Serbian subtitles

← Psihologija nejednakosti i političke podeljenosti

Get Embed Code
27 Languages

Showing Revision 6 created 09/21/2020 by Ivana Korom.

  1. Dosad ste verovatno već čuli
  2. da je ekonomska nejednakost
    na istorijskom maksimumu,
  3. da jedna desetina procenta
    najbogatijih u Sjedinjenim Državama
  4. poseduje bogatstvo koliko
    90 procenata najsiromašnijih zajedno,
  5. ili da osam najbogatijih
    pojedinaca u svetu
  6. poseduje jednako bogatstva
  7. koliko najsiromašnijih
    3,5 milijardi stanovnika planete.
  8. Da li znate da je ekonomska nejednakost
    povezana sa kraćim životnim vekom,

  9. manjim osećajem sreće,
  10. većom stopom kriminala
  11. i većom stopom upotrebe droga?
  12. Zvuče kao problemi siromašnih,
  13. ali među bogatim, razvijenim državama
  14. ovi zdravstveni i društveni problemi
  15. su zapravo tešnje povezani
    sa nejednakošću u zaradi
  16. nego sa apsolutnom zaradom.
  17. I iz tog razloga,
  18. Sjedinjene Države,
  19. najbogatijia i najnejednakija
    od svih država,
  20. zapravo ima gore rezultate
    od svih drugih razvijenih država.
  21. Ankete pokazuju
    da velika većina Amerikanaca,

  22. i demokrate i republikanci,
  23. veruje da je nejednakost suviše visoka
    i žele uravnoteženije plate.
  24. Pa ipak, kao društvo, čini se da ne možemo
    da nađemo zajednički jezik,
  25. konsenzus, političku volju
    da učinimo nešto po tom pitanju.
  26. Iz razloga što je u poslednjim decenijama
    zajedno sa nejednakošću
  27. porasla i politička polarizacija.
  28. Gledamo na one koji se ne slažu s nama
    kao na idiote ili nemoralne.
  29. Skoro polovina demokrata i republikanaca
  30. trenutno smatra da druga strana
    ne samo da nije u pravu,
  31. već da je pretnja za državu.
  32. A taj animozitet nas sprečava
    da nađemo zajednički jezik
  33. da promenimo stvari.
  34. Ja sam profesor socijalne psihologije
    na Univerzitetu Severna Karolina

  35. i izučavam uticaj nejednakosti
    na ljudsko razmišljanje i ponašanje.
  36. Tvrdim da se ne radi
    o pukom nesrećnom podudaranju
  37. da su nejednakost i politička
    podeljenost zajedno u usponu.
  38. Postoje valjani psihološki razlozi
  39. zašto nejednakost
    pravi razdor u našoj politici.
  40. To znači da postoje dobre psihološke staze
  41. da se oboje poprave istovremeno.
  42. Kako bismo razumeli
    zašto nejednakost ima toliku moć,

  43. morate pre svega da razumete
    da se mi stalno poredimo
  44. sa drugim ljudima,
  45. a kada to radimo,
  46. zaista želimo da budemo na vrhu,
  47. i za nas je bolno kada smo na dnu.
  48. Psiholozi to nazivaju
    efektom „natprosečnosti".
  49. Većina ljudi veruje da su bolji od proseka
  50. skoro u svemu do čega im je stalo,
  51. što je praktično nemoguće
    jer je baš to definicija prosečnosti.
  52. (Smeh)

  53. Međutim, ljudi se tako osećaju.

  54. Većina ljudi misli
    da su pametniji od proseka,
  55. vredniji od proseka
  56. i da imaju bolje društvene veštine.
  57. Većina ljudi misli
    da su bolji vozači od proseka.
  58. (Smeh)

  59. To je tačno čak iako uradite
    istraživanje na uzorku ljudi

  60. koji su trenutno hospitalizovani zbog
    automobilske nesreće koju su uzrokovali.
  61. (Smeh)

  62. Dakle, mi zaista želimo
    da vdimo sebe kao natprosečne,

  63. a ako otkrijemo da nije tako,
  64. radi se o bolnom iskustvu
    s kojim moramo da se nosimo.
  65. A nosimo se s tim tako što menjamo
    svoj pogled na svet.
  66. Da bismo razumeli kako to deluje,

