Dan u životu antičkog grčkog arhitekte

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/a-day-in-the-life-of-an-ancient-greek-architect-mark-robinson

Godina je 432. p.n.e. Dok zora sviće nad Atinom, Fidija već kasni na posao. On je glavni graditelj Partenona - atinskog novog i najvećeg hrama - a kada stigne na gradilište, gradski zvaničnici ga optužuju za proneveru zlata sa svetog kipa iz središta hrama. Ima rok do zalaska sunca da dokaže nevinost ili da se suoči sa zakonom. Mark Robinson prikazuje dan u život grčkog arhitekte.

Lekcija: Mark Robinson; režija: Hana Tintor i Laura Martinović.

Dok zora sviće nad Atinom,
Fidija već kasni na posao.

Godina je 432. p.n.e.,

i on je „arhitekton”
to jest glavni graditelj

Partenona - atinskog najnovijeg
i najvećeg hrama.

Kada bude gotovo, njegovo remek-delo
će da bude ogromni oltar za boginju Atinu,

kao i svedočanstvo atinske slave.

Međutim, kad stigne na gradilište zatiče
pet „epistata” tj. gradskih zvaničnika

koji čekaju da se sukobe s njim.

Optužuju Fidiju da je proneverio zlato

namenjeno za sveti središnji kip u hramu.

Ima rok do zalaska sunca da dostavi
sve izdatke za hram

kao i račune za svaki grumen zlata -
ili da se suoči sa zakonom.

Iako ga ove lažne optužbe vređaju,
Fidija nije iznenađen.

Perikle, političar koji je naručio
izgradnju Partenona,

ima brojne neprijatelje u gradskoj upravi,

a ovaj projekat je unekoliko kontroverzan.

Javnost očekuje klasični hram
u dorskom stilu:

sa jednostavnim stubovima
koji pridržavaju horizontalni pervaz,

krunisan trougaonim krovom.

Međutim, Fidijini planovi su daleko
radikalniji po atinskim merilima.

Njegov nacrt kombinuje dorske stubove
sa širokim jonskim frizom,

na kom je prikazana ogromna panorama
gradskog Velikog panatinskog festivala.

Ne samo da će ova skulptura da prikaže
ljude i bogove rame uz rame -

što nikad pre nije viđeno
kao dekor na hramu -

već će i da košta mnogo više
od uobičajenog pristupa.

Moleći se bogovima da su njegove kolege
vodile zapis o svojim troškovima,

Fidija se zapućuje
da dokaže svoju nevinost.

Prvo proverava sa svojim arhitektama,
Iktinom i Kalikratom.

Umesto korišćenja nacrta,

udubljuju se u „singrafu”
to jest glavni plan,

kao i paradigmu, tj. tri-de model.

Bez preciznog nacrta, ekipa često mora
da rešava probleme u realnom vremenu,

vodeći se samo pažljivim proračunima
i sopstvenim osećajem za simetriju.

Održavanje ove simetrije
se pokazalo naročito teškim.

Partenon je izgrađen na nagibu

sa stubovima koji se
blago povijaju ka unutra.

Kako bi prikazali snagu

i potencijalno postigli da stubovi
izgledaju pravo posmatrani iz daljine,

arhitekte su uključile entazu,
tj. blaga ispupčenja na svakom stubu.

Za ostale elemente hrama,

ekipa proračunava simetriju
uzimajući relativno stabilne proporcije

duž dizajna.

Međutim, njihovi promenljivi planovi
zahtevaju stalna preračunavanja.

Nakon što pomogne
u rešavanju jednog sličnog proračuna,

Fidija sakuplja zapise o zlatu od kolega

i zapućuje se da preuzme
specijalnu isporuku.

Ogromni blokovi mermera
za timpane Partenona su upravo stigli

iz kamenoloma sa planine Pentelikon.

Obične rampe bi popucale

pod težinom ovih kamenih blokova
od dve do tri tone,

te Fidija naređuje izgradnju novih kotura.

Nakon beleženja dodatnih troškova

i nadgledanja izgradnje čitavo popodne,

konačno stiže u radionicu za kipove.

Njegovi skulptori rezbare
92 mitske scene tj. metope

kojima ukrašavaju hram.

Svaka rezbarija prikazuje sukobe
iz različitih epskih bitaka -

a sve su mistki prikaz
grčke pobede nad Persijom

od pre četrdesetak godina.

Ni na jednom hramu pre
nije korišćeno toliko metopa,

a svaka scena doprinosi
sve većim troškovima hrama.

Konačno se Fidija vraća
svojoj primarnoj obavezi

i ključnoj tački celokupnog hrama.

Prekriven debelim slojem zlata,
minuciozno ukrašen

i nadvisujući se nad vernicima,

ovo će da bude kip gradske pokroviteljke
i zaštitnice: Atine Partenos.

Kada hram bude završen, gomila
će se okupljati u njegovom podnožju -

nudeći molitve, polažući žrtve

i posipajući libacije
u čast boginje mudrosti.

Fidija provodi ostatak dana

dizajnirajući završne detalje na kipu,

i dok svetlost bledi,
stižu epistati da se suoče s njim.

Nakon bdenja nad njegovim zapisima,
trijumfalno podižu poglede.

Fidija je možda vodio zapise
o generalnim troškovima hrama,

ali njegovi zapisi
ne pominju zlato sa kipa.

U tom trenutku stiže Perikle lično
da spasi svog glavnog graditelja.

Pokrovitelj hrama saopštava
da sve zlato sa kipa

mogu da uklone i izvagaju pojedinačno
kako bi dokazali Fidijinu nevinost.

Određujući radnike za zadatak -

i naređujući zvaničnicima
da ih nadgledaju da kasno u noć -

Fidija i njegov pokrovitelj
ostavljaju svoje protivnike

na milost moćne Atine.