Nil Mekgregor (Neil MacGregor): 2600 godina istorije u jednom predmetu

Glineni cilindar prekriven Akadskim klinastim pismom, oštećen i slomljen; Kirov valjak je moćan simbol verske tolerancije i multikulturalizma. U svom očaravajućem predavanju Nil Mekgregor (Neil MacGregor), direktor Britanskog muzeja, vodi nas kroz 2600 godina istorije Bliskog istoka sabranih u jednom predmetu.

Stvari koje pravimo

savršenije su od nas;

žive duže od nas.

Mi nestajemo, one opstaju;

mi imamo jedan život, one više njih,

i u svakoj inkarnaciji mogu imati drugačiji značaj.

Dakle, dok mi imamo jednu biografiju,

one ih imaju više.

Želeo bih ovog jutra da vam

ispričam priču, biografiju, odnosno biografije,

jednog posebnog objekta,

jedne izvanredne stvari.

Složićemo se,

ne liči baš na nešto.

Veličine je lopte za ragbi.

Napravljen je od gline,

Izvajan je

kao valjak,

ispisan je gustim tekstom

i onda ispečen na suncu.

I kao što možete videti,

prilično se ofucao,

što baš i ne iznenađuje

obzirom da je napravljen pre 2500 godina

i iskopan

1879. godine

Ali danas je,

ova stvar, verujem,

važan činilac

u politici Bliskog istoka.

I taj predmet je

pun očaravajućih priča

kojima se još ne nazire kraj.

Priča počinje

Iransko- iračkim ratom,

sledom događaja

koji kulminiraju

napadom na Irak

od strane stranih vojski

uklanjanjem despota

i promenom režima preko noći.

Želeo bih da počnem

jednom epizodom iz tog sleda

koja vam je većini poznata,

Baltazarovom gozbom;

jer pričamo o

Iransko-iračkom ratu iz 539. pre Hrista

A paralele

između događaja

iz 539. pre Hrista i 2003.

su zapanjujuće.

Vidite Rembrantovo platno,

iz Nacionalne galerije u Londonu,

koje prikazuje priču

iz Knjige proroka Danila iz Starog zaveta.

U grubim crtama, znate priču.

Baltazar, sin Nabukodonosora,

onog što je pokorio Judeju,

opljačkao Jerusalim, porobio narod

i odveo Jevreje u vavilonsko ropstvo.

I ne samo ljude, već i posude iz hrama.

Opljačkao je i oskrnavio hram.

I velike zlatne posude iz jerusalimskog hrama

su odnesene u Vavilon.

Baltazar, njegov sin,

reši da napravi gozbu.

I da bi je učinio uzbudljivijom,

dodao je malo blasfemije

iznoseći gostima hramske posude.

Već traje rat sa Iranom,

sa persijskim carem.

I te noći, priča nam Danilo,

na vrhuncu zabave

pojavljuje se ruka koja na zidu ispisuje:

˝ Izmeren si na merila, i našao si se lak,

razdeljeno je carstvo tvoje,

i dano Midijanima i Persijanima.˝

Iste noći

Kir, persijski car, ulazi u Vavilon

i Baltazarov režim se ruši.

To je, naravno,

važan trenutak u istoriji

Jevrejskog naroda.

Sjajna priča. Priča koju svi znamo.

˝Tako nam je zapisano˝

je svakodnevna fraza.

Šta biva dalje

je značajno,

i tu naš valjak

ulazi u priču.

Kir, persijski car,

osvojio je Vavilon bez borbe,

veliko vavilonsko carstvo,

koje se protezalo od južnog Iraka

do Mediterana,

pada pred Kirom.

I Kir izdaje proglas.

To je u stvari valjak,

proglas vladara, vođenog božijom rukom

koji je srušio iračkog despota

i doneo slobodu narodu.

Na pompeznom vavilonskom,

napisan je na vavilonskom,

kaže: ˝Ja sam Kir, gospodar vaseljene,

veliki i moćan kralj,

kralj Vavilona, vladar četiri strane sveta.˝

Preterivanje im nije bilo strano, kao što vidite.

Ovo je verovatno

prva prava izjava za štampu

pobedničke vojske

koju posedujemo.

I napisali su je, kao što ćemo videti,

vrlo talentovani stručnjaci za marketing.

Tako da preterivanje i ne treba da iznenadi.