  67. moji saradnici i ja
    smo obavili eksperiment.
  68. Zatražili smo od učesnika da za novac
    odrade zadatak donošenja odluke,
  69. a u stvarnosti, svi su zaradili
    istu količinu novca.
  70. Međutim, nasumično
    smo ih podelili u dve grupe,
  71. jednoj grupi smo rekli
    da su bili bolji od proseka,
  72. a drugoj grupi smo rekli
    da su bili gori od proseka.
  73. Sad imamo jednu grupu
    koja se oseća bogatije
  74. i drugu koja se oseća siromašnije,
  75. ali bez objektivnog razloga.
  76. Potom smo im postavljali neka pitanja.
  77. Kada smo ih upitali:
    „Koliko ste dobri u donošenju odluka?"
  78. grupa natprosečnih je rekla
    da su bili sposobniji
  79. od ispodprosečne grupe.
  80. Grupa natprosečnih je rekla
    kako je njihov uspeh
  81. bio pravičan ishod meritokratije.
  82. Grupa ispodprosečnih
    je smatrala da je sistem namešten,
  83. a u ovom slučaju, naravno,
    bili su u pravu.
  84. (Smeh)

  85. Iako su obe grupe
    imale istu količinu novca,

  86. grupa koja se osećala bogatije smatrala je
    da treba smanjiti porez bogatima,
  87. smanjiti povlastice siromašnima.
  88. Pustite ih da vredno rade
    i budu odgovorni za sebe, rekli su.
  89. Te stavove obično smatramo
    ukorenjenim u čvrstim ubeđenjima

  90. i životnom iskustvu,
  91. ali desetominutna vežba
  92. zbog koje su se ljudi osećali
    bogatijim ili siromašnijim
  93. je bila dovoljna za izmenu datih stavova.
  94. Ova razlika između bogatstva i siromaštva
    i utiska o bogatstvu i siromaštvu je važna
  95. jer se ovo dvoje uvek
    ne podudaraju najsjanije.
  96. Često čujete ljude
    kako sa nostalgijom kažu:
  97. „Bili smo siromašni,
    ali nismo bili svesni toga.”
  98. To je bio moj slučaj dok sam odrastao,

  99. dok jednog dana,
  100. u redu četvrtaka za užinu,
  101. nismo imali novu kasirku
    koja nije znala pravila,
  102. i zatražila mi je 1,25 dolara.
  103. Bio sam zatečen jer mi nikad pre
    nije traženo da platim svoju užinu.
  104. Nisam znao šta da kažem
    jer nisam imao novca.
  105. I iznenda sam shvatio prvi put
  106. da su deca sa besplatnom užinom siromašna.
  107. Taj nelagodni trenutak
    u školskom redu za užinu

  108. je toliko toga promenio za mene
  109. jer sam se prvi put osećao siromašno.
  110. Nismo imali manje novca
    nego prethodnog dana,
  111. ali sam prvi put
  112. počeo da različito gledam na stvari.
  113. Promenio se moj pogled na svet.
  114. Počeo sam da primećujem
    kako se deca koja plaćaju užinu
  115. oblače bolje od dece sa besplatnom užinom.
  116. Počeo sam da primećujem
    velke žute kocke sira vladine pomoći
  117. koje su se pojavljivale na našim vratima
  118. i bonove za hranu koje bi moja majka
    izvadila u piljarnici.
  119. Oduvek sam bio stidljivo dete,
  120. ali nakon toga, gotovo
    da nisam progovarao u školi.
  121. Ko sam ja da govorim?
  122. Decenijama su socijalni naučnici
    tragali za dokazima

  123. da bi osećanje nestašice
    u odnosu na druge ljude
  124. motivisalo političko delanje.
  125. Smatrali su da bi to pokrenulo
    proteste, štrajkove,
  126. možda čak i revolucije.
  127. Međutim, iznova i iznova su otkrivali
    da to parališe ljude
  128. jer istina je
  129. da osećanje manje vrednosti
  130. sa sobom donosi stid.
  131. Zbog toga ljudi okreću leđa,
  132. zgađeni na sistem.
  133. Osećanje superiornosti, pak -
  134. e to je već podsticajno.
  135. Podstiče nas da štitimo tu poziciju
  136. i ima važne posledice na našu politiku.
  137. Kako biste videli zašto,
    razmotrite sledeći eksperiment.

  138. Ponovo smo tražili od učesnika
    da za novac donesu neke odluke,
  139. jednoj grupi smo rekli
    da su bili bolji od proseka,
  140. a drugoj grupi smo rekli
    da su bili gori od proseka.
  141. I ponovo je grupa natprosečnih rekla
    da se radi o pravednoj meritokratiji,
  142. smanjite porez bogatima,
  143. smanjite povlastice siromašnima.
  144. Međutim, ovaj put smo
    takođe pitali šta misle
  145. o drugim učesnicima
    koji se ne slažu s njima
  146. po datim pitanjima.
  147. Da li su pametni ili nesposobni?
  148. Da li su razumni ili pristrasni?
  149. Grupa natprosečnih je rekla
    da svako ko se ne slaže s njima
  150. mora da je nesposoban, pristrasan,
  151. zaslepljen ličnim interesima.
  152. Grupa ispodprosečnih
  153. nije slično pretpostavljala
    o svojim protivnicima.
  154. Postoje mnoga psihološka istraživanja

