YouTube

Got a YouTube account?

New: enable viewer-created translations and captions on your YouTube channel!

Serbian subtitles

← Sve je u perspektivi | Rori Saterlend | TEDxAthens

Okolnosti naših života manje su bitne od načina na koji ih posmatramo, kaže Rori Saterlend. Na TEDxAthens, on daje ubedljiv argument za to kako je promena perspektive ključ sreće.

Get Embed Code
12 Languages

Showing Revision 6 created 11/15/2016 by Ivana Korom.

  1. Ovo ovde
  2. je elektronska cigareta.
  3. To je meni, od pre godinu,
    dve kad je izmišljeno,
  4. pružilo neverovatno zadovoljstvo.
  5. (Smeh)
  6. Mali deo tog zadovoljstva je nikotin,
  7. ali tu ima nešto mnogo važnije
    od nikotina.
  8. Od momenta kad su u Velikoj Britaniji
    zabranili pušenje na javnim mestima
  9. nisam više uživao u koktel zabavama.
  10. (Smeh)
  11. Zaključio sam zašto pre neki dan,
  12. a to je da kad odeš na koktel zabavu,
  13. stojiš i držiš čašu crvenog vina,
  14. vodiš beskrajne razgovore,
  15. ne želiš da pričaš svo vreme.
  16. To je zaista zamorno.
  17. Ponekad želiš da samo mirno stojiš
    sam sa svojim mislima.
  18. Ponekad želiš samo da stojiš u ćošku
    i gledaš kroz prozor.
  19. Problem je, što kad ne možeš da pušiš,
  20. ako stojiš sam i gledaš kroz prozor,
  21. onda ispadaš nedruštven, usamljeni idiot.
  22. (Smeh)
  23. Ako stojiš sam i gledaš kroz prozor
    sa cigaretom,
  24. ti si jebeni filozof.
  25. (Smeh)
  26. (Aplauz)
  27. Snaga promene načina posmatranja
  28. ne može biti prenaglašena.
  29. Ovo što imamo je potpuno ista stvar,
    ista aktivnost,
  30. jedna čini da se osetiš velikim,
  31. a druga, sa malom izmenom stava
  32. čini da se osećaš grozno.
  33. Mislim da je jedan od problema
    klasične ekonomije
  34. njena potpuna preokupiranost realnošću.
  35. Realnost nije posebno dobar vodič
    do ljudske sreće.
  36. Zbog čega su, na primer,
  37. penzioneri mnogo srećniji
  38. od mladih koji su nezaposleni?
  39. Obe kategorije su u istoj životnoj fazi.
  40. Obe imaju previše vremena
    i ne mnogo novca.
  41. Ali penzioneri su izgleda jako srećni,
  42. dok su nezaposleni izuzetno nesrećni
    i depresivni.
  43. Mislim da penzioneri misle
    da su izabrani da budu penzioneri,
  44. dok mladi nezaposleni
  45. misle da im je to nametnuto.
  46. Viša srednja klasa u Engleskoj
    je izvrsno rešila ovaj problem,
  47. jer su rebrendirali nezaposlenost.
  48. Ako ste Englez iz više srednje klase,
  49. nazivate nezaposlenost "slobodna godina".
  50. (Smeh)
  51. To je zato što je sramota imati
  52. nezaposlenog sina u Mančesteru,
  53. dok je imati nezaposlenog sina na Tajlandu
  54. u stvari priznanje.
  55. (Smeh)
  56. Moć da se stvari rebrendiraju -
  57. da shvatimo da u stvari
    naša iskustva, cene, stvari
  58. ne zavise mnogo od toga šta su zaista,
  59. već od toga kako ih vidimo -
  60. zaista mislim da ne može biti precenjena.
  61. Danijel Pink pominje jedan eksperiment
  62. sa dva psa u kutiji
  63. koja ima električni pod.
  64. Povremeno se propusti struja kroz pod
  65. i to ih boli.
