YouTube

Got a YouTube account?

New: enable viewer-created translations and captions on your YouTube channel!

Serbian subtitles

← Nova teorija o poreklu Meseca

Get Embed Code
36 Languages

Showing Revision 6 created 05/20/2019 by Ivana Korom.

  1. Niko ne voli da greši.

  2. A ja sam napravila ogromnu grešku.
  3. A razumevanje u čemu sam pogrešila
    je dovelo do otkrića
  4. koje u potpunosti menja način
    na koji razmišljamo o Zemlji i Mesecu.
  5. Ja sam planetarna naučnica

  6. i omiljena aktivnost
    mi je da izazivam sudare planeta.
  7. (Smeh)

  8. U mojoj laboratoriji, mogu da pucam
    u stene pomoću ovakvih topova.

  9. (Pucanj topa)

  10. (Smeh)

  11. U mojim eksperimentima,
    mogu da stvorim ekstremne uslove

  12. prisutne tokom nastanka planete.
  13. A uz pomoć kompjuterskih modela,
    mogu da sudaram čitave planete
  14. kako bih izazvala njihov rast
  15. ili mogu da ih uništim.
  16. (Smeh)

  17. Želim da razumem
    kako da napravim Zemlju i Mesec

  18. i zašto je Zemlja toliko različita
    od drugih planeta.
  19. Vodeća ideja o nastanku Zemlje i Meseca

  20. se naziva „teorijom velikog udara”.
  21. Teorija tvrdi da je telo veličine Marsa
    udarilo mladu Zemlju
  22. i da je Mesec nastao od diska
    formiranog od otpadaka oko planete.
  23. Ova teorija može da objasni
    toliko toga u vezi s Mesecom,
  24. ali ima ogromni nedostatak:
  25. predviđa da se Mesec uglavnom sastoji
    od planete veličine Marsa
  26. i da su Zemlja i Mesec
    sačinjeni od različitih materijala.
  27. Međutim, to nije ono što vidimo.
  28. Zemlja i Mesec su zapravo
    poput identičnih blizanaca.
  29. Genetski kod planeta je zapisan
    u izotopima elemenata.
  30. Zemlja i Mesec imaju identične izotope.
  31. To znači da su Zemlja i Mesec
    sačinjeni od istog materijala.
  32. Zaista je čudno
    da su Zemlja i Mesec blizanci.

  33. Sve planete su sačinjene
    od različitih materijala,
  34. stoga sve imaju različite izotope,
  35. sve imaju sopstvene genetske kodove.
  36. Ne postoje druga planetarna tela
    koja imaju istu genetsku vezu.
  37. Samo su Zemlja i Mesec blizanci.
  38. Kada sam počela da radim
    na poreklu Meseca,

  39. postojali su naučnici koju su želeli
    da odbace čitavu ideju velikog udara.
  40. Nisu videli način na koji ova teorija
    može da objasni posebnu vezu
  41. između Zemlje i Meseca.
  42. Svi smo pokušavali da smislimo nove ideje.
  43. Problem je bio što nije bilo boljih ideja.
  44. Sve druge ideje su imale
    čak i krupnije nedostatke.
  45. Pa smo pokušavali da spasimo
    teoriju velikog udara.
  46. Mladi naučnik iz moje grupe je predložio
    da pokušamo da izmenimo obrtanje

  47. prilikom velikog udara.
  48. Možda je Zemljino brže okretanje
    moglo da izmeša više materijala
  49. i tako objasni Mesec.
  50. Odabran je sudarač veličine Marsa
  51. jer je mogao da napravi Mesec
  52. i da uzrokuje dužinu dana na Zemlji.
  53. Ljudima se zaista sviđao taj deo modela.
  54. Međutim, šta ako je nešto drugo
    odredilo dužinu dana na Zemlji?
  55. Onda bi postojalo
    mnogo više mogućih velikih udara
  56. koji su mogli da stvore Mesec.
  57. Zanimalo me je šta bi moglo da se desi,
  58. pa sam pokušala da simuliram
    velike udare brže rotacije
  59. i otkrila sam da je moguće
  60. napraviti disk od iste smeše materijala
    kao u slučaju planete.
  61. Bili smo prilično uzbuđeni.
  62. Možda je ovo bio način
    da se objasni Mesec.
  63. Problem je bio što smo takođe otkrili
    da to nije naročito verovatno.

