Дан из живота монголске краљице - Ен Ф. Бродбриџ

Погледајте целу лекцију: https://ed.ted.com/lessons/a-day-in-the-life-of-a-mongolian-queen-anne-f-broadbridge

Док свиће над покретним градом од десет хиљада јурти, краљица Боракчин спрема своје краљевство за одлазак на летње логоровање. Док је њен муж, унук Џингис Кана, у походима, она се бави стадом, породицом и царством. Ен Ф. Бродбриџ даје кратак преглед дана из живота монголске краљице.

Док свиће над градом
од десет хиљада јурти,

краљица Боракчин је грубо пробуђена.

Несташна овца је прошла слуге и стражаре

и одјурила у њену јурту,

скочивши на њен кревет
и блејући јој у уво.

Иако је моћна катун Златне Хорде,

огромног краљевства Монголског царства,

Боракчин има практичан став о владању.

Удата је за Бату Кана,

страшног унука Џингис Кана,

од своје петнаесте,

и кад њен муж оде у походе,

она се бави стадом, породицом и царством.

Тако је она вођа и покретач хиљада јурти.

Два пута годишње, Боракчин сели град
на два сезонска места за логоровање.

Тако увек имају воду и бујну траву лети

и штите се од оштрих ветрова зими.

Подухват захтева недеље помног планирања,

сарадњу са обласним камповима,
стратешку расподелу дужности

и стрпљење док се крећу
брзином спорих животиња.

Данас је дан за селидбу,

и она води своју свиту,
команданте, робове и животиње

уз реку Волгу, где ће провести лето.

Закорачивши напред,

поздравља је бука -

њен нежељени посетилац трчи око слугу

који се труде да утоваре
њену имовину на кола.

Наређује да је држе под контролом,

али је једино она
вешта да ухвати луталицу.

Надгледа своју свиту
док спуштају њену јурту

и подижу је на кола.

Двадесет волова треба да је вуче,

а она, не верујући никоме, управља сама.

Боракчин и вунени сапутник срећу стражу.

Наређује да помно пазе на мужевљеву јурту

и преносиви престо за време путовања.

Понашаће се као пратиоци,

да јој обезбеде пут и сигурност

и да држе животиње на оку.

Кад се овца ослободила и отишла пут поља,

стража ју је једва пратила

док је трчала кроз гомилу рушећи јурте.

Огорчена, Боракчин је одјахала до пашњака.

Кад је стигла,

угледала је несташну овцу усред стада.

Пошавши за њом, видела је

како се привија уз своју мајку.

Трудна је, и чини се да има болове.

Боракчин је схватила
да се ближи порођај овце,

заборављен због узбуђења око селидбе.

Нема времена да се пронађе пастир,

зато Боракчин подвија рукаве,
намаже своју руку

и помаже овци да донесе на свет још двоје.

Оставивши јагњад и мајку,

Боракчин одјури назад у камп.

У току су последње припреме за покрет

и возила су полако спремна.

Огромна поворка почиње
са краљицом на челу,

и две стотине вагона пуних њеног блага.

За њима иду младе жене и и особље,

потом конкубине -

а то је тек Боракчинин логор.

Затим иде други краљевски табор,

који води друга старија жена,

и још два логора које воде жене.

Боракчин је недељама надгледала

да би обезбедила миран и спокојан полазак.

Кренули су у краљевској колони,

док иза њих кривуда цео цивилни град

са светим оцима, капелама и џамијама,

породицама, трговцима и пастирима.

Коначно,Боракчин се смешта у свој вагон.

Проћи ће недеље до коначног циља,

али током путовања,

она вешто држи све под контролом,

од поносне деце и брижних поданика

до овчице која тумара на зачељу колоне.