Return to Video

Како нам радио-телескопи показују досад непримећене галаксије

  • 0:01 - 0:04
    Свемир, последња граница.
  • 0:06 - 0:09
    Први пут сам чула ове речи
    када сам имала само шест година
  • 0:09 - 0:12
    и потпуно су ме инспирисале.
  • 0:12 - 0:14
    Желела сам да истражим чудне нове светове,
  • 0:14 - 0:16
    да трагам за новим животом,
  • 0:16 - 0:19
    да видим све што је универзум
    имао да понуди.
  • 0:20 - 0:24
    Ови снови, ове речи
    повеле су ме на путовање,
  • 0:24 - 0:25
    путовање препуно открића,
  • 0:25 - 0:27
    кроз школу, универзитет,
  • 0:27 - 0:29
    до израде докторског рада
  • 0:29 - 0:32
    и, коначно, до тога да постанем
    професионални астроном.
  • 0:32 - 0:35
    Научила сам две невероватне ствари,
  • 0:35 - 0:36
    од којих је једна помало неповољна,
  • 0:37 - 0:39
    док сам радила на свом докторату.
  • 0:39 - 0:41
    Научила сам да у стварности
  • 0:41 - 0:44
    нећу возити свемирски брод
    у догледно време.
  • 0:45 - 0:50
    Међутим, научила сам и да је универзум
    чудан, сјајан и огроман,
  • 0:50 - 0:53
    заправо, превелики да би се истраживао
    помоћу свемирског брода.
  • 0:54 - 0:57
    Тако сам усмерила пажњу
    на астрономију, на коришћење телескопа.
  • 0:58 - 1:01
    Испред себе имате слику ноћног неба.
  • 1:01 - 1:03
    Можете је видети било где на свету,
  • 1:03 - 1:07
    а све ове звезде су део
    наше локалне галаксије, Млечног пута.
  • 1:08 - 1:10
    Ако бисте отишли према тамнијем дела неба,
  • 1:10 - 1:13
    на фино мрачно место,
    на пример, у пустињи,
  • 1:13 - 1:15
    можда бисте видели центар
    наше галаксије, Млечног пута,
  • 1:15 - 1:18
    како се простире пред вама;
    стотине милијарди звезда.
  • 1:19 - 1:20
    То је веома леп призор.
  • 1:20 - 1:22
    Препун је боја.
  • 1:22 - 1:25
    Понављам, ово је само
    локални ћошак нашег универзума.
  • 1:25 - 1:29
    Можете видети да постоји
    чудњикава тамна прашина преко њега.
  • 1:29 - 1:31
    То је локална прашина
  • 1:31 - 1:33
    која пригушује светлост звезда.
  • 1:33 - 1:35
    Али можемо прилично добро
    да одрадимо посао.
  • 1:35 - 1:38
    Само видом можемо да истражимо
    наш мали ћошак унивезума.
  • 1:38 - 1:40
    Могуће је одрадити ствари и боље.
  • 1:40 - 1:44
    Можете да користите сјајне телескопе
    какав је свемирски телескоп Хабл.
  • 1:44 - 1:46
    Е, сад, астрономи су саставили ову слику.
  • 1:46 - 1:48
    Назива се Хаблово дубоко поље,
  • 1:48 - 1:52
    а они су провели неколико стотина сати
    у посматрању делића неба
  • 1:52 - 1:56
    који није већи од вашег нокта на палцу
    кад држите испружену руку.
  • 1:56 - 1:57
    На овој слици
  • 1:57 - 1:58
    можете видети хиљаде галаксија
  • 1:58 - 2:02
    и знамо да мора бити
    стотине милиона, милијарди галаксија
  • 2:02 - 2:03
    у целокупном универзуму,
  • 2:03 - 2:06
    од којих су неке сличне нашој,
    а неке веома различите.
  • 2:06 - 2:09
    Тако помислите: „Океј,
    могу да наставим ово путовање.
