YouTube

Got a YouTube account?

New: enable viewer-created translations and captions on your YouTube channel!

Serbian subtitles

← Nepredviđene posledice ubrzanog sveta

Zašto moderna tehnologija obećava efikasnost, ali nas ostavlja sa konstatnim osećajem da nemamo dovoljno vremena? Antropolog Ketrin Bouskil istražuje paradokse života u društvu brzog tempa i objašnjava zašto moramo da promislimo važnost usporavanja u svetu koji traži stalan pokret.

Get Embed Code
31 Languages

Showing Revision 13 created 01/21/2020 by Ivana Korom.

  1. Da li se ikada pitate, zašto smo okruženi
    stvarima koje pomažu da uradimo sve
  2. brže, brže i brže?
  3. Da brže komuniciramo,
  4. ali i brže radimo,
    brže obavljamo poslove u banci
  5. brže putujemo, brže upoznamo nekoga,
  6. brže kuvamo, čistimo
    i sve to uradimo u isto vreme?
  7. Šta mislite o tome da ugurate
    još više obaveza u svaku budnu minutu?
  8. Znate, za moju generaciju Amerikanaca

  9. brzina se čini rođenjem dato pravo.
  10. Ponekad mislim da je naša
    minimalna brzina mah 3.
  11. Išta manje od toga, i strahujemo da
    izgubimo našu takmičarsku oštrinu.
  12. Ali čak i moja generacija
    počela je da se pita
  13. da li smo mi gospodari brzine
  14. Ili brzina gospodari nama.
  15. Ja sam antropolog u Rand korporaciji

  16. i dok mnogi antropolozi
    proučavaju antičke kulture,
  17. ja se fokusiram na moderne kulture
    i kako se prilagođavamo
  18. svim promenama koje se dešavaju u svetu.
  19. Nedavno, počela sam da proučavam
    brzinu sa inžinjerom Sejfuom Čondeom.
  20. Interesovalo nas je kako se ljudi
    prilagođavaju ovom dobu ubrzanja,
  21. njegovim bezbednosnim
    i strateškim implikacijama.
  22. Kako bi mogao naš svet
    da izgleda za 25 godina
  23. ako se trenutni tempo promene
    nastavlja ubrzavati?
  24. Šta bi to značilo za prevoz,
  25. ili učenje, komunikaciju,
  26. proizvodnju, naoružanje
  27. Ili čak prirodnu selekciju?
  28. Da li će nas brža budućnost
    učiniti bezbednijim i produktivnijim?
  29. Ili će nas učiniti ranjivijim?
  30. U našem istraživanju, ljudi su ubrzanje
    prihvatili kao neizbežno

  31. i uzbuđenja, kao i manjak kontrole.
  32. Ako uspore, boje se
  33. da bi rizikovali da postanu beskorisni.
  34. Oni kažu da im je draže da izgore,
    nego da zarđaju.
  35. Ali istovremeno,
  36. brinu se da bi brzina mogla
    da uruši njihove kulturne tradicije
  37. i njihov osećaj doma.
  38. Čak i ljudi koji pobeđuju u igri brzine
  39. priznaju da im nije lagodno.
  40. Vide ubrzanje kao proširenje
    razdvojenosti između onih koji imaju,
  41. džet-setera koji zuje unaokolo,
  42. i onih koji nemaju,
  43. koji su ostavljeni u digitalnoj prašini.
  44. Da, mi imamo dobre razloge da predvidimo
    da će budućnost biti brža,

  45. ali ono što sam ja shvatila
  46. jeste da je brzina paradoksalna,
  47. i kao svi dobri paradoksi
  48. uči nas o ljudskom doživljaju,
  49. apsurdnom i kompleksnom kakav i jeste.
  50. Prvi paradoks je da volimo brzinu,

