Лингвистички гениј беба

На догађају TEDxRainier, Патриша Кул приказује задивљујуће налазе о томе како бебе уче језике - слушајући људе у њиховој околини и "радећи статистику" звукова које морају знати. Паметни лабораторијски огледи (и скенирања мозга) показују како шестомесечне бебе користе софистицирано резоновање не би ли разумелe свој свет.

Желела бих да погледате ову бебу.

Оно чиме сте привучени јесу њене очи

и кожа коју волите додиривати.

Али данас ћу вам причати
о нечему што не можете видети,

о ономе што се догађа
у њеном маленом мозгу.

Оруђа модерне неуронауке

нам показују да оно што се тамо збива

није ништа једноставније
од науке о ракетама.

И оно што из тога учимо

бациће мало светла

на оно што су романтични писци и песници

описивали као "небеску отвореност"

дечјег ума.

Овде видимо

једну мајку из Индије,

која говори Коро,

што је новооткривени језик.

И она говори својој беби.

Оно што ова мајка -

као и 800 људи који говоре Коро на свету -

схватају јесте то да ако желе
да сачувају овај језик

морају га говорити бебама.

И овде лежи кључна загонетка.

Како то да не можете сачувати један језик

говорећи га вама и мени, одраслима?

Па, то има везе са вашим мозгом.

Ово што видимо овде

јесте да језик има
критичан период за учење.

Овај слајд читајте тако што ћете
наћи свој узраст на хоризонталној оси.

(Смех)

А на вертикалној ћете видети

вашу вештину усвајања другог језика.

Бебе и деца су генији

све док не напуне седам,

а тада се јавља систематичан пад.

После пубертета, силазимо са сцене.

Ниједан научник не спори ову кривуљу,

али лабораторије широм света

се труде да схвате зашто
функционише на тај начин.

Рад у мојој лабораторији се фокусира

на први критични период у развоју -

а то је период у којем

бебе покушавају савладати који
се звукови користе у њиховом језику.

Ми сматрамо да ћемо,
проучавајући како се звукови уче,

имати модел за остатак језика,

а можда и за критичан период
који можда постоји у детињству

за социјални, емоционални

и когнитивни развој.

Дакле, ми смо проучавали бебе

користећи технику
коју користимо широм света

и за све звукове света.

Бебе седе у крилу родитеља,

а ми смо их научили да окрену
своју главу када се звук промени -

као из "аа" у "ее".

Ако то ураде у право време,

црна кутија засветли

и панда медвед лупа у бубњеве.

Шестомесечна беба обожава тај задатак.

Шта смо научили?

Па, бебе широм света

јесу нешто што ја волим да опишем

као граћани света;

оне могу разликовати
све звукове свих језика,

без обзира коју земљу испитујемо
и који језик користимо.

И то је изванредно
јер ви и ја то не можемо.

Ми смо културом-везани слушаоци.

Ми можемо разликовати
звукове нашег језика,

али не и оне страног језика.

Јавља се питање,

када се ти грађани света

претварају у језиком-везане
слушаоце као што смо то ми?

Одговор је: пре њиховог првог рођендана.

Овде видите извођење
тог задатка са окретањем главе

за бебе тестиране у Токију
и Сједињеним Државама,

овде у Сијетлу,

док слушају "ра" и "ла" -

звукове важне за енглески,
али не и за јапански.

На узрасту од шест до осам месеци
бебе су сасвим једнаке.

Два месеца касније,
нешто се изванредно дешава.

Бебе из Сједињених Држава
постају много боље,

бебе из Јапана постају много лошије,

али обе ове групе беба

се припремају за онај језик који ће учити.

Питање је, дакле, шта се збива

током овог двомесечног критичног периода?

Ово је критичан период за развој звукова,

али шта се тачно тада збива?

Две се ствари дешавају.

Прво, бебе нас слушају
са усмереном пажњом,

и раде статистику
док слушају како говоримо -

раде статистику!

Послушајте две мајке
док говоре мајчински језик -

универзални језик
који користимо када говоримо деци -

прво на енглеском а затим на јапанском.

(Видео) Енглеска мајка:
Ах, волим твоје велике плаве очи -

тако миле и драге.

Јапанска мајка: (говор на јапанском)

Патриша Кул: Током продукције говора,

када бебе слушају,

оно што оне раде је да узимају статистику

на језику који чују.

И те расподеле /учесталости/ расту.

Оно што смо научили

је да су бебе осетљиве на статистику,

и да статистике јапанског
и енглеског јесу веома различите.

Енглески има пуно Р-ова и Л-ова

како расподела показује.

А расподела јапанског
је потпуно другачија,

где можемо видети групу средњих звукова,

који су познати као јапанско р.

Бебе упијају

статистику језика

и то мења њихов мозак;

мења их из грађана света

у културом-везане слушаоце,
као што смо то ми.