  66. Jedina razlika je da jedan pas ima
    malo dugme na svojoj polovini kutije.
  67. Kad pritisne dugme, šok prestaje.
  68. Drugi pas nema dugme.
  69. On je izložen potpuno istoj boli
    kao i pas u prvoj kutiji,
  70. ali on ne može da kontroliše situaciju.
  71. Prvi pas može biti relativno zadovoljan.
  72. Drugi pas pada u potpunu depresiju.
  73. Okolnosti u našim životima možda
    manje doprinose našoj sreći,
  74. od osećaja kontrole koji imamo
    nad svojim životima.
  75. To je jedno zanimljivo pitanje.
  76. Postavljamo pitanje -
    debata u zapadnom svetu
  77. je pitanje o visini poreza.
  78. Ja mislim da bi trebalo diskutovati
    o drugoj stvari,
  79. koji je nivo kontrole koji imamo
    nad našim novcem za porez.
  80. Nešto čija je cena 10 funti u jednoj priči
    može biti prokletstvo.
  81. Ono što nas košta 10 funti
    u drugom kontekstu, možda je dobro.
  82. Plati 20 000 funti za porez u zdravstvu
  83. i osećaš se jadno.
  84. Plati 20 000 funti kao donaciju
    bolničkom odeljenju
  85. i već si filantrop.
  86. Verovatno sam u pogrešnoj državi
  87. da bih govorio o spremnosti
    za plaćanjem poreza.
  88. (Smeh)
  89. Daću vam jedan primer.
    Zaista je važno kako se stvari posmatraju.
  90. Da li se kaže spasavanje Grčke
  91. ili spasavanje glupih banaka
    koje su pozajmile novac Grčkoj?
  92. Jer to je u stvari ista stvar.
  93. Kako nazivate te stvari,
  94. utiče na vašu reakciju na njih,
    intuitivno i moralno.
  95. Po meni je, ako ćemo iskreno,
    psihološka vrednost sjajna.
  96. Moj veliki prijatelj, profesor Nik Čater,
  97. profesor nauka o odlukama u Londonu,
  98. veruje da bi trebalo da provodimo
    mnogo manje vremena
  99. u proučavanju skrivenih
    dubina čovečanstva,
  100. a mnogo više u proučavanju
    skrivenih plićaka.
  101. Mislim da je to tačno.
  102. Utisci imaju neverovatan uticaj
  103. na to šta mislimo i radimo.
  104. Ono što nemamo je zaista dobar model
    ljudske psihologije.
  105. Do pre Kanemana,
  106. nismo imali stvarno dobar model
    ljudske psihologije
  107. paralelan sa inženjerstvom,
    neoklasičnom ekonomijom.
  108. Tako da oni koji su verovali
    u psihološka rešenja, nisu imali model.
  109. Nismo imali obrazac.
  110. Ovo je prema Čarliju Mangeru,
    poslovnom partneru Vorena Bafeta,
  111. "mreža za oslanjanje ideja."
  112. Inženjeri, ekonomisti,
    klasični ekonomisti,
  113. svi su imali vrlo čvrstu mrežu,
  114. na koju se mogla okačiti svaka ideja.
  115. Mi jedva da imamo neku kolekciju
    raznih individualnih saznanja
  116. bez nekog opšteg modela.
  117. To znači da smo gledajući
    kakva su rešenja,
  118. verovatno previše važnosti davali
  119. inženjersko-tehničkim rešenjima,
    njutnovskim rešenjima,
  120. a ni izbliza dovoljno psihološkim.
  121. Znate za moj primer Eurostara.
  122. Šest miliona funti je potrošeno
    da bi se skratilo vreme putovanja
  123. između Pariza i Londona za oko 40 min.
  124. Sa 0,01 posto ovog novca mogao se uvesti
    bežični internet u vozovima,
  125. što ne bi skratilo vreme putovanja,
  126. ali bi značajno popravilo
    uživanje i korist.