  • 2:09 - 2:11
    Лако је - само могу
    да користим снажан телескоп
  • 2:11 - 2:13
    и гледам у небо; нема проблема.“
  • 2:14 - 2:18
    Заправо је пропуст ако чинимо само то.
  • 2:18 - 2:21
    То је зато што све
    о чему сам до сада причала
  • 2:21 - 2:25
    користи само видљиви спектар,
    само оно што ваше очи могу видети,
  • 2:25 - 2:26
    а то је мајушни део,
  • 2:26 - 2:29
    малени, минијатурни део
    онога што нам универзум може понудити.
  • 2:30 - 2:35
    Постоје и два веома важна проблема
    код коришћења видљивог светла.
  • 2:35 - 2:38
    Не само да пропуштамо све друге процесе
  • 2:38 - 2:41
    који емитују друге врсте светла,
  • 2:41 - 2:42
    већ постоје и два проблема.
  • 2:42 - 2:46
    Први је прашина коју сам поменула раније.
  • 2:46 - 2:49
    Та прашина спречава
    да видљиво светло дође до нас.
  • 2:49 - 2:53
    Тако, што се дубље загледамо у свемир
    видимо мање светла.
  • 2:53 - 2:55
    Прашина га спречава да стигне до нас.
  • 2:56 - 2:59
    Међутим, постоји веома чудан проблем
    везан за коришћење видљивог светла
  • 2:59 - 3:01
    да бисмо покушали да истражимо универзум.
  • 3:02 - 3:04
    Сада застаните на тренутак.
  • 3:04 - 3:07
    Рецимо да стојите на ћошку,
    прометном уличном ћошку.
  • 3:07 - 3:09
    Пролазе кола.
  • 3:09 - 3:10
    Прилазе кола хитне помоћи.
  • 3:11 - 3:12
    Имају пиштаву сирену.
  • 3:12 - 3:16
    (Имитира сирену која пролази)
  • 3:16 - 3:18
    Чини се да сирена мења висину тона
  • 3:18 - 3:20
    док се креће према вама и одлази од вас.
  • 3:21 - 3:25
    Возач кола хитне помоћи
    није променио сирену да би вас збунио.
  • 3:26 - 3:29
    То је производ ваше перцепције.
  • 3:29 - 3:31
    Звучни таласи, док су се приближавала
    кола хитне помоћи,
  • 3:31 - 3:34
    били су сабијени и постали су виши.
  • 3:34 - 3:37
    Док су кола хитне помоћи одлазила,
    звучни таласи су се растезали
  • 3:37 - 3:39
    и њихов тон је звучао као нижи.
  • 3:39 - 3:41
    Иста се ствар дешава са светлом.
  • 3:42 - 3:44
    Код предмета који се крећу према нама,
  • 3:44 - 3:48
    њихови светлосни таласи су сабијени
    и делују као више плави.
  • 3:48 - 3:50
    Код предмета који одлазе од нас,
  • 3:50 - 3:53
    њихови светлосни таласи
    су развучени и делују црвеније.
  • 3:53 - 3:55
    Ове последице називамо
    плавим и црвеним помаком.
  • 3:56 - 3:59
    Наш универзум се шири,
  • 3:59 - 4:04
    те се све одмиче од свега другог,
  • 4:04 - 4:06
    а то значи да све делује као црвено.
  • 4:07 - 4:11
    Врло је чудно да,
    док гледате све дубље у свемир,
  • 4:11 - 4:15
    удаљенија тела су све даља
    и брже се крећу,
  • 4:15 - 4:17
    те делују црвеније.
  • 4:18 - 4:20
    Тако, ако се вратим
    на Хаблово дубоко поље,
  • 4:20 - 4:23
    а требало је да наставимо
    да завирујемо дубоко у универзум
  • 4:23 - 4:25
    само уз коришћење Хабла,
  • 4:25 - 4:27
    када стигнемо до одређене удаљености
  • 4:28 - 4:29
    све постаје црвено,
  • 4:30 - 4:32
    а то донекле представља проблем.
