Šta može sačuvati prašume? Vaš stari telefon

Zvukovi prašume uključuju: crvkut ptica, zrikanje cvrčaka, šegačenje gibona. Međutim, u pozadini je skoro uvek prisutan zvuk motorne testere, testere ilegalnih drvoseča. Inženjer Tofer Vajt deli jednostavan, primenljiv način da se zaustavi brutalna seča šuma, koji započinje sa vašim mobilnim telefonom.

(Zvukovi iz prašume)

U leto 2011. godine,

po prvi put sam posetio prašumu
na Borneu kao turista.

Kao što možete da zamislite,

neodoljivi zvukovi šume bili su ti
koji su me najviše privukli.

To je konstantna kakofonija zvukova.

Neke stvari se zapravo ističu.

Na primer, ovo je velika ptica,
kljunorožac nosorog.

Ovo zujanje proizvode cvrčci.

Ovo je porodica gibona.

Zapravo pevaju jedni drugima
na velikoj udaljenosti.

Mesto gde je ovo usnimljeno je
zapravo rezervat za gibone

i zbog toga možemo da čujemo
toliko njih,

ali zapravo je najvažnija buka
koja je dolazila iz šume u to vreme

bila ona koju nisam primetio

i, zapravo, niko tamo nije je
zaista primetio.

Kao što rekoh, ovo je
rezervat za gibone.

Oni provode najviše vremena
rehabilitujući gibone,

ali moraju, takođe,
da provode puno svog vremena

u zaštiti područja od nelegalne seče drva
koja se dešava na ovoj strani.

Tako, ako uzmemo zvukove iz šume

i uklonimo gibone, insekte i ostalo

u pozadini je sve vreme

na snimku koji ste čuli

bio zvuk testere na velikoj daljini.

Imali su trojicu zaposlenih čuvara
koji su raspoređeni oko ovog rezervata

čiji je posao bio da štite ovo mesto
od ilegalne seče drveća,

a jednog dana, dok smo bili u šetnji
ponovo kao turisti u šumi,

na razdaljini od pet minuta hoda

naleteli smo na nekog ko je sekao drvo,

na pet minuta hoda,

nekoliko stotina metara
od stanice šumara.

Nisu mogli da čuju testeru

jer je, kao što ste čuli,
šuma veoma, veoma bučna.

Iznenadilo me je kao prilično
neprihvatljiva stvar u moderno vreme

da samo nekoliko stotina metara
od sedišta šumara u rezervatu

niko nije mogao čuti kada neko
ko ima motornu testeru krene sa radom.

Zvuči nemoguće, ali je zapravo istinito.

Pa, kako sprečavamo ilegalnu seču šuma?

Primamljivo je da se kao inženjer

uvek pojavite sa visokom tehnologijom,

njenim vrhunskim rešenjima,

ali ste u stvari u prašumi.

Mora da bude jednostavno, prilagodljivo,

a ono što smo primetili je

da je sve što nam treba već tamo.

Mogli smo izgraditi sistem

koji bi nam omogućio da zaustavimo ovo

kroz korišćenje onoga
što je već bilo tamo.

Ko je bio tamo?
Šta je već postojalo u šumi?

Pa, imali smo ljude,
grupu posvećenu zadatku,

tri čuvara zaposlenih
na puno radno vreme,

koji su zaduženi da odu
i zaustave to,

ali je samo trebalo da znaju
šta se dešava u šumi.

Pravo iznenađenje, i to veliko,

bilo je da je postojala konekcija u šumi.

Postojala je mreža za mobilne telefone

nadaleko usred nigdine.

Pričamo o stotinama kilometara
udaljenosti od najbližeg puta,

sigurno nema struje, ali imali su
odličnu mrežu mobilne telefonije;

ovi ljudi po gradovima bili su
na Fejsbuku sve vreme,

surfujući mrežom preko telefona,

a ovo me je nateralo da mislim
da bi u stvari bilo moguće

koristiti zvukove u šumi,

programski uhvatiti zvukove testere

jer ih ljudi ne mogu čuti

i poslati upozorenje,

ali morate da imate uređaj
da biste se popeli na drveće.

