Kućne crkve

Već toliko puta rečeno. Nemoj prevoditi dalje. Počela si, ali nema potrebe da završavaš. Toliko puta već ispričano. I nije dobra sistematika izlaganja.

Dobrodošli na ovaj video!
Uzbuđen sam što ćemo govoriti o crkvi.

Sa mnom su Džastin i Bruk.
Sa nama je i mali Sion,

najmlađi od četvoro dece.

Želimo da govorimo o crkvi.

Upravo mi je izašla nova knjiga
"Isusov poziv"

i veoma sam uzbuđen zbog toga.
Verujem da je vreme da vidimo novi pokret,

kada se radi o tome da počnu nova,
organska, moćna kućna zajedništva.

Čućemo njihovu priču,
šta su oni videli.

Želim reći, pre mnogo godina,
kada sam se upoznao sa kućnom crkvom,

organskom crkvom, jednostavnom
crkvom, ima mnogo naziva,

bio sam deo mreže "Jednostavne crkve"
u Evropi, pre nego što smo došli u Ameriku.

Tamo je bilo mnogo toga što je bilo dobro,

ali kad sam se okrenuo,
za mnogo toga

osetio sam da je falilo,

neke stvari koje sam video,
u nekim krugovima,

mnogo smo govorili o važnosti
organske strukture.

I ja u to verujem.

Ali nismo toliko pričali o vinu
koje sipamo u mehove.

Možete imati dobar vinski meh,
ali ako u njega stavite pogrešno vino,

ništa se neće promeniti.

Ono što sada vidim, a nadam se
da će biti jasno u mojoj novoj knjizi,

prvo i osnovno, radi se o životu.

Radi se o evanđelju, učeništvu,
da se ljudi istinski oslobode,

da leče bolesne, isteruju demone,
i sve to.

Ali kada je sve to u redu,
ako to stavite u stari sistem,

polomićete ga.

Ali ako to stavite u dobru strukturu,
doći će do umnožavanja.

O tome želimo ovde da govorimo.
Nadam se da ste spremni.

Vi imate predivnu priču.
Iskusili ste Boga.

Bili ste na misionarskom putovanju u
Africi i Nepalu. Posvuda ste išli.

Ali pre 18 meseci počeli ste sa
kućnim zajedništvima.

Fokus nisu bila kućna zajedništva.
Fokus je bio: stvarajmo učenike.

Možete li nam reći šta vas je tamo
dovelo i šta se dogodilo?

Primetili smo da u ljudima, u telu Hristovom,
postoji nedostatak poslušnosti Isusu.

Bilo je zasnovano na znaju.
Uzeli smo to na sebe.

Osetili smo da nas je Gospod pozivao
da dovodimo ljude u svoj dom zbog učeništva.

što se kasnije završilo time da se
formiraju crkve,

što je odično, jer je zapovest
da stvaramo učenike.

I tako, kada smo doveli ljude,
shvatili smo da je falilo

dosta toga u samim osnovama vere.

Ne samo da ljudi nisu znali kako
da podele svoju veru,

već ni sami nisu iskusili
delove evanđelja.

Mislim da ono najvažnije,

o čemu treba razgovarati,
što treba izneti,

bilo da razgovarate sa jednom osobom
ili grupom, zajednicom vernih,

to je evanđelje samo.

Postarati se da je svako prošao
kroz pokajanje ka Bogu,

da su primili Svetoga Duha,

da su odsekli stari život kroz
vodeno krštenje, sve to.

I kada sve to iskuse,
postaju stabilni

i onda ih možete početi opremati
i obučavati da služe.

- Sastajali ste se sa crkvenim ljudima?
- Da.

Crkveni ljudi su dobili to što im je falilo.

Za neke ljude to je bilo pokajanje,
istinsko krštenje, ostavljanje starog života,

Sveti Duh, ili su išli kroz život sa
neopraštanjem i povređenošću,

te je bilo potrebno da to ostave,
da budu oslobođeni.

Onda ste počeli da viđate ljude kako
se oslobađaju. Je li tako?

Tako je.

Počeli ste da se sastajete
i počelo je da raste?

Da, apsolutno.

Počeli smo da se sastajemo sa pojedincima.
Jednom kada su dobili tu osnovu,

prirodno je bilo

da su poželeli da to podele
sa drugim ljudima.