  64. Većinu vremena,
    disk je različit od planete
  65. i činilo se da bi ovakav nastanak Meseca
  66. bio astronomska slučajnost,
  67. a bilo je prosto svima teško
    da prihvate ovu ideju
  68. da je Mesečeva posebna veza
    sa Zemljom slučajna.
  69. Teorija o velikom udaru
    je i dalje bila u nevolji,
  70. a mi smo i dalje pokušavali
    da otkrijemo kako da napravimo Mesec.
  71. Onda je došao dan
    kad sam uvidela svoju grešku.

  72. Moj student i ja smo posmatrali podatke
    o ovim brzorotirajućim velikim udarima.
  73. Tog dana, zapravo nismo
    razmišljali o Mesecu,
  74. posmatrali smo planetu.
  75. Planeta postaje veoma vrela
    i delimično isparava
  76. od energije udarca.
  77. Međutim, podaci nisu ličili na planetu.
  78. Izgledali su veoma čudno.
  79. Planeta je neobično
    bila povezana s diskom.
  80. Javio mi se onaj superuzbudljivi osećaj
  81. kada nešto krajnje pogrešno
    može da bude nešto krajnje zanimljivo.
  82. U svim mojim proračunima,

  83. pretpostavila sam postojanje planete
    sa odvojenim diskovima oko sebe.
  84. Računanjem sastava diska smo testirali
  85. da li je udar mogao da stvori Mesec.
  86. Međutim, više se nije činilo tako prosto.
  87. Pravili smo grešku
  88. smatrajući da će planeta
    uvek da izgleda kao planeta.
  89. Tog dana, znala sam da veliki udar
    stvara nešto sasvim novo.
  90. Imala sam trenutke eureke.

  91. Ovo nije bio jedan od njih.
  92. (Smeh)

  93. Zaista nisam znala šta se zbivalo.

  94. Imala sam taj čudni,
    novi objekat ispred sebe,
  95. kao i izazov da pokušam da ga razumem.
  96. Šta radite kada se suočite sa nepoznatim?
  97. Kako uopšte da otpočnete?
  98. Sve smo dovodili u pitanje:

  99. šta je planeta?
  100. Kada planeta više nije planeta?
  101. Poigravali smo se s novim idejama.
  102. Morali smo se otarasiti
    starog načina razmišljanja
  103. i poigravajući se, mogla sam
    da odbacim sve podatke,
  104. sva pravila stvarnog sveta
  105. i oslobodim um da istražuje.
  106. A stvarajući mentalni prostor
  107. na kom sam mogla da isprobavam
    skandalozne ideje
  108. i da ih potom vratim
    u stvarni svet radi testiranja,
  109. bila sam u stanju da učim.
  110. A poigravajući se,
    naučili smo toliko toga.
  111. Kombinovala sam eksperimente
    iz laboratorije sa kompjuterskim modelima
  112. i otkrila sam da je nakon
    većine velikih udara
  113. Zemlja toliko vrela da nema površinu.
  114. Postoji samo duboki sloj gasa
    koji postaje sve gušći sa dubinom.
  115. Zemlja bi izgledala kao Jupiter.
  116. Bez ičega na šta biste stali.
  117. A to je tek bio deo problema.
  118. Želela sam da razumem čitav problem.
  119. Nisam mogla da odustanem od izazova
    razumevanja šta se zaista zbiva
  120. tokom velikih udara.
  121. Trebalo nam je skoro dve godine
  122. odbacivanja starih ideja
  123. i stvaranja novih
  124. da razumemo podatke
  125. i shvatimo šta to znači za Mesec.
  126. Otkrila sam novi tip astronomskog objekta.

