Ekologija iz vazduha

Od čega su zapravo napravljene naše šume? Ekolog Greg Asner iz vazduha pomoću spektrometra i lasera visoke moći mapira prirodu u pedantnim kaleidoskopskim 3D detaljima – što naziva "veoma naprednim knjigovodstvenim sistemom" ugljenika. U ovom fascinantnom govoru Asner daje jasnu poruku: da bi spasili naše ekosisteme, potrebno nam je više podataka skupljenih na nove načine.

Tehnologija može da promeni
naše razumevanje prirode.

Uzmimo primer lavova.

Vekovima se govorilo da lavice

obavljaju sav lov
u savanama na otvorenom,

a da lavovi ne rade ništa
dok ne dođe vreme večere.

Rekao bih da ste to i vi čuli.

Nedavno sam vodio kampanju
vazdušnog mapiranja

u nacionalnom parku Kruger
u Južnoj Africi.

Naše kolege su stavile
GPS ogrlice za praćenje

lavicama i lavovima

i preslikali smo njihovo ponašanje

pri lovu iz vazduha.

Dole levo je prikazan lav koji osmatra

krdo impala za ulov,

a desno je prikazano ono što nazivam

lavljim vidokrugom,

ili koliko lav vidi u svim pravcima

dok njemu ili njoj
zelenilo ne zakloni pogled.

Otkrili smo

da lavovi mužjaci nisu lenji lovci

kao što smo mislili.

Oni samo koriste različitu strategiju.

Dok lavice love

u savani na otvorenom,

na dugim relacijama,
obično tokom dana,

lavovi se služe strategijom zasede

u gustoj vegetaciji
i to često noću.

Ovaj video prikazuje
stvarni vidokrug pri lovu

lavova na levoj strani

i lavica na desnoj.

Crvene i tamnije boje
prikazuju bujniju vegetaciju,

a bele otvorena prostranstva.

To je stvarno pogled u ravni očiju

lavova i lavica dok love.

Odjednom su vam sasvim razumljivi

jezivi uslovi u kojima

lavovi love.

Iznosim ovaj primer za početak,

da bih naglasio koliko malo
znamo o prirodi.

Do sada je mnogo učinjeno

na pokušaju usporavanja
gubitaka tropskih šuma,

no gubimo ih velikom brzinom,

kao što je prikazano
crvenom bojom na slajdu.

Čini mi se ironično da toliko radimo,

a da su ipak ta područja
prilično nepoznata nauci.

Kako možemo da spasemo
ono što ne razumemo?

Ja sam globalni ekolog
i istraživač Zemlje

sa temeljima u fizici, hemiji

biologiji i mnogim drugim
dosadnim predmetima,

ali sam pre svega,
opsednut onim što ne znamo

o našoj planeti.

Tako sam stvorio ovo,

Vazdušnu Karnegi opservatoriju,
ili VKO.

Možda izgleda kao avion
sa elegantnim bojama,

ali opremio sam ga
sa više od 1.000 kg

visoko tehnoloških senzora, kompjutera

i vrlo motivisanom posadom,

od stručnjaka za Zemlju do pilota.

Dva naša instrumenata su jedinstvena:

jedan se zove spektrometar za snimanje

koji može da meri hemijski sastav

biljaka dok ih nadlećemo.

Drugi je skup lasera

vrlo visoke moći

koji deluju sa dna aviona,

brišući po ekosistemima

i mereći približno
500.000 puta u sekundi

u visokoj 3D rezoluciji.

Evo snimka mosta Golden Gejt

u San Francisku,
nedaleko od mesta gde živim.

Iako smo preleteli
tačno preko ovog mosta,

snimili smo ga u 3D i
ulovili mu boju

u samo nekoliko sekundi.

No, stvarna moć VKO

je u sposobnosti da snimi
stvarne gradivne materijale

ekosistema.

Ovo je mali grad u Amazoniji,

snimljen sa VKO.

