Молба Мишел Обаме за образовање

Држећи говор у женској школи у Лондону, Мишел Обама излаже страствен, лични став да би сваки ђак требало да озбиљно гледа на образовање. Она каже дa је ова нова, сјајна генерација та која ће зближити свет какав јесте и свет какав би требало да буде.

Ово је моје прво путовање.

Моје прво путовање у иностранство као Прва дама.

Да ли можете да верујете?

(Аплауз)

Иако ово није моја прва посета Великој Британији,

морам да кажем да ми је драго што је баш ово моја прва званична посета.

Посебан однос између Сједињених Држава и Велике Британије

је заснован не само на односу између влада

већ и на заједничком језику и вредностима које делимо.

И то видим када вас данас гледам.

Током посете била ми је посебна част да

упознам једне од најизванреднијих жена у Британији.

Жене које припремају пут за све вас.

И част ми је да упознам вас,

будуће лидере Велике Британије и овог света.

И иако околности наших живота можда изгледају веома далеке,

између мене, као Прве даме САД-а која стоји овде

и вас, које тек пролазите кроз школу,

желим да знате да имамо много заједничког.

Јер ништа током мог живота

није могло да наговести да ћу ја стајати овде

као прва афричко-америчка Прва дама

Сједињених Америчких Држава.

Не постоји ништа у мојој причи што би ме овде поставило.

Нисам подигнута у богатству и изобиљу,

ондосно, ни у каквом посебном друштвеном статусу.

Одрасла сам у јужном делу Чикага.

То је онај прави део Чикага.

И то је био производ радничке класе.

Мој отац је целог живота радио за град.

А мајка ми је била домаћица.

Остала је код куће да се брине о мени и мом старијем брату.

Ниједан од мојих родитеља није ишао на факултет.

Мој отац је у цвету своје младости

сазнао да болује од мултипле склерозе.

Али, чак и када му је постало тешко да хода

и да се ујутру облачи -

видела сам да му је све теже и теже -

мој отац се никада није жалио.

Био је захвалан за оно што је имао.

Само је устајао мало раније и радио мало напорније.

А мој брат и ја смо подигнути са свим што је потребно:

љубав, јаке вредности

и вера да са добрим образовањем

и са много напорног рада

неме ничега што нисмо могли да урадимо.

Ја сам пример онога што је могуће

када су девојчице од самог почетка свог живота

вољене и одгајане уз људе који их окружују.

Мене су окруживале изузетне жене током живота.

Баке, учитељице, тетке, рођаке, комшинице,

које су ме училе о тихој снази и достојанству.

А моја мајка, најважнији узор у мом животу,

живи са нама у Белој кући

и помаже нам у бризи око наше две мале ћерке,

Малији и Саши.

Она је активно присутна у њиховим животима, као и у мом,

и у њих улива

исте вредности које је улила у мене и мог брата:

ствари као што су саосећање, интегритет

и самоуверење и истрајност.

Све то обложено безусловном љубављу

коју само бака може да пружи.

Такође сам имала довољно среће да ме воле и храбре

неки веома важни мушки узори,

укључујући мога оца, брата, ујаке и деде.

Мушкарци у мом животу су ме такође научили неким важним стварима.

Научили су ме како веза са поштовањем

између мушкарца и жене треба да изгледа.

Научили су ме како изгледа снажан брак.

Да је изграђен на поверењу и посвећености

и дивљењу оним јединственим квалитетима које свака страна поседује.

Научили су ме шта то значи

бити отац

и подизати породицу.

И не само о томе да улажете у своју кућу,

већ и да посегнете и помогнете да се подигну деца

у широј заједници.

То су били квалитети

које сам тражила у свом супругу,

Бараку Обами.

Када смо се први пут упознали,

једна од ствари које се сећам је да ме је извео на судар.

А за њега је то било да идемо на општински састанак.

(Смех)

Знам, како романтично.

(Смех)

Али, када смо се упознали, Барак је био организатор у општини.

Радио је помажућу другим људима да нађу посао

и покушавајући да донесе средства у проблематичне општине.

Причао је са становницима тог општинског центра,

причао им је о два појма.

Говорио је о ”свету какав јесте” и ”свету какав би требало да буде.”

И говорио је о овоме током целе кампање.

Оно што је често говорио

је да ми прихватамо удаљеност између те две идеје.

И некада прихватимо свет какав јесте,

чак и када он не одражава наше вредности и тежње.