I šta će to veliki, moćni kralj,

vladar četiri strane sveta da uradi?

Objavljuje da će, pokorivši Vavilon,

smesta, svi narodi koje su vavilonci,

Nabukodonosor i Baltazar,

pokorili i porobili

postati slobodni.

Dozvoliće im povratak u domovinu.

I još važnije,

dozvoliće im da preuzmu

bogove, statue,

hramske posude

koje su im bile oduzete.

Svi narodi koje su vavilonci tlačili

i preseljavali, se vraćaju kući,

i nose sa sobom svoje bogove.

Moći će da obnove svoje oltare

da se mole svojim bogovima

na svoj način, u svojim hramovima.

Ovo je onaj dekret,

ovo je taj dokaz

za to da su Jevreji,

nakon vavilonskog ropstva,

godina provedenih pored vavilonskih reka

lijući suze za Jerusalimom,

ti Jevreji su pušteni da se vrate kući.

Dozvoljeno im je da se vrate u Jerusalim

i obnove hram.

To je ključni dokument

jevrejske istorije.

I Knjige dnevnika i Jezdra u Starom zavetu

su nas izvestile o njemu.

Ovo je jevrejska verzija

iste priče.

˝Ovako veli Kir, car persijski:

Sva carstva zemaljska dao mi je Gospod Bog nebeski,

On mi je zapovedio

da Mu sazidam dom u Jerusalimu u Judeji.

Ko je između vas od svega naroda Njegovog?

Bog nebeski neka bude s njim,

pa nek ide (gore) u Jerusalim u Judeji.˝

˝...nek ide gore...˝ -- aaleh

Još uvek središnja tema

predstave o povratku,

centralni deo

života Judaizma.

Kao što znate, povratak iz izgnanstva,

drugi hram,

preoblikuje veru.

Tu promenu,

taj važan istorijski trenutak,

je učinio Kir, persijski car,

što nas izveštavaju svete knjige na hebrejskom

i ispis na vavilonskom u glini.

Dva značajna teksta,

a šta sa politikom?

Šta se događalo je da je

to bio korenit pomak u istoriji Bliskog istoka.

Imperije na teritoriji Irana,

Medija i Persija, ujedinjene pod Kirom,

postaju prva velika svetska imperija.

Kir započinje, 530-ih pre Hrista

da bi za vladavine njegovog sina Darija,

ceo istočni Mediteran

bio pod persijskom vlašću.

Imperija je, de fakto,

Bliski istok kakvim ga danas znamo,

i ona mu daje današnji oblik.

To je bila najveća imperija

koju je svet do tada video, i važnije,

to je prva

multikulturalna i multiverska država

velikih razmera.

I moralo se upravljati na novi način.

Moralo se upravljati na više jezika.

To što je ovaj dekret na vavilonskom nam dosta govori.

Morale su se priznati drugačije navike,

drugačiji narodi, religije, drugačija verovanja.

Sve njih Kir poštuje.

Kir postavlja model

kako upravljati

velikim multinacionalnim, verskim i kulturalnim društvom.

Rezutat toga beše imperija

koja je obuhvatala regije koje vidite na ekranu,

koja se održala 200 stabilnih godina

dok ju nije razbio Aleksandar Makedonski.

Ostavila je san o Bliskom istoku,

kao celini gde ljudi

različitih vera mogu živeti zajedno.

Grčka invazija je to okončala.

Naravno, Aleksandar nije mogao da održi vlast

i imperija se raspala.

Ali ono što je Kir predstavljao

ostaje jako bitno.

Grčki istoričar Ksenofont

je napisao knjigu ˝Kirovo vaspitanje˝

gde prikazuje Kira kao velikog vladara.

I kasnije kroz istoriju evropske kulture,

Kir ostaje primer.

Ovo je slika iz 16-og veka

samo da vam pokažem

koliko je bio poštovan.

Ksenofontova knjiga

o tome kako upravljati raznolim društvom

bila je odličan udžbenik

osnivačima nacije

u američkoj revoluciji.

Džeferson je bio veliki poštovalac,

Kirovi ideali

utiču na ideale 18-og veka

o uspostavljanju

verske tolerancije u novoj državi.

Za to vreme, u Vavilonu,

stvari ne idu baš dobro.