  127. Ne radi se o planeti.
  128. Sačinjen je od planeta.
  129. Planeta je telo
    čija je sopstvena gravitacija
  130. dovoljno jaka da mu podari sferni oblik.
  131. Vrti se u celosti oko sebe.
  132. Ukoliko postane toplija i vrti se brže,
  133. ekvator postaje sve veći
    dok ne dosegne prelomnu tačku.
  134. Pogurajte je preko prelomne tačke
  135. i materijal u predelu ekvatora
    se širi i postaje disk.
  136. U tom trentuku krši sva pravila
    koja je čine planetom.
  137. Više ne može u celosti
    da se obrće oko sebe,
  138. oblik joj se sve više menja
    kako postaje sve veća;
  139. planeta je postala nešto sasvim novo.
  140. Imenovali smo naše otkriće:

  141. sinestija.
  142. Imenovali smo ga po boginji Hestiji,
  143. grčkoj boginji ognjišta i doma
  144. jer smatramo da je Zemlja postala dom.
  145. Prefiks znači „sveukupno”,
  146. kako bi se naglasila veza
    između svih materijala.
  147. Sinestija je ono što planeta postaje
  148. kada je toplota i obrtanje odgurnu
    mimo granica sfernog oblika.
  149. Da li biste želeli da vidite sinestiju?

  150. (Klicanje)

  151. U ovoj vizualizaciji
    jedne od mojih simulacija,

  152. mlada Zemlja se već obrće brzo
    zbog prethodnog velikog udara.
  153. Izobličena je, ali je naša planeta
    i dalje prepoznatljiva
  154. po vodi na površini.
  155. Zbog energije od udara,
    njena površina isparava,
  156. voda, atmosfera.
  157. I svi gasovi se međusobno izmešaju
    za svega nekoliko sati.
  158. Otkrili smo da mnogi
    veliki udari stvaraju sinestije,
  159. ali ovi plamteći,
    jarki objekti ne žive dugo.
  160. Hlade se, skupljaju
    i ponovo postaju planete.
  161. Dok su stenovite planete,
    poput Zemlje, rasle,
  162. verovatno su postajale sinestije
    jednom ili više puta.
  163. Sinestija nam pruža novi način
    rešavanja problema nastanka Meseca.

  164. Naša je pretpostavka da je Mesec oblikovan
    unutar ogromne, isparavajuće sinestije.
  165. Mesec je rastao zbog kiša od magme
  166. koje su se kondenzovale
    iz isparavanja stena.
  167. Mesečeva posebna veza sa Zemljom
  168. postoji zato što je Mesec
    nastao unutar Zemlje
  169. kada je Zemlja bila sinestija.
  170. Mesec je mogao da kruži
    unutar sinestije godinama,
  171. skriven od pogleda.
  172. Mesec je otkriven tokom
    sinestijinog hlađenja i skupljanja
  173. unutar njene orbite.
  174. Sinestija se pretvorila u planetu Zemlju
  175. tek nakon što se hladila
    još stotinama godina.
  176. U našoj novoj teoriji,
  177. veliki udar stvara sinestiju,
  178. a sinestija se cepa u dva nova tela,
  179. stvarajući našu Zemlju i Mesec
    koji su izotopski identični.
  180. Sinestije su nastajale širom univerzuma.
  181. A mi smo to tek sad shvatili,
    otkrivajući ih u našoj mašti.
  182. Šta mi i dalje promiče
    u svetu koji me okružuje?
  183. Šta mi se skriva od pogleda
    zbog mojih sopstvenih pretpostavki?
  184. Sledeći put kada pogledate u Mesec,

  185. setite se:
  186. stvari koje mislite da znate
  187. mogu da budu prilike da otkrijete
    nešto istinski zadivljujuće.
  188. (Aplauz)