  • 4:32 - 4:34
    На крају стижемо толико далеко
  • 4:34 - 4:37
    да се све пребацује у инфрацрвено
  • 4:37 - 4:39
    и не можемо ништа да видимо.
  • 4:40 - 4:41
    Мора да постоји начин да се ово реши.
  • 4:41 - 4:43
    У супротном је моје путовање ограничено.
  • 4:43 - 4:45
    Желела сам да истражим
    целокупан универзум,
  • 4:45 - 4:49
    не само оно што могу да видим,
    пре него што се црвени помак умеша.
  • 4:50 - 4:51
    Постоји једна техника.
  • 4:51 - 4:53
    Зове се радио-астрономија.
  • 4:53 - 4:55
    Астрономи користе ово деценијама.
  • 4:55 - 4:56
    То је фантастична техника.
  • 4:57 - 5:00
    Приказујем вам радио-телескоп Паркс,
    познат по називу од миља, „Чинија“.
  • 5:00 - 5:02
    Можда сте видели филм.
  • 5:02 - 5:03
    Радио је заиста сјајан.
  • 5:03 - 5:06
    Омогућава нам да завиримо у веће дубине.
  • 5:06 - 5:09
    Прашина му не омета рад,
  • 5:09 - 5:11
    те можете видети све у свемиру,
  • 5:11 - 5:13
    а црвени помак је мањи проблем
  • 5:13 - 5:16
    јер можемо да изградимо пријемнике
    који прихватају велики спектар.
  • 5:17 - 5:21
    Па, шта Паркс види када га окренемо
    према центру Млечног пута?
  • 5:21 - 5:23
    Требало би да угледамо
    нешто фантастично, зар не?
  • 5:23 - 5:26
    Па, видимо нешто интересантно.
  • 5:26 - 5:28
    Сва прашина се губи.
  • 5:28 - 5:32
    Као што сам поменула, радио таласи пролазе
    право кроз прашину, те нема проблема,
  • 5:32 - 5:34
    али се поглед веома разликује.
  • 5:34 - 5:38
    Можемо видети да центар
    Млечног пута бљешти,
  • 5:38 - 5:39
    али то није светлост звезда.
  • 5:40 - 5:43
    Ова светлост се назива
    синхротронско зрачење,
  • 5:43 - 5:48
    а настаје од електрона који се спирално
    крећу око космичких магнетних поља.
  • 5:48 - 5:51
    Дакле, раван је обасјана светлошћу.
  • 5:51 - 5:55
    Можемо да видимо и чудне ресице
    које спадају са тога
  • 5:55 - 5:57
    и предмете који се наизглед не слажу
  • 5:57 - 6:00
    са било чим што можемо видети
    сопственим очима.
  • 6:01 - 6:03
    Ипак, веома је тешко протумачити ову слику
  • 6:03 - 6:05
    јер, као што видите,
    веома је мале резолуције.
  • 6:05 - 6:08
    Радио-таласи имају дугу таласну дужину,
  • 6:08 - 6:10
    а то чини њихову резолуцију слабијом.
  • 6:10 - 6:12
    Ова слика је, такође, црно-бела,
  • 6:12 - 6:16
    па не знамо заиста
    какве је боје све на овој слици.
  • 6:17 - 6:18
    Премотајмо филм до садашњости.
  • 6:18 - 6:19
    Можемо да изградимо телескопе
  • 6:20 - 6:22
    који могу да реше ове проблеме.
  • 6:22 - 6:25
    Овде вам показујем слику
    радио-опсерваторије Мурчисон,
  • 6:26 - 6:28
    фантастичног места
    за изградњу радио-телескопа.
  • 6:28 - 6:31
    Равно је, суво
  • 6:31 - 6:34
    и, што је најважније, нема радио-таласа;
  • 6:34 - 6:37
    нема мобилних телефона, вај-фаја, ничега,
  • 6:37 - 6:39
    само место је без радио-таласа,
  • 6:39 - 6:42
    те је савршено место
    за изградњу радио-телескопа.