Nakon Aleksandra, i sledećih imperija,

Vavilon slabi, urušava se,

i svi tragovi velikog vavilonskog carstva se gube,

do 1879.

kada valjak otkriva

ekspedicija Britanskog muzeja kopajući u Vavilonu.

Tad počinje svoju sledeću priču.

Upada u sred rasprave

iz sredine 19-og veka:

Da li je Biblija pouzdana? Može li joj se verovati?

Bilo nam je poznato samo

ono o povratku iz ropstva,

što piše u Starom zavetu.

Nije bilo drugih dokaza.

Odjednom, ovo.

Nastaje veliko uzbuđenje

među ljudima

kojima je vera uzdrmana

teorijom evolucije, geologijom;

pojavljuje se dokaz

da je Biblija istorijski tačna.

Značajan trenutak 19-og veka.

Ali, sad postaje komplikovano,

činjenice su tačne,

ura! za arheologiju,

tumačenje se ispostavlja složenije.

Jer se priča sa valjka i priča iz Biblje

razlikuju u jednoj bitnoj stvari.

Vavilonski cilindar

ispisan rukom sveštenika

velikog boga Vavilona, Marduka.

I, ništa čudno,

kažu nam da je sve Mardukovo delo.

˝Marduk, pozva Kira po imenu˝

Marduk uzima Kira pod ruku,

poziva ga da bude pastir svom narodu

i daje mu vlast nad Vavilonom.

Marduk govori Kiru

da će činiti velika, plemenita dela

oslobađajući narode.

I zbog toga svi moramo biti

zahvalni i obožavati Marduka.

Jevrejski pisci

Starog zaveta,

opet ništa čudno,

gledaju na stvari malo drugačije.

Za njih, naravno,

to nikako ne biva Mardukovo delo.

To može biti samo Jehova.

I tako u Isaiji,

imamo divne pasaže

gde se sve zasluge pripisuju,

ne Marduku

već Gospodu bogu Izrailja,

bogu Izrailja koji

takođe proziva Kira,

takođe hvata Kira pod ruku

i govori mu o vođstvu.

Ovo je odličan primer

kako dva sveštenstva prisvajaju isti događaj,

dva različita verska

preuzimanja političkih zasluga.

Bog je, znamo,

obično na strani jačeg.

Pitanje je, koji je bog to bio?

Ta rasprava onespokojava

svakoga u 19-om veku

ko shvata da je Biblija

samo deo mnogo šireg sveta duhovnosti.

I prilično je jasno

da je valjak stariji od teksta Isaije,

a opet, Jehova govori

rečima jako sličnim

onima koje je koristio Marduk.

Postoji naznaka da je ovo poznato Isaiji,

jer kaže,

ovo bog govori, naravno:

˝...prozvah te imenom tvojim i prezimenom,

premda me ne znaš.˝

Mislim da priznaje

da Kir ne shvata

da mu naređuje Jehova.

Iznenadio bi se i da mu naređuje Marduk.

Jer, interesantno,

Kir je bio Iranac

sa potpuno drugačijim panteonom bogova

koji se nigde ne pominju.

(Smeh)

To je 1879.

40 godina kasnije

nalazimo se u 1917.

i naš cilindar izranja u drugačiji svet.

Real-politika

tadašnjeg sveta,

godina Balfurove deklaracije,

godina kada nova imperijalna sila na Bliskom istoku,

Britanija, odlučuje da proglasi

domovinu za Jevreje,

i dozvoli im

povratak.

Jevrejsko stanovništvo

širom istočne Evrope je ushićeno.

Širom istočne Evrope,

Jevreji ističu slike Kira

i Džordža Petog

jednog uz drugog;

dva velika vladara

koja su im dozvolila povratak u Jerusalim.

Kirov valjak se vraća u žižu javnosti

i njegov tekst

predstavlja dokaz da ono

što se sprema posle okončanja rata 1918.

predstavlja deo božijeg plana.

Znate šta se desilo.

Postavlja se temelj Izraela,

i 50 godina kasnije, kasnih 60-ih,

jasno je da je britanska imperijalna moć gotova.

I nova priča počinje.

Britanija i SAD odlučuju da se

region mora osigurati od komunizma,

i supersila koju kreiraju za taj zadatak

postaje Iran, šah.

I tako šah izmišlja iransku istoriju,

odnosno, povratak istoriji,

postavlja sebe u središte velike tradicije

kuje novac

prikazujući sebe

sa Kirovim valjkom.