Ako bismo iskoristili neki uređaj
da slušamo zvukove iz prašume,

povezali se na postojeću mrežu
za mobilne telefone

i poslali upozorenje ljudima na terenu,

možda bismo imali rešenje
za ovaj njihov problem.

Hajde da na trenutak zastanemo
kod priče o spašavanju šuma

jer je to nešto o čemu smo
definitivno oduvek slušali.

Ljudi iz moje generacije slušali su
o spašavanju prašuma

od detinjstva

i čini se da se poruka nikada
nije menjala –

moramo da spasimo prašume,
to je krajnje hitno,

ovoliko fudbalskih terena
uništeno je juče,

a ipak, evo nas danas ovde,
sa oko polovinom preostalih prašuma,

a imamo potencijalno hitnije probleme
kao što je promena klime.

U stvari, ovo je malo poznata činjenica
koju nisam shvatio u to vreme -

deforestacija je uzrok za pojavu
više gasova staklene bašte

nego svi svetski avioni, vozovi,
automobili, kamioni i brodovi zajedno.

Ona je drugi po redu faktor
koji doprinosi promeni klime.

Takođe, prema Interpolu,

čak do 90 posto seče stabala
koja se dešava u prašumama je

nelegalna seča, kao i ona
koju smo videli.

Ako želimo da pomognemo ljudima u šumi
da primene pravila koja postoje,

onda bi trebalo da smo prilično okupirani
ovom brojkom od 17 procenata

i da eventualno ostvarimo glavni uticaj
u kratkom vremenskom periodu.

To bi mogao biti najjeftiniji,
najbrži način

da se borimo protiv promene klime.

Evo sistema koji smo zamislili.

Izgleda kao vrhunska visoka tehnologija.

Onog trenutka kada se zvuk testere
oglasi u šumi,

uređaj uhvati zvuk testere,

šalje uzbunu kroz standardnu
GSM mrežu koja tamo već postoji

šumaru na terenu

koji se može pojaviti u dogledno vreme

i zaustaviti seču.

Ovde se više ne radi o izlaženju

i pronalaženju odsečenog drveta,

o satelitskom uočavanju drveća

u oblasti koja je bila raščišćena;

radi se o pravovremenoj intervenciji.

Kao što rekoh, bio je to najjeftiniji

i najbrži način,

ali, kao što ste videli,
oni nisu mogli da ga urade,

pa možda i nije bio tako jeftin i brz.

Međutim, ako bi uređaji na drveću

bili mobilni telefoni,

to bi moglo biti prilično jeftino.

Stotine miliona mobilnih telefona
baca se svake godine,

stotine miliona samo u SAD,

ne računajući ostatak sveta,
što, naravno, treba učiniti,

a mobilni telefoni su zapravo sjajni.

Puni su senzora.

Mogu da slušaju zvukove prašume.

Ne moramo da ih zaštitimo.

Moramo da ih stavimo u kutiju
koju vidite ovde

i moramo da ih napajamo.

Njihovo napajanje je jedno
od najvećih inženjerskih izazova

sa kojim smo morali da se nosimo

jer je napajanje mobilnog
ispod krošnje drveta,

bilo kakve solarne energije,

bilo problem koji tek treba rešiti,

a ovo je jedinstveni dizajn
solarnog panela

koji vidite ovde,

izgrađen od recikliranih nusproizvoda

industrijskog procesa.

Ovo su odsečene trake.

Ovo sam ja dok sklapam ovo

u garaži mojih roditelja, u stvari.

Hvala im što su mi dozvolili
da to uradim.

Kao što možete videti,

ovo je uređaj na drvetu.

