Kako kinoa može da pomogne borbi protiv gladi i neuhranjenosti

Na misiji da napravi svet bez gladi, agrikulturalni inovator Sedrik Habijaremje govori o kultivisanju kinoe - kao i drugih višenamenskih, nutritivnih semenja u mestima u kojima je prisutna neuhranjenost, kao što je njegova rodna Ruanda. On deli model koji će da pomogne malim farmerima na području Afrike da povećaju raznovrsnost svojih polja sa nutritivnim i rodnim biljkama, praveći korak napred ka garantovanju zdrave hrane koja je dostupna svima.

Kao mnogi od vas,

kada sam gladan, ja otvorim frižder

i uzmem nešto da jedem kad god to poželim.

To je nešto o čemu većina nas
koji živimo u razvijenim zemljama

ne razmišljamo mnogo.

Ipak, to je luksuz koji nisam mislio
da ću imati u svom životu

kada sam živeo u izbegličkom kampu
u Tanzaniji pre 23 godine

ili čak pre sedam godina,

kada sam živeo
u mojoj rodnoj zemlji Ruandi

pre nego što sam se preselio u SAD.

Imao sam samo sedam godina

kada je moja rodna Ruanda
prošla kroz tragediju genocida

koji je oduzeo brojne živote

i naterao nas da pobegnemo
i postanemo izbeglice.

Život u kampu - nije bio život.

Bilo je to preživljavanje.

Video sam kako mnogi umiru
od bolesti, loše higijene,

gladi.

Hrana je postala retkost.

Bilo je loših dana.

Moja porodica i ja bismo preživljavali
na listovima i travi šume.

Bilo je još gorih vremena,

kada bismo prošli dva-tri dana,
a da pritom ništa nismo jeli,

samo pijući vodu iz močvare.

Nakon tri godine u kampu,

odlučili smo da se vratimo u Ruandu.

I naše muke sa hranom su se nastavile.

Ipak, poljoprivreda je dokazano bila
jedini siguran način dolaska do hrane.

Ali našoj hrani je nedostajala
nutriciona raznovrsnost,

i nastavili smo da se oslanjamo
na pomoć sa hranom

od Svetskog programa hrane UN-a

da bismo imali balansiranu ishranu.

Čak i danas, više od
70 procenata građana Ruande

radi u agrikulturalnom sektoru.

Ali neuhranjenost i zaostalost
ostaju sveprisutni.

Shvatio sam da se nesigurnost
u ishrani i neuhranjenost

nisu dešavale zato što ljudi
nisu dovoljno proizvodili;

bilo je to zato što ljudi
nisu uzgajali prave biljke.

Jednog dana sam napustio Ruandu

i preselio se u SAD za studije

i otkrio moguće rešenje problema.

I to rešenje je bila kinoa.

Kinoa je domaća u indijanskim
regijama južne Amerike,

u zemljama kao što su Bolivija, Peru...

I tamo je veoma poznata
po svojim nutrijentima,

i biljka ima svih devet
neophodnih amino kiselina,

koji je čine kompletnim proteinom.

Ali na žalost, kinoa nije mnogo uzgajana

u ostalim mestima na svetu.

U Ruandi, na primer,

pasulj je jedina stvar
koja je mnoge od nas održala živim

tokom tih vremena gladi i neuhranjenosti.

Postoji podatak o tome

kako je Ruanda zemlja broj jedan u svetu

po upotrebi pasulja po stanovniku.

U ovom delu Afrike,

pasulj je jedina biljka
koja predstavlja dostupan izvor hrane,

zato što se pasulj može jesti
u svakoj fazi razvoja.

Jedemo mahune, lišce
i zeleni pasulj pre berbe.

Na žalost, ne možete kultivisati pasulj

u istom polju sezonu nakon sezone.

Mora se osigurati česta rotacija

da bi se izbegle bolesti i štetočine.

Kao kod pasulja, farmeri mogu da uživaju
u nutritivnim listovima kinoe.

Iako se pasulj smatra nutritivnim,

kinoa ima mnogo više miktonutrijenata,

i sa kinoom, možete stvoriti
mnogo više različitih jela i pića

nego sa pasuljem.

U 2015,

zajedno sa mojim timom
na Vašingtonskom državnom fakultetu,

uveli smo kinou u Ruandu po prvi put.

Testirali smo 20 vrsta kinoe

da bismo proverili njihovu adaptabilnost
u tri ekološke zone Ruande.

I rezultati su bili neverovatni.

Od 20 testiranih vrsta,

15 je pokazalo potencijal
da dobro raste u ruandanskoj klimi.

I kasnije, započeli smo
Program uzornih uzgajivača kinoe.

Dali smo te potencijalne vrste farmerima

da uzgajaju na njihovoj farmi i zajednici.

Započeli smo sa 12 farmera,

i sada, tri godine kasnije,

radimo sa oko 500 farmera,

uključujući i moju majku,

koja je lokalno poznata
kao "kraljica kinoe"

zbog njenog udela u pomaganju
drugim farmerima da prihvate ovu biljku.

Damo im semena,

treniramo ih kako da uzgajaju
i kako da je pripreme.

I farmeri su prilično kreativni,

pronalazeći sopstvene recepte.

I počinjemo da vidimo
neverovatne promene u njihovim životima,

uključujući priče o uspehu

kako mnogi od njih sada imaju pristup
nutritivnoj hrani tri puta na dan.

Voleo bih da napomenem da kinoa

nema cilj da u potpunosti
odstrani ostale biljke.

Uveli smo kinou kao suplement,

kako bismo stvorili
pretežno zdravlje i uhranjenost,

popunjavajući ishranu
kako bi se izborili sa neuhranjenošću.

Započeli smo ovaj model
sa kinoom u Ruandi,

ali ga je moguće replikovati
u drugim zemljama

u kojima je prisutna glad i neuhranjenost.

Jedan od devet ljudi na svetu
pati od hronične neuhranjenosti.

Započeli smo zajednički istraživački rad

sa institucijama u zemljama
poput Kenije, Malavija i Ugande

i ostalim zemljama koje
imaju problema sa glađu i neuhranjenošću.

I kinoa nije jedina magična biljka.

Postoje mnoge biljke
sa visokom adaptabilnošću

i nutricionom vrednošću,

biljke poput prosa, sirka, fonia,
ječma i zoba, da nabrojim neke.

Ove biljke imaju veliku adaptabilnost
i dobru reakciju na promenu klime.

Ove biljke možete uzgajati
u različitim mestima na svetu,

prelazeći jaz, tako da ima
dostupne nutritivne hrane za sve.

Znam kakav je to osećaj kada si gladan.

Bio sam u toj situaciji.

I znam kakav je to osećaj
kada si neuhranjen,

zato što sam i to osetio.

Uvođenje biljaka sa visokim diverzitetom,
adaptabilnošću i nutricionom vrednošću

će igrati bitnu ulogu
u stvaranju sigurnosti sa hranom,

dostupnosti semenja i održive produkcije

u zajednicama i zemljama
koje doživljavaju glad i neuhranjenost.

Nutritivna hrana
ne bi trebalo da bude luksuz.

Postoji potreba da osiguramo da postoji
lako dostupna, nutritivna hrana

za sve.

I ovo je korak prema tome
da to napravimo realnošću.

Hvala.