Али ми као одрасли

више не упијамо ту статистику.

Ми смо вођени репрезентацијама у меморији

које су формиране рано у развоју.

Оно што овде видимо

је промена наших модела
о суштини критичног периода.

Ми тврдимо са математичког становишта

да учење језичког материјала
може да се успори

када се наша расподела устали.

Јавља се пуно питања
у вези са билингвалним особма.

Билингвалне особе морају да у свом уму
имају две статистике одједном

и морају прелазити са једне на другу,

у зависности од тога са ким говоре.

Питали смо се,

могу ли бебе радити статистику
на потпуно новом језику?

Ово смо тестирали излажући америчке бебе,

које никад пре нису чуле други језик,

мандаринском по први пут
током критичког периода.

Знамо да, када се монолингвалне
особе тестирају

у Тајпеју и Сијетлу
на мандаринским звуковима

показују исти образац.

Са 6-8 месеци су потпуно једнаки.

Два месеца касније,
нешто невероватно се дешава.

Али тајванске бебе постају
све боље, а не америчке бебе.

Ми смо током тог периода
изложили америчке бебе

мандаринском.

То је као да имате мандаринске рођаке
који би вас посетили на месец дана

и дошли у вашу кућу

причали са бебама током 12 сесија.

Овако је то изгледало у лабораторији.

(Видео) Мандарински говорник:
(Мандарински)

П.К.: Дакле, шта смо то урадили
њиховом малом мозгу?

(Смех)

Морали смо да спроведемо контролну групу

да бисмо били сигурни
да сам долазак у лабораторију

не побољшава вештине у мандаринском.

Дакле, група беба долази и слуша енглески.

И са графикона можемо видети

да излагање енглеском
није побољшало њихов мандарински.

Међутим, погледајте шта се бебама десило

које су током 12 сесија
биле изложене мандаринском.

Биле су једнако добре
као и бебе са Тајвана

које су га слушале током 10 и по месеци.

Ово показује да

раде статистику на новом језику.

Шта год да ставите пред њих,
оне ће из тога радити статистику.

Питали смо се коју улогу

људска бића имају

у вежбама у којима бебе уче.

Па смо тако имали још једну групу беба

у којој су деца добила
исту дозу, истих 12 сесија,

али овог пута преко телевизора

и имали смо још једну групу беба
која је излагана само аудио запису

док је на екрану гледала играчку медведа.

Шта смо то урадили њиховом мозгу?

Ово што овде видите је резултат за аудио -

нема уопште учења -

и резултат за видео -

нема уопште учења.

Потребно је људско биће

бебама да би радиле статистику.

Социјални мозак контролише

када ће бебе радити статистику.

Ми желимо да уђемо унутар мозга

и видимо како се та ствар дешава

док су бебе испред телевизора,

за разлику од тога
кад су испред људских бића.

Срећом, имамо нову машину,

магнетоенцефалограм,

који нам омогућава да то урадимо.

Личи на фен за косу са Марса.

Али потпуно је безбедан,

и потпуно неинвазиван и нечујан.

Тражимо милиметарску тачност

у погледу простора

и милисекундну тачност

користећи 306 SQUIDs --

ово су суперпроводећи

уређаји квантне интерференције -

да бисмо ухватили магнетна поља

која се мењају док ми вршимо наше мишљење.

Ми смо први у свету

који су снимили бебе

у МЕГ машини

док оне уче.

Ово је мала Ема.

Она је шестомесечна беба.

И она слуша различите језике

слушалицама које су у њеним ушима.

Видите да се може мрдати около.

Пратимо њену главу

помоћу куглица које су у капи,

тако да је слободна да се креће.

То је технички tour de force.

Шта то видимо?

Видимо мозак бебе.

Када беба чује реч из њеног језика

аудитивне зоне се пале,

а затим и околне зоне

које, мислимо, имају везе са повезивањем

са координисањем различитих зона мозга,

и са узрочношћу,

једна мождана зона
узрокује активирање друге.

Налазимо се пред

великим и златним годинама

знања о дечјем можданом развоју.

Моћи ћемо да видимо дечји мозак

док доживљава емоције,

док учи да говори и чита,

док решава математички проблем,

док има идеју.

И моћи ћемо да изумемо
на-мозгу-засноване интервенције

за децу која имају потешкоћа у учењу.

Као што су песници и писци описали,

моћи ћемо да угледамо, чини ми се,

чудесну отвореност,

савршену и потпуну отвореност,

дечјег ума.

Истражујући дечји мозак,

открићемо дубоке истине

о томе шта значи бити човек,

и током процеса, моћи ћемо

да помогнемо тако што ћемо
држати свој ум отвореним за нова

учења током читавог нашег живота.

Хвала вам.

(Аплауз)