  127. Sa možda 10 posto novca,
  128. mogli su se platiti svi najbolji
    svetski muški i ženski supermodeli
  129. koji bi išli kroz voz i nudili besplatan
    Šato Petrus svim putnicima.
  130. Još bi preostalo pet milijardi funti
  131. i ljudi bi tražili da vozovi idu sporije.
  132. (Smeh)
  133. Zbog čega nam nije omogućeno
  134. da rešimo ovaj problem psihološki?
  135. Mislim da je to zbog toga
    što postoji disbalans, asimetrija
  136. u načinu na koji tretiramo kreativne,
    emotivno podstaknute psihološke ideje
  137. spram načina na koji tretiramo racionalne,
    numeričke, tabelarne ideje.
  138. Ako ste kreativna osoba,
  139. morate da dajete ideje na odobrenje
  140. mnogo racionalnijim ljudima od sebe.
  141. Treba da se prijavite
    i da imate analizu troškova,
  142. studiju izvodljivosti,
    detaljna istraživanja povrata ulaganja.
  143. Mislim da je to verovatno ispravno.
  144. Ali ne važi u suprotnom smeru.
  145. Ljudi koji imaju postojeći
  146. ekonomski, inženjerski okvir,
  147. osećaju da je logika u stvari odgovor.
  148. Oni ne kažu:
    "Izgleda da se svi brojevi slažu,
  149. ali pre nego što predstavim ovu ideju,
    pokazaću je nekim zaista otkačenim ljudima
  150. da vidim da li će oni smisliti
    nešto bolje."
  151. Tako dajemo, po meni pogrešno,
    veću važnost
  152. mehaničkim nad psihološkim idejama.
  153. Jedan primer odlične psihološke ideje:
  154. jedinstveno poboljšanje zadovoljstva
    putnika u londonskoj podzemnoj železnici
  155. nije došlo jer je povećan broj vozova
    i njihova učestalost,
  156. već zato što su postavili
    matrični displej na platformama.
  157. Priroda čekanja je takva
  158. da ne zavisi samo od svoje
    brojčane vrednosti, trajanja
  159. već od nivoa nesigurnosti
    koji doživljavamo dok čekamo.
  160. Čekati voz sedam minuta
    sa satom koji odbrojava
  161. je manje frustrirajuće i iritirajuće
  162. nego čekanje četiri minuta sa nerviranjem
  163. u razmišljanju:
    "Kad će ovaj prokleti voz stići?"
  164. Evo lep primer psihološkog
    rešenja sprovedenog u Koreji.
  165. Crvena svetla na semaforu
    imaju odbrojavanje.
  166. Eksperimentalno je potvrđeno
    da je smanjena stopa nesreća.
  167. Zašto? Zato što su bes,
    nestrpljenje i iritacija
  168. drastično smanjeni
    kad zaista vidite vreme čekanja.
  169. U Kini su, ne razumevajući ovaj princip
  170. ovo su primenili i na zelena svetla
    na semaforima.
  171. (Smeh)
  172. To nije dobra ideja.
  173. Na 200 metara ste, shvatite da imate
    pet sekundi da prođete, dodate gas.
  174. (Smeh)
  175. Koreanci su vrlo temeljno, testirali oba.
  176. Stopa nesreća se smanjuje
    kad se ovo primeni na crvena svetla,
  177. a povećava kod primene
    na zelenim svetlima.
  178. To je sve što tražim u odlukama ljudi
  179. uzimanje u obzir sve tri stvari
    tehnologija, psihologija, ekonomija.
  180. Ne tražim potpuni primat
    jedne stvari nad drugom.
  181. Jednostavno kažem da kad rešavate problem,
  182. sve tri stvari treba
    da jednako posmatrate,
  183. treba da što dublje tražite
  184. rešenja koja su u sredini.
  185. Zapravo, ako pogledate uspešan biznis
  186. skoro uvek su sve tri stvari u igri.