  • 6:43 - 6:46
    Телескоп на коме радим неколико година
  • 6:46 - 6:48
    зове се Телескоп широког поља у Мурчисону,
  • 6:48 - 6:51
    а показаћу вам његову изградњу
    кроз временски снимак.
  • 6:51 - 6:54
    Ово је група студената
    са основних и постдипломских студија
  • 6:54 - 6:55
    који се налазе у Перту.
  • 6:55 - 6:57
    Зовемо их Војска студената,
  • 6:57 - 7:00
    а они добровољно улажу време
    у изградњу радио-телескопа.
  • 7:00 - 7:02
    Нема додатних поена које добијају за ово.
  • 7:02 - 7:05
    Они склапају ове диполне
    пријемнике за радио-таласе.
  • 7:05 - 7:10
    Примају само ниске фреквенције
    помало налик оним вашег радија или ТВ-а.
  • 7:11 - 7:14
    Овде их распоређујемо широм пустиње.
  • 7:14 - 7:17
    Крајња верзија телескопа
    покрива 10 квадратних километара
  • 7:17 - 7:19
    пустиње у Западној Аустралији.
  • 7:19 - 7:22
    Интересантна ствар
    је да нема покретних делова.
  • 7:22 - 7:24
    Само распоређујемо ове мале антене
  • 7:24 - 7:26
    у суштини, на жичану ограду.
  • 7:26 - 7:27
    Прилично је јефтино.
  • 7:27 - 7:29
    Каблови примају сигнале
  • 7:29 - 7:31
    са антена
  • 7:31 - 7:34
    и доводе их до централних
    јединица за обраду.
  • 7:34 - 7:36
    Величина овог телескопа,
  • 7:36 - 7:38
    чињеница да смо га направили
    на површини целе пустиње,
  • 7:38 - 7:41
    даје нам бољу резолуцију од Паркса.
  • 7:42 - 7:45
    На крају их сви ови каблови
    доводе до јединице
  • 7:45 - 7:49
    која их шаље супер-компјутеру
    овде, у Перту,
  • 7:49 - 7:50
    а ту ја наступам.
  • 7:51 - 7:52
    (Уздише)
  • 7:52 - 7:54
    Подаци о радио-таласима.
  • 7:54 - 7:56
    Провела сам претходних пет година
  • 7:56 - 7:58
    радећи са веома тешким,
    веома интересантним подацима
  • 7:59 - 8:00
    којима се нико раније није бавио.
  • 8:00 - 8:03
    Провела сам пуно времена
    у њиховом калибрисању,
  • 8:03 - 8:05
    проводећи милионе сати
    централне процесорске јединице
  • 8:05 - 8:07
    на супер-компјутерима
  • 8:07 - 8:09
    и заиста покушавајући
    да разумем ове податке.
  • 8:09 - 8:11
    Са овим телескопом,
  • 8:11 - 8:13
    са овим подацима,
  • 8:13 - 8:17
    извели смо истраживање
    целокупног аустралијског дела неба,
  • 8:17 - 8:20
    галактичко и вангалактичко
    истраживање свеукупног неба
  • 8:20 - 8:22
    Телескопа широког поља у Мурчисону,
  • 8:22 - 8:24
    или, како га ја зовем, GLEAM.
  • 8:24 - 8:26
    Веома сам узбуђена.
  • 8:26 - 8:29
    Ово истраживање само што није објављено,
    али још увек није приказано,
  • 8:29 - 8:31
    те сте ви буквално први људи
  • 8:31 - 8:34
    који ће видети истраживање
    целокупног аустралијског неба.
  • 8:35 - 8:38
    Јако ми је драго што ћу поделити са вама
    неке слике из овог истраживања.
  • 8:39 - 8:41
    Замислите да одете у Мурчисон,
  • 8:41 - 8:43
    кампујете под звездама
  • 8:43 - 8:45
    и гледате према југу.
  • 8:45 - 8:46
    Видели сте јужни небески пол,
  • 8:46 - 8:48
    галаксију како се појављује.
