vredni
    državne pomoći,
  • 6:59 - 7:01
    moralno ih disciplinujući,
  • 7:01 - 7:04
    stigmatizujući kao nedgovorne
    ili pasivne ili lenje
  • 7:04 - 7:06
    ili često ih kriminalizujući.
  • 7:07 - 7:11
    U Letoniji smo imali
    sličan model kentaur države
  • 7:11 - 7:13
    čvrsto ukorenjen od '90-ih.
  • 7:13 - 7:15
    Uzmite, na primer, proporcionalni
    porez na dohodak
  • 7:15 - 7:17
    koji smo imali sve do ove godine
  • 7:17 - 7:20
    koji je išao u prilog
    onima koji najviše zarađuju,
  • 7:20 - 7:23
    dok je četvrtina populacije
    i dalje živela u siromaštvu.
  • 7:24 - 7:29
    A kriza i mere štednje su pogoršale
    ove vidove društvene nejednakosti.
  • 7:29 - 7:34
    I dok je kapital banaka
    i imućnih zaštićen,
  • 7:34 - 7:35
    one koji su najviše izgubili
  • 7:35 - 7:39
    su podučavali lekcijama
    individualne odgovornosti.
  • 7:40 - 7:44
    Sad, razgovarajući sa ljudima
    koje sam upoznala na tim seminarima,
  • 7:44 - 7:47
    očekivala sam da će da budu ljuti.
  • 7:47 - 7:48
    Očekivala sam
  • 7:48 - 7:51
    da će da se opiru ovim lekcijama
    o individualnoj odgovornosti.
  • 7:51 - 7:56
    Naposletku, nisu oni krivi za krizu,
    a ipak su snosili njen glavni teret.
  • 7:56 - 8:00
    No, dok su ljudi delili
    svoje priče sa mnom,
  • 8:00 - 8:02
    iznova i iznova sam bila zatečena
  • 8:02 - 8:06
    snagom ideje o odgovornosti.
  • 8:08 - 8:10
    Jedna od ljudi koje sam upoznala
    je bila Žaneta.
  • 8:11 - 8:14
    Radila je 23 godine
  • 8:14 - 8:19
    podučavajući šivenje i ostale zanate
    u školi strukovnih studija u Rigi.
  • 8:19 - 8:21
    I sad nakon krize,
  • 8:21 - 8:24
    škola je zatvorena kao deo mera štednje.
  • 8:24 - 8:30
    Restruktuiranje obrazovnog sistema
    je bilo deo uštede javnog novca.
  • 8:30 - 8:33
    I 10.000 prosvetara širom države
    je ostalo bez posla,
  • 8:33 - 8:35
    a Žaneta je bila jedna od njih.
  • 8:35 - 8:38
    I znam iz onoga što mi je rekla
  • 8:38 - 8:41
    da ju je gubitak posla
    stavio u nezgodan položaj;
  • 8:41 - 8:45
    razvedena je, ima dvoje tinejdžera
    čiji je jedini staratelj.
  • 8:45 - 8:47
    Pa ipak, dok smo razgovarale,
  • 8:47 - 8:52
    rekla mi je kako je kriza
    istinska prilika.
  • 8:53 - 8:56
    Kaže, „Ove godine sam napunila pedesetu.
  • 8:56 - 9:01
    Valjda mi je život uistinu pružio
    šansu da se osvrnem, zaustavim
  • 9:01 - 9:03
    jer sam sve ove godine radila bez predaha,
  • 9:03 - 9:05
    nisam imala vremena za odmor.
  • 9:05 - 9:07
    I sad sam se zaustavila
  • 9:07 - 9:11
    i pružena mi je prilika
    da sve sagledam i odlučim
  • 9:11 - 9:13
    šta je to što želim
  • 9:13 - 9:15
    i šta je to što ne želim.
  • 9:15 - 9:19
    Sve ovo vreme samo šivenje, šivenje,
    nekako je iscrpljujuće.”
  • 9:20 - 9:24
    Dakle, Žaneta je postala
    tehnološki višak nakon 23 godine.
  • 9:24 - 9:26
    Ali nije pomišljala na protestovanje.
  • 9:26 - 9:30
    Nije govorila o 99 procenata
    protiv jednog procenta.
  • 9:30 - 9:32
    Ona je analizirala sebe.