  187. Zaista uspešni biznisi -
  188. Google je fantastičan tehnološki uspeh,
  189. ali je baziran
    na odličnom psihološkom uvidu:
  190. ljudi veruju da je nešto
    što radi samo jednu stvar,
  191. bolje od nečeg drugog što radi još nešto.
  192. To je urođeno i zove se
    razblaživanje ciljeva.
  193. Ejlet Fišbah je napisala članak o tome.
  194. Svi drugi su u vremenu Googla manje-više,
  195. pokušavali da budu portal.
  196. Da, tu je opcija pretrage,
  197. takođe imate vreme,
    sportske rezultate, malo vesti.
  198. Google je razumeo
    da ako si samo pretraživač,
  199. ljudi podrazumevaju
    da si onda veoma dobar pretraživač.
  200. Svi znamo da,
  201. kad idemo da kupimo televizor.
  202. Na samom kraju niza televizora
    sa ravnim ekranom
  203. mogu se videti one neomiljene stvari
    koje zovu kombinovani televizori
  204. sa DVD plejerom.
  205. Mi nemamo nikakvo saznanje
    o kvalitetu tih stvari,
  206. ali pri pogledu na kombinovani televizor
    sa DVD-ejm:
  207. "Uh. To je verovatno đubre
    i od televizora i DVD plejera."
  208. Tako da izađemo iz prodavnice sa oba.
  209. Google je podjednako i psihološki
    i tehnološki uspeh.
  210. Predlažem da koristimo psihologiju
    za rešavanje problema
  211. za koje nismo ni znali da postoje.
  212. Ovo je moj predlog da se ljudi nateraju
    da završe kuru antibiotika.
  213. Nemojte im dati 24 bele pilule.
  214. Dajte im 18 belih i 6 plavih
  215. i recite im da prvo troše bele,
    a zatim plave.
  216. To se zove seckanje.
  217. Mnogo je veća verovatnoća
    da će ljudi stići do cilja
  218. ako negde u sredini postoji
    značajan događaj.
  219. Po meni je velika greška u ekonomiji
  220. ta što nema razumevanja da nešto,
  221. kao što su odlazak u penziju,
    nezaposlenost, trošak,
  222. ne zavisi samo od količine,
    već i od značenja.
  223. Ovo je naplatna rampa u Britaniji.
  224. Vrlo često se stvaraju redovi na rampama.
  225. Nekad su to jako dugi redovi.
  226. Isti princip se može primeniti ako želite,
  227. na sigurnosne trake na aerodromima.
  228. Šta bi bilo ako biste mogli da platite
    duplo da biste prešli preko mosta,
  229. ali kroz ekspres traku?
  230. To nije nerazumno.
    To je ekonomski isplativo.
  231. Vreme nekim ljudima znači više.
  232. Ako čekate da biste otišli
    na razgovor za posao,
  233. sigurno biste platili
    da prođete kroz brzu traku.
  234. Ako idete da posetite taštu,
  235. verovatno biste pre ostali levo.
  236. Jedini problem je ako izložite ovo
    ekonomski isplativo rešenje,
  237. ljudi ga ne vole.
  238. Oni misle da namerno
    stvaraš zastoj na mostu
  239. da bi povećao svoj prihod:
  240. "Zaboga, zašto da subvencionišem
    tvoju nekompetentnost?"
  241. Ali ako malo preoblikuješ stvari,
  242. napraviš menadžment za upravljanje
    dobrovoljnim davanjima,
  243. tako da dodatni novac ne ide kompaniji
    čiji je most, već u dobrotvorne svrhe,
  244. spremnost da se plati se potpuno menja.
  245. Imaš ekonomski isplativo rešenje,
  246. koje ima javno odobravanje,
  247. čak malu dozu naklonosti,
  248. umesto bezobrazluka.
  249. Ono gde ekonomisti prave osnovnu grešku
  250. je što misle da je novac novac.
  251. Moj bol kad plaćam pet funti
  252. nije samo proporcionalan sumi,
  253. već i mestu gde ja mislim
    da taj novac ide.
