25 Years With God - April 5th, 1995 to April 5th, 2020 - Torben Søndergaard

Zdravo svima! Danas je taj dan.
Danas je 5. april 2020. godine.

Danas je moj rođendan.

Ili, recimo ovako - danas je 25 godina
od kada sam dao svoj život Hristu

i kada je došao Sveti Duh i
promenio moj život zauvek.

5. april 2020. godine datum je
koji nikada neću zaboraviti.

To je jedno veče
koje nikada neću zaboraviti.

5. aprila 1995. godine
moj život se promenio zauvek.

Često se sećam tog dana.
Vrlo, vrlo često.

Danas se sećam tog dana,
5. aprila 1995. godine.

Kako je Bog došao, kako je Sveti Duh
došao, kako je sve ovo tako stvarno.

Tada sam bio mladić od 19 godina.

Imam ovde sliku kako sam tada izgledao.
Želim da vam je pokažem.

Možda me ne prepoznajete.
Imao sam kosu

i izgledao sam mnogo drugačije
u odnosu na danas.

Želim da vam ispričam priču. Nekoliko dana,
nedelju dana pre nego što sam dao život Bogu,

radio sam kao pekar. Jedne noći sam gledao
u nebo, dok sam bio u pekari.

Rekao sam: Bože, ako si tamo,
dođi i vodi me.

Mora biti više u životu od ovoga.

Ako si tamo, dođi i vodi me.

Ali kada sam to rekao mislio sam da će
doći NLO, podići me

i odleteti sa mnom, ili veliki anđeli,
ili nešto moćno,

natprirodno, sa druge planete.

Nisam mislio na Isusa.

Nisam mislio na biblijskog Boga.

Kada sam rekao: Bože, ako si tamo,
dođi i vodi me.

Nisam mislio na crkvu i Bibliju.
Zašto?

Jer sam mislio da sam to već probao.

Kršten sam kao beba.
Potvrđen sam u Luteranskoj crkvi.

Nije bilo stvarno i
ničega tu nije bilo za mene.

Mislio sam da sam to isprobao.
Tragao sam za nečim realnim.

Tragao sam za nečim.
Nisam znao za čime.

Posle nekoliko dana jedan prijatelj
mi je rekao za Isusa.

Upravo je sreo Isusa.
Rekao sam mu da je lud

jer Isus nije bio u mojim mislima
kada sam rekao: Bože, ako si tamo.

Nisam mislio na Isusa, uopšte.

Rekao mi je za Isusa,
a ja sam mu rekao da mu je ispran mozak

i da treba da se drži podalje od svega toga.

Posle nekoliko dana bio je neki program
na TV-u, 4. aprila 1995. godine.

Bio je jedan program na danskoj televiziji,
iz neke crkve.

U tom programu se jedan pastor,
sveštenik, molio za nekoga.

Nikada ranije nisam video molitvu
sa polaganjem ruku.

Jedna devojka,
pošto se za nju molilo,

suza joj je tekla niz obraz.

Kada sam video tu suzu
kako joj teče niz obraz...

To me je promenilo.
Nešto je učinilo u meni...

tako da sam se pitao: Šta?

Je li ona iskusila Boga?
Je li ona iskusila Boga?

Ali ja nikada nisam iskusio Boga.
Može li se iskusiti Bog?

Ali, ali, mislio sam da je hrišćanstvo krštenje
i konfirmacija u luteranskoj crkvi.

Ima još? Može se iskusiti Bog?

I kada sam video kako je ona tako iskusila
Boga, zbog te suze

koja je tekla niz njen obraz, jednostavno sam
znao: Ima još. Ovo je stvarno.

Rekao sam svom prijatelju... Nekoliko dana pre
toga rekao sam mu da mu je ispran mozak,

ali sam mu rekao: Tomi, ako se Bog može
iskusiti, ja ću to imati.

Ići ću sa tobom u crkvu.

Sutradan sam otišao u crkvu
po prvi put.

Nije to bila luteranska crkva.

Bio je to 5. april 1995. godine.

Došao sam tamo. Još se sećam.

Seo sam na biciklu i otišao u crkvu.
Pojma nisam imao šta je to.

Ušao sam u crkvu i video ljude kako
stoje i slave Boga.

Pogledao sam okolo i pomislio:
Šta se ovde dešava?

Neki ljudi su se molili u jezicima.
Mislio sam da su ludi.

Ali video sam da su imali nešto
što ja nisam imao.

Pričali su o Bogu onako kako ja
nikada do tada nisam čuo.