  51. i oduševljeni smo njenim intenzitetom.
  52. Ali naši praistorijski mozgovi
    nisu baš za to opremljeni,
  53. zato izmišljamo rolerkostere,
    trkačke automobile i supersonične avione,
  54. ali doživljavamo ušinutost vrata,
    mučninu od vožnje,
  55. umor od leta.
  56. Nismo se razvili da radimo
    više stvari odjednom.
  57. Naprotiv, razvilii smo se da radimo
    jednu stvar sa neverovatnim fokusom,
  58. kao lov - ne nužno sa puno brzine
  59. ali sa izdržljivošću na velike razdaljine.
  60. Ali sada postoji sve veći jaz
    između naše biologije i životnih stilova,
  61. neslaganje između toga za šta su naša
    tela izgrađena i šta ih teramo da rade.
  62. To je fenomen koji su moji mentori
    nazvali "Kameno dobci u brzoj traci".
  63. (Smeh)

  64. Drugi paradoks brzine je da može biti
    objektivno izmerena. Zar ne?

  65. Kilometri po satu, gigabajti po sekundi.
  66. Ali kako se brzina pojmi,
  67. i da li nam se dopada,
  68. je vrlo subjektivno.
  69. Tako da možemo zabeležiti
  70. da se ritam po kojem usvajamo
    nove tehnologije ubrzava.
  71. Na primer, bilo je potrebno 85 godina
    od pojave telefona
  72. do trenutka kada je većina Amerikanaca
    imala telefon u kući.
  73. Nasupro tome, samo 13 godina
    je bilo potrebno
  74. da bi većina nas imala pametne telefone.
  75. A kako se ljudi ponašaju
    i reaguju na brzinu
  76. varira od kulture i između različitih
    ljudi unutar iste kulture.
  77. Interakcije koje se mogu posmatrati
    kao prijatno hitrim i pogodnim
  78. u nekim kulturama
  79. mogle bi se smatrati uvredljivim u drugim.
  80. Mislim, ne biste tražili čašu za poneti
    na japanskoj čajnoj ceremoniji
  81. da biste brzo stigli do narednog
    turističkog odredišta.
  82. Da li biste?
  83. Treći paradoks je da brzina stvara brzinu.

  84. Što brže odgovorim,
    više ću odgovora dobiti,
  85. brže ću opet morati da odgovorim.
  86. Imati više komunikacije
  87. i informacija na dohvat ruke
  88. u bilo kom trenutku
  89. je trebalo da učini donošenje odluka
    lakšim i racionalnijim.
  90. Ali izgleda da se to u stvari ne dešava.
  91. Evo još jednog paradoksa:

  92. ako je trebalo da nas sve ove brze
    tehnologije oslobe napora posla,
  93. zašto se svi osećamo
    pod pritiskom vremena?
  94. Zašto uništavamo naše automobile
    u rekordnom broju,
  95. zato što mislimo da moramo
    odmah odgovoriti na tu poruku?
  96. Zar ne bi život u brzoj traci
    trebao biti malo zabavniji
  97. i malo manje anksiozan?
  98. Oni koji govore nemački imaju i reč za to:
  99. "Eilkrankheit."
  100. Na engleskom je to "bolest žurbe".
  101. Kada moramo da donesemo brze odluke,
  102. pokreće se automatski mozak,
  103. i mi se oslanjamo
    na naša usvojena ponašanja
  104. naše reflekse, naše
    kognitivne pristrasnosti
  105. da nam pomognu da shvatimo
    i odreagujemo brzo.
  106. Ponekad nam to spašava život, zar ne?
  107. Borba ili bekstvo.
  108. Ali ponekad nas skrene
    sa pravog puta na duže staze.
  109. Često, kada naše društvo
    prolazi kroz ogromne neuspehe,

  110. to nisu tehnološki neuspesi.
  111. To su neuspesi koji se dese
    kada donosimo užurbane odluke
  112. na autopilotu.
  113. Nismo razmislili kreativno ili kritički
  114. da bismo povezali tačke
  115. ili iskorenili pogrešnu informaciju
  116. ili razjasnili kompleksnosti.
  117. Takvo razmišljanje
    ne može biti urađeno brzo.
  118. To je sporo razmišljanje.
  119. Dva psihologa,
    Danijel Kaneman i Amos Tverski
  120. su ovo naglasili još 1974,
  121. i mi se dalje borimo da uradimo
    nešto sa njihovim saznanjima.
  122. Cela moderna istorija može se smatrati
    jednim izlivom ubrzanosti za drugim.

