Skriveni život Roze Parks - Riš D. Ričardson

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/the-hidden-life-of-rosa-parks-riche-d-richardson

Tokom života, Roza Parks se kontinuirano borila protiv rasnog nasilja i sistema punog predrasuda koji je štitio prekršioce zakona. Njeno odbijanje da pređe u zadnji deo rasno podeljenog autobusa je započelo bojkot koji je trajao 381 dan i koji je pretvorio aktivizam za građanska prava u nacionalni pokret. Ali ova zalaganja su nosila ogroman rizik i ličnu cenu. Riš D. Ričardson govori o životu Roze Parks.

Lekcija: Riš D. Ričardson (Riché D. Richardson), režija: Eido.

Godine 1944,

11 godina pre sudbonosne odluke
u autobusu u Montgomeriju,

Roza Parks je istraživala svirep zločin.

Kao predstavnik Nacionalne asocijacije
za unapređenje obojenog naroda,

putovala je u ruralnu Alabamu
kako bi upoznala Risi Tejlor,

devojku koju su šestorica belaca
seksualno napastvovala.

Bilo je teško ubediti sud Alabame

da je bar jedan od ovih muškaraca kriv,

ali Roza je bila odlučna.

Organizovala je odbranu za Risi na sudu,

što je preplavilo medije svedočanstvima
i izazvalo proteste širom Juga.

Kako porota nije podigla
optužnicu protiv napadača,

Parksova je zahtevala od guvernera
da oformi novu veliku porotu.

Napisala je: „Znam da nećete
izneveriti narod Alabame

i da ćete pokazati da postoji
jednaka pravda za sve građane.“

Parksova se ceo život
uporno protivila rasnom nasilju

i sistemu punom predrasuda
koji je štitio prekršioce zakona.

Ali ovakav rad je sa sobom
nosio i ogroman rizik

i cenu koju je lično platila.

Rođena 1913, Roza je odrasla uz mamu,
baku i deku u ruralnoj Alabami.

Ali van ovog toplog doma,
rasno nasilje je bacalo tamnu senku.

Članovi Kju-kluks-klana
su često prolazili kraj njihovog doma,

a zakoni Džima Kroua su nametali
segregaciju javnih mesta.

Sa 19 godina se doselila u Montgomeri
i udala za Rejmonda Parksa,

berberina u kome je kipteo
istovetan bes zbog rasne nepravde.

Bio je član lokalnog ogranka

Nacionalne asocijacije
za unapređenje obojenog naroda,

a tu ulogu su mnogi izbegavali
iz straha od odmazde.

Rejmond je u početku želeo da sačuva Rozu

od mogućih opasnosti aktivizma.

Kako je sve više u njoj buktao bes

zbog ograničenja
nametnutih Afroamerikancima,

Roza nije više mogla da stoji po strani.

Kada se 1943. pridružila ovoj asocijaciji,

Parksova i Džoni Rebeka Kar su bile
jedine žene u ogranku u Montgomeriju.

Počela je kao zapisničar
na njihovim sastancima,

a ubrzo je bila izabrana
da bude sekretarica tog ogranka,

čime je zvanično počeo
njen tajni dvostruki život.

Roza je danju radila kao krojačica
da bi finansijski pomogla majci i suprugu.

Noću je istraživala i beležila
brojne slučajeve građanskog prava,

od neslaganja oko lokalnih propisa

do istaknutih ubistava
i zločina počinjenih iz mržnje.

Kao sekretarica je pripremala
javne komentare

u ime ogranka u Montgomeriju,

boreći se protiv svirepih kazni,

lažnih optužbi i besramnih kampanja
često usmerenih protiv Afroamerikanaca.

Pored bavljenja pravom, Parksova je bila
i izuzetan lokalni strateg.

Kao savetnik saveta mladih

Nacionalne asocijacije
za unapređenje obojenog naroda,

pomagala je mladima u borbi
protiv sistema segregacije,

uključujući borbu za pravo glasa
i protiv biblioteka isključivo za belce.

Pod plaštom Nacionalne asocijacije
za unapređenje obojenog naroda,

Parksova je težila da tajne aktivnosti
za građanska prava izbaci na videlo.

Zalagala se za obuke
građanske neposlušnosti

i javno govorila protiv rasnog nasilja,
pogotovo u slučaju ubistva Emeta Tila.

Kada je 1955. odbila da pređe
u stražnji deo rasno podeljenog autobusa,

pomogla je u masovnom pokretanju
narodne inicijative.

Parksova je zbog svog samostalnog protesta
uhapšena i stavljena u zatvor,

gde su je posećivali lokalni aktivisti.

Zajedno su planirali da otpočnu
dvadesetčetvoročasovni bojkot autobusa.

Trajao je 381 dan.

Njen jednostavan čin je transformisao
tek započeti aktivizam za građanska prava

u nacionalni pokret.

Bojkot se okončao 1956.
kada je Vrhovni sud

glasao u korist ravnopravnog
javnog prevoza za sve.

Međutim, ova pobeda pokreta
je imala visoku cenu.

Tokom cele kampanje,
Roza je dobijala svirepe pretnje smrću,

a nije mogla ni da nađe posao
u Montgomeriju zbog svoje reputacije.

Preselila se u Detroit 1957.
kako bi nastavila da radi kao krojačica,

sve dok je nije zaposlio
kongresmen Džon Konjers

kako bi mu pomogla sa kampanjama
za borbu za građanska prava.

Uvek na oprezu u borbi
protiv rasnih nejednakosti,

Parksova je bila aktivna
narednih 40 godina.

Napisala je nekoliko knjiga,

putovala širom zemlje da bi držala
govore podrške drugim aktivistima,

i osnovala institut za obrazovanje mladih

u sećanje na svog pokojnog supruga.

Roza Parks se danas pamti
kao borbeni duh naroda

koji se žustro borio
protiv najmoćnijih ljudi i zakona.

Njena krilatica i dalje odjekuje:

„Svest o onome što moramo učiniti
poništava strah.“