Kao da su Ga poznavali,
kao da je to za njih bilo lično.

Dizali su ruke dok su slavili Boga.

Mislio sam: Šta? Šta se dešava?

Onda je propovednik,
koji je te večeri govorio,

pitao da li neko želi da da svoj život Hristu.

Srce mi je lupalo kao da je htelo
da iskoči iz grudi.

Srce mi je tako jako lupalo.
Znao sam: Treba mi Isus.

Podigao sam ruku i rekao:
Isuse, želim Te, želim Te, želim Te.

Pozvao me je napred, zajedno sa još
nekoliko ljudi koji su digli ruke.

Došli smo pred oltar.

Tu smo bili moj prijatelj Tomi
i čovek koji se zvao Džejkob, i ja.

Propovednik nas je pogledao
i rekao: Imamo Tomija...

Zoveš se Tomi? Tomi.
Kako se ti zoveš? Džejkob? Džejkob.

Aleluja! Imamo Tomija, imamo
Džejkoba iz Biblije.

Onda me je pogledao i pitao:
Kako se ti zoveš?

Zovem se Torben.

Rekao je: Bog će te upotrebiti, Torben.

Osećaš to unutra.
Bog ima plan za tebe.

Mislio sam: Aha... Da... Aha...
Ne znam kako to da opišem.

Nešto je učinilo u meni.

Molili smo ono što zovemo
"molitvom grešnika".

LJudi su tapšali.
Onda smo otišli pozadi.

Tražili su mi telefon, kontakt,
pozdravili se sa nama.

Bilo je lepo, fino. Vratio sam se i
ponovo seo a slavljenje se nastavilo.

Ali onda, kada se sastanak završio,
nešto se dogodilo

što mi je stvarno, stvarno, stvarno
promenilo život.

Ne verujem samo u molitvu grešnika.
Može biti dobro, može biti iskreno,

ali ima više od toga.

Morate zaista razumeti duboko pokajanje
i Svetoga Duha.

Treba vam sve to.

Šta se te noći dogodilo?
Pitao je da li neko želi Svetoga Duha.

Digao sam ruku: Želim Svetoga Duha.
Ne znajući šta je to.

Opet sam otišao napred.
Onda su se oni molili za ljude.

Molili su se.
Jedna osoba je pala.

Ne znam je li to bilo oslobođenje,
šta se dogodilo, ali video sam to.

Mislio sam: Šta?
Hoću li i ja pasti? Šta se dešava?

Nikada ranije nisam bio u crkvi
na taj način.

Prišao mi je i rekao:

Torben, samo zatvori oči, digni ruke
i opusti se.

I ja sam to uradio.

A onda, kada se on pomolio za mene...
oh, hajdete...

Stajao sam zatvorenih očiju.
Došla je neka velika svetlost.

Svetlost je ušla u moje telo.

Kao neko svetlo, kao vatra,
kao elektricitet.

Plutao sam. Pao sam.
Odjednom sam ležao na podu...

sa najneverovatnijim osećajem
u celom mom telu.

Ležao sam i znao sam:
Ovo je Bog.

Ovo je Bog vasione,
koji me sada dodiruje.

Ovo je Bog. Tvorac vasione.
On me upravo sada dodiruje.

Osetio sam kako sve to
prolazi kroz mene.

Ustao sam i seo. Jedan čovek
mi je rekao: Hej, čestitam!

Rekao sam: Hvala.
Nisam znao o čemu se radi.

Seo sam na biciklu i otišao kući.

Na putu kući, dok sam bio na bicikli,
pogledao sam u nebo i rekao:

Zdravo! Rekao sam: Zdravo!
Znam da si tamo.

Znam da si tamo.

Nedelju dana pre toga, dok sam stajao u pekari,
rekao sam: Bože, ako si tamo dođi i vodi me.

Sada više nije bilo: Ako si tamo.
Bilo je: Zdravo! Zdravo Bože! Znam da si tamo.

Zašto?

Osetio sam Te. Doživeo sam Te.
Stvaran si. Ovo je stvarno.

Pomislio sam: Šta se sa mnom dogodilo?
Šta se dešava sa mnom?

Uvek sam se plašio smrti. Kada sam
razmišljao o smrti, nije mi se to dopadalo.

Ali te večeri, na povratku kući,
na bicikli, mislio sam:

Šta se dešava sa mnom?

Rekao sam sam sebi:
Toben, umrećeš jednog dana.

Onda sam se nasmešio.
Da, idem kući.