  123. To je kao da smatramo,
    ako dovoljno ubrzamo,
  124. možemo pobeći od naših problema.
  125. Ali mi to nikada ne postignemo.
  126. Mi to znamo u našim životima
  127. i donosioci zakona znaju to isto.
  128. Zato se sada okrećemo
    ka veštačkoj inteligenciji
  129. da nam pomogne da donesemo
    brže i pametnije odluke
  130. da shvatimo taj sve širi
    univerzum podataka.
  131. Ali mašine koje drobe podatke nisu zamena
  132. za kritičko i održivo razmišljanje
  133. koje vrše ljudi,
  134. čijim je mozgovima iz kamenog doba
    potrebno malo više vremena
  135. da im impulsi splasnu, da se uspori um
  136. i da se dopusti da teku misli.
  137. Ako počinjete da mislite
    da samo treba da povučemo kočnice,

  138. to neće uvek biti pravo rešenje.
  139. Mi znamo da voz, koji previše brzo ide
    kroz krivinu može iskliznuti iz šina,
  140. ali Sejfu, inžinjer
  141. naučio me je da voz koji ide presporo
    kroz krivinu može isto iskliznuti iz šina.
  142. Tako da upravljanje ovim izlivom ubrzanja
    počinje sa razumevanjem

  143. da mi imamo više kontrole nad brzinom
    nego što mislimo da imamo,
  144. individualno i kao društvo.
  145. Ponekad ćemo morati sebe
    da ustrojimo da idemo brže.
  146. Mi ćemo hteti da rešimo zastoje,
  147. ubrzamo oporavak od katastrofe
    za žrtve uragana
  148. ili da koristimo 3D štampanje
    da odmah proizvedemo šta nam treba,
  149. baš kada nam treba.
  150. Ponekad, međutim, želećemo
    da učinimo našu okolinu sporijom
  151. da stvorimo izlaz
    iz tog iskustva ubrzanosti.
  152. I okej je da ne budemo
    stimulusani sve vreme.
  153. Dobro je za odrasle
  154. i za decu.
  155. Možda je dosadno,
    ali daje nam vremena da razmislimo.
  156. Sporo vreme nije protraćeno vreme.
  157. I moramo da ponovo promislimo
    šta znači uštedeti vreme.

  158. Kultura i rituali oko sveta
    se grade u usporenosti,
  159. jer nam usporenost pomaže da ojačamo
    naše zajedničke vrednosti i povežemo se.
  160. A povezanost je kritičan deo ljudskosti.
  161. Moramo da ovladamo brzinom,
  162. i to znači da pažljivo razmislimo
    o ustupcima od bilo koje tehnologije.
  163. Da li će vam pomoći da vratite vreme koje
    možete koristiti da izrazite ljudskost?
  164. Da li će vam izazvati bolest žurbe?
    Da li će drugim izazvati bolest žurbe?
  165. Ako ste dovoljno te sreće da odlučite
    tempo kojim želite da putujete kroz život,
  166. to je privilegija.
  167. Iskoristite je.
  168. Možda odlučite da morate da ujedno ubrzate
  169. i da stvorite sporo vreme:
  170. vreme za razmišljanje,
  171. da se pročistite
  172. u vašem tempu;
  173. vreme da slušate,
  174. da saosećate,
  175. da odmorite um,
  176. da otežete za stolom za večeru.
  177. Dakle kako ulazimo u budućnost,

  178. uzmimo u obzir postavljanje
    tehnologije brzine,
  179. svrhu brzine
  180. i naša očekivanja od brzine
  181. na ljudskiji tempo.
  182. Hvala vam.

  183. (Aplauz)