Možemo rezati naše podatke

i videti, na primer, 3D strukture

vegetacije i zgrada

ili možemo koristiti hemijske informacije

da odredimo koliko brzo biljke rastu,

dok ih prelećemo.

Najtoplije roza boje
su najbrže rastuće biljke.

Možemo da vidimo
biološku raznovrsnost

na načine na koje ne biste mogli
ni zamisliti.

Ovako bi prašuma izgledala

kada biste je preletali u balonu.

Ovo je kako mi vidimo prašumu,

u kaleidoskopskoj boji
koja nam govori

da postoje mnoge vrste
koje žive jedne s drugima.

Ipak zapamtite da su ova stabla

bukvalno veća od kitova,

što znači da ih je
nemoguće razumeti

šetajući se ispod njih na tlu.

Dakle, naša 3D slika
je hemijska, biološka,

a to nam govori ne samo o vrstama

koje žive u krošnjama,

već nam daje i mnoge informacije

o ostalim vrstama
koje su u prašumi.

Stvorio sam VKO

da bih odgovorio na pitanja
koja su se pokazala

izuzetno zahtevnim
sa bilo koje druge točke gledišta,

sa recimo zemlje
ili satelitskog senzora.

Danas želim da podelim sa vama
tri pitanja.

Prvo pitanje je -

kako upravljamo
našim rezervama ugljenika

u tropskim šumama?

Tropske šume sadrže veliku količinu
ugljenika u drveću,

a ugljenik moramo zadržati
u tim šumama

ako hoćemo da izbegnemo
dalje globalno zagrevanje.

Globalne emisije ugljenika su nažalost,

zbog krčenja šuma,

sada jednake
globalnom transportnom sektoru.

Tu spadaju svi brodovi, avioni,
vozovi i automobili zajedno.

Zato je razumljivo
da su politički pregovarači

naporno radili da
smanje krčenje šuma,

ali u predelima

jedva poznatim nauci.

Ako ne znate gde je ugljenik tačno,

do detalja, kako možete
znati šta gubite?

Uglavnom, treba nam visoko tehnološki
knjigovodstveni sistem.

U okviru našeg sistema
možemo da vidimo zalihe ugljenika

tropskih šuma do detalja.

Crveno očito pokazuje
zatvorene krošnje tropskih šuma

i onda vidite prerez

ili rezanje šume
u žutim i zelenim bojama.

To je kao rezanje torte,
osim što je ova torta

duboka kao jedan kit.

A ipak, možemo da zumiramo
i da vidimo šumu

i drveće istovremeno.

Neverovatno je da iako smo leteli

vrlo visoko iznad ove šume,

kasnije u analizi, možemo ući

i zapravo doživeti krošnje,

list po list, granu po granu,

baš kao i ostale vrste
koje žive u ovoj šumi

mogu da ih dožive
zajedno s drvećem.

Koristimo tehnologiju da istražimo

i da zapravo postavimo prvi
ugljenikov zemljopis

u visokoj rezoluciji

u udaljenim mestima
kao što je amazonski basen

i ne tako udaljenim mestima
kao što su SAD

i Srednja Amerika.

Odvešću vas na prvu turneju
u visokoj rezoluciji

ugljenikovih predela
Perua i zatim Paname.

Boje će se menjati od crvene do plave.

Crvena je izuzetno visoka
zaliha ugljenika,

vaša najveća šumska katedrala
koju možete zamisliti,

a plava je vrlo niska zaliha ugljenika.

I reći ću vam da je Peru
neverovatno mesto,

potpuno nepoznato u smislu
ugljenikove geografije

do danas.

Možemo da odletimo do područja
na severu Perua

i da vidimo veoma visoke zalihe
ugljenika crvene boje,

i reku Amazon sa plavnom ravnicom

kako se useca kroz njega.

Možemo ići do predela
potpunog uništenja

izazvanog krčenjem šuma,
u plavoj boji,

a virus krčenja šuma
se širi u narandžastoj.