  • 8:48 - 8:50
    Ако посветлим радио-светло,
  • 8:50 - 8:53
    ово опажамо у нашем истраживању.
  • 8:53 - 8:56
    Можете видети да галактичка раван
    није више затамњена прашином.
  • 8:56 - 8:58
    Осветљена је синхротронским зрачењем
  • 8:58 - 9:01
    и хиљаде је тачкица на небу.
  • 9:01 - 9:04
    Наш Велики Магеланов облак,
    наш најближи галактички сусед,
  • 9:04 - 9:07
    наранџаст је, уместо да буде
    препознатљивије плаво-бели.
  • 9:07 - 9:11
    Дакле, пуно се тога дешава у овоме.
    Погледајмо то изблиза.
  • 9:11 - 9:13
    Ако се осврнемо на галактички центар,
  • 9:13 - 9:16
    где смо прво видели Парксову слику
    коју сам вам раније показала,
  • 9:16 - 9:19
    која је мале резолуције, црно-бела,
  • 9:19 - 9:21
    и ако избледимо слику на приказ GLEAM-а,
  • 9:22 - 9:26
    видећете да се резолуција
    повећала хиљаду пута.
  • 9:26 - 9:29
    Сада имамо поглед на небо који је у боји,
  • 9:29 - 9:30
    у техниколору.
  • 9:30 - 9:33
    То није поглед са лажним бојама.
  • 9:33 - 9:36
    Ово су праве боје радио-таласа.
  • 9:37 - 9:39
    Обојила сам најниже фреквенције
    црвеном бојом,
  • 9:39 - 9:41
    највише фреквенције плавом,
  • 9:41 - 9:43
    а средње зеленом.
  • 9:43 - 9:45
    То нам даје овај преглед у дугиним бојама.
  • 9:45 - 9:47
    Ово није тек лажна боја.
  • 9:47 - 9:50
    Боје на овој слици
    говоре нам о физичким процесима
  • 9:50 - 9:52
    који се одвијају у универзуму.
  • 9:52 - 9:55
    Тако, на пример,
    ако погледате дуж равни галаксије,
  • 9:55 - 9:56
    осветљена је синхротроном,
  • 9:56 - 9:59
    који је углавном црвенкасто-наранџаст,
  • 9:59 - 10:02
    али ако се загледамо,
    видимо плаве тачкице.
  • 10:02 - 10:04
    Ако увећамо слику,
  • 10:04 - 10:06
    ове плаве тачкице су јонизована плазма
  • 10:06 - 10:08
    око веома светлих звезда,
  • 10:09 - 10:11
    а дешава се да блокирају црвено светло,
  • 10:11 - 10:13
    те изгледају као плаве.
  • 10:14 - 10:17
    Ово нам може рећи
    о регионима где се формирају звезде
  • 10:17 - 10:18
    у нашој галаксији,
  • 10:18 - 10:20
    а ми их видимо истог тренутка.
  • 10:20 - 10:23
    Погледамо у галаксију
    и боје нам кажу да су тамо.
  • 10:23 - 10:24
    Можете видети мехуриће од сапунице,
  • 10:24 - 10:28
    мале округле приказе око галактичке равни,
  • 10:28 - 10:30
    а ово су остаци супернове.
  • 10:31 - 10:32
    Када звезда експлодира,
  • 10:32 - 10:35
    њена спољашња опна се ослободи
  • 10:35 - 10:38
    и путује ка споља у свемир
    скупљајући материјал,
  • 10:38 - 10:40
    а то ствара малену опну.
  • 10:41 - 10:44
    Дуго су се астрономи бавили мистеријом
  • 10:44 - 10:46
    где су сви остаци супернова.
  • 10:47 - 10:51
    Знамо да мора постојати
    много електрона високе енергије у равни
  • 10:51 - 10:54
    да би се произвело
    синхротронско зрачење које видимо,
  • 10:54 - 10:57
    а мислимо да их производе
    остаци супернове,
  • 10:57 - 10:58
    али се чини да их нема довољно.