Ono što odavde možete videti je, možda,
da su prilično dobro zaklonjeni

u krošnji drveta u daljini.

To je važno zato što, iako mogu da čuju
buku testere

na daljini i od kilometra,

što im dozvoljava da pokriju
oko tri kvadratna kilometra,

ako bi ih neko uzeo,
područje bi postalo nezaštićeno.

Da li ovo zaista funkcioniše?

Da bismo to testirali,
vratili smo ih u Indoneziju,

ne na isto, već na drugo mesto,

u drugi rezervat gibona

koji je svakodnevno bio pod pretnjom
ilegalne seče drveća.

Već drugog dana, pokupio je zvuke
ilegalne motorne testere.

Mogli smo da dobijemo
pravovremeno upozorenje.

Dobio sam mejl preko telefona.

U stvari, morali smo
da se popnemo na drvo.

Svi samo što su se vratili.

Svi ovi momci puše cigarete,

a onda dobijam mejl
i svi se utišavaju

i zapravo možete da čujete testeru

veoma, veoma slabo u pozadini,

ali niko to nije primetio
do tog trenutka.

Tako smo tada krenuli
da u stvari zaustavimo ove drvoseče.

Bio sam prilično nervozan.

Ovo je trenutak kada smo zapravo stigli
blizu mesta gde su drvoseče.

Ovo je trenutak gde vidite
da sam se zapravo možda pokajao

zbog celokupnog pokušaja.

Nisam baš siguran šta se nalazi
sa druge strane ovog brda.

Taj momak je mnogo hrabriji od mene.

On je otišao, pa sam i ja morao,
hodajući naviše,

a u stvari, uspeo je da pređe preko brda

i prekinuo drvoseče u činu.

Za njih je to bilo iznenađenje -

nikada pre toga ih niko nije prekinuo -

to je bio toliko upečatljiv događaj
za njih

da smo čuli od partnera da se
posle toga više nikada nisu vratili.

Bili su to, u stvari, sjajni momci.

Pokazali su nam kako
celokupna operacija funkcioniše,

a na licu mesta su nas ubedili

da ako možete da se pojavite
na vreme i zaustavite ljude,

to je dovoljno zastrašujuće
i oni se neće vratiti.

Dakle -

hvala vam. (Aplauz)

Vest o ovome se raširila
zato što smo rekli mnogim ljudima

i počele su da se dešavaju, u stvari,
neke zapanjujuće stvari.

Ljudi širom sveta počeli su
da nam šalju mejlove, da nas zovu.

Videli smo da su nam ljudi širom Azije,

Afrike, Južne Amerike

govorili da bi i oni
mogli da ovo iskoriste

i, što je još važnije,

otkrili smo nešto za šta smo
mislili da je izuzetno -

u šumi je postojala prilično
dobra mreža mobilne telefonije.

Rečeno nam je da to nije izuzetna stvar

i da je to posebno tako na periferiji šume
koja je najviše ugrožena.

Zatim se desilo nešto zaista izvanredno,

a to je da su ljudi počeli da nam šalju
svoje stare mobilne telefone.

U stvari, sada imamo sistem

u kom možemo da koristimo
ljude na terenu,

koji su zaista tamo,

koji mogu da poboljšaju
i koriste postojeću konekciju,

a koristimo stare mobilne telefone

koje nam šalju ljudi iz celog sveta

koji žele da njihovi telefoni
rade nešto drugo

u zagrobnom životu,

da se tako izrazim.

Ako je ostatak uređaja
kompletno recikliran,

onda verujemo da je to
reciklirani uređaj.

Ponovo, ovo se nije desilo zbog
nekakvog rešenja visoke tehnologije;

došlo je iz korišćenja onoga
što je već postojalo

i duboko sam ubeđen da,
ako nema telefona,

uvek će postojati dovoljno

da možete graditi kroz slična rešenja

koja će biti efikasna u novom kontekstu.

Hvala vam.