  254. Mislim da razumevanje ovoga može izazvati
    revoluciju u poreskoj politici.
  255. Može promeniti javne usluge.
  256. Može značajno promeniti stvari.
  257. Ovde je čovek kog svi treba da proučimo.
  258. Da li ste čuli za njega?
  259. Dobro. Par ljudi.
  260. On je đak austrijske škole ekonomije
  261. koji bio je aktivan u prvoj polovini
    dvadesetog veka u Beču.
  262. Austrijska škola je zanimljiva
  263. jer je rasla paralelno
    sa Frojdovom školom.
  264. Uglavnom ih je interesovala psihologija.
  265. Verovali su u disciplinu
    nazvanu prakseologija,
  266. koja je bila disciplina
    pre ekonomskih nauka.
  267. Prakseologija je nauka o ljudskom izboru,
    delovanju i procesu odlučivanja.
  268. Mislim da su u pravu.
  269. Mislim da je opasnost u današnjem svetu
  270. to što studija ekonomije
  271. smatra sebe prethodnikom
    studije ljudske psihologije.
  272. Čarli Manger kaže:
    "Ako ekonomija nije bihevioralna,
  273. onda dođavola ne znam šta jeste."
  274. Zanimljivo je da Fon Mizes veruje
    da je ekonomija samo deo psihologije.
  275. On za ekonomiju kaže da je
  276. "nauka o ljudskoj prakseologiji
    pod uslovima oskudice."
  277. Među mnogim stvarima Fon Mizes
  278. uzima analogiju koja je najbolje
    opravdanje i objašnjenje
  279. za marketinšku vrednost,
    vrednost doživljene vrednosti
  280. i činjenicu da bi trebalo
    da je tretiramo kao potpuno jednaku
  281. sa bilo kojom drugom vrednošću.
  282. Svi mi nastojimo -
    čak i oni koji rade u prodaji -
  283. da vidimo vrednost na dva načina.
  284. Postoji stvarna vrednost,
  285. koja nastaje u fabrici
    ili kad pružite uslugu,
  286. i postoji takoreći diskutabilna vrednost,
  287. koju napravite promenom načina
    na koji ljudi gledaju na stvari.
  288. Fon Mizes potpuno odbacuje ovu razliku.
  289. On koristi sledeću analogiju.
  290. On se oslanja na čudne ekonomiste
    tzv. francuske fiziokrate,
  291. koji su verovali da je jedina prava
    vrednost ona koja se dobije iz zemlje.
  292. Tako da ako ste pastir,
    rudar ili zemljoradnik,
  293. vi stvarate pravu vrednost.
  294. Ako ste kupili vunu od pastira
  295. i naplatili zaradu pravljenjem šešira,
  296. vi u stvari ne pravite novu vrednost,
  297. vi eksploatišete pastira.
  298. Fon Mizes kaže da savremeni ekonomisti
    prave upravo istu grešku
  299. u odnosu na reklame i marketing.
  300. On kaže da ako vodiš restoran,
  301. nema jasne razlike
  302. između vrednosti koju stvaraš kuvajući
  303. i vrednosti koju stvaraš brišući pod.
  304. Jedna od njih možda stvara
    glavni proizvod -
  305. ono šta plaćamo -
  306. druga stvara kontekst
  307. u kom možemo da uživamo u proizvodu.
  308. Ideja da je jedna od tih stvari važnija
  309. je suštinski pogrešna.
  310. Pokušajte ovaj misaoni eksperiment.
  311. Zamislite restoran koji služi hranu
    sa Mišelin zvezdom,
  312. a u stvari restoran smrdi na kanalizaciju
  313. i ljudski izmet je na podu.
  314. Da biste napravili vrednost,
  315. nije najbolje još popravljati hranu,
  316. već rešiti se smrada i očistiti pod.
  317. Veoma je važno shvatiti ovo.
  318. Ako to deluje kao čudna, nejasna stvar,
  319. u Velikoj Britaniji, pošta je imala
    98 posto uspešnosti
  320. u dostavljanju pošte prve klase sutradan.