  • 10:58 - 11:02
    На срећу, GLEAM је веома добар
    у уочавању остатака супернове,
  • 11:02 - 11:05
    те очекујемо да ћемо о томе
    ускоро објавити нови рад.
  • 11:06 - 11:07
    Па, то је у реду.
  • 11:07 - 11:09
    Истражили смо наш мали, локални универзум,
  • 11:09 - 11:12
    али сам желела да одем дубље, даље.
  • 11:12 - 11:14
    Желела сам да одем изван Млечног пута.
  • 11:15 - 11:18
    Заправо, видимо веома интересантан
    предмет у горњем десном углу,
  • 11:18 - 11:21
    а ово је локална радио-галаксија,
  • 11:21 - 11:22
    Центаурус А.
  • 11:22 - 11:23
    Ако ово увећамо,
  • 11:24 - 11:27
    видимо да два огромна пера
    одлазе у свемир.
  • 11:28 - 11:30
    Ако погледате право у центар
    између ова два пера,
  • 11:31 - 11:33
    видећете галаксију баш као нашу.
  • 11:33 - 11:35
    Спирална је. Има прашњави траг.
  • 11:35 - 11:37
    То је нормална галаксија.
  • 11:37 - 11:41
    Ови млазеви су, међутим,
    видљиви само преко радио-таласа.
  • 11:41 - 11:44
    Да их посматрамо кроз видљиво светло,
    не бисмо ни знали да су тамо,
  • 11:44 - 11:47
    а они су хиљаде пута већи
    од галаксије којој припадају.
  • 11:47 - 11:50
    Шта се дешава? Шта производи ове млазеве?
  • 11:51 - 11:55
    У центру сваке галаксије за коју знамо
  • 11:55 - 11:57
    налази се супермасивна црна рупа.
  • 11:57 - 12:00
    Е, сад, црне рупе су невидљиве.
    Зато се и зову тако.
  • 12:00 - 12:03
    Видите само савијање светлости око њих,
  • 12:03 - 12:08
    а повремено, када звезда
    или облак гаса уђе у њихову орбиту,
  • 12:08 - 12:11
    покидају их плимске силе,
  • 12:11 - 12:13
    при чему стварају оно
    што називамо акреционим диском.
  • 12:14 - 12:17
    Акрециони диск исијава
    јарку светлост у рендгенским зрацима,
  • 12:17 - 12:21
    а огромно магнетно поље
    може да пошаље материјал у свемир
  • 12:21 - 12:23
    брзином приближној брзини светлости.
  • 12:24 - 12:27
    Дакле, ови млазеви су видљиви
    преко радио-таласа
  • 12:27 - 12:29
    и то је оно што видимо
    у нашем истраживању.
  • 12:30 - 12:34
    Па, добро, видели смо
    једну радио-галаксију. То је лепо.
  • 12:34 - 12:36
    Међутим, ако погледате
    у горњи део те слике,
  • 12:36 - 12:38
    видећете још једну радио-галаксију.
  • 12:38 - 12:41
    Нешто је мања,
    а то је због тога што је удаљенија.
  • 12:42 - 12:44
    Океј, две радио-галаксије.
  • 12:44 - 12:46
    Видимо ово. У реду је.
  • 12:46 - 12:48
    Па, шта је са свим другим тачкицама?
  • 12:48 - 12:49
    Вероватно су све само звезде.
  • 12:50 - 12:51
    Нису.
  • 12:51 - 12:53
    Све су то радио-галаксије.
  • 12:53 - 12:56
    Свака појединачна тачкица на овој слици
  • 12:56 - 12:58
    представља удаљену галаксију,
  • 12:58 - 13:02
    на удаљености од неколико милиона
    до неколико милијарди светлосних година,
  • 13:02 - 13:03
    са супермасивном црном рупом у центру
  • 13:04 - 13:07
    која гура материјал у свемир
    брзином која је слична брзини светлости.
  • 13:07 - 13:09
    То је невероватна ствар.
  • 13:10 - 13:13
    Ово истраживање је обимније
    од овога што сам вам приказала овде.