Šta? Strah od smrti je nestala.

Idem kući.
Nešto se u meni promenilo.

Otišao sam kući i gledao sebe
u ogledalu,

stajao i gledao se u ogledalu:
Šta je to bilo?

Šta se ovde dešava?

Te noći sve se promenilo.

Sve se promenilo.

Od tog trenutka počeo sam
da pričam o Isusu.

Sutradan, kada sam odlazio na posao
pekara, na putu ka pekari odlučio sam:

Najbolje je ovo da zadržiš za sebe,
Torben.

Rekao sam: Torben, zadrži ovo za sebe.

Ljudi će misliti da si lud ako im dođeš
i kažeš: Sreo sam Boga.

Na putu ka pekari sam odlučio, te noći,
da ću to zadržati za sebe.

Ali šta se dogodilo? Otišao sam na posao.
Nije trebalo ni 5-10 minuta,

nisam mogao zadržati za sebe.
Hej ljudi, moram vam nešto reći.

Iskusio sam Boga!

Šta? Ispran ti je mozak.
To je kult. Drži se podalje toga.

Ne, ne. Stvarno je.

I nikada nisam mogao da zadržim to za sebe.

Imam ovde fotografiju napravljenu
nedugo pošto sam sreo Boga.

Bio sam na ulici.
Možete videti sliku.

Stojim sa Biblijom u ruci i nekome
govorim evanđelje.

Odnosno, šta sam u to vreme znao da je
evanđelje.

Naravno, da je danas snažnije i drugačije.

Ali to je postalo početak novog putovanja,

a kasnije sam iskusio slobodu u krštenju

i Bog nas je proveo po celom svetu.

Ali zahvalan sam.

Prošle noći, kada sam otišao u krevet,
ležao sam i mislio na to što se dogodilo

pre 25 godina, kao što to često činim.

Od tada sam iskusio Boga mnogo puta.

Iskusio sam mnogo toga,
ali nikada od tada

nisam iskusio ništa tako snažno
i moćno

kao taj put kada je Sveti Duh ušao
u moje telo...

kada sam iskusio Boga.

To mi je promenilo život zauvek.

Aleluja! 25 godina.
Šta sam naučio?

Koliko imate vremena?

Dosta sam naučio.

Video sam kako mnogi ljudi počnu dobro,
a završe loše.

Naučio sam da je život putovanje.

Život je škola Biblije.

Moram se držati blisko Hristu.
Moramo držati svoja srca čistima,

i staje svega da se ide za Njim.

Mnogo toga sam naučio.
Život je bio putovanje.

Želeo sam ovo da podelim sa vama

i želim vam reći da pre nego što smo
imali pokret koji se zove

"Poslednja reformacija", nešto što sam
počeo u Danskoj, nekih ranijih godina,

pre nego što je to dobilo naziv
"Poslednja reformacija",

bilo je na danskom, bilo je malo
drugačije,

ali moj danski veb-sajt i služba
zvala se "Oplev Jesus".

Na engleskom to znači:
Iskusite Isusa.

To je bila moja danska služba,
na početku - Iskusite Isusa.

Zašto? Jer je meni bilo važno
da to kažem svetu,

i važno mi je i danas
da vam to kažem.

Morate Ga iskusiti.

On je živ.

Sveti Duh je stvaran. On je na zemlji.
Isus je živ. Bog je živ.

Nije dovoljno samo verovati da
On postoji ili se nadate da postoji.

Morate Ga iskusiti.

Postarajte se da Ga iskusite.

Postarajte se da vam On promeni
život sasvim.

Ako Ga ranije niste iskusili - tražite
i nastavite da tražite, i naći ćete.

Kucajte i nastavite da kucate
dok vam ne otvori, i On će otvoriti.

Molite se i nastavite da se molite,
dok vam ne odgovori.

On je tu, i ako Ga tražite, ako ste gladni
i nastavljate da tragate za Njim -

naći ćete Ga, iskusićete Ga
i On će vam promeniti život,

kao što je promenio moj život.

Srećan rođendan, Torben.
Hvala.

Bog vas sve blagoslovio.
25 godina je zadivljujuće, divno.

Veoma sam zahvalan što mi je
omogućeno da iskusim Hrista,

što mi je omogućeno da iskusim oproštaj,
večni život, i da budem jedan od Njegovih učenika.

Bog vas sve blagoslovio!

Hvala što ste saslušali moju priču.

Iskusite Ga. Bog vas blagoslovio.
Zdravo!