  • 9:32 - 9:35
    I razmišljala je pragmatično
    o tome da otvori malu firmu
  • 9:35 - 9:37
    u sopstvenoj spavaćoj sobi
  • 9:37 - 9:40
    gde će da pravi lutkice
    suvenire za prodaju turistima.
  • 9:40 - 9:43
    Takođe sam upoznala Ajvarsa
    u zavodu za zapošljavanje.
  • 9:43 - 9:45
    Ajvars je bio u kasnim četrdesetim,
  • 9:45 - 9:50
    izgubio je posao u vladinoj agenciji
    koja je nadgledala izgradnju puteva.
  • 9:50 - 9:54
    Na jedan od naših sastanaka,
    Ajvars je doneo knjigu koju je čitao.
  • 9:54 - 10:01
    Naslovljenu „Vakcinacija protiv stresa
    ili psihoenergetski aikido”.
  • 10:02 - 10:05
    Sad, neki od vas možda znaju
    da je aikido vrsta borilačke veštine,
  • 10:05 - 10:08
    dakle, psihoenergetski aikido.
  • 10:09 - 10:12
    I Ajvars mi je rekao
    da nakon nekoliko meseci
  • 10:12 - 10:15
    čitanja i razmišljanja i osvrtanja
    dok je bio bez posla,
  • 10:15 - 10:21
    da je razumeo da su njegove trenutne
    poteškoće njegovo lično delo.
  • 10:21 - 10:23
    Rekao mi je:
  • 10:23 - 10:25
    „Sam sam kriv.
  • 10:25 - 10:28
    Bio sam u psihološkom stanju
    koje nije bilo dobro za mene.
  • 10:28 - 10:31
    Ako neko strahuje
    od gubitka novca, gubitka posla,
  • 10:31 - 10:34
    postaje sve više pod stresom,
    sve nervozniji, plašljiviji.
  • 10:34 - 10:36
    I to im se i desi.”
  • 10:37 - 10:38
    Tražeći od njega da pojasni,
  • 10:38 - 10:43
    on je poetično uporedio svoje misli sa
    divljim konjima koji jure na sve strane,
  • 10:43 - 10:46
    i rekao je: „Moraš da budeš
    pastir svojih misli.
  • 10:47 - 10:49
    Kako bi sve doveo na mesto
    u materijalnom svetu,
  • 10:49 - 10:51
    moraš da budeš pastir svojih misli
  • 10:51 - 10:54
    jer kroz tvoje misli
    sve ostalo dolazi na svoje mesto.”
  • 10:54 - 10:57
    „U poslednje vreme,” rekao je,
    „postalo mi je jasno
  • 10:57 - 10:59
    da je svet oko mene, sve što mi se dešava,
  • 10:59 - 11:03
    ljudi koji ulaze u moj život...
    sve to zavisi direktno od mene.”
  • 11:03 - 11:08
    Dakle, dok Letonija prolazi
    kroz ovaj ekstremni ekonomski eksperiment,
  • 11:08 - 11:11
    Ajvars kaže da njegov način
    razmišljanja mora da se promeni.
  • 11:11 - 11:16
    On krivi sebe za ono
    kroz šta trenutno prolazi.
  • 11:17 - 11:22
    Pa je preuzimanje odgovornosti,
    naravno, dobra stvar, zar ne?
  • 11:22 - 11:24
    Naročito je smisleno
  • 11:24 - 11:26
    i moralno obojeno
    u post-sovjetskom društvu
  • 11:26 - 11:30
    gde se na oslanjanje na državu
    gleda kao na nesrećno nasleđe
  • 11:30 - 11:31
    sovjetske prošlosti.
  • 11:32 - 11:35
    Međutim, slušajući Žanetu
    i Ajvarsa, kao i ostale,
  • 11:35 - 11:38
    takođe sam pomislila
    koliko je okrutno to pitanje -
  • 11:39 - 11:40
    „Gde je tvoja odgovornost?” -
  • 11:40 - 11:42
    koliko je iscrpljujuće.
  • 11:42 - 11:46
    Jer je funkcionisalo kao način
    da se okrive i umire
  • 11:46 - 11:48
    oni koji su najviše pogođeni krizom.