  • 13:13 - 13:16
    Ако се позабавимо
    целокупним садржајем истраживања,
  • 13:16 - 13:20
    видећете да сам нашла
    300 000 ових радио-галаксија.
  • 13:20 - 13:23
    Тако је то заиста историјско путовање.
  • 13:23 - 13:26
    Открили смо све ове галаксије
  • 13:26 - 13:29
    све до првих супермасивних црних рупа.
  • 13:30 - 13:33
    Веома сам поносна на ово,
    а то ће бити објављено следеће недеље.
  • 13:33 - 13:36
    То није све.
  • 13:36 - 13:40
    Истражила сам најудаљеније галаксије
    у овом истраживању,
  • 13:40 - 13:43
    али постоји још једна ствар на овој слици.
  • 13:44 - 13:48
    Сада ћу вас вратити
    право у време настанка свега.
  • 13:48 - 13:51
    Када је универзум створен,
    јавио се Велики прасак,
  • 13:51 - 13:55
    који је од универзума
    направио море водоника,
  • 13:55 - 13:57
    неутралног водоника.
  • 13:57 - 14:00
    Када су прве звезде
    и галаксије почеле да сијају,
  • 14:00 - 14:02
    јонизовале су тај водоник.
  • 14:02 - 14:05
    Тако је универзум
    од неутралног постао јонизован.
  • 14:06 - 14:09
    То је оставило сигнал свуда око нас.
  • 14:09 - 14:11
    Свуда је, уткан је у нас,
  • 14:11 - 14:13
    као Сила из „Ратова звезда“.
  • 14:13 - 14:16
    Пошто се то десило пре много времена,
  • 14:17 - 14:19
    црвени помак је утицао на сигнал,
  • 14:20 - 14:23
    па је сад тај сигнал
    на веома ниским фреквенцијама.
  • 14:23 - 14:25
    Исте је фреквенције као моје истраживање,
  • 14:25 - 14:27
    али је веома слаб.
  • 14:27 - 14:31
    Његова величина износи милијардити део
    било ког предмета у мом истраживању.
  • 14:31 - 14:36
    Дакле, наш телескоп можда није
    довољно осетљив да прими овај сигнал.
  • 14:36 - 14:39
    Међутим, постоји нови радио-телескоп.
  • 14:39 - 14:40
    Не могу да имам свемирски брод,
  • 14:40 - 14:42
    али надам се да могу имати
  • 14:42 - 14:45
    један од највећих
    радио-телескопа на свету.
  • 14:45 - 14:47
    Градимо Телескоп прегледа
    квадратних километара,
  • 14:47 - 14:48
    нови радио-телескоп,
  • 14:48 - 14:51
    који ће бити хиљаду пута
    већи од телескопа MWA,
  • 14:51 - 14:54
    хиљаду пута осетљивији
    и који ће чак имати и бољу резолуцију.
  • 14:54 - 14:57
    Требало би да пронађемо
    неколико десетина милиона галаксија.
  • 14:57 - 14:59
    Можда ћу, дубоко у том сигналу,
  • 14:59 - 15:03
    имати прилику да видим осветљавање
    првих звезда и галаксија,
  • 15:03 - 15:05
    почетак самог настанка времена.
  • 15:06 - 15:07
    Хвала вам.
  • 15:07 - 15:10
    (Аплауз)
Title:
Како нам радио-телескопи показују досад непримећене галаксије
Speaker:
Наташа Херли-Вокер (Natasha Hurley-Walker)
Description:

„Наш универзум је чудан, сјајан и огроман“, каже астроном Наташа Хурли-Вокер. Свемирски брод не може да вас одведе у његове дубине (још увек), али радио-телескоп може. У овом очаравајућем говору препуном слика, Херли-Вокер нам показује како истражује мистерије универзума користећи специјалну технологију која открива светлосне спектре које не можемо да видимо.

more » « less
Video Language:
English
Team:
TED
Project:
TEDTalks
Duration:
15:25

Serbian subtitles

Revisions