YouTube

Got a YouTube account?

New: enable viewer-created translations and captions on your YouTube channel!

Serbian subtitles

← Ružna strana istorije: japansko-američki kampovi za internaciju - Denšo

Get Embed Code
19 Languages

Showing Revision 8 created 11/13/2019 by Ivana Korom.

  1. Sedmog decembra 1941. godine,
  2. šesnaestogodišnja Aki Kurose
    je zajedno sa milionima Amerikanaca
  3. osetila užas kada su japanski avioni
    napali Perl Harbor.
  4. Ono što nije mogla da zna
  5. je da će upravo zbog tog osećaja užasa
  6. njena porodica i više
    od 120 000 Japanaca u Americi
  7. postati otuđeni od svoje zemlje,
  8. i socijalno i fizički.
  9. Od 1941. godine,

  10. broj Japanaca u Americi
    je rastao tokom više od 50 godina.
  11. Otprilike jedna trećina bili su imigranti.
  12. Mnogi od njih naselili su se
    na Zapadnoj obali i živeli tu decenijama.
  13. Ostali su se rodili
    kao američki državljani, poput Aki.
  14. Rođena kao Akiko Kato u Sijetlu,
  15. Aki je odrasla u mestu punom različitosti
  16. gde je sebe uvek gledala
    isključivo kao Amerikanku -
  17. do dana nakon napada,
    kada joj je nastavnik rekao:
  18. „Tvoj narod je bombardovao Perl Harbor."
  19. Zbog rasizma, paranoje
    i straha da će ih sabotirati,

  20. Japanci u Americi obeleženi su
    kao potencijalni izdajnici.
  21. Agenti Ef-Bi-Aja krenuli su
    da pretražuju domove, zaplenjuju stvari
  22. i privode vođe te zajednice bez suđenja.
  23. Akina porodica nije osetila
    ove ekstremne mere odmah,
  24. ali 19. februara 1942. godine, predsednik
    Ruzvelt izdao je izvršni nalog 9066.
  25. Nalog je odobrio uklanjanje svih ljudi
    za koje se sumnjalo da su neprijatelji -
  26. uključujući i bilo koga ko je
    i delimično japanskog porekla -
  27. iz označenih vojnih zona.
  28. U početku,

  29. Japance su isterivali iz zabranjenih zona,
    usmeravajući ih ka unutrašnjosti zemlje.
  30. Međutim, kada im je vlada
    ugasila bankovne račune
  31. i uspostavila ograničenja
    poput policijskog časa,
  32. mnogi nisu mogli da odu,
    uključujući i Akinu porodicu.
  33. U martu, Japancima je proglasom
    zabranjeno da menjaju mesto boravka,
  34. što ih je ostavilo zarobljenim
    u vojnim zonama.
  35. U maju, vojska je Aki i njenu porodicu,

  36. zajedno sa preko 7 000 Japanaca
    koji su živeli u Sijetlu,
  37. odvela u kamp „Harmonija“
    u Pjualupu u državi Vašington.
  38. To je bio jedan od
    privremenih centara za pritvor,
  39. gde su se nekada nalazila
    sajmišta i trkačke staze,
  40. a sada loše prilagođene štale i barake
    u koje su smeštali čitave porodice.
  41. Tokom narednih meseci,
  42. vojska je preseljavala Japance
    u ono što će biti stalni kampovi
  43. u pustim područjima
    zapadnih i južnih delova zemlje,
  44. odvevši Aki i njenu porodicu
    u Minidoku u južnom Ajdahu.
  45. Mnogi od ovih kampova,
    koje su čuvali naoružani vojnici,

  46. su još uvek bili u izgradnji
    kada su zatvorenici dovedeni.
  47. Ovi na brzinu sastavljeni zatvori
    bili su prenaseljeni i nehigijenski.
  48. Ljudi su se često razboljevali i nisu
    dobijali adekvatnu medicinsku pomoć.
  49. Agencija za ratna preseljenja
    oslanjala se na zatvorenike
  50. da održavaju kampove u funkciji.
  51. Mnogi su radili u prostorijama kampa
  52. ili predavali u loše
    opremljenim učionicama,
  53. dok su ostali gajili biljke i životinje.
  54. Neki Japanci su protestovali,
    organizovali štrajkove radnika i pobune.
  55. Ali mnogi drugi su trpeli,
    poput Akinih roditelja.
  56. Stalno su se trudili da rekonstruišu
    barem deo svojih života pre kampova,
  57. ali nisu mogli da pobegnu
    od realnosti svoje trenutne situacije.
  58. Kao i mnogi mladi zatvorenici,
    Aki je bila odlučna da ode iz kampa.

  59. Završila je poslednju godinu
    srednje škole u Minidoki
  60. i uz pomoć organizacije kvekera
    koja se bori protiv rasizma,
  61. uspela je da upiše
    Univerzitet Frends u Kanzasu.
  62. Međutim, za Akinu porodicu stvari neće
    početi da se menjaju do pred kraj 1944.

  63. Prekretnica je bio slučaj Vrhovnog suda
  64. koji je proglasio da je svako dalje
    zadržavanje američkih građana bez optužbi
  65. protivzakonito.
  66. Na jesen 1945. godine,
  67. rat se završio i kampovi su ugašeni.
  68. Preostali zatvorenici
    dobili su celih 25 dolara
  69. i voznu kartu do svojih adresa
    na kojima su živeli pre rata,
  70. ali mnogi nisu više imali dom
    niti posao kojima bi mogli da se vrate.
  71. Akina porodica uspela je
    da zadrži svoj stan,

  72. a Aki se naposletku vratila u Sijetl
    nakon završetka fakulteta.
  73. Međutim, zbog posleratnih predrasuda
    bilo je teško naći posao.
  74. Zatvorenike su sačekali
    diskriminacija i prezir
  75. od strane radnika i stanara
    koji su došli na njihovo mesto.
  76. Srećom, Japanci u Americi nisu bili sami
  77. u borbi protiv rasne diskriminacije.
  78. Aki se zaposlila pomoću jednog od prvih
    sindikata međurasnih radnika u Sijetlu
  79. i priključila se Kongresu
    za rasnu jednakost.
  80. Postala je nastavnica
    i tokom sledećih nekoliko decenija
  81. zagovarala je multikulturalno obrazovanje
  82. koje se bavi i socijalnim
    aspektom društva,
  83. što će imati uticaja na hiljade učenika.
  84. Međutim, mnogi bivši zatvorenici,
    posebno oni starije generacije,

  85. nisu uspeli da oporave
    svoje živote posle rata.
  86. Deca bivših zatvorenika započela su pokret
  87. koji je zahtevao da se Sjedinjene Države
    iskupe za ovu istorijsku nepravdu.
  88. Godine 1988. američka vlada uputila je
    zvanično izvinjenje za hapšenja u ratu,
  89. priznavši da je taj čin bio
    strašna posledica rasizma, histerije
  90. i lošeg upravljanja države.
  91. Tri godine nakon ovog izvinjenja,

  92. Aki Kurose dobila je nagradu
    za borbu za ljudska prava
  93. od ogranka Ujedinjenih Nacija u Sijetlu,
  94. time veličajući njenu viziju o miru
    i poštovanju ljudi svakog porekla.