Return to Video

Da li bi trebalo da se rešimo standardizovanog testiranja? - Arlo Kempf

  • 0:09 - 0:12
    Prva zabeležena standardizovana testiranja
  • 0:12 - 0:16
    su vršena u Kini pre 2000 godina
  • 0:16 - 0:18
    za vreme dinastije Han.
  • 0:18 - 0:23
    Kineski zvaničnici su ih koristili da
    utvrde spremnost za razne državne poslove.
  • 0:23 - 0:26
    Bavili su se temama iz filozofije,
  • 0:26 - 0:27
    zemljoradnje,
  • 0:27 - 0:29
    pa čak i vojne taktike.
  • 0:29 - 0:34
    Standardizovani testovi su korišteni
    širom sveta naredna dva milenijuma,
  • 0:34 - 0:36
    a danas se koriste za sve,
  • 0:36 - 0:40
    od ocenjivanja penjanja uz stepenice
    vatrogasaca u Francuskoj,
  • 0:40 - 0:43
    preko ispita iz jezika
    za diplomate u Kanadi,
  • 0:43 - 0:46
    do đaka u školama.
  • 0:46 - 0:48
    Neki standardizovani
    testovi mere rezultate
  • 0:48 - 0:52
    jedino u odnosu na rezultate
    drugih koji su testirani.
  • 0:52 - 0:57
    Drugi mere učinak koliko dobro
    testirani susreću zadate kriterijume.
  • 0:57 - 1:00
    Dakle, penjanje uz stepenice
    za vatrogasce
  • 1:00 - 1:03
    može da se meri poređenjem
    vremena penjanja
  • 1:03 - 1:06
    sa vremenom svih ostalih vatrogasaca.
  • 1:06 - 1:09
    Ovo može da se izrazi
    nečim što mnogi nazivaju Gausovom krivom.
  • 1:09 - 1:13
    Ili može da se oceni u odnosu
    na zacrtane kriterijume,
  • 1:13 - 1:17
    poput nošenja određene količine
    tereta određenom udaljenošću,
  • 1:17 - 1:20
    duž određenog broja stepenica.
  • 1:20 - 1:25
    Slično, diplomata može da se ocenjuje
    naspram drugih testiranih diplomata
  • 1:25 - 1:27
    ili naspram niza utvrđenih kriterijuma,
  • 1:27 - 1:31
    koji prikazuju različite nivoe
    jezičke stručnosti.
  • 1:31 - 1:36
    A svi ovi rezultati mogu da se izraze
    nečim što se naziva percentilom.
  • 1:36 - 1:42
    Ako diplomata spada u 70. percentil,
    70% testiranih su bili gori od njega.
  • 1:42 - 1:47
    Ako je njegov rezultat 30. percentil,
    70% testiranih je imalo bolji rezultat.
  • 1:47 - 1:51
    Iako su standardizovani testovi
    ponekad kontroverzni,
  • 1:51 - 1:53
    radi se o pukom oruđu.
  • 1:53 - 1:57
    Kao misaoni eksperiment, razmišljajte
    o standardizovanom testu kao lenjiru.
  • 1:57 - 1:59
    Svrsishodnost lenjira
    zavisi od dve stvari.
  • 1:59 - 2:02
    Prvo, posla koji od njega zahtevamo.
  • 2:02 - 2:05
    Naš lenjir ne može da meri
    spoljnu temperaturu
  • 2:05 - 2:07
    ili koliko glasno neko peva.
  • 2:07 - 2:11
    Drugo, svrsishodnost lenjira
    zavisi od njegovog dizajna.
  • 2:11 - 2:14
    Recimo da treba da izmerite
    obim pomorandže.
  • 2:14 - 2:17
    Naš lenjir meri dužinu,
    a to je odgovarajuća jedinica,
  • 2:17 - 2:22
    ali nije dizajniran da ima
    potrebnu savitljivost za traženi zadatak.
  • 2:22 - 2:25
    Dakle, ako standardizovani testovi
    imaju pogrešnu upotrebu
  • 2:25 - 2:27
    ili nisu dizajnirani pravilno,
  • 2:27 - 2:32
    može da se desi da izmere pogrešne stvari.
  • 2:32 - 2:33
    U slučaju škola,
  • 2:33 - 2:37
    đaci sa tremom od testiranja
    mogu da imaju problema sa učinkovitošću
  • 2:37 - 2:38
    na standardizovanom testu,
  • 2:38 - 2:40
    ne zato što ne znaju odgovore,
  • 2:40 - 2:44
    već zato što su suviše nervozni
    da bi pokazali naučeno.
  • 2:44 - 2:45
    Đaci koji imaju problema sa čitanjem
  • 2:45 - 2:48
    mogu da se muče zbog jezičke formulacije
    matematičkog problema,
  • 2:48 - 2:51
    pa su njihovi rezultati možda
    više odraz njihove pismenosti
  • 2:51 - 2:54
    nego numeričkih veština.
  • 2:54 - 2:56
    A đaci koje zbunjuju primeri
  • 2:56 - 2:59
    na testovima koji sadrže
    nepoznate kulturološke reference
  • 2:59 - 3:01
    mogu loše da prođu,
  • 3:01 - 3:03
    što nam više govori o kulturološkoj
    upućenosti testiranog
  • 3:03 - 3:06
    nego o njegovom akademskom znanju.
  • 3:06 - 3:11
    U ovim slučajevima, možda treba
    drugačije dizajnirati testove.
  • 3:11 - 3:13
    Standardizovani testovi
    mogu i da imaju problem
  • 3:13 - 3:17
    kod merenja apstraktnih
    osobina ili veština,
  • 3:17 - 3:21
    poput kreativnosti,
    kritičkog mišljenja i saradnje.
  • 3:21 - 3:22
    Ako loše dizajniramo test
  • 3:22 - 3:24
    ili tražimo da obavi pogrešan posao
  • 3:24 - 3:27
    ili posao u kome nije dobar,
  • 3:27 - 3:30
    rezultati možda neće biti
    pouzdani, ni validni.
  • 3:30 - 3:33
    Pouzdanost i validnost
    su dve ključne ideje
  • 3:33 - 3:35
    za razumevanje standardizovanih testova.
  • 3:35 - 3:37
    Da bismo razumeli razlike među njima,
  • 3:37 - 3:40
    možemo da koristimo metaforu
    o dva pokvarena termometra.
  • 3:40 - 3:42
    Nepouzdan termometar
  • 3:42 - 3:46
    vam pokazuje različita očitavanja
    svaki put kad izmerite temperaturu,
  • 3:46 - 3:51
    a pouzdani, ali nevažeći termometar
    je konstantno 10 stepeni topliji.
  • 3:51 - 3:55
    Validnost takođe zavisi
    od tačne interpretacije rezultata.
  • 3:55 - 3:59
    Ako ljudi kažu da rezultati testa
    znače nešto što ne znače,
  • 3:59 - 4:02
    taj test može da ima problem s validnošću.
  • 4:02 - 4:06
    Baš kao što ne očekujemo od lenjira
    da nam kaže težinu slona
  • 4:06 - 4:08
    ili šta je slon jeo za doručak,
  • 4:08 - 4:11
    ne možemo očekivati da nam
    puki standardizovani testovi
  • 4:11 - 4:14
    pouzdano kažu koliko je neko pametan,
  • 4:14 - 4:16
    kako će se diplomate nositi
    sa teškom situacjom
  • 4:16 - 4:21
    ili koliko će hrabar da bude vatrogasac.
  • 4:21 - 4:25
    Dakle, standardizovani testovi nam mogu
    pomoći da naučimo po malo o mnogo ljudi
  • 4:25 - 4:27
    za kratko vreme,
  • 4:27 - 4:31
    ali obično nam ne mogu reći mnogo
    o pojedinačnoj osobi.
  • 4:31 - 4:36
    Mnogi sociolozi brinu
    da rezultati na testovima mogu da ometu
  • 4:36 - 4:39
    i da često uzrokuju
    negativne promene kod testiranih,
  • 4:39 - 4:42
    ponekad sa dugoročnim
    životnim posledicama.
  • 4:42 - 4:44
    Ipak, ne možemo da krivimo testove.
  • 4:44 - 4:48
    Na nama je da koristimo prave testove
    za odgovarajuće poslove
  • 4:48 - 4:51
    i da pravilno tumačimo rezultate.
Title:
Da li bi trebalo da se rešimo standardizovanog testiranja? - Arlo Kempf
Description:

