YouTube

Got a YouTube account?

New: enable viewer-created translations and captions on your YouTube channel!

Serbian subtitles

← Kako pomoću 3D štampača štampati ljudsko tkivo - Tanika Džouns

Get Embed Code
26 Languages

Showing Revision 8 created 11/20/2019 by Ivana Korom.

  1. Trenutno je stotine hiljada ljudi
    na listama za transplantaciju
  2. koji čekaju na presudne organe
    poput bubrega, srca i jetri,
  3. koji bi mogli da im spasu živote.
  4. Nažalost,
  5. nema dovoljno dostupnih organa
    za doniranje da se ispuni ta potreba.
  6. Šta ako bismo umesto čekanja

  7. mogli da stvorimo potpuno nove,
    prilagodljive organe od nule?
  8. To je ideja
    na kojoj se zasniva bioštampanje,
  9. grana regenerativne medicine
    koja je trenutno u razvoju.
  10. Nismo u mogućnosti da štampamo
    kompleksne organe za sad,
  11. ali jednostavnija tkiva
    uključujući krvne sudove i cevčice
  12. odgovorne za razmenu nutrijenata i otpada
  13. su nam već na dohvatu ruke.
  14. Bioštampanje je
    biološki rođak 3D štampanja,

  15. tehnika koja nanosi
    slojeve materijala jedne na druge
  16. da bi stvorila trodimenzionalni objekat
    parče po parče.
  17. Umesto korišćenja metala,
    plastike ili keramike,
  18. 3D štampač za organe i tkiva
    koristi bio-mastilo,
  19. materijal koji može da se štampa
    i koji sadrži žive ćelije.
  20. Većina bio-mastila su molekuli
    bogati vodom zvani hidrogelovi.

  21. U njima su pomešani milioni živih ćelija,
  22. kao i razne hemikalije koje
    podstiču ćelije da komuniciraju i rastu.
  23. Neka bio-mastila uključuju
    jedan tip ćelija,
  24. dok druga kombinuju različite vrste
    da bi proizveli kompleksnije strukture.
  25. Da kažemo da želite da štampate meniskus,

  26. što je deo hrskavice u kolenu,
  27. koji sprečava goljeničnu i butnu kost
    da se stružu jedna o drugu.
  28. Sastoji se od ćelija zvanih hondrociti,
  29. i biće vam potrebna zdrava zaliha
    tih ćelija za bio-mastilo.
  30. Ove ćelije mogu biti od donora čije su
    linije ćelija replikovane u laboratoriji.
  31. Ili mogu nastati
    od pacijentovog sopstvenog tkiva
  32. da bi se stvorio personalizovani meniskus
    koji će telo ređe odbaciti.
  33. Postoji nekoliko tehnika štampanja,
  34. a najpopularnije je
    bioštampanje zasnovano na istiskivanju.
  35. Ovom tehnikom, bio-mastilo se ubrizgava
    u komoru za štampanje
  36. i propušta kroz okruglu mlaznicu
    na glavi za štampanje.
  37. Nastaje od mlaznice koja je retko
    šira od 400 mikrona u prečniku
  38. i može proizvesti neprekidnu nit
  39. približno debljini ljudskog nokta.
  40. Kompjuterizovana slika ili fajl rukovodi
    postavljanje niti,

  41. ili na ravnu površinu ili u tečni bazen,
  42. koji će pomoći da se struktura održi
    na mestu dok se ne stabilizuje.
  43. Ovi štampači su brzi, proizvode meniskus
    u roku od pola sata,
  44. jednu tanku nit u trenutku.
  45. Nakon štampanja, neka bio-mastila
    će se odmah ukrutiti;

  46. drugim je potrebna UV svetlost,
    dodatna hemikalija ili fizički proces
  47. da stabilizuje strukturu.
  48. Ako je proces štampanja uspešan,
  49. ćelije u sintetičkom tkivu
  50. će početi da se ponašaju na isti način
    kao ćelije u stvarnim tkivima -
  51. signaliziraju jedna drugoj,
    razmenjuju nutrijente i umnožavaju se.
  52. Već možemo da štampamo
    jednostavne strukture kao što je meniskus.

  53. Bioštampane bešike su
    takođe uspešno usađene,
  54. a štampana tkiva su unapredila
    regeneraciju nerava na licu kod pacova.
  55. Istraživači su stvorili tkiva pluća,
    kože i hrskavice,
  56. kao i minijaturne, polu-funkcionalne
    verzije bubrega, jetri i srca.
  57. Međutim, repliciranje kompleksnog
    biohemijksog okruženja
  58. jednog velikog organa je smeo izazov.
  59. Bioštampanje zasnovano
    na istiskivanju može uništiti
  60. značajan procenat ćelija u mastilu
    ako je mlaznica premala
  61. ili ako je pritisak štampanja previsok.
  62. Jedan on najtežih izazova
  63. je kako obezbediti kiseonik i nutrijente
    svim ćelijama u organu pune veličine.
  64. Zato je najveći uspeh do sada
  65. bio sa strukturama
    koje su ravne ili šuplje,
  66. i razlog što su istraživači
    zauzeti razvijajući načine
  67. da uključe krvne sudove
    u bioštampana tkiva.
  68. Postoji ogroman potencijal
    od korišćenja bioštampanja

  69. za spasavanje života
    i progresa našeg razumevanja
  70. o tome kako naši organi
    prvenstveno funkcionišu.
  71. Tehnologija otvara
    vrtoglavi niz mogućnosti,
  72. kao što je štampanje tkiva
    sa ugrađenom elektronikom.
  73. Da li bismo mogli da jednog dana
    dizajniramo organe
  74. koji prevazilaze trenutne
    ljudske sposobnosti
  75. ili da dodelimo sebi odlike
    kao što je koža koja ne može da izgori?
  76. Koliko možemo da produžimo ljudski život
    štampajući i zamenjujući organe?
  77. I ko tačno, i šta
  78. će imati pristup ovoj tehnologiji
    i njenom neverovatnom učinku?