  • 11:48 - 11:52
    Stoga, dok su Grci bili na ulicama,
    Letonci su progutali žabu
  • 11:52 - 11:55
    i na desetine hiljada je emigriralo,
  • 11:55 - 11:58
    a to je još jedan način
    preuzimanja odgovornosti.
  • 12:00 - 12:03
    Dakle, jezik, jezik
    individualne odgovornosti
  • 12:03 - 12:06
    je postao oblik kolektivnog poricanja.
  • 12:06 - 12:09
    Sve dok imamo socijalne politike
    koje tretiraju nezaposlenost
  • 12:09 - 12:11
    kao neuspeh pojedinca,
  • 12:11 - 12:15
    a ne ulažemo dovoljno sredstava u programe
    koji pružaju ljudima stvarne veštine
  • 12:15 - 12:17
    ili stvaraju radna mesta,
  • 12:17 - 12:20
    ostajemo slepi za odgovornost
    autora tih politika.
  • 12:20 - 12:24
    Sve dok stigmatizujemo siromašne
    kao nekako pasivne i lenje,
  • 12:24 - 12:27
    a ne pružamo ljudima istinska sredstva
    da se izvuku iz siromaštva
  • 12:27 - 12:28
    osim eimgracije,
  • 12:28 - 12:32
    poričemo istinske uzročnike siromaštva.
  • 12:32 - 12:34
    A u međuvremenu,
  • 12:34 - 12:35
    svi ispaštamo
  • 12:36 - 12:40
    jer su društveni naučnici pokazali
    detaljnim statističkim podacima
  • 12:40 - 12:45
    da ima više ljudi kako sa mentalnim
    tako i fizičkim zdravstvenim problemima
  • 12:45 - 12:49
    u društvima sa većim stepenom
    ekonomske nejednakosti.
  • 12:49 - 12:55
    Dakle, društvena nejednakost je očito loša
    ne samo za one sa manjim primanjima,
  • 12:55 - 12:56
    već i za sve nas
  • 12:56 - 12:58
    jer živeti u društvu velikih nejednakosti
  • 12:58 - 13:02
    znači živeti u društvu niskog društvenog
    poverenja i visoke anksioznosti.
  • 13:03 - 13:04
    Dakle, tu smo.
  • 13:04 - 13:06
    Svi čitamo knjige za samopomoć,
  • 13:06 - 13:08
    pokušavamo da ovladamo navikama,
  • 13:08 - 13:10
    pokušavamo da prestrojimo mozgove,
  • 13:10 - 13:11
    meditiramo.
  • 13:11 - 13:14
    I od pomoći je, naravno, na neki način.
  • 13:14 - 13:17
    Knjige za samopomoć nam pomažu
    da budemo optimističniji.
  • 13:17 - 13:22
    Meditacija može pomoći da se osećamo
    duhovno povezaniji sa drugima.
  • 13:23 - 13:25
    Smatram da nam je jednako potrebna
  • 13:25 - 13:30
    svest o tome šta nas u društvenom smislu
    povezuje jedne s drugima
  • 13:30 - 13:33
    jer društvena nejednakost
    povređuje sve nas.
  • 13:33 - 13:36
    Stoga su nam potrebne
    saosećajnije društvene politike
  • 13:36 - 13:40
    koje su manje usmerene
    na moralno obrazovanje,
  • 13:40 - 13:44
    a više na promociju
    socijalne pravde i jednakosti.
  • 13:44 - 13:45
    Hvala vam.
  • 13:45 - 13:48
    (Aplauz)
Title:
Zašto krivimo pojedince za ekonomske krize?
Speaker:
Lijene Ozolina (Liene Ozoliņa)
Description:

Godine 2008, globalna finansijska kriza je desetkovala Letoniju. Dok je nezaposlenost naglo skakala, vlada je skresavala javna finansiranja i podizala poreze, istovremeno pružajući olakšice imućnima kao i velikim firmama - sve to bez reakcije ili protesta siromašnih građana. Sociološkinja Lijene Ozolina istražuje kako su letonski zvaničnici ubedili svoj narod da prihvati odgovornost za propalu ekonomiju države - i ističe uspon sličnih socijalnih politika koje podstiču nejednakost širom sveta.

more » « less
Video Language:
English
Team:
TED
Project:
TEDTalks
Duration:
14:02

Serbian subtitles

Revisions