Skinite besplatnu audio knjigu i podržite neprofitnu misiju TED-Ed: http://www.audible.com/teded

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/should-we-get-rid-of-standardized-testing-arlo-kempf

Iako je standardizovano testiranje trenutno naročito aktuelna tema u obrazovanju, ovaj pristup ocenjivanju je u upotrebi već dva milenijuma. I dok nam rezultati standardizovanog testiranja mogu pomoći da razumemo neke stvari, takođe mogu da nas obmanu, ako ih upotrebljavamo nepravilno. Pa, šta ovi testovi zapravo mere? I da li su vredni truda? Istražuje Arlo Kempf.

Lekcija: Arlo Kempf; animacija: CUB Animation.

Velika zahvalnost našim pokroviteljima na podršci! Bez vas ova lekcija ne bi bila moguća.
Silas Schwarz, Fabio Peters, MJ Tan Mingjie, Yansong Li, Jason A Saslow, Michael Aquilina, Joanne Luce, Ayaan Heban, Henry Li, Elias Wewel, Nina, Bijan Bayat Mokhtari, Kyle Nguyen, Taylor Hunter, Noa Shore, Lex Azevedo, Merit Gamertsfelder, Bev Millar, John Christian S. Ramos, Rishi Pasham, Jhuval.
Posetite našu Patreon stranicu ovde: https://www.patreon.com/teded
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
05:41

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.