Možemo odleteti na jug Anda

gde vidimo liniju drveća i tačno kako

se zemljopis ugljenika završava

ako se popnemo gore u planinski sistem.

A možemo i da odemo do najveće močvare
u zapadnoj Amazoniji.

To je vodenasta zemlja snova

nalik na "Avatar" Džejmsa Kamerona.

Možemo da odemo i u jednu od najmanjih
tropskih zemalja,

Panamu i da vidimo ogroman raspon

ugljenikovih varijacija,

od visokog u crvenoj
do niskog u plavoj boji.

Nažalost, većina ugljenika
se gubi u nizijama,

a ono što vidite da je ostalo

od visokih zaliha ugljenika
u zelenom i crvenom,

to je, u stvari,
gore u planinama.

Od toga je zanimljiv izuzetak

tačno u sredini ekrana.

Vidite tampon zonu
oko Panamskog kanala,

u crvenoj i žutoj boji.

Vlasti kanala koriste silu

da bi zaštitili svoj rečni sliv
i globalno poslovanje.

Ova vrsta mapiranja ugljenika

je transformisala konzervaciju

i razvojnu politiku resursa

To je stvarno napredak
naših mogućnosti u spasavanju šuma

i u zaustavljanju klimatskih promena.

Moje drugo pitanje: kako se
pripremamo za klimatske promene

u mestu kao što su amazonske prašume?

Znajte da sam proveo mnogo vremena

u tim mestima, i da već opažamo
promene klime.

Temperature su u porastu,

i svedoci smo mnogih suša,

koje se ponavljaju.

Ovde je crvenim označena
mega-suša iz 2010.

prikazujući predeo
veličine zapadne Evrope.

2010. je Amazon toliko presušio

da se čak i sam
glavni tok reke Amazon

delimično presušio,
kao što vidite na fotografiji

u donjem delu slajda.

Otkrili smo da u vrlo udaljenim
područjima

ove suše imaju veliki negativni uticaj

na tropske šume.

Na primer, crvene boje
su sve mrtva stabla

koja su stradala posle suše 2010.

Ovo je područje na granici

Perua i Brazila,

potpuno neistraženo,

skoro sasvim nepoznato nauci.

Mislimo, kao naučnici Zemlje,

da će se vrste morati seliti

s klimatskim promenama
s istoka u Brazilu

na zapad u Ande

i gore u planine

da bi se smanjila njihova
izloženost klimatskim promenama.

Jedan od problema
je to da ljudi

rasklapaju zapadnu Amazoniju
u ovom trenutku.

Pogledajte ovu posekotinu šume od
100 kvadratnih km

koju su napravili kopači zlata.

Vidite šumu u zelenoj boji u 3D,

i videćete posledice iskopavanja zlata

ispod zemljine površine.

Očito da vrste nemaju gde da se sele
u sistemu kao što je ovaj.

Ako niste bili u Amazoniji,
trebalo bi da odete.

To je svaki put neverovatno iskustvo,

bez obzira gde idete.

Verovatno ćete je
videti ovako, na reci.

No, događa se mnogo puta

da reke sakriju ono
što se stvarno dešava

u samoj šumi.

Leteli smo nad ovom istom rekom,

sistem je snimljen u 3D.

Šuma je na levoj strani.

A onda možemo digitalno
da uklonimo šumu

i da vidimo šta se dešava
ispod krošnje.

U ovom slučaju smo otkrili
aktivnosti iskopavanja zlata,

sve su bile ilegalne,

smeštene podalje od ruba reke,

kao što ćete videti
u tim čudnim rošavim mrljama

koje se pojavljuju
na desnoj strani ekrana.

Ne brinite, mi radimo s vlastima

koje se bave ovim
i mnogim drugim problemima

u regionu.

Da bi se sastavio
plan konzervacije

za ove jedinstvene, važne koridore

kao što je zapadna Amazonija
i koridor od Anda do Amazona,

moramo početi već sada da pravimo

geografski eksplicitne planove.