I mi smo to ohrabrivali.

Besplatno vam je dato. Sada idite
i besplatno dajte to što vam je dato.

Ne možete to zadržati za sebe.

Učili smo ih i obučavali
u praktičnim stvarima,

da idu i govore o tome šta
se zbilo u njihovim životima.

Pomagali smo im da razumeju evanđelje
i da se osećaju slobodno

kada govore sa ljudima,
počev od članova porodice

i prijatelja.
U roku od nekoliko nedelja videmo smo

umnožavanje.
Osobi iz te prvobitne grupe

sa kojom smo počeli, rekli smo:
Sada je tvoj red da uvedeš te ljude

u svoj dom. Ne dovodite ih ovde,
da bismo mi postali velika crkva

za nekoliko nedelja. Vodite ih
u svoj dom ili nek bude u njihovom domu,

i postavite osnovu evanđelja,
postarajte se da su rođeni ponovo ispravno,

i onda vi počnite da ih vodite.
Potrebno je da ste samo malo dalje

od osobe koju podučavate.

Ako ne znate odgovor na njihovo
pitanje, imate druge koji znaju.

Idete kod njih i postavljate
im pitanja.

U poslednjih 18 godina počeli ste
devet zajedništava i to raste...

18 meseci.

18 meseci, oprostite. Dakle, za 18 meseci
devet zajedništava, i raste.

Jedna stvar,
čitamo o tome u Bibliji,

ranim učenicima bilo je zabranjeno
da govore o Isusu,

ali oni su rekli: Ne možemo prestati
da govorimo o tome što smo videli i čuli.

Žena kraj bunara ispričala je svima
u Samariji:

Hej, srela sam čoveka koji mi je rekao
sve o meni.

Postojalo je to uzbuđenje kada su
ljudi iskusili taj pravi život.

I to mora biti osnova.
To je vino - taj pravi život.

Ako proučite pokret kućnih crkava
u Kini,

znam da su 90% njih,
kada su počeli pre mnogo godina,

bili evanđelisti, jer nisu mogli
da prestanu da pričaju o tome.

Nije kao uzmemo sad crkvene ljude,

izbičujemo ih i kažemo:
Moraš da pričaš o Isusu.

Ne, uzmemo crkvene ljude, osiguramo
se da budu ispravno spaseni i rođeni ponovo,

uzbuđeni su zbog života, a onda se rast
nekako dešava automatski.

Kako je počeo da se odvija rast?

Je li bilo od osobe do osobe,
kroz odnose?

Da. Mnogo puta kroz odnose,

ali želim reći takođe...

Od svog tog uzbuđenja na početku
kada su ljudi oslobođeni,

u zajedništvu su crkveni ljudi
oslobođeni, ispunjeni Svetim Duhom,

izbavljeni, sve to,
vrlo je uzbudljivo.

Ali kada svi postanu stabilni,
ako ne širite dalje ovu poruku

sa svojom zajednicom, ako ne nastavite
da vidite silu Božju da deluje kroz vas,

postaje veoma dosadno, jer se vaše
oči okreću ka vama samima.

Primetili smo da kada prođe nekoliko
meseci, neko vreme

kada su svi stabilni,
morali smo se osigurati

da kada dođemo zajedno,
da naš fokus bude Isus Hrist.

I kada nam je fokus da Isus Hrist
bude na našim sastancima,

On će nas podsetiti na misiju.
A ta misija nije crkva.

Je li tako? Crkva ima misiju.

Nije cilj da se mi okupimo,

već da se okupimo kako bi ohrabrili,
uzdigli i opremili jedni druge

u prisustvu Hrista i da izađemo
da podelimo evanđelje sa svetom.

U uvodu moje knjige "Isusov poziv"
govorim o tri stvari:

o crkvi, misiji i Hristu.

Često počinjemo sa crkvom,
našim sistemom, našom kulturom,

ljudskim tradicijama, i iz te
crkvene zgrade,

sa svime što ide uz nju, mislimo:
O, trebalo bi da idemo i u misiju,

i usred te misije...
jer se ona odvija u okviru kutije,

zaboravljamo Hrista.

Ali ako to okrenemo
i počnemo sa Hristom...

nikada ne možete gledati u Hrista
i reći: Video sam sve.

Uvek postoji uzbuđenje.
Uvek ima nečega novog.