Kada pravi veliko slavlje u Persepolisu,

traži Kirov valjak

i Britanski muzej ga pozajmljuje, dospeva u Teheran,

i biva deo veličanja

dinastije Pahlavi.

Kirov valjak garantuje za šaha.

10 godina kasnije, druga priča:

Iranska revolucija, 1979.

Islamska revolucija, nema više Kira;

ne interesuje nas više ta istorija,

interesuje nas islamski Iran;

dok Irak,

nova supersila koju smo postavili u region,

napada.

A onda novi Iransko-irački rat.

Irancima postaje presudno

da obnove sećanje na svoju veliku prošlost,

svoju prošlost

kada su se borili sa Irakom i pobedili.

Postaje presudno da se pronađe simbol

koji će okupiti sve Irance;

Muslimane i one koji to nisu,

Hrišćane, Zoroastrijance, iranske Jevreje,

vernike i nevernike.

Očigledan simbol je Kir.

I tako, kad Britanski muzej

i teheranski Nacionalni muzej sarađuju,

Iranci traže

samo jednu stvar na zajam.

To je jedini predmet koji žele.

Traže na zajam Kirov valjak.

Prošle godine,

Kirov valjak odlazi u Teheran

po drugi put.

Vidimo kako ga postavlja na mesto

direktor Nacionalnog muzeja,

jedna od mnogih Iranki na važnim položajima,

gospođa Ardakani.

Bio je to ogroman događaj.

Ovo je druga strana iste slike.

U Teheranu ga je videlo

nešto manje od 2 miliona ljudi

u razmaku od nekoliko meseci.

Ovo nadmašuje

bilo koju hit izložbu na zapadu.

Predmet je velike rasprave

o značaju valjka i samog Kira,

o Kiru kakvog nam opisuje valjak,

Kiru kao braniocu domovine,

predstavniku iranskog identiteta

i iranskih naroda,

tolerantnom prema svim verovanjima.

U današnjem Iranu,

Zoroastrijanci i Hrišćani imaju garantovana mesta

u iranskom parlamentu, na šta su veoma ponosni.

Da bi videli ovaj predmet,

hiljade iranskih Jevreja

došlo je u Teheran.

Postao je veliki simbol,

predmet debate

o tome šta je Iran danas.

Da li je Iran još uvek branilac potlačenih?

Hoće li Iran osloboditi narode

koje su tirani porobili i opljačkali?

Ovo je opojna nacionalistička retorika,

i prikazana je

u velikoj predstavi

u čast povratka valjka.

Vidite ovaj preveliki Kirov valjak na sceni

sa značajnim ličnostima iz iranske istorije

okupljenim da zauzmu svoja mesta

u iranskoj tradiciji.

Taj narativ gura

sam predsednik.

Za mene,

da odnesem ovaj predmet u Iran,

prilika da to učinim

znači da sam postao deo

izvanredne rasprave

vođene na najvišim nivoima

o biću Irana,

o različitostima Irana,

i kako različite iranske istorije

mogu oblikovati svet danas.

Debata još traje,

i nastaviće da bruji,

jer ovaj predmet

predstavlja jednu od velikih

objava čovekovih stremljenja.

Rame uz rame stoji sa američkim ustavom.

Zaista govori daleko više o pravim slobodama

od Magna Karte.

To je dokument koji može značiti toliko mnogo stvari

za Iran i region.

Replika se nalazi

u Ujedinjenim nacijama.

Biće prisutan ove jeseni u Njujorku

kad započnu rasprave

o budućnosti Bliskog istoka.

Želeo bih da završim upitavši vas

koja je sledeća priča

u kojoj će se pojaviti ovaj valjak.

Pojaviće se, sigurno,

u još mnogo bliskoistočnih priča.

I koju priču o Bliskom istoku

koju priču o svetu

biste želeli

da odrazi ono što je rečeno,

što je zapisano na valjku?

Pravo naroda

na suživot u istoj zemlji,

različito verujući, slobodno.

Bliski istok, svet,

u kome vera nije predmet podele

ili rasprave.

Na Bliskom istoku su trenutno,

rasprave zaglušujuće.

Ali moguće je

da je najmoćniji i najmudriji glas od svih

ipak glas

ove neme stvari.

Kirovog valjka.

Hvala vam.

(Aplauz)