Али Барак нас је тог дана подсетио -

све нас у тој просторији - да сви знамо

како би наш свет требало да изгледа.

Знамо како поштење и правда и шанса изгледају.

Сви знамо.

Молио је људе на том састанку,

у тој општини,

да се посвете затварању јаза

између те два појма,

да раде заједно како би покушали да учине свет какав тренутно јесте

и свет какав би требало да буде једим истим светом.

Данас размишљам о томе зато што ме

подсећа и убеђена сам да сте сви ви у овој школи

веома важни делови затварања тог јаза.

Ви сте жене које ће изградити свет какав би требало да буде.

Ви ћете написати следећи одељак историје.

Не само за себе саме, већ и за ваше генерације

и за генерације које ће доћи.

Зато је добро образовање

толико важно.

Зато све ово кроз шта пролазите -

успони и падови, наставници које волите и које не волите -

зато је то толико важно.

Јер друштва и земље, и на послетку свет

су само онолико јаки колико је јако и здравље њихових жена.

То је важно запамтити.

Део тог здравља укључује и изванредно образовање.

Разлика између породице са проблемом и оне здраве

је, често, присуство снажне жене

или жена у центру те породице.

Разлика између сломљене друштвене заједнице и оне успешне

је често здраво поштовање између мушкараца и жена

који поштују узајамне допроносе том друштву.

Разлика између нације која вене

и оне која цвета

је признање да нам је потребан приступ образовању

подједнак и за дечаке и за девојчице.

А ова школа, названа по првој докторки Велике Британије,

и околне зграде назване по мексичкој уметници, Фриди Кало,

Мери Сикол, јамајској сестри

познатој као ”црна Флоренс Најтингејл”

и енглеској ауторки, Емили Бронте,

одликују жене које су се бориле против шовинизма, расизма и незнања,

у потрази за сопственим страстима које би нахраниле њихове душе.

За њих није било препрека.

Као што онај знак каже, ”без ограничења”.

Нису познавале начин живота који

није укључивао праћење сопствених снова.

И пошто су тако поступиле, ове жене

су пребродиле многе препреке.

Отвориле су много нових врата

за милионе женски доктора и сестара

и уметница и ауторки

које су их све следиле.

Добијањем доброг образовања

и ви можете да контролишете сопствену судбину.

Молим вас да то запамтите.

Ако желите да знате разлог који ми је омогућио да данас стојим овде,

то је образовање.

Никада нисам бежала са часова. Не знам да ли неко бежи са часова.

Ја нисам никада.

Волела сам да добијам петице.

Волела сам да будем паметна.

Волела сам да долазим на време. Волела сам да завршавам обавезе.

Мислила сам да је бити паметан боље од било чега на свету.

И ви исто, са овим истим вредностима

можете да контролишете своју судбину.

И ви можете да поплочате пут.

И ви можете да остварите своје снове,

а онда је ваш посао да се вратите назад

и помогнете некоме попут вас да уради исту ствар.

Историја доказује да нема везе

да ли потичете из града

или са села.

Ваш успех ће бити одређен

вашом сопственом срећом,

вашим сопственим самопоуздањем и индивидуалним, напорним радом.

То је истина. То је стварност света у коме живимо.

Сада имате контролу над сопственом судбином.

И неће бити лако. То је сигурно.

Али имате све што вам је потребно.

Све што вам је потребно да успете,

све већ имате овде.

Мој супруг ради у својој великој канцеларији.

Зову је Овална канцеларија.

У Белој кући постоји сто за којим он седи.

Зове се ”Резолут Деск”.

Направили су га од дрвета са брода ”Резолут” Њеног Височанства,

а поклонила га је краљица Викторија.

То је истрајни симбол пријатељства између наша два народа.

А његово име ”Резолут” (одлучан),

је подсетник снаге и карактера који су потребни

не само за руковођење земљом,

већ и за живот са сврхом.

Надам се да ћете следећи своје снове све остати одлучне,

да ћете ићи напред без ограничења

и да ћете користити своје таленте, којих имате много. Видели смо их.

Постоје.

Користите их да створите свет какав би требало да буде.

Јер ми ћемо рачунати на вас.

Рачунамо на сваку од вас

да будете најбоље што можете.

Јер свет је велики

пун изазова.

Потребне су нам јаке, паметне и самоуверене младе жене

да устану и заузму своје престоле.

Знамо да можете. Хвала вам пуно.

(Аплауз)