Kako da to uradimo, ako ne znamo
geografiju biološke raznovrsnosti u regiji,

ako je to nauci nepoznato?

Zato smo koristili

VKO laserski vođenu spektroskopiju,

da bismo po prvi put
mapirali biodiverzitet

amazonske prašume.

Ovde vidite stvarne podatke
različitih vrsta u različitim bojama.

Crvene su jedna vrsta,
plave su druga,

a zelene su treća.

Kad sve to uzmemo zajedno
i proporcionalno povećamo

do regionalnog nivoa,

dobijemo potpuno novu geografiju

biološke raznovrsnosti,
nepoznate do sada.

Iz ovog se vidi gde se pojavljuju
velike promene

biološke raznovrsnosti
od staništa do staništa,

što je jako važno jer pokazuje

gde i odakle bi vrste
mogle da migriraju

kada se klima promeni.

To je ključna informacija
koja je potrebna

donosiocima odluka
da razviju zaštićena područja

u kontekstu svojih
regionalnih razvojnih planova.

Treće i poslednje pitanje je -

kako upravljamo
raznovrsnošću vrsta na planeti

u zaštićenim ekosistemima?

Primer koji sam dao na početku
o lovu lavova,

bila je studija koju smo napravili

iza ograde na zaštićenom području

u Južnoj Africi.

Istina je da će veliki deo
afričke prirode

opstati u budućnosti

u zaštićenim područjima kao što sam
pokazao u plavoj boji na ekranu.

Time se stvara neverovatan
pritisak i odgovornost

na upravu parka.

Oni moraju da donose odluke

u korist svih vrsta koje štite.

Neke od njihovih odluka
imaju zaista velike posledice.

Na primer, u kojoj meri i gde

da koriste vatru
kao instrument upravljanja?

Ili, kako da se ophode
sa velikim vrstama poput slonova,

koji mogu, ako njihova populacija
postane prevelika,

imati negativan uticaj na ekosistem

i na druge vrste.

Dozvolite da dodam da
takve dinamike

stvarno utiču na okolinu.

U prvom planu je područje
s mnogo vatre

i slonova:

široko otvorene savane u plavom,
sa samo nekoliko stabala.

Kad pređemo ovu ogradu,
stižemo

u područje koje je zaštićeno od požara

i bez slonova:

guste vegetacije,
radikalno drugačiji ekosistem.

U mestu kao što je Kruger,

sve gušća slonovska populacija

je pravi problem.

Znam da je to osetljivo pitanje
za mnoge od vas

i tu nema jednostavnih odgovora.

No, dobra je novost da nam
tehnologija koju smo razvili

i sa kojom radimo
u Južnoj Africi na primer,

dopušta da mapiramo svako
stablo u savani,

a zatim da putem ponovljenih letova

možemo da uočimo koja stabla

slonovi uništavaju,

u crvenoj boji, kao što vidite na ekranu
i koliko se toga događa

u različitim delovima savane.

To daje upravi parka

prvu priliku da upotrebi

taktičke strategije
suptilnijeg upravljanja

koje ne dovode do krajnosti
koje sam vam upravo pokazao.

Danas razmišljamo

da u zaštićenim područjima

održimo krug života,

pomoću upravljanja požarom,

slonovima, onim što utiče na
strukturu ekosistema

i posledično

na sve, od insekata

do vrhunskih grabljivaca
poput lavova.

Dalje planiram da znatno proširim

opservatoriju u vazduhu.

Nadam se postavljanju tehnologije
u orbitu

da bismo, tehnologijama
kao što je ova,

mogli da upravljamo čitavom planetom.

Do tada ćete me pronaći kako letim

nad nekim udaljenim mestom
za koje nikad niste čuli.

Na kraju bih želeo reći
da je tehnologija

apsolutno presudna
za upravljanje našom planetom,

ali je još važnije razumevanje

i mudrost pri njenoj primeni.

Hvala vam.

(Aplauz)