  155. koja pokazuju da kada
    se ljudi slažu s nama,
  156. smatramo ih bistrim,
  157. a kada se ne slažu s nama,
  158. smatramo da su idioti.
  159. (Smeh)

  160. Međutim, novina je što smo otkrili
    da to u potpunosti pokreće grupa

  161. koja se osećala boljom od proseka,
  162. koja je osećala da ima pravo da odbaci
    sve te ljude koji se ne slažu s njima.
  163. Zato razmislite kako ovo
    utiče na našu politiku,

  164. dok se situirani i nesituirani
    sve više udaljavaju.
  165. Da, mnogi od nas smatraju
    da su ljudi na drugoj strani idioti,
  166. ali ljudi koji su dovoljno
    politički angažovani
  167. da viču jedni na druge zbog politike
  168. su zapravo uglavnom dobrostojeći.
  169. Zapravo, kako je nejednakost rasla
    u skorašnjim decenijama,
  170. zainteresovanost i učešće u politici
    među siromašnima je dotaklo dno.
  171. Iznova vidimo da ljudi
    koji se osećaju zapostavljeno
  172. ne izlaze na ulice da protestuju
  173. i ne organizuju kampanje
    za registraciju glasača.
  174. Često čak i ne glasaju.
  175. Umesto toga, okreću leđa i odustaju.
  176. Stoga, ako želimo da uradimo nešto
    po pitanju ekstremne nejednakosti,

  177. moramo da popravimo politiku.
  178. A ako želimo da popravimo našu politiku,
  179. moramo da učinimo nešto
    po pitanju nejednakosti.
  180. Dake, šta da radimo?
  181. Divna stvar kod spirala
  182. je što možete da prekinete ciklus
    u bilo kojoj tački.
  183. Smatram da najviše šansi imamo
    započinjući sa onima od nas

  184. koji su imali najviše koristi
    od uspona nejednakosti,
  185. onima od nas koji su bolji od proseka.
  186. Ako ste uspešni,
  187. prirodno je da pripišete uspeh
    svom vrednom radu.
  188. Međutim, kao i u istraživanjima
    koja sam vam pokazao, svi to rade,
  189. bilo da je vredan rad
    uistinu bio najviše bitan ili ne.
  190. Svaka uspešna osoba koju znam
  191. može da se seti vremena
    kad su vredno radili i nije im išlo.
  192. Takođe mogu da se sete vremena
  193. kada su imali korist
    od dobre sreće ili pomoći,
  194. ali taj deo je teži.
  195. Psiholozi Šaj Dejvidaj i Tom Gilovič
  196. to nazivaju „asimetrijom
    vetra u lice i vetra u leđa".
  197. Kada se borite s vetrom u lice,
  198. sve što vidite su prepreke.
  199. To primećujete i pamtite.
  200. Međutim, s vetrom u leđa
    i kada vam sve ide po volji,
  201. sve što primećujete ste vi sami
  202. i vaši neverovatni talenti.
  203. Stoga moramo da zastanemo
    i razmislimo na trenutak
  204. kako bismo prepoznali
    sve vetrove u leđa koji su nam pomogli.
  205. Lako je zapaziti šta nije u redu s ljudima

  206. koji se ne slažu s vama.
  207. Neki od vas su odlučili da sam idiot
    u prva dva minuta
  208. jer sam rekao da je nejednakost štetna.
  209. (Smeh)

  210. Teži deo je uvideti da

  211. da ste u različitoj poziciji,
  212. možda biste stvari posmatrali drugačije,
  213. baš kao učesnici u našim eksperimentima.
  214. Dakle, ako ste u životu
    u grupi natprosečnih -

  215. a ako gledate TED govor,
    najverovatnije jeste -
  216. (Smeh)

  217. ostavljam vam sledeći izazov:

  218. sledeći put kad poželite da odbacite
    nekoga ko se ne slaže s vama
  219. kao idiota,
  220. razmislite o vetrovima u leđa koji
    su vam pomogli da budete tu gde jeste.
  221. Koje ste srećne olakšice imali
  222. koje su mogle da imaju drugačiji ishod?
  223. Za koje pomoći ste zahvalni?
  224. Prepoznavanje vetrova u leđa
    nam pruža nužnu skromnost
  225. da uvidimo da neslaganje s nama
    ne čini ljude idiotima.
  226. Istinski težak posao
    počiva u traženju zajedničkog jezika
  227. jer su dobrostojeći ti koji imaju moć
  228. i odgovornost da promene stvari.
  229. Hvala vam.

  230. (Aplauz)