  321. Odlučeno je da to nije dovoljno dobro
  322. i hteli su da podignu
    ovaj nivo na 99 posto.
  323. Da bi ovo uradili
    skoro su uništili organizaciju.
  324. Da ste u isto vreme pitali ljude:
  325. "Koji procenat pošte prve klase
    stiže sutradan?"
  326. prosečan odgovor bi bio 50 do 60 posto.
  327. Ako je vaša percepcija
    mnogo gora od realnosti,
  328. zbog čega zaboga pokušavate
    da promenite realnost?
  329. To je isto kao popravljanje hrane
    u restoranu koji smrdi.
  330. Ono što treba da uradite
  331. je da prvo kažete ljudima
  332. da 98 posto pošte prve klase
    stiže sutradan.
  333. To je dosta dobro.
  334. Reći ću vam, u Britaniji postoji
    mnogo bolji okvir,
  335. a to je reći ljudima
  336. da više pošte prve klase stiže sutradan
  337. u Britaniji nego u Nemačkoj.
  338. Ako hoćete da nas u Britaniji
    usrećite zbog nečega,
  339. samo recite da to radimo bolje od Nemaca.
  340. (Smeh)
  341. (Aplauz)
  342. Izaberite svoj referentni okvir
    i percepciju
  343. i samim tim stvarna vrednost
    je potpuno transformisana.
  344. U vezi sa Nemcima, mora se reći
  345. da Nemci i Francuzi rade briljantan posao
  346. u stvaranju ujedinjene Evrope.
  347. Jedina stvar koju oni ne očekuju
    je da ujedinjuju Evropu
  348. kroz blagu mržnju Francuza i Nemaca.
  349. Ali ja sam Britanac, mi to tako volimo.
  350. Primećujete da je u svakom slučaju
    naša percepija loša.
  351. Ne možemo navesti razliku
    između kvaliteta hrane
  352. i sredine u kojoj je konzumiramo.
  353. Svi ste videli ovaj fenomen
  354. ako ste oprali ili servisirali auto.
  355. Posle odlaska, osećate
    kao da vaš auto ide bolje.
  356. Razlog je,
  357. osim ako su mi u servisu
    misteriozno promenili ulje
  358. ili uradili nešto
    što nisam platio ili ne znam,
  359. to što percepcija
    u svakom slučaju nije dobra.
  360. Brendirani analgetici su mnogo bolji
    u efektima smanjivanja bola
  361. od analgetika koji nisu brenidrani.
  362. Ne mislim samo
    na prijavljeno smanjenje bola,
  363. već na izmereno smanjenje bola.
  364. Tako da je percepcija u stvari
    slaba u svakom slučaju.
  365. Ako uradite nešto što je pogrešno
    iz jedne perspektive,
  366. možete da oštetite drugu.
  367. Brzo ću završiti,
  368. nečim što ne bih želeo da propustim,
  369. a što je savršen primer
    stvaranja ekonomski prijateljske
  370. održive vrednosti,
  371. kroz menjanje korišćenja
    i gledanja na proizvod,
  372. a ne samog proizvoda.
  373. (Video) Čovek: "Šrediji" bi trebalo
    da su kvadratasti.
  374. Žena: Da li su u obliku dijamanta
    već u prodaji?
  375. (Muzika) Narator: Nove pahuljice
    "Dijamant Šredis"
  376. iste pahuljice od 100% celog crna,
    u ukusnom obliku dijamanta.
  377. RS: Na samom kraju,
    evo poster kampanje
  378. (Smeh) (Aplauz)
  379. Neki Kanađani su veoma konzervativni
  380. i bili su iznervirani
    što su im oduzeti kvadratasti Šrediji.
  381. To je bilo kao marketing novog sloja.
  382. I posle mnogo promišljanja,
  383. došli su do kompromisa.
  384. Mnogo vam